Српски народ

Страна 2

СРПСКИ НАРОД

27 фебруар

Неџ&љш п^еГлеџ 1међ>унар&д>н,и*с д.о1аЏа{а

Москва - Лондон - Вашингтон

јр Прослава годишњице црвене армије у Велилој иританиЈИ и [Сједињеним Државама, са мани| фестацијама ко,1е су тим пово' дом одржане и са њиховбм политичком позадином и иос.|еди'цама, поново је ставцаа нд таает у европској јавнос1и иигање меЈјусавезничких односа. С једне страие озо, а с другг стране политичке последиц^; алгричкиг пораза у Тунису, Оацили су занимљиву светлост и иа односе у англосаксонском табору, цри чему је спор охо д-аље егЗис/енције Бриганске Империје поново оживео. >ч. Лондон под црвеним заставама Двадесетпета годишњица од , „снивања црвене армије искоришћена је у Беликој ^рнтаниЈИ ва велике маниф?стације,, у којима су узели учешћб, почев од 8 министара па до Кентерберисхог надбискупа, најугледнији претставници Оританског јавиог живота. На овој прослави није узео учешћа Винстон Черчил, коме је истински или политички назеб омогућио прво да отсуствује у Доњем дому у непријатноЈ дебати о Бевериџовом плану и да затим остане, у кревгту, дох је Идн у лондонском Алберт-Холу величао борбу црвеие армије за спасавање цивилизације. Пример, који Ведиха Британија даје све; ту својом политиком према Со: вјетској Унији, може да послу; жи свима онима у Европи, који мисле да се политика прави осећајем или темпераментом, као корисна поука. | ' Треба потсетити, у вези са тим, на чцњеницу да је Велика 1 Британија била' та,' крја је помагала разне беле генерале после руске револуције против совјет1 ског режима. Треба потсетити на | чињеницу да је прва мера прекршаја дипломатсхог имунитета против једног совјетског претставника на страни, пре више година спроведена у Лондону. Тада је трговинсхо претсгавништво Совјетске Уније претресано, његови су чланови ухапшени, а неколико дипломата ,је протерано. Пре три године свега иста лица, која су ових дана у Енглеској држала говоре о цивилизаторској улози Совјетске Уније и њене арми.је и организовала молепствија за бољшевике, киптела су на разним манифестацијама против бољшевизма, бољљевика, Москве и Стаљина лично. То је било у току совјетскофинског рата, за време кога се нарочито Винстон Черчил истакао одлучним и врло категоричким изјавама против бољшевизма и Совјетске Уни.је, коју је таДа називао светском кугом коју треба утаманити, .јер уништава културу и претставља опасност за слободу свих европских народа.

Сурогат за други фронт Времена се мења.ју и антисовјетска политика, коју је Велика Британија водила све до пре неку годину, стављена је привремено у акта. Тада је интерес Великој Британији налагао да се бори против Совјетске Уније, која јо.ј је кварила посао, нарочито на азијсхом континенту, али и у Европи. Данас је интерес Велике Британије обрнут. Да би штедела своје људство, она потстрекава' Совјетску Унију. Уместо другог фронта у Европи, који је Москва тражила, Велика Британија је гледала да стави руку на богате францусхе поседе у Африци, прогласивши то другим фронтом. Ако данас британска пропаганда, — која се употребљава истом вештином, којом се предузимају у Лондону политички потези, — тврди да је афрички подухват предузет као акт растерећења Совјетске Уније, онда то треба само пред светом да буде заклон за праве циљеве експедиције на афричко копно. А ти су прави циљеви узимање под своје нових великих колонијалних области. Питање

другог фронта ,је и данас актуелнО и свакако се у Москви британском и америчхом посланиху у том погл«јду чине пребацивања и прехсри. Огуда као одговор и мслем долази грандиозна прослава црвене армије у Енглеској, ко^а тргба да буде доказ солидарности и савезничких осећаја. Један доказ, уосталом који је јевтини .|и и простији од другог фррнта. Махолико били говори држани на прославама у разнИм :британским мсстима пуни дивљења на црвену ар .лиЈУ и њсне успехе, ипак кроз све њих провгјавала је, као основна нота, констагација да је за усп.гхе совјетскнх армија дала велцхе доприносе и Бглика Британија тиме. што са<лом својом егзистгици.јом везује знатце немачхе снаге на европском западу, али и тиме што је упутила Совјетској Унији знатну пОмоћ у рагном материјалу. Речено је том прилихом, да је 'I а помоћ изнела 3.000 авијона и 3.000 теихова. Од овог броја, према британским изворима, стигла је једна половина ,у Совјетску Унију, док је остатак потоиљен. То значи да је британска помоћ, уствари, могла да покрије губигке Совјета у авијонима и оклоприм колима од свега десетак дана офанзиве, а можда и мање. Да је Москва осетила поменуту основну ноту у говорима британских министара доказује и званични ксмунике Агенције 7 асс, који констатује, коментаришући у готово полемичном тону, манифестације у Енглеској, да цели терет рата сноси једино и искључиво Совјетека Унија, пошто други фронг још није створен. А и Мајски је у своме говору навео, са јасно разумљивцм прекором, да се Совјетска Унија нада да ће закључци конференције у Каз&бланки бити остварени и да ће Неманка бити „уништена англоамериканским ударцима са запада. Черчилова болест Чињеница, што Черчил није присуствовао прославама које еу одржане под црвеним заставама са српом и чекићем, много је значајнија, но што у први мах изгледа; Пре свега, чак и да његова болест није дипломатска него стварна, он би могао да се обрати јавности каквом посланицом или сличним начином, да је желео да се лично и политички веже за манифестације, које је, уствари, он наредио. Тиме што то, међутим, није учинио, он је себи оставио одрешене руке за сваку друкчију политику, од оне коју је започео пре 2 године, ако би то било у британском интересу. Да ће до какве друге политике, по свој прилици, врло брзо доћи, данас је извесно. И можда ће скора будућност видети Черчила опет у улози, коју је себи одредио за време совјетско-финског рата. Промена личности, која .је обично у демократским земљама обележје промене политичкога правца, у овоме случају је — уколико се то тиче Винстона Черчила непотребна. А да промена политике под извесним перспективама и могућностима претстоји, доказ ј 'е појава гласова у британској јавности, који говоре, — под претпоставком пораза Осовине, — отворено о томе како иза преговарача на конференцији мира морају да стоје одлично опремљене армије, да би они могли разговарати на равној нози са совјетским претставницима. Чак и из Сједињених Дижава додаае

сличне вести. Њујорк Тајмс пише у истом смислу и тражи максимално наоружање Сједињених Држава, јер се само њиме може у случају савезничке победе спречити да Совјетска Унија целој Европи диктује своје законе, и да тиме дође до новог светског пожара. Парадокеалност међусавезничке ситуације постдје очигледна При помисли на то, да су све врло обнмне британске инвестиције у царској Русији биле за Сити изгубљене после русхе реврлуције, и да су губитци, који иду у десетине и стотине милиона фунти, погодили тешко британске финансиске кругове. При совјетској победи у Ев-ропи, ко^ ја би у најмању руку Совјетској УниЈи дала Скандинавске земље, Централну Европу и Балкан, било би изгубљено за Велику Британију још много више. Многострук би био та.ј нови губитак према губитку из 1917/18 године. У Скандинавији и у Средњој и Југо-источној Европи инвестиције бритаискога капитала су веома велике.веће, на пример него у Јужној Америци. Па како Велиха, Британија, устдари, води рат за очување своје капиталистичке доминације у свету, одушевљење, које је говорило из речи британских минисгара на прославама Совјетсхе годишњице, по свој прилици, није било много исхрено, уколико би се оно односило. ца евентуа/ше даље успехб Совјета. Став Радничке странке Док ј.е н%Ј^дшзј, страни у све-. чаностима од 21 фебруара дошло до изражаја нешто јито би требалр да претстави свету саврпЈену хармонију између плутохратије и бољшевизма, дотле је у истим тим данима британска радничка партиЈа одбила предлог британске комунистичке странке за фузију. Занимљиво је образложење овог одбијања, јер се у њему каже да се циљеви кОмунистичке странке не слажу са циљевима бритаНске политике, и да би остварење програма комунистичке странке претстављало ометање побољшања социјалног положаја британскога радништва. У овој ствари цма више интересантних чињеница. Прва је, да је комунистИчка страцка тражила да буде примљена у лабуристичку партију. Изгледа да се директној комунистичкој агитацији намећу извесне тешкоће, пз је због тога тактика комунистичке странке у Енглеској ископала стари рецепт народског фронта. Друга чињеница је, да је британска радничка странка означила као свој партиски циљ остварење бритзнских политичких циљева. А британски политички циљеви су једино и искључиво империјализам. И ово је, у осталом, једна поука за разне сентименталне душе широм Европе, који не верују у чињеницу да велики народи воде своју «олитику, без обзира на то која је странка на власти, увек и искључиво полазећи од својих националних интереса. А да само мали народи, могу да буду толико заслепљени и глупи, па да се жртвују ради фраза, из романтизма или из макаквих других побуда, које немдју никакве везе са природним егоцстичким нагоном државног и националног самоодржања. Трећа, најзад, зацимљива чињеница је у констатацији радничке странке, да би остварење комунистичких циљева у Енглеско.ј било далеко од тога да створи социјални рај, већ да би оно изазвало само одржавање тераких социјалних услова енглескога радника, за чије побољшање се оадничка сихак^«

Ту лежи чудна супротност према декларациЈама и звучним речима британских министара, чак И оних из радничке странке, који су бацЈ тих дана изјављивали сви да се Совјетска Уни.ја данас налази у борби за спас цивилизације и напредак човечанства. Странка, која је најближа радкицима и од свих британских полигцчких група оријентисана навише лево-радикално, дала је тим министарским изјавама значајан деманти. Коминтерна и црвена војска Уосталом, и у Јужној Африци се одиграВају чудне цојаве. Тамо; ее у парламенту тражи забрана комунистичке сгранке, јер ова подбуњује црнце против поретка, који тамо влада, и већ је изазвала низ тешких уличних сукоба. А клир Јужноафричке Ренублике, у исто дрба док се КентерберијСки архиеНископ моли Богу за победу бољшевичког оружја, тражи заједничком петици.јом од прегседника владе Сматса да се онемогући даљи политички рад комунистичке странке у Јужној Африци. Да се цојављују сада комунистички листови у земљама Блискога Истока, познато је. Али оно што ниЈ 'е познато, је прокламација коју је вођстро Коминтерне, према вестима Јуџајтед Преса из Москве, издало под потписом цилокупнога Свога пргтседништва на челу са Димитровим, и која је објављ^на 22 фебруара у московској Правди. У тој прокламацији каже се дословце да Коминтерна свесна своје обавезе према црвеној армији, обсћава још снажнију акцију, да би у тешким борбама са успехом могла да допринесе стварању универзалнога рата протир Хитлерз иза леђа немачких фашисга. Ова декларација Коминтерне с једне стране показује идентичност борбе црвене војске са борбом бољшеричке пропаганде у свету, и свакако није много допринела настојању да се прикаже како се совјетске армије не боре са крајним циљем успостављања бољшевизма у Европи и свету. А тај поменути универзал( ни рат Коминтерна, пошто га не мсже водити у Немачкој, спро&оди тамо где је лакше и мекше: у британским поседима. Ту се на штету Британске Империје •појављује исти случа.ј као што се појавио и у америчком вођењу рата. Кдо што Коминтерна рије по Британској Империји, тако је исто Америка, уместо да се за британске р^чуне туче са Јапаном, избацила британски утицај из Јужне Америке и ставила руку на Африку, коју Велика Британија сматра својим најсопственијим тереном. Американци о Британској Империји Уопште је питање даљега опстанка Британске Империје после овог светског рата, без обзира на његов завршетак, наткриљено мутним облацима. Липман пише у Њујорк Харалд ТрибЈуну да Америка мора после рата имати под контролом сва поморска и ваздушна упоришта Велике Британије, Француске, Холандије и Португала. Ово на рочито важи за Пацифик, који је, према овом америчком новинару. искључиво домен интереса Сједињених Држава. Рајтер јавља из Вашингтона да је Кордел Хал примио лорда Халифакса и том приликом му у дужем разгорору ставио до знања да је Америка живо заинетресована инди.јским проблемом. У америчкој штампи се третира питање спајања Канаде са Сједињеним Државама, а према једној вести Јунајтед Преса сматра се у Вашингтону, да би ради нејасних политичких односа између Енглеске и Сједињених Држава

бом дође у Вашингтон, како би ге сви нослератни проблеми мо* гли да" расправе. Но, кулминација свих ових занимљивих симнтома ШЈлазв се у Дејли Мелу од 17 фебруара, који репродукује из великог њу|оршког гшподневног листа. ПМ мишљења познатих америчхих јавних радника о даљој судбини Британске Империје. Публициста Ширер тако пише, да верује да су сва колонијална цадства посвећена процасти и да се треба само надати да ће њихов крај бити безболан. Познати радиокоментатор Браун сматра да ће Британска Империја после рата престати да постоји, јер је становништво у државама и областима ИсТока изгубило свако поверење у Велику Британију. Сенатор Нај, шеф изолациониста, изјављује да је одувек сматрао да је џиновска сразмера Британске Империје опасност за светски мир. Чим буде дошло до нових преговора о миру, мораће Енглеска ради тога да се одрекне најмање једног знатног дела својих прекоморских поседа. На.јзад, професор универзитета Расел сматра да сви британски поседи на западној хемисфери мо< рају бити предани Сједињеним Државама на рачун отплата за америчке иепоруке, Индија мора добити своју независност, а по^ морске и ваздушне базе, као Аден, Сингапур и Коломбо, морају бити интернационализоване. Сједињене Државе налазе се већ више година, а нарочито сада, у јеку ратне пропаганде, у заносу цационалне мегаломаније која прелази већ у комично. Вашингтон себе види у улози не само светског арбитра, него гоецодара и власника целог света, свих његових народа, а пре свега свих његових привредних могућности. Да та мегаломанија Енглезима иде у знашој . меун •»«—истгкц;, види се по британској реакцији на пораз америчких трупа у Тунису. Док се иначе неуспеси сопствених војних потхвата или прећуте или умање, ударац који је добила америчка во.јска у Тунису британска штампа и јавност репродукује опширно, чак са тендеицијом за преувеличавање. Из коментара о ситуацији у Тунису, који долазе из енглеских кругова, из писања британских листова по тој теми избија готово неприкривено- злурадо задовољство, које је врло разумљиво. Интересацтно је, у вези са тим, да је новопостављени шеф операција на туниском фронту, генерал Александер, као своју прву меру спровео одвајање британских од америчких јединица, тако да се свака од те две војске туче за себе. Даљи успеси осовинских трупа у Тунису могу да имају несумњиво политичких последица и у самом режиму, који ј 'е оличен у генералу Ајзенхауеру. А свакако ће ови послужити Великој Британији да предузме извесну политичку офанзиву против Америке и њених плаиова. УЕВ05

пскн

АРОА

ГЈјАВНИ УРЕДНИК, одгово« ран за садржину листа: Велибор Јонић. ВЛАСНИК: Мих. Станковиђ из Београда. РЕДАКЦИЈА И АДМИНИСТРАЦИЈА: Терази.је 5 мецанин, I степениште (Палата Извозне банке). ШТАМПАРИЈА „ЛУЧ", Кр«. љице НаталиЈв 100. Тромесечна претплата 36 дин. шаље се преко „Пресе", а. д. ^»»(ковићева 18,