Српски народ

77 фебруар

СРПСКИ НАРОД

Страна 3

Судбоносно питање Европа је географски контииент, мада је уствари полуострво Азије. Благодарећи тој чињеници она је вечито била изложена надирању са Истока, почев од оног тренутка када су је данашњи њени народи, долазећи из Индије, населили. Зато се ми сви и зовемо Индоевропљани. Под навалом азиских народа пропала је стара грчка држава и култура, а у 4 веку, под најездом Хуна, настала је у Европи сеоба народа, и тако смо и ми Срби, потиснути са североистока доспели на Балкан. И у овим новим крајевима ми смо доживели навалу и поплаву са Истока. Оно што је свима овим надирањима са Истока било заједничко јесте следеће: све су то биле навале варварских и номадских народа, који су, у жељи за пљачком, хтели да се Дочепају културних тековина европских. Благодарећи европској разједињености, те су навале, на жалост, имале успеха. Под овим углом треба посматрати и догађаЈе данашњице. Зато је и бољшевизам тако диваљ, тако рушилачки. И ниЈе никаква случајност што се данас раме уз раме са Иемачком боре скоро сви народи европски. У питању је, буквално, опстанак свих њих, свих културних тековина њихових. Русија је одувек била евроазиска. Само, док је у царистичкој Русији преовлађивао европски елеменат, дотле је у бољшеШшмој лрсовладао -нсточљачкц. Национална Русија трошила је снагу у културној делатности и успела је да створи дела од велике вредности, док је СССР надахнута рушилаштвом и источњачким завојевачкнм тежњама. Цео бољшевички систем има одлучан печаг источњачког деспотизма. Човек, јединка, у њему не значи ништа. Ако је у СССР нешто и створено, створено је по цену немилосрдног жртвовања безбројних јединки. Какав је стварно дух бољшевизма најбоље се види по елементима који су његове присталице у другим земљама. Благодетн тога режима видели смо по партизанским неделима и зверствима у нашој сопственоЈ земљи. Њихов је идеал: пљачкаТи, палити, рушити, убијати. Лако нам је онда замислити каква би изгледала Европа у случају бољшевичке победе: ни камен на камену не би у њој остао поД уДарцима разбеснеле, подивљале и разуларене руље. Сва интелигенција, наравно и она која у својој наивности из кукавичлука намигује комунизму, била би побијена и све културне вредности уништене. А да ли би онда и живот био вредан живљења? На ово судбоносно питање морамо сви одговорити; не само речју, већ и делом; не само као појединац, већ и као народ. ВЕЛИБОРЈОНИЋ

Сви у борбу противу бољшевичке иемани! 7Љ<нр лмнистра I. %рсп. А>, Ј-окам&ића на ЂеаГраџскбм раџиу

СРБИ, Нека буде бура, гласи велики национални револуционарни позив, свима људима и женама, свима народима Европе. То је звоно на узбуну, да се пробуде учмале савести, да се одбаце преживеле предрасуде, да се искристализују националне воље, да се сви спреме за велика времена која долазе, и да сви заједно повезани једним идеалом самоодбране противу комунистичко-бољшевистичке немани, заједничким снагама допринесемо дефинитивном уништењу оних стремљења, која иду затим, да униште вековне тековине културе и цивилизације, а у име идеала вечног господства јевреја над осталим народима. Српски народ, као ретко који у Европи, имао је прилике, и у миру и у слободи, као и у рату д под окупацијом, да види и осети јевреско-комунистичко деловање у свИма фазама, плаћајући увек скупо сазнање р правој истини, коју та идеологија са собом носи.

И заиста, прави мужеви нашега народа, никада и ни у једној прилици, нису хтели кроз преко две деценије да Васпоставе никакав однос са оном владом,која под игом коминтерне, као главни циљ свога деловања и политичког битисања, поставља разарање националних држава и народних тековина, у име светске револуције. Они су добро знали, да би то зНачило свесно тровање народног и државног организма, најубитачнИјим отровом. Њихоба одлука у том погледу била је аподиктичка, и поред сбију настојањз са разнИх страна да се иста ма у којој форми мбдификује. БЕСКОМПРОМИСНА БОРБА ПРОТИВУ КОМУНИЗМА Баш у очи дана прославе дан^ бољшевичке црвене војске вреДмо је потсетИТи се на једну двогодишњицу у Београду. На дан 22 фебруара 1941 гОдине, тек уведено Совјетско Посланство у Бедграду, приредило је у хотелу „Српски Краљ" прославу ,на којој су узели учешћа тако звани високи кругови: влада и генералитет, интелектуалци, Универзитет и банкари, уметници и сви остали, и то како они који су већ били познати као комунисти и њихови пријатељи тако и они који су се уљуљкивали Словенством и руским братством. Пале су и здравице словенскОј Русији и братству Руског народа, али тада су претставници Совјета Плотњиков, Полетајев и црвени генер-ал Сухотин, суВо одговорили да постоји тОваришч Стаљин и само совјетска и радничка Унија, алч никаКва Словенек.з Русч.Ч т '~мунисти и јевреји су тријумфоВали, а они други су занемели. Но ипак раскошна и луксузно спремљена трпеза, која ни по чему није личила на гозбу коју приређују претсТавници једне социјалистичко-прОЛетерске земље. уз пуне чаше кавкаског вина. вотке и астраханског кавијара, — учинила је своје. Резултат тога је после месец дана осетио цео народ, па и неки од оних који су се гостили. 27 март је био плаћање рачуна за гозбу од 22 Лебруара. Скуп је био цех тог пировања. Држава срушена, војска растурена, земља и народ поробљени, али све то није доста.

Комунистичко-јеврејска интернационала, има свој двадесет и пет година спремани инструмент за остварење крајњег циља — светске револуције — то је црвена армија и њен загранични апарат у свима оним земљама, које нису биле нашле равно-

Шеф државне безбедности, министар г. Драг. Љ. Јовановиђ (Снимак „Српски народ", М. Р.) тежу. У оним земљама чије су вође дозволиле да се влада народа идентификује са терором и мрачним утицајем овог или оног интернационалног стремљења. То је била она предвиђена авангарда, која је имала да припреми терен за инвазију бољшевичких хорди. И у напаћеној земљи Србиновој је букнуло оно што су ти авангардисти црвене армије систематски припремили. Дигао се брат противу брата, син противу оца, кћи противу мајке. Сви противу свију. Онакс како то Лењин у своме учењу I својој револуционарној тактици Учи. в Резултат тога је, да се још пуше згаришта, да још нису утрте сузе унесрећених мајки, жена и сестара, од несреће и зла, који н~неил напаћеној земљи, они који сејаше смрт, пустош и разарање у име култа новог бољшевччтдр' 1 '" "чпски народ, под воћством ђенерала Не-" уз најтеже /СЈпве сатро је опасност и иму низирао се је од те заразе.

Али, клица болести још посто^и. Жс, ишта заразе почињу пснова д- куже тело Србиново. Пропаганди црвене Москве, и њених бескрупулозних савезника још није доста, греба још крви, треба још жртава, јер што мање српскога народа, тим више изгледа за разне Тите и Пијаде. Ето, то су реминисценције, о којима треба говорити баш на данашњи дан. То је оно што баш ми Срби требамо да имамо пред очима у тешким данима нашега самоодржања. Не будемо ли довољно јаки и одлучни, да у корену и повоју уништимо зло, доћи ће оно што је најгоре. СВУДА И НА СВАКОМ МЕСТУ БОРБА Ми не смемо ни једног момента да се заваравамо и успављујемо, да ће се ствари саме по себи решиги, или да ће се ипак можда десити чудо. Не, наступио је моменат, да нико не сме остати по страни. Цео народ као један мора у борбу противу бољшеВичко-комунистичке нечгни, јер онај ко неће у активну борбу он је свесни помагач њихов. Свуда и на сваком месту, борба пргтигу јеврејско-комукистичког деловања је запзаед наше народне будућности. Борба у кући, борба на улици, борба у школи, борба у цркви, борба у радионици, борба противу комуниста, до котачног истребљења где год се буде појааир. Свако на своме месту има да се бори, и оаденик и сељак, и чиновник и трговацЈ и свештеник и стражар. То није борба само са оружјем, то је борба у којој има да се чује жива реч, у тој борбн средства за победу су рад, сталан рад свуда и на сваком месту. Мушко држање и став, међусобна љ.убав и слога. Ко би се усудио, да се из ове борбе изузме, он се идентификује са убицама свога сопственог народа, и као такав у име нације мора бити уклоњен, јер уклањањем таквих појединаца ,обезбедићемо живот покољењима. Данас када се бије иеполинска бзрба протчву антихриста, ми нећемо дозволити да се наруши наш мир и ред, јер смо уверени и з-амо, ла ће идеолошки борци за културу и цивилизацију Евр..ле и сзпг, тући јеврејскокомунистичке безбсжнике данас или сутра. Баш данас о годишњици дана црвене армије је моменат који има све да нас учврсти у одлу ци: борба без ' .ромиса дО дефинитивног истребљења комунчстичко-бољш- лчких остатака, који прете да униште и истребе српски народ. Ми ту б^рбу почели пре 25 г тина, и као "о смо је онда хтели, т~'<о је хоћемо и данас. Срби и Српкиње, са села у гра д _ка ■ л дш'.^ кука и г чк^, д" затре оне ји петокра.' т ^ дом спремају ...;ог и ломачу ср;. ом народу.

ПРД8И И ЛШНИ НАЦИОНАЛИЗАМ Има извесних назовинациона? листа, који у име некаквог на• ционалног чистунства, одводе претседнике општина и убијају истакнуте нациОналисте, присталице политике генерала Недића. Сваком паметном човеку мора међутим бити јасно да је данас једино могућа и једино национална политика она коју спроводи Влада народног спаса и да свака друга води право уништењу и истребљењу српског народа. Има међу нама Србима чудних људи! Они су пре рата људе који су били против рата са Немачком називали петоколонашима, дакле људе који су хтели да сачувају нашу националну и државну независност, а да Немци остану с ону страну наших гра• ница. Оне пак, који су изазвали рат те су прогласили за националисте и родољубе! Данас исто тако родољубима и националистима називају оне који изазивају нереде у 5емљи и који на српски народ навлаче стоструку одма'зду, док су пето• колонаши и издајице они који проповедају мир, ред и рад, иако је очевидно да се само на овај начин српски животи могу очу• вати. Где је логика у оваквом резоновању? Оно може бити плод или лудости, или неупућености, или покварености, јер данас је сваког паметног и поштеног Србина најсветија дужност: чување српских живота и уклањање сИега онога што макар и један српски живот може довести у питање. Било је код нае и таквих на• ционалиста који су после слома пактирали са комунистима, и та њихова чудна спрега коштала је српски народ хиљадама живота. Какав је то национализам бити данас против Владе у тренутку када комунисти поново покуша• вају да угрозе мучно стечени и скупо плаћени мир? Зар не виде да то може бити у интересу сваког другог само не у интересу српског народа? Прави српски национализам налаже данас: да се сви прави и честити родољуби окупе, да сви прегну на посао око учвршћења мира и реда у земљи. Зато су данас прави родољуби и нациолисти они који за тај мир и ред залажу своје животе, било као припадници српских оружаник одреда, било као државни службеници који гину на својој дужности. Све друго је издаја и српства и национализма. Кукавице су они који из же• ље да лепо изгледају неће да приме крст свога народа на своја плећа! Њихово стајање по страни и њихово изврдавање је плод њихове себичности. Али нека се онда бар не крсте светим именом национализма и родољуб. ља, који налажу да човек живи и ради за свој народ и, ако треба, да на том послу умре за њега. »с.—Н."