Српски народ

2Д фе&руар

СРПСКИ НАРОД

Странв

ФРИДРИХ НИЧЕ {убилца џсла „Шакљ Гв&вр&сис Зарату.стра''

Ничеов еволутивни занос Баш онога дана када се на « том синтезом омогућити цесвет појавио први део Зарџту- линског човека. стре, умро је Рихард Вагнер. Као олуј Ниче је прохујао е- ф рИ др НХ Видаелм Ниче рођен јих је Ниче потпуно-завршио че- лу из тога раздобља), 1882—1885, Било је то пре 60 година, 13 вропским континентом снагом ј е 15 октобра 1844 у Ракену код тири, и то: У ретком полету инспираТлије стваралачког лирзима, непојам- Лицена у Саксонској (у Лајпци- 1) Давид- Фридрих> Штраус, Ниче •је^. у Ј^талнји за свега^деА^Л1» ЧТ » ле* ЛГ\ Р.

фебруара 1883.

I) даоиМ' - „ И тако, тога дана занемео је ном 33 теоретског човека и XIX ик™ «РаЈУ)- Отац' му јб био е- Кљижевник и нислилац (1873). У сет дана, од 3 до 13 фебруара Глас јрлнпг гри и XX века вангелијски пастор и пастирски овом делу, Ниче у Штраусу гле- 1883, тако рећи у једном једином ген *Цалног мислиоца - * • син; и мати му је била пасторска да типичног претставника опа- потезу, написао прву кшигу деТа френезија, а истовремено кћи. Гимназију је почео да учи дања тадањег немачког духа. ла Тако говораше " у тириншком Наумбургу, да би 2) О користима и штети исто• које ће постати једним од најРиуагч Кагтп и н„ затим. прешао на старбславну рије за живот ( 1874). У овом се познатијих де'ла светске књигихлрд еагнер и фридрих ни-, ■ "• - „ ггпп Л тгрм - о - '^игто- жевносп

али је истовремено одјекнуо и Та френезија, а истовремено г ■» ггг.пр.п ^« и дшо ^адап,... -- Заратустра глас једно г генијалног мислиоц.а и веродостојност песиичке слиКР прпшшгр пнамјр та магнЈа ЗЗТИМ ПреШЗО ИЗ СТЈфосллооог. »-*■ј- — •' • , . „„„ - . . ке ' песничке визиЈе, та магиЈа класичну гимнази ју у ЦЈулпфор- делу говори о проблемУ хисто- жевности уопште, а чији шесдеЧе припадају Немачкој, зли су л ирског витализма, а не обична ти - сам пастор ; и пасторски ризма. Ниче се изјашњава за-хе-. сети рођендан сад бележимо. поетичност а не обнчна умудре- син, ннје могао ни да замисли ројско схватање историје и жи- Крајем јуна и почетком јула ност, тај исконски животни по- да његов првенац Фридрих сту- В0 Ј а - 1883 написао је л.ру гу књигу адира нешто друго до теологију. 3 ) Артур Ш.опенхауер као вас- ратустре, 20 Јануара 1884 (опет У Стога је млади Ниче после ма- питач (1875). Ниче је овде изнео Италији) завршио је трећу књитуре отишао на универзитет у своје погледе О човеку „херој- гу, а у току последњег тромесеБон где 1е 1864/65 године почео скогенијалног типа" и о задатку чја 1884 године и четврту књи- г.лтт>т-т^1/д И птјг ггг>-апгћмтр гу, која јб била ИСТб првооитнб

они и тековина човечанства. * Снажни умови остављају снажне тра гова: н , као што се некада говорило Кантова Немачка, Кантово човечздство, тако се с правом сада каже Ничеова Немачка, Ничеово човечанство. Јер Ниче је насупрот трансценденталном идеализму истакао трансцендентални лиризам: по|ам је заменила слика. Али слика, која је с ретком прозирношћу поставила проблем човека XIX века. Велика и дубока песма тога проблема је дело Тако је говорио Заратустра. Тим делом, као олуј Ниче је прохујао европским континентом и с њим у европску свест ушао је еволутивни занос.

- ЈС- АОМ-Ј/УУ * - ..... да учи евангелијске богословске истинске филозофије. науке. Под утицајем свога про- 4) Рихард Вагнер у Бајројту судбине многих знаменитих де• (1876). Ту Ниче „демонс ___ јалношћу" дефинише светле и дејно и лично усамљен, није мона филозофски факултет који је мање светле стране Рихарда Ваг- гао да нађе издавача, па га је у^ио у Лајпцигу. У Лајпцигу је нера. 1885 штампао о вла.ститом трои докторирао. Докторска дисер- Скоро је потпуно завршио али шку. тација му је носила наслов „Тео- никад иије хтео да објави и пе- Тег то Несавремено расматрање под гова сестра Јелисавета Ферстернасловом Ми филолози у хладно, управо немилосрдно го- Године 1884, у вори о стварној вредности фи- (где .је много боравио тих годич па.улс. цад фесора Ричела, капацитета за (1876). Ту Ниче „демонском гени- ла. Ниче, оставши у тај мах и.класичне језике, Ниче је прешао јзлношћу" дефинише светле и дејнс ~ светле стране Рихарда Ваг- гао да .нађе из-давача, па га је "885 штампао о властитом тро1и. _ 1КУ. »„ јV, носила наслов „Тео- никад није хтео да објави и пе- Тек године 1892 издала је њелогија од Кантовог доба наова- т ° Несавремено расматрање под мо". насловом Ми филолози у коме Ниче, целокупног Заратустру. У оно време Шопенхауерова " ип, " и, " т гп ' Године 1884 - У Силс-Марији филозофија учинила је велики "Т" -^-т— - - ... утисак на младог Ничеа лологије и многих других науч- на), Ниче јс отпочео да пише Године 1868, Ниче се упозиао *»* лисциплина своје дело Воља за моћи, иа кои спријатељио са Рихардом Ваг- Из 1 0га доб а (1872/75) потиче ме Је радио до свог душевног онером.. То пријатељство коме ни- и не °оЈављенО дело (нађено у болења (1888) Ово Је знаменито Је било с\'ћено ла се олпжи ло заоставштини) Филозофија у тра- дело издала 1895 његова сестра. краја живота о^а оваТелика гичиом раздобљу старих Грка, Годике Т886 издао је дело ОНемца било је дуго година оч где "Р ида . |е иаЈвећу важност ве- Донуд добра и зла коЈе јс испрнајвећег утицаја на живот и рат ликим нресократским мислиоци- ва био замислио као неку врсту Фоилоиха Ничеа Голиие 1869 ма - ^У Ј е нађено и дело из тогз коментара Заратустри. Ниче је постављен за професора доба ®"™зофија као лекар кул- Рачуна се да овим делом покласичних језика на универзите- туре > где Ниче "Р°поведа херој- ™№е. четврти период у Ничеоту у Базелу ски став у ЖИВ0Т У и раду, па в ом идејном развоЈу, такоГодине 1871, Фридрих Ниче је ° ист ни * ј лажи у ванмо- звани „критиЧко-херојски" пеобтавио гкп 1' ппви кгНн гампгтзл Р<*лном смислу, где Ниче одлуч- Риод, (1885—1888).. лет неугушен ни трагедиЈом ни ° 0,ави0 св ° и » ПР" И ®« и само ;тал но устдје сваког Године , 88б објашш је Ниче ни рад који Је носио наслов ГО нализма и тежњи за „ те оретским пету књигу Ведре науке, као и

Ниче (Цртеж: К. Н.)

За Заратустру, то, како кажу, јеванђеље надчовека, мислиоци, који Су темељно проучавали Нидаову филозофију, искрено при- теоријом — то је, изгледа, нит ^ ен> " е траГ едије из духа музике. о^езбеђењем'".""'" "" ииз нових предговора многим знају да га није лако оценити. У која води НичеовоЈ' суштини — То је покушај синтезе између Ј^ ао про ф еС ор у Базелу, Ниче ранијим делима. У јуну 1887 обнедоумицИ су, и стално се пита- филозофском, лиризму, младости античког духа и Вагнероре му- се спрн ј а тељио са својим коле- ^ авио & КО и?ИчIV човечанства новој персонифи- зике - 3бог овог Двла. .Ниче Је гом фран , ом Овербеком, „ради- злогији морала, у коме кри«ч имао да издржи љуту научну кзлл 0 . к ритичким теологом". При- ки расветљава ■ појмове „д I ^ \Т -1, ~П.Т1ГЧ..ЛВШ1 ' Т1 ОПЛ Т/ГЧТДО ТД О ТТ •Л ГДРРГТ

Да ли у Заратустри није из- кацији Европе.

полемику са У. фон Виламовиц- ј атељство са

овим истакнутим

и „зло

„крив" и „зла савест ,

ражена мисао нове, више расе, врхунац биолошке еволуције? гом

Мерен непотежи, већ по дру- Мелендорфом. "" п " , .- V,« „ „ л5 „. „ , г(емцем из- Русије било је од као и појам „аскеза Културио>кр итич ки сга»..фру - велнуег утицаја н.а .Ничеов рад Године 1888, дакле године у

термодинамичном закону,

коме ће га задесити умно оооле-

Да.-ли није. ,|>езултат рае.ног о- Ниче је усамљени пример лирске о^будАност« наших Јжаип^пп 1876. на. ње ' Ничеов рад кр_е_ће-н_евер"оват-

дабирања, или пак резултат у- обнове старе Европе. крштања најбољих међу. најбо-^ Тако је говорио Заратустра. Љима? Да ли Ничеова главна мисао није нова аристократија, интелектуална елита? Да ли је надчовек Гете или Наполеон, усамљени геније ,или »овек из народа? Да ли по среди није оправдање жртвовања садашњег будућем? Да ли надчовек није исто што и - филозоф-шеф? Да ли, најзад, надчовек није само ново име за Дионизиса, син■геза природе и духа, љубави и силе, лиризма и разума, подземља и више дисциплине? На сва та питања, коначно, одсечно и одлучно ј'ош није одговорено, још се ломе копља два табора оцењивача и тумача, још битка није завршена за и против Ничеа.

у расправи О будућности наших н ап ротив, некако од 1876, нанаставиих завода (1872) и у Не- ста ј е озбиљна криза у личним и но брзим темпом. У фебруару те савремсиим расматраџит од ко-^ иде ј ним односима измећу Фри- тодине. прерађује још једном

НиЈ'е ствар у томе да ли је Ниче надчовека ставио или не на историски и социјални сту, пањ, или је надчовек само пе> снички мит, песничка опсена о биолошкој елити ;нити пак да ли ј "е врхунац истине дат ушо јединцу или у социо-генију. Са разних становишта разни одго вори ће се и дати, и баш у тој разноликости и јесте лепота и суштина филозофије XIX века. • Није ствар ни у томе колики је и какав Ниче критичар европске културе, колики је и какав обновитељ вечите дилеме Дионизос — Аполон, дилеме нагона и разума; нити пак какав је и колики поборник буДуће, велике културе ,која ће сјединити људско и космичко, нагон и ум,

дриха Ничеа и Рихарда Вагнера.

Ђа&а-Јмш, дугогодишња чуварка Гетеовог музеја у Сезенхајму Сваки онај који је мало упо- ра, од најстаријих до наЈнсзвизнат са биографијом великог Ге- јих издања. Примила је и доста теа, зна да се будући великан, „стихотворенија", од разних неу времену кад је још био млад признатих такмаца Гетеових. студент права на универзитету „Баба-Гилиг" каже да за вреу Штрасбургу, смртно заљубио ме француске управе од 1918 гоу лепу Фридерику Брион, ћерку дине до почетка садашњег рата евангелијског пастора Бриона у ни она ни музеј нису имали разоближњем селу Сезенхајму. Зна лога да се жале. Међутим, преД такође да је та љубав родила почетак рата, она је са осталим Патње младог Вертера, најчуве становницима Сезенхајма (као и није међу Гетеовим младалачким све елзашко погранично становкњижевним лелима, које је још ништво из места и села поред пре краја XVIII столзћа било Рајне) евакуисана У Јужну Фрацпреведено не само на све европ- цуску, одакле се вратила тек поске језике, него чија је слава сле примирја, у лето 1940 да би била допрла чак у далеку Кину, са радошђу констатовала да из земљу која је у оно време- ина- драгог јој музеја није нестао че била скоро без икаква кул- ниједан важнији комад. турна дотицаја с Европом. Сад опет С вако јутро, пред отПосле придружења Елзас-ЈТо- варање музеја савесно брише тарингије Немачкој, 1871 године, прашину са витрина у којима се кућа пастора Бриона у Сезен- налазе Гетеови младићски рукохајму, несуђеног Гетеовог таста, писи и његова љубавна писма, претворена је у Гетеов музеј, са оквира цртежа и акварела копун успомена на тадањег млатог ји приказују Гетеа и његову не„господина правника из Штраз- суђену Фридерику, 'поједина бурга" и његову Фридерику. Ту места са њихових шетњи и изсе поред слика, цртежа, књига са лета. Осећа се^као пр.восвештепосветом, писама и др. налазе и ница у полузаборављеном хра^ рукопиСи неких ол најлепших му који чува успомену.на прву Гетеових младалачких песама, болну љубав доцнијег краља између осталог рукопис дивне песника и мислилаца... песме „Ситно цв?>ће — ситно лигпђе" („К1ејпе В!ишеп — к1епе В1аЦег"). Дужност чувара тога најмањег "^Тл° Г КЊИ " али једног од најсимпатичцијег ЖсВпИКА међу мнбгобројним Гетеовим му- Нрмвчки књижевник Каол зејима већ дуго годица врши исто тако симпатична и скромна Франц Лепа прославио_ .,е ових г-ђа Гилиг, „баба-Гилиг"' како Је дана 50 - Р' 0 Н еи Дан. НаЈПОЗнати., из милоште називају мештани и дела овог књижевника ,|есу збио многобројни сталнн посетио г . т и ке приповедака Антониа, По« музеја. Ових дана она је про- следње пролеће, Жубор чесме славила седамдесети роћендан. приповетка Андреа с Озанг и но Том приликом је „баба-Гилиг' веле из историје Чешке. примила масу поклона од зна- Лепа ,је Немац из Судетске о них и незнаних. Поред осталог бласти. Живо .је учествовао у примила је неколико туцета при- политичком животу својих ужих мерака Гетеовог Младог Дерте- земљака.

листичко-екстатички" период у Ј с знао да му ■ се примиче крај раду и идејном развоју Фридри- умног ств арања и моћи умног ха Ничеа (1869—1876). расуђивања, настављао Ј .е и даПриликом стогодишњице Вол- "? е рад ' може се Р е ^и муњевигом тераГ, Ниче је 1878 објавио први брзином: у јулу и августу 188$, део евога чувеног дела Оно што написао ,!е Сумрак идолј ичује људско, и сувише људско. То веио . Д ело Антихрист . Ту , Ниче дело значи коначно - кидање са У ста ' е мање протнв саме пОЈаве Вагнером, његовим домом и кру- ^-Р иста ' а нарочито против Св. гом- У пролеће 1879 појавио се " авла и Јеврејских елеменага у и ПРВИ отсек 11 дела тога рала, хришћанском. учењу. У новем-

своју Вољу за моћ, у јуну и ју-

Његови биографи сматрају да написао је Вагнеров случај (1 обрт закључује први, ,идеа- Дпонисијеве дитирамбе. Као да

први мах као засебно дело, под насловом Разна мишљења и изреке. Те године се Ниче из здравСтвених разлога повукао из активне професорске службе. Припремајући сеобу из Базела, немилосрдно је палио рукописе

ко.1е дотле

бру 1888 наилази аутобиографско дело Ећо човека (Ессе ћото), објављено тек 1910 године, а у децембру 1888 његова лабудова песма Ниче контра Вагнер. Његова болест се нагло погоршавала-, те је убрзо коначно изгубио умну' и душевну' влаСт Над

:^т,т ~л;-, 1 уиии у;мну и Д)чисоп,у ппд ' собом. Тек 25 авгусга /1900 осло-

вио, односно ?а коЈе није ника ко био на"исто да ли треба да их објави. ВелНка је заслуга његове сестре, Јелисавете Ферстер

бодила га је (у Вајмару) смрт душевног. мрака. По обиму .и значају, Ничеова

Ниче што је том приликом тако књижевна заоставштина скоро де рећи „на снагу" спасла пропасти Р ав на његовим објављеним дечитав низ дела која су доцније лима. стекла нарочити знача1 у оквиру- Сам импозантни фрагмент ВоНичеовог епохалног рада. ља за моћ претставља читав фиУ јесен 1879. Ниче је објавио лозофски свет за себе. На шиаело Путник и његова сенка, као рокој историјској бази ту се раззавршни део збирке „Оно гато вијају, основани на логици и је људсцо, и сувише људско". стварном сазнању, на посматраГодине 1880 и 1881 провео .је њу и проучавању природе,' покоје у Италији, које у Тирин--'■гледи на морални став и држан:кој. Тих година се интензивно -ње према појединим проблемима, бавио студијама из ; области при- ту се расматра уметиичко ствародних наука. рање човека и пророчки се глеСредином 1#81 ■ године појавиО да на ; извесне : разорне покрете се са делом Зора, размишљвња .ко.ш -прете људском роду. о моралним пре.трасудама, где Епохални значај Фридрика Ниврло смело устаје против дота- чеа јесте у првом реду у чињезањих појмова о моралу. ници што он, јасно и одЛучно Годину дана доццше (у. >есен -као ниједан други мислилац, у1882) појављује се дело Ведра ме да сагледа контрасте између наука. знаменита књига весело- северњачког, античког. и хришхеро.|Ске позитивне афипмације ћанског елемента. То је ,4едан живота. Сматра се да је овим ле- од разлога — али нипошто једилом закључено друго разтобље -ни — Јбог којих баш национал— критичко-позитивистички пе- социјалистичка идеологија толириод — у Ничеовом .итејном раз- ко. ужива у Ничеу. (Тим пововоју и стварању (1876—1881). дом.да из огромне литературе, Настаје трећи пепиод, „екстз- немачке и стране, о Ничеу, по» тичко-хеоојски" или „зарату- менемо дело Хертла_ из 1939: странски" (по најпознатијем ле- Ниче и националсопијалиааи.