Српски народ

—— — Л /// умх ДЕСЕТОГОДИШЊИЦА СМРТИ ПЕСНИКА „КОСОВСКИХ БОЖУРА" Сликарски речитатив Д. Ј. Филиповића

Претпоследњег дана овога ме- Геиије десетерца, Геније Фисеца навршава се десет година липа, развио Се ето, у талент пеод с.чрти песника Косовских бо- смарца, у талент Филиповића. жура. * 27 фебруара 1933 умро је Дра- ( гољуб Ј. Филиповић. Није баш најмеродавније што Смрт у зору влажнога фебру- је Д. .1. Филиповића „најлепши ара ,смрт у непуној педесетоЈ и најдосгојнији култ обожавањ4 години, смрт ван зоне мора од предак а, ил што је он, „рововбожура. А његов Србљак снажан тучлк;

ски декламатор са наЈвише смисла ушао у народне песме", изданак дакле патријархалне распеваиости, нити пак што је акварелски дисао на једној титанској стварности. О прошлости мора се мислити више ио садатињицом . Јер сазнања прошлости су,

1>ао река отицала Је српска родољубива поезија, час површином час дубином, отицала и тече дуж два света, две .обале: дуж митова. трагедија, оргија — света прошлости; дуж државника, говорника, научника света садашњости. Мила и присна, српска родољубива поези- преимућства су у томе што ње . И одлеже песма са-усана. ...Месец баца кроз прозсре сенку. љања, Даром превасходног урсе- Реља пева< да дрхЈи 0 , р; , ље:

Ма како леп, ма како мио, цигло декбративни напор уЖе уоквираВа суштину и лепоту б.ес ; крајног збивања, али даровит.о погођен, даровито успео он изазива присилност памћења, традиционизира пажњу, буди дубље осећање воље за чистом формом. Д. Ј. Филиповић, смеран и перласт, можда би отишао и даље путем императива предања али смрт у зору влал<нога фебруара, смрт у непуноЈ педесетој години збрисала је његове намере, али ниЈе, ни после читавих десет година, збрисала божурли стихове:

и#*ш> с!тш Штекћу хрти. .. Кога ноћас гоне, Кроз ноћ црну, ове прне хајке? И где ли ће стравно да утоне Нарицањб ојађене мајке? Смрт мирише из сваког кута; Тамјан дими с тешког ноћног скута. Мој кров шкрипи. Старо слеме стење. Зуб времена чини чине своје Оголело клење и јасење; Јесен брише моје перивоје. Некад беху срећне ноћи ове, Штекгање ме сада у њих зсве. СПавај мирно, главо умсрена, Нема плећа да време задрже... !>уди спремна да свакога трена Чујеш вранца, што под смрћу рже. Цр^и једном доћи ће нам свати, — Доћи ће нам, не мораш их звати.

ДРАГОЉУБ ФИЛИПОВИЋ

О Змају и његовој лирици Змај је једна од најзнаменити- борник и пророк народне мисли, јих појаза наше књижевне, као и народне етике. целе наше идејне историје. У ње- Он је то, увек — првенствено, му је проговорио један песмик превасходно то, — како у својој исји је српским националним и озбиљној, свечаној патриотској Д. Ј. Филиповић дао је ремек- ћавања ' Д^бијају печат непосре- „ Ој , Роксандо, од Лсђана смиље, «У"ТУРНим стремљењима први поезији, у својим одама и бал«-

ја, бремена дводимензијално, текла је и тече ораторски или декораторски. баш као и сазнања будућности, безмерна, бескраЈна, а песникова Сву ноћ јеца жица заиграна

гова истраживања, дгром умиш-

делца кићених записа патоса даљине; Д. Ј. Филиповић феудалну виз%ју уздигао је до акварел-поезије. Космат ћурак од медведа сура На страшна је огрнуо плећа. Челна жила на змију те сећа. У оцима замаглила бура. Два му брка ко два тешка лука, Грахће гавран на капн од вука.

Косовски божури, Србљак и остале родољубиве песме смерног и перластог Д. Ј. Филиповића, лишене истина ванредне • мисаоности и осећајности помног десетерца, лишене и дубоког духа ориенталног, добре су, миле су, лепе су по нечем другом. Сачувале су снажан сликарски иадражај, сачувале су веру у историску визију, сачувале су рапсодиски декор: 'А он киван... Пала ццрству међа... Три је смрти отерао сваљен. Ко џин божјим громом раскрвављен. — Мртав лежи Срђа Злопоглеђа! ' И нема збора, мал те не гусларска је заслуга Д. Ј. Филиповића што је на пучини родољубивог песништва дао своју својствену бору — сликарски речитатив. дног живота.

Закити ми чекр:;ли чслепку"

Бошко Југовић И задрхта земља под коћитом, "Гешки алат кад поскочи вучки, К'о звер љутит са 1орскога крша. Царски крсташ зраком залепрша; Под њим Бошко полеже хајдучки. Повише се пера паунова На колпаку плавокоса војна, К'о сјај зорс над боровом круном Силан витез рину снагом пуном; О бедру му звекну сабља бојна. А под свилом токе заблисташе, Пламом сунца врх облака тавни. Плаве очи илинци^е строхотом. Све занеме пред божјом лепотом Оклопници кретбше сеђс.лавни. И све оде... А кад и последњи Српскц калпак ноћ сакри широка, На кам студен паде госпа једна. — И на иарство тад се спусти ледна Кобна суза из сестринског ока... ДРАГОЉУБ ФИЛИПОВИЋ Живорад Настасијевић: Живот С

РАСТКО БЕЖИ С КАЛУЂЕРОМ У СВЕТУ ГОРУ

ПОТЕРА СТИЖЕ РАСТКА У МАНАСТИРУ

пут змао да да један шири, со- дама, тако и у својим полемич^ норнији и целокупном народу ким, сатиричким као и дечјим приступачан иоетски израз. Он је песмема, у оној тако суморнонекако сажео у себи осећање, романтичној причи о Видосави доживљај и историјско хотење Бранковића, па нвјзад — али нинзше нације, за коју је услед то- како и најмање — и у својој л>угз његова поезија одмах већ од Сапној лирици. грвог тренутка била и остала ја- Ствар би у првом маху моглв сна, разумљива И драга да се учини чудна и парадоксалБило је у томе нечег елемен- нз — али и та толико интимна, тарног и судбинског, неке непри- лична, такорећи аутобиографска косиовене и неизменљиве нужно- лирика у ствари је дубоко нарости која је подједнако везивала дна, национална. Народна, нациои песника и његов народ: овај нална не само по оним местипоследњи да верно, побожно слу- мичним родољубивим ганућима, ша, прима и признаје, а оног пр- усхићењима, усклицима усред љувог да ради и пева онако — са- бавног сањарења, или по неким мо онако! — као што је радио и сасвим народски звучећим стипевао. Бард фасцинира масу, али ховима, фразама, већ и по целој и он сам није слободан, и он сам снсјој унутрашњој интонацији и је зачаран, фасциниран и не мо- најприсиијем карактеру. Дух и оже да преиначи ни један момент се&ање који зраче из та лирике свога живота, ни једно слово сво- имају нечег типично српског, нејз поезије противно својој предо- чег што све нас, што све сргске дређености. читаоце неодољиво такне и троИ у тој његовој строгој услов- на као нешто исконски наше, н«љености била је баш величина што од искона свима нама приЗмајева која се одмах наметнула падно. Најличнији доживљај пенеком фаталном снагом, Сваки сника и несумњиво врло лични његов чин, сваки његов стих деј- израз, уобличење тога доживљаствовао је необоривим прести- ја добили су за нас неки општи жом,, неумитном убедљивошћу смисао и значај, постали су неканеке природне силе, према којој ко образац и мерило новије српније могло бити приговора, нити ске лирике. критике. Народ је осетио у ње- Оне наше нове уметничке лиговој поезији испољење нацио- рике, у којој ј.е, после класицизналног генија, и пригрлио и уз- ма XVII века и оног махом још дигао га је, спонтано и неопозва- ћ еч ко-романтичног елана Радичено, као свога барда. ви&евог, први пут спонтано проТако нам се Змај указује из- певао сензибилитет и животно над свега као један велики по- осећење нашег варошког света, кзше интепигеиције. Змајева лирика је у ствари грзђакска лирика; једна лирика народски чиста, свежа, непосредна и распевана, али већ прожета и уобличена мишљу, културом. Њена интонација је деликатнија, нијансиранија и личнија, њена форм? израђенија зналачкија, богатија и крилатија него у целој нашој дотадашњој поезији — али све то никако на уштрб присног народског духа и надахнућа. У том срећном споју народнога и народскога сз уметничким, традиционалнога са модерним је главна чар Вулића и Вулиђа ув«ока као и тајна њиховог огромног и трајног успехв. Тодор МАНОЈЛОВИТ) (Предавање олржано на рапи\)