Српски народ

20 фебруар

СРПСКИ НАРОД

Стр

ана V

* ИСТОРИСКД УЛОГЛ НАЦИОНАЛНЕ СРПСКЕ ОМЛДДИНЕ

У првим редовима бораца за опстанак и будућност српског народа, још од априлске катастрофе без и.једног часка двоумљења и колебаша налази се Један елитни део српске омлздине. Ојзај за родну груду истински забринут табоо младих родбљуба, као прави следбсник генераиија за које су честитост, поштење и идеализам били врховно на^ело у целокупном жироту и раду, пре^ставља симбол српске_ обнове и најбољу гаранцију за улазак Србије у ред младих еВропских нација. Није то била случајност или, последица трецутне коњунктуре што се наша национзлцо сеесна омладина већ сутрадан по см^деревској катаСтрофи несебично И са пуним самопрегором при хватила крајње родољубивог и нимало лаког посда. За време расулоносних прошлих режима када су партиске страсти, леви Ч:арска схватања, штампа, литература, наука, привреда и друге граве друцАвецје делатно сти стајали под _ неприкоснове ним скиг/тром јеврејско-масонских клика и котерија, овим на падима на националну мисао, није остао равнодушан један део наше националне омладине. На политичком попришту по јаЕД >ивала су се све више два сасвим различита таборз, супротна не само по схватањима, него такође и у одНосу матери јалних снага. На једној страни стајали су интернационални поклеушии, засле^л^ени интелектузлци и јавно чиење исфабриковано лукавом игром плаћених агената и под заштитом „либералних" и „Демократизованих" власти. Према овој бројно и средствима • премоћној армади иступао је енергично мањи број ем.ладине чији је рад био ометан и сз оних места, која би по правилно схваћеној дужности гребаро да сами онемогуће дру гу Рушилачку снагу. Хацшена, протеривана, затварана по концлогорима, ова омладина није и мзла срећу да дођу до изражаја нифеви племенити и покушајида се оцаее народ уочи густе ноћи која је прогутала Југославију. Апрллско распршавање државе, иако је дзло пуну потврду страховања ових националиста, иако је дошло као последица лремоћи јачег табора мрачних интернационалих сила, није успавао честиту омладину сном равнодушности и неинтересовањз. Став _ „неутралног посматрача у најтежим приликама које ј® српски народ имао у бурној истооијц, зз 6удућбг л историчара био би исто што и самоубилачКи мирно гледање пожара. који све више обЈтсвата сопствени дом. На замагљеном небу, у тренутку опаснодти за биолошки оп станак српског народа коју ,је .генердл Недић с,а најближим сарадницима — честитим родољубима, по сваку. цену хтео да лречи, ступила .је на позорницу српска омладина. Као непббитан и <игуран доказ живих снага у нашем народу, добровољзчки и "гетни^Јки одреди. задали су најтеже ударце комунистичким бан дама послушницима Коминтерне. Као претходница јеврејоке превласти у читавом свету и као један део комунистичке, немани протј ^ која се устремила ћвропа на челу са Великонемач ким Рајхом, незадрживим налетима срггске омладине уништент је комунистичка опасност. У темеље Цове Србије узидан је низ младих хумки широм иелв земл>е у којој живе Срби. Са најмеродавни^х местз V више махова добррвољцима су исказан ■ признша за жртве и напоре, ко.ш су заиста спасли Србију. Дана^ добровољци имају иза себе једзц период борби и искушења у којима је догила до изражаја фанатична одлучност да упркес тешких прилика свој напол поведу правим путем и о-

Наше село и светосавска мисао

Ако је традиционални домаћински дух, са светосављем, органским схватањем друштва и заједнице поново постао врховно нзчело свих Срба, онда је то добрим делом заслуга српске омлздине која је омогућила жи -ј вот и обезбедила најосновније услове: ред и мир. Енглеско-масонској пропаганди за коју крв и жртве српског народа имгју карактер\ драгоц'еног матершала за пропаганду, ред и мир у нашој земљи значе стање које се апсолутно не жели. , Још јемом нашли су се очајници и безумници који интересе плутократлја и јеврејско-масонскцх клика претпоставља.ју »опстанку и животу српског народа. У одлучним часовима борбе за Евррпу, ови деструктивни елемента покушавају да изврше лудост своје врсте. Они би хтели да Србију, — судбивски повезану за европску заједницу којој по прошлости, гео графском по,ложају и духовном опре^ељењу од пре више стотина година у целости припада, издвоје и уврете у склоп ван континенталних и прекоморских сила. Они би хтели, рачунајући са наивношћу која је суровом

ствзрношћу преобраћена у ош-1 љак | троумље и опрезнрст, да срп-' ском народу наметну плутократски програм- и по трећи пут, можда последњи пут, изведу на Голготу. Са њихове тгчке гледишта, и из перспективе удобних клупских салона у Лондону, нереди у .Србији имали би знача.ја. Али су непријатељу наше земље и нцше обцове сметнули са ума не колико важних чЈ-тњеница. Они згборавл>ају Џа је бро.1 одушевних омладинаца који су спасли Србију од комунистичке опасности сада не само већи бројем. него и снажнији духом. Они заборављају да сељзк не.може да се више воли и ззводи. Они за борављају да ће корпус Добророљаца чим падне заповест свом снагом уништити свзког послушника стоане пропаганле ма како се звар и ма где се налазио. рни заборављзју да је | г? српска омлалина чврсто решен' 1 та по цену св'ке жртве пође з генеоалом Нед^вм. Запет Б огу . От?"бини и Ротзна^и нашиши з'Кон у чи : е ћ« име слпска ом-г?""ча избопитт* потпуни ред и Г ■■■„ Л. М, Чолић

Отац мојега бца ; бијаше сељак! > Обични сељак пртзст и сиров, као шарена земља коју оре. Обични сељак, са тешким земљорадничким рукама, са широким прсима и погнутим леђима такав бијаше мој дјед. Мој дјед! Отац мојег оца! Велики мирни сељак, чије усне познају само тешке, знојне речи 0 раду и земљи, о волу и плугу. Чије очи познају само брда и шуме око куће, ишаране јарцима и браздама, којима теку киње бујице и слевају се у поља његова. Сељак је мој дјед, чије су ноге највише ходиле-по оскудним пољима његовим, познавајући само благу мекоћу високе непокосиве траве и кбје су мирнб газиле за плугом дубоко забитим у земљу. Оне су обилазиле житна поља, ливаде... и све оно што је плод његових руку, његових тешких широкиХ дланова који ће као и њем остатак љубави његове према земљи и плоду, о^тати као траг на многим покољењима. Ти Нјироки храпави дланови прелазе са оца на сина. Прелазе на мене као њем и несвесни аманет дједа мога земљи и плугу. Отац мојега оца бијаше се-

Али из очинске љубави и уобичајеног сељачког рас.ућивања, послао је сина свога у град у школу да га учини господином, иајвећим идеалом сел-зка. И тако отац и мати оца мога СтворЈЈше господином — становником вароши — а они самохрани родитељи, остадоше и даље верни' чувари подеране куће, ко,ја се припила уз неплодну кршевиту драгу окружену, свуда у недоглед шумом и брдимз. ЖивСћи у граду син је његов брзо заборавио на родно огњиште и подерану кућу, на кршевиту дра гу окружецу шумом и брдима. Врзо је заборавио сва места где те провОдио своје п.пве године, јер су га Твбздене шчке градо"а -г- и то још малих наших проаинциСких гоадова, обухватиле и узеле к г:-;би... за увек. Таква је била судбина оца моп! ВОЗНАКВ РЛ^НИ КЛ ИЗ НШЛЧКЕ Како давља .Исељенички отсек Министарства со?'и!алне политике и наролног зтоарља. ол нагаих радника ко;и се налазе н."» оаду у Немачко ; поимљено ј" чо сала преко Српс'"' н" г, Лдн'банке 9^ милиона и 734.790 линаоа. П^јединачно рдтчи"ч пренели. 15 ми"иона и \л г -."' , 7 лчнаоа, штЛ »ичч -укгттцо, 107 милиона и 885.507 тмчзрз. —ф11ШОЛ5= И ТЕЧ.МИИ ЗА ДОМАЋИЦЕ Мт--нистарски савет прописао ,1е Урсдбу, а Министлр просвете на1 ставни програм за школе и те' ча^еве за дом'аћиче. Залатак течајева за Домаћице Је, да оспособе учениие за разумно, напрсдно и стручно воћење гратског, односно сеоског ломчћииствз и да их припреме за будуће добое, умешне и обавештене домаћчце и мајке. У школама за домаћице прелаје се 10 предмета, а на теча'езима за домаћице 9.'То су српски језик, национална истооиШ ~а земљописом. рачун, поуке из трироде. хигитена, домаћинство са кувањем- основи пољоприврете, .кројење и шивење, ткање и женСки ручни рад са примењеним цртањем, породично и другатвено васпиТа«>е, музика са певањем. У школе примају се дево.јке ол 15 до 20 година старости, а на течајеве девојке и жене од 15

Ати воеме са логаћа1'има н? л стг.'е нч тбме.' П-о 5а«ише се нс ■<и хопмзонтч. обзс.јани новим "скустеом и тозн^ом. Дођоше дани, када син, унуци 'лЈелова сво'их, цотом"и искљу«шво сељачких предака. угесмо на себе ла пишемо о селу и његово) о'!"ггел.но.ј тоагичној судбини. У овоме леже сви пСГвни. рниу "лпиоаних пЛанова. хаотије, д« ге . к 'лиже се^то и к^лтуоа. ла п» сТрори р п ? вилнч оли л С изме^" "ада и ВаооЈч.ч.и лаее н^^^тт'пг'у и напрелних и"'I V се"-<-ке аТ'ое. Дјед. отац и син. су спона за "'Гт--.ое:',е свачог пр*греса. У оваквој поомени и лежи сва наша филозофија, психологија. пблитика и економија. У њој лем(н сав сгооагни пооблем села и просвете, без облц^а на облик и флпму коју ће т*> проблем у бу ""ћности поппимити. Ипак ова.ј ппоблем: л ; е.Н — отац — син, ,|ош код н.ас није ни из лалека рРџтен. Понекал нсм изгле^а све иосве у?'л"т. Човек се понел - -'-' *т п оги кал витч или кад замислн. к«личо' је Х^оти^е исписано V н"|(бол->им нчмепчм* та се смр* увил* важн^ст ооог погблемч. и кал спмиа ла ср ништа промеиило ни'е. ништа! У боччма куће подепане. у гоало-»"мч итуб^ечи ецнови, а немоћни да поппаве шиооки и луб*>ки, ла не кажем г- : ечни. !аз «»м«Чу села< и његовог просвећи«аге>г1. Да ли на иама, унуцима, оста!е да уништимо тај јаз, да решимо тешки проблем у корист свију! Ми, иајмлађиј који приступамо овом ралу. поиступамо му као песми, тун<ној и. плачној. Као венцу поетском, шареном и боном, • који треба и мора да до-

де из провинције, кзо и велике нз положајима. Цело друштво, са свим својим обзирима и тежњама, са моралом и обичајима, мора да се сли.ју у ова.ј вензц. Али Како? Како?... да ли кроз поевију, науку, или филозофију; или кроз тешки физички или технички рад? Да бисмо, дакле ствзрно вјензц исплели, вјенац као симбол сеоског просвећиван,а., пустимо на првом мјесту, унуке и свеколику омладину,' да она прва почне брати цвеће за заједнички венац, да се кроз њу излије и исто толико разумни вал, јер само такзв взл може да са влада хаотичне проблеме и доказе, да проблем решавају унуци, као трећи члзн споне: дјед — отац — унук. Мн трећи члзн — унуци — имзмо полета за овакав рад у селу и осећамо да такав рад волимо, да га разумијемо, и да га се никзда одрећи нећемо, јер смо пуни сељачке крви дедова наших и живота, који се излива поџут оне горске бујице, ко.ја се журно сручи долине и поља, да их учини Плодним. Зар има које село у Србији које нас не би послушало и ко је нас не би примило за поди зање свога културног стандар да?! Зар сада, кадз се ствара нова државз, да заборавимо иа село и нашу улогу у њему? Зар да заборавимо на себе, јер смо сви ми једно велико српско село, јед на велика заједница радникз земљорадника нз великој њиви — Срби.ји. Па ако и ова.ј пут заборавимо нз село у својо.ј непромишљено сти и претераном егоизму, брзо ћемо увидети, да смо ззборави ли нз себе и да смо преварили себе .деп у даљем пропадању се ла у бару неананзз и непросве ћенсстЈ', видећемо слику свогз власкн10Г пропадања: Видићемо јасно, како пропа дам ја, Ти , ми сви. ...., како тонемо и иеста|'емо V соамотном ном ч "ском глибу, неспособни. од сви|'у опењени као неспособ нч и непот^ебни. јео нисмо •т"т',у л.ч оог?низ\чемо и про :зетим.1 ссбе и село наше.

безбеде му лепшу будућност. 30 гоДина старости.

Но ми С''5и, чи'ч је држазб се.л>тч:<а земља. ни~мо имали срећу ла вицимо наше селр на висини. К ■ кем . ни"10 и«?°ли спеНу", — јеп тимехола скпи'ем олгопопне к"ип"2 јј ^»пг>.'<нике б?тн л г стањ•опског села у нечпвној нзш" : поошлости. к^ивие кош су по"Т01>ли поред. без сумње способних љули. а к л, 'и су се сећ"• р н-ше счетосаг...: мисли и иле'е. с "мр у г>- ; месецу на л*н поославе Св. Саве. Изгле.ла, о-лгћч по нашим се7 чма и њихово.ј свеопшто!. запу•птпности. ла су коч н^с м^хом -ше-гплтили ЉУли који нис\ 7 знали потитовати и ридити за опчпе добоо. ко>и нису знали пси : '•олочтки .поолоети сеогко стачпвНиштво, а к л 'и с\' Способни'•»м 01 ово оп \'ж 'е. к.-ме чи•?и повекч човеком. бчто којиу мзттнном игбијали из руку. О тутч !е поомат!1ен ииљ п«о'већивања ррпск л Г •села у сретлу зелике светосавске ипе : е. Ст& арност н-вог времена је такпа. Кзо што је мој отчп, гоаћанин и господин, чији је отац био сељак, аабопавио на своте село и постао жртва градића поовинцијских .тако су и сви други наши очеви на било ко.ји начин заборавили на њ, каже наше се лионе све иас, нашу интелиген-1 ло > заббравили нз њ, а тако з цију, омладнну, старце, мале љу- боравили на^ себе и децу своју.

Све је бежало из села; напу» штало га! Узалудан .је био час чекања доласка интелигенци-је да га она просвети. Синови су зобравили на оче» ве који станују у подераним сеоским кућама. Синови су заборавили на ро« дитеље, који их учинише госпо« дом и отишли су за увек не« куд.... у градове, — на тржи* ште таштине и себичних циљева. ААи зато смо имали у целој нашој, прошлости пуне кошаре сељачких програма, илузија и романтике. Пуне кошаре! А ко је чуо прави сеоск^и вапај који се извијао послије смирења сваке бесомучне гласачке и изборне трке јер од свега слатког обећања ништа .није извршено. Зато ми најмлаћи унуци дедова наших, стојимо пред заборављеним селом и држимо пред очима његов велики проблем, ишчекујући помоћ и тренутак када ће почети да га решавамо. Али зато барем знамо, да му не смијемо никада прићи са обичајеним изборним маннрима, са којима се је прије расипало по сеоским скупштинама, него му треба прићи са искреном поезијом у срцу, сз добрим познавањем сеоске психе, как<5 је то рздио наш највећи просветитељ, наш симбол победе светла над тмином, Свети СаваПоследњи период српске исто Ј рије осветлио је својом светлош ћу сваки кутак Србије, земље просветитеља Саве. Нама се сада указују путеви и резлни правци, којима желимо помоћи добронамерно, јер знамо дз су чисти, без кошзре ззстзрелих јзлових програма. Јер знамо да Србијз .сада иде новим путем, човечанским и да ће у њој сваки поштени рад бити омогућен и награђен, и јер знамо да се ради Србије и њеног спаса мора правилно наставити план светосавске просвете. *

Гледајући овако. реално, на ствари — свесни тога да је улога сељаштва у живо.ту наше збмље од увек играла важну у* логу, јер се је јзвилз свуда као извор моралног и физичког здрављз, присиљен је свако да проучава. ове наше домаће потребе и жеље, дз сам ради и тако да ствсри услове за сеоски и народни живот;. 0за,ј рад је дужна да потпомогне це.ла српска интелигенција. не с об.зиром на године и старост, него с обзиром на способност и жељу. Макар појединци, одозго, имали најразумније и иајбоље планове ,ако не наићу на јцто јииру и што јачу полошку v интелектуалним слотевима, Који ће планове спровести; V дела и позитивне чињенице. иле'а Светогз Саве. ће пгх^ машити свој. прав'/ атЈЛу. Зато када је у питању овакав оад —-. просвећивање села — не- . ма исприке. јео хљеб који једе>10 и безброј доугих неопходних потреба. долази нам из села, све као резултат мучног сељачког "ала, Пооблем нашег села, дакле проблем је свих нас, а не еамо појединаца. Ми најмлаћи хоћемо томе про блему да дамо живота и полета. хоћемо да булемо први прави носиоци светосавске буктиње. БРАНКО УЗВЛАЦ, питомац Сид-а учеинк VIII ■ раз.

а-