Српски народ

37 фебруар

СРПСКИ НАРОД

Страна 11

ПРОУЧАВАЊЕ НАШЕ ПРИВРЕДНЕ ПРОШЛОСТИ

Сигисмунд Рекендорф, непознати испитивач руда у Србији

Уставббранитељски режим обратио је пажњу н на рударства. 0сл4и>ајући се на традицију и истррију установбранитељи су (Јматрали да је копање руда нужно и корисно. „Србија је важила "Као најбогатија. земља у рудама« Још су Римљани у њ.ој копали руду и вадили м.етал. 0 рударству се старао и краљ Владислав IV и доводиб људе из Немачке (Ј23&—36)* И~ после. про пасти -на Косову, па и ЗЗ' Кара-. ђорђа (Рудник) крпала се руда у Србији". За Милошево време коиање руда било је врло примитивно, нест : ручџо. ,Н>им су се претежно бавили , се.гаци. Неке руднике, нарочитр угља, искориићавао је кнез Милош преко нестручних људи, апсеника. Познати покушај. тројице Саксонаца да се оснују ; рудници у Србији, које би отворила српска влада, (1838) потпуно Је пропао. Рударство је за све време до 1839 било онолико лримитивно и са., онаквом рударском техником како се копало кријумнце за време Турака. Да би се знало где и коју руДУ треба копати морало се добро испитати и уцознати рудно богатство. Сем главног испитивача руда. у. Срби.ји, саксонског дирскгора рудника Хердера (1835) нико то ни.је иепитивао; • Милош је увиђао значај овога посла. Омогућио му да унакрст пропутује целу Србију и да детаљно опише њено рудно богатство. Опис тих испитивања Хердер ^е изложир у једаом свом Р а ДУ ,,„{и1.т.ампанрм на. немачки) под насловом Рударски пут по Срби.ји, који је доциије издат У једном кратком и сажетом с|>пском преводу. Издавање тога дела насрпски језиџ 8#Роватн© у,,гк '. калгод би ерпска влада мисЈГЛла иа отварање рудника у Србији, враћала би : се на директиве кс>,Ј€ је ..дао Хердер у поменутом делу, Скоро цео 19 рек, па све до наших дана, он је био ,1едини нашој историји познати испитивач руда у Србији. Његово Дело у скраћеном преводу издато је ,на српски-ј,език баш у време (1845) када се у уставоорани*гељско дбба највише мислило на отварање рудника но ^роиЈи. Још увек су основе тога дела служиле као директива, 1 Л1Л Ј.е .ипак .још. десет година оило УруКопису. Поввдом захтева тројице Саксонаца? да отворе рУднике у Срои.1и,са каггаталом српске владе, постављен.а је расправа питања: коме припада праао на вођење рудшка у Србији, да ли српској влади или приватним лицима. ..Чинило се најпогОдније да се т.р,. пит.ање■. одложи до иадавања закона о^рударству у коме се оно детаљније расмотрило. Да се чекало на издавање овога -закона, даља испитивања РУда огпочела би. тек после доношења рударског закона (1866). Улогв Николе Германа У почетцом времену. уставобранитељске-владе поново се ми слило на Испитивање руда и отварање рудника. Чувени Милобанкер" Никола Герман (1«41), кб.ји је преко спољне трговине својим- разви.јеним везама са иностранством, стекао иовећи' капитал, нашао се најпозванИји да повбде прву реЧ у организацији српскога рударства. ПремаТермановој замисли; рударст-во У ваљевском и рудничком округу и у местима где је раније вађана руда (Мајданпе* и Рудна Глава) имало би се поверити једном друштву, које би не само радило- на вађењу руДа већ и на њеиом разбијању, бд'абирању и тоиљењу. Време трајан>а оно.га рада Герман је пред- ; лагао на 50 тодина са добитком двадееетог дела у корист српске ппопо пгмг Јд пиа т ПДЖИЛЗ 77 Л

се рок смањи на 24 године са добитком четрнаестог дела. По сво.јим резултатима Германов предлог. важан је као појава. Његбв је већи значај у томе што је 6н изазвао позивање другог испитивача руда- Рекендорфа у Србију који до сада иије био познат. навдој науци. Организовати копање руда није била ни мало лака ствар. Срп ска влада није имала стручног особља. Баш У то доба српСки рударски питомци (1841) палазили ,су се на студијама у ШемНицу при Шемницкој рударској академији, ко.јом је управљао познатн- директор Габриел Швај цер. Српска влада за пот.ребе организације пртребовала је једног стручнрг рударског инжењера ко.ји би Имао да врши надзор, да прима чисти метал који 'њој припада.

Неостварени планоаи

Из<5ор друг"ог испитивача руда у Србији гшверен је барону Филипсборну који је вршио функцију српског трговинског аген:Та у Бечу. Филипсборн се није само задовољио тим да потражи новога исцитивача руда већ је ушао и у разматрање гштања, да ли ,је корисније копање руда поверити иеком ииокосном капиталиети шш друштву акционарз. Има.јући за пријатеља руског кнеза Анатола Демидова, ко.ји је у Бесарабији вршио покуша.је да вади камени угаљ, Филипсборн је предлагао њега (1841). Ни српска влада није.имала ништа против његовога избора. Српску владу .је засенило богатство кнеза Демидова. Кад је кнез Демидов одбио свој. далззак због заузетости друг,им прсловима,. Филипсбори је прешао да тражи испитивача руда (1842). По жељи српске владе избор .је имао пасти хамо на вештог рудара из Аустрије или Саксоније, који би се примио у српску службу. Сви ти стручњаци тражили су много и као најпогоднији нашао се Рекендорф који је тада имао тек 27 година. С а мало поверења примно је Филипсборн Рекендор фа. Његова личност није му пру жала гаранцију и поверење. Позвао га је у Беч, подвргао испиту, који је Рекендорф положио изван сваког очекивања. По заклзученом уговору са Филипсборном 15 анрила 1842 године Рекендорф је добио главну управу над копањем руда у Србији за шест година, тромесечну плату 750 талира, бесплатан Стан,' огрев и осветљење, коња, путни трошак од Беча до Србије и послугу. Ко је био Сигисмунд Рекендорф ништа се изблиза не зна. Позиато је само толико да је био родом из Великог херцогства баденског и да ,је по свршетку школовања у рударско.ј струци обишао више земаља у којима је развијено рударство и такр. стекао. праксу, у рударском послу.' Био је једно време мајстор на смену у служби код Ротшилда у Далмацији. а песле тога и код аустриског богаташа Нејвала. Постав технички саветник Министарства фиирнсија Рекендорећ је стигао у Србију 25 маја 1842 године., Одмах му. је српска влада ставила у задатак да обиђе сва места где- би се могло • предузети копање руда. Само тако Рекендорф: би могао донети конкретне предлоге. За пратиоца му је одоећен Јован Бугарски, дру,ги „рамуноввдите.љ" Министарства финансија. Бугарски је имао рударска знања и био је за то најпозвани.ји. Обојица су кре Нули. нп пут у јуну 1842 године. До 13 јула 1842 године Рекендорф и његов пратилац Бугарски Рбишли су сва „рудокопна меота". Рекендорф је поднео рефе■ рат датираи 13 .јула 1842 год., који .нажалост иије очуван. Иако пргНепдтд ни С V познлти

ипак се укратко зна шта је он садржао. Рекендорф је у њему означио сва места у којима се налазе руде, опис руда и њихово богатство. Ту иије изостало и његово мишљење о начину вађења руда. У начелу Рекендорф је заступао гледиште да би право на рудокопњу требалр дати сваком приватном лицу које би то затражило. Начин рада имао би се извести.по правилима које би проиисао „закон рудокопње". Једино,, је. ирепоручивао српској влади да нарочито за себе задржи копање руда гвожђа, олова, бакра и сребра. 1 Али баш у моменту када се Р.екендорф спремао да са једним референтом оде у Аустрију (окт. 1842) да набави нужне алате за копање руда и из.абере потребно особље и раднике .изгледа да је сриска влада променПла своје мишљење. Расположење за отварање рудника је престало. Рекендорфу после шест месеци н-уђен је раскид уговора. Немајући куд он је пристао на ову понуду добивши једногодишњу плату као отпремнину. Напустио је Србију у децембру 1842 задовољан да се само констатује, да је отпуштен не зато штр ,је српска влада незадовољна, са њим и што се рђаво влада, већ само зато што је одустала од копања •РУДа. ( Љ. Протић

жнидани

&ТИШАО јс када је цветало пролећс. Отишао је када јој је испио зенице Снагом врелих пољубаца. Отишао је када јој је душу везао Златним обручима среће. Без збогом, као сенка, као дах је нестао за увек. Сада је ко зна која већ јесен. Она и даље гледа кроз прозор како река живота односи свеле цветове и лишће жуто. Гледа у сиве даљине, броји сутоне и ноћи, отворених зеница чека. Верно чека никад више не дочекану радост топлога загрљаја. И тако пролазе, пролазе дани... године. На харфи времена све нове и нове младе руке свирају ту вечну велику мелодију увек недоречашх речи. Док она чека и сања никад незаборављени шапат његових врелих усана... Мисли на куцаје једнога далеког, можда већ и давно мртвог вољеног срца. ЗОРА ТОПАЛОВИЋ

Привреда Србије пре једног столећа

Кад је у прво.ј. половини прошлог столећа Србија добила своју- државу, одмах се пред њом поставио нови задатак од животне важности. Требало ,је одржати се. економски, као ,'привредна једицица спр^бџ^да живи а»о» јим сопственим привредним животом. То није било нимало лако кад се узме у обзир да је Србија дотле била једна забачена и запуштена провинција. Па ипак.наши прадедови, умели су и брзо и добро да се снађу.

ГЛАВНИ ПРИХОДИ ОБНОВЉЕНЕ СРБИЈЕ Прве и главне приходе Србија је добила од свог свињарства. Да су одгајивачи, тадашњи српски сељаци, умели потЦуно да искористе тај извор, приходи би били још куд и камо већи. Сисанче у Србији стајало је тада 10 до 12 гроша, свиња од 50 кгп. 30. гроша, свиња од 100 кгр. 60 65 гроша. У Бечу цена .једне свиње ишла је до 300 троша. Но, зарадом те огромне разлике у цеии Србија се користила само малим делом, а највећи део зараде ишао је у корист земунских великих увозника, коЈи су били већином јевреји. По српским селима залазили су први препродавци, т.зв. „бургијаши" који су куповали свиње ' у чопорима, дотеривали. их V Београд ,а одатле у .Земун, где су их продавали увознииимч. Свиња од 100 ктр., коЈа се у Србији плаћала 60 до 65 гроша, у Земуну се пподзвала по 180 до 200 гроша. Од Земуна до Беча свиње су теране у чопррима, ,и Та.ј пут преваљивале Су мршаве свиње за 15 дана, а дебеЛе. које су се кретале само ноћу, за 6 до 8 недеља. Долазак свиња из Србије на бечку пијацу имао је велики утицај на цене. Исхрана свиња у Србији била је готово бесплатна, јер су се храниле жиром по пространим храстовим шумама. За то се плаћало по 24 паре годишње на име „нагонице" и исто толико на име „жировнице". Нису се свиње из Србије заустављале само у Бечу. Одатле су ишле даље, уБаварску и Виртеиберг, па чак у Француску, где ,је цена обичних жировних свиња достизала по до 60 франака Да је постојала ма каква индустрија за прераду меса, Србија је могла да оствари много веће приходе. Али тога није било. Тек концем треће деценије прошлог века почело се. извозити софецо свињско месо у ман»ој количини, и тако је долазилб до Енглеске. Колико се свиња извозило из СрбиЈе не зиа се тачно, јер онда није било извозне статистике. Према процени тадашњих савременика, извоз је износио преко 300.000 комада. УзимајућИ у обзир само просечну цену плаћену произвођачу, на тај начин улазило је у земљу годишње из иностранства 15 милиона гроша, Или 1.500.000 Сребрних форинти, или 400.000 златних царских дуката. Према предратно.) куповној моћи динара то је претставЉало вредност од 125 милиона динара.

КРУПНА II ИСТНА СТОКА:

Говеда ,је у Србији било доста, али С у се слабо извозила. Известан број продавао се у Мађарској. Више је била развијена, тпговина говрђим кожама, којих о преко Београда извозило 15,000 комада годишње. док је гпведа извожеио око 3.000 до 4-000 комада. Оваца и ко?а Срби'а ,је имала у великом броју. Но та стока ише била .од особитог значаја за извоз. ОвчЈи производи заузимали су нгпротив врло важно м".сто, нарочито коже и црева. Све коЖ»* централног Балкана поотазиле су за Европу искључнво преко Београла и било је много тггова^а ко,'и су се тим послом бавили. По*ко београдске цари"^"нч"е извозило с» годишње 150:000 овчјих и 100.000 ћтњећих кожа. Нена овчје коже била је у Срби1и 5 до 8 гроша. П.ена овпе у Србији била је 20 гроша. али се у Албанчји и Мак р дони!и могла купити за 10 до 12 гпоша. V Бечу поодввала се По 40 до 60 гроша. Земунски увозници ударали су међутим ннске цене, које су се кретале од 12 до 16 гроша. Знатна је била, трговица овчјим цревима, крја су продавана у Италији и Баварској за правлзен>е жица музичких инструмената. Једна овчја утроба стајала ,је. V Беогпалу 10 г:>ип;) а г/ћ

у Коста.јници продавана је по 100 гроша. Велику конкуренцију »почео је доцније да прави у том погледу Травник, где се овчја утроба Цродавала свега за 3 гро,Д!4. . . . УВОЗНА ТРГОВИНА Тадашња увозна трговина Србије била Је такође знатна, јер у ' земљи, осем кућевие радиности, није постојаал никаква ин--* дустрија. Србија .је увозила гвожђе из Аустрије и Енглеске, олово из Шпаиије и Енглеске, челик, клинце, жицу, ашове, тестере, цеви за пуцже и пиштоЉе, и остале гвоздене предмете из Аустрије и делом из Швајцарске, доста челика, гвожђарије, а нарочито лим из Еиглеске, месинг, бакар и калај из Аустрије и ЕнГЈ |еске, стаклари.ју из Чешке, огледала из Немачке, порцелан већином из Аустрије и Немачке, дрвене прерађевине из Тирола и Мађарске, часовнике из Швајцарске. Знатне су биле иабавке оружја. .

Чоја о.средњег квалитета увозила се из Мо.равске, Аустрије и Италије, бољег квалитета из Енг4еске, Белгије и Француске. Но Та роба ни.је се много трошила, јер се сељак одевао домаћим сукном. Грубу. чоју набављала је држава за војску, а фину су тражили само београдски високи чинрвниЦи и :,0фицири. Вуна, фланел, просто памучно платно, памучни штофови и предени памук долазили су из Енглеске, боље цлатнр из Немачке, муслини и газа нарочито из Енглеске, сатин, велур и свила из Аустрије, Француске и Енглеске. • Драгопени шаловИ ' за београдске госпо.је из Персије и Багдада, поручивани су пр.еко Цариграда. Мдда је живот у Србији у прво.ј половини прошлог века био на примитивном стандарду, ипак прирОдно богатство земље и добри приходи, са непрестаним суФицитом у државном буцету, као и велика ; евтиноћа ко.ја .је владала у односу на друге земље, омогућавали су пашим прадеЛобима леп и за тадашње при_цике н појмове удобан живот.