Српски народ

Страна '4

СРПСКИ НАРОД

77 фебруар

Рад за слас Европе - рад за спас српског народа

»Огромна је опасност пред којом се налазимо. Огромни морају бити због тога и налори којима тој опасности стајемо на пут. Сада је дошао час када треба скинути фине ру кавице и навуђи боксерске рукавице. Судбина Европе зависи од наше борбе на Истоку. У овој борби ставља немачки народ на расположење своју најдрагоценију националну крв. Остали део ^вропе требало би да стави за ту борбу на расположење бар свој рад«.

Овим речима министар Рајха др. Гебе~с јасно је казао шта се тражи и очекује од осталих народа Европе, у овој гигантској борби која сс &оди за Езропу, Док Немачка даје у Н>ој оно вдто је најдрагоцениЈе, људску крв и људске животе, остали пароди треба да даду само свој рад. То је дужност'и иашег народа. -Ми морамо дати свој рад, Не забо рављајући при том да т^ј рзд иа првбм месту нде у нашу корист, у корцст наше обнове и благостања, з тек посредно Иде у корист општег евроцског цН.Чза Речи претседника Српске владе Претседник Српске влзде генерал Милан Недић, ичллжући ситузцију својим сеос-ким гостима. подвукао је, да се Ссда на Источном фро.ч у води један ии новски рат ,у коме учествују милиони .нуди. Ту ге .отово цел! Европа, под втћствсм Немачке, туче противу бољшевика,: који хоће. да бољшевизирају целу Европу, да убеду револуцију И интернационалу. То значи да би нас отерали са нашег прадедов^кот прага, да нам одузму кућУ и кућиште, да нам узмУ винограде и да нас отерају да будемо просјаци или робови оних који долазе из џунгли на Истоку. Зато се сада дигла цела Еврогга, сви европски народи поД воћспвом Немачке, да се одбране од те несреће и куг.е рода чо.вечанског. „Ви знате, браћо, рекао је генерал Недић ,да ми Срби нисмо бољшевици и да смо добри домаћини. Смки има сво,1у породицу и своју кућу. Ви волите своју земљу, своје винограде, ви волите своју њиву ,ваше српско име и српску прадедовску веру. Према томе нисмо бољшевици. А шта су бољшевици? То су некрсти, који цемају ни Бога ни вере ни имена. Зато сви ми морамр да помажемо онога, који се бори противу те напасти, јер ако захвати револуција целу ЕвроПу, онда ће да лете главе на све стране и настаће и јаук и ииСак. Да се то спречи, ми морамо из наше средине д.а требимо комунисте. То је прво. Друго, морамо да одржимо по сваку цену ред и мир. Треће ,ми морамо нашим радом да помогнемо оне који се туку на живот и на смрт, и настоје да спасу Европу од црвене аждаје- Ту нема средине и не може бити врдања." „Ми Срби, закључио је претседиик Српске владе, хоћемо да остаиемо Срби, то кажемо свима јасно и отворено. И зато што ми Срби хоћемо да останемо Ср* би, ми се налазимо на европском фронту ко.ји се бори противу ко* мунизма. Ми се налазимо ту зато Џ1ТО смо домаћини, зато што волимо ред и мир и нашу МаЈку Србију." Овим својим речима преТседник Српеке влад изразио је Онб што дубоко лежи у души нашег народа, а истовремсно истакао јс

и ниш програм у данаш^ој ситуацији: То је програм мира, реда и рада, рада којн ће на преОМ месТу помоћи нама, а затим борби .свих осталих европских нзрода иротиву црвене аждаје са Истска, Улога наших радника Шеф Лржавнс пропзганде Ђорће Перић. у говору који је одрж;'.о српгким ' ралннцкма у Српекој : заједници рада, нагласи.О је ,да српски радници ие одвајају своју судбину '6д еуДбине свога народа. И они као и остали делови нашег народа носе'крст заједничких ; пзтњи и страдањз. Али, Н : фпски .радници, као и остади нашп сталежи, носе у својиМ срцима ничим непомућену л >у6ав за своју родну груду, за свој ; народ. Срцски радници, као и сви остали-Срби, чврсто стоје уз Владу народног спаса, увек готови- да следују њеном позиву, макар и под најтежим околност ма. Да је то тако, рајбоље нам сведочи брза обнова рада у нашој Отацбин- после наше народне пропасти.. као и до сада постигнути резултати на нашој обнови, чему имамо добрим делом да захвалимо труду и раду наV .у.Обавезна радна служба Једна мера за обнову земље, ба »ен н;-;;:редак и за помоћ општој, ствади прбдузета је ових дана од стране српских власти. Позвани су обвезчици обавезне службе рада од годишта 1917 до 1922. Међутцм, то је дало повода злонамерним људима и плаћеним агентима, који не желе у Србији ред, мир н обнову, Већ неред, метеж и пропаст, да почНу са мучким ширењем алармантних веети, како се.обвезници радне елужбе упућУЈУ на рад у иностранство и како ће бити употребљенч за саевим друге цнљеве. Тим повоЈом претсенник Београдске општике минисТар Драг. .Уованбвић јасчо је и категврички демантовао све овакве тенденцио.чие гласове, изложивши не.двгаемислено циљ и задатак позив.ања радних обвезника. Он је у општинској већници одржао говор у присуству претставника свих министзрстава и самосталних државних надлештава, свих комора и ерих принудиих удружења, Окружног уреда за осигурање радника, Берзе рада, Српске заједнице р.ада и других радних устаноба. МинИСТар Драг. Јовановић рекдо је између оеталога: ! „Ја пре свега желим да подвучем, да сс овде ради о дбавезном, а не о принудном раду. Обавезан рад је дужност свију грађана, а принудан рад је казна за оне који се огреше о своје грађанске дужнодти. Обвезници обавезног рада уживају не само пуну законску ' заштиту и сву потпору и старање, већ и при• знање друштва и државе.

„Према писменом извештају нвмачких надлежних м&ста, ова обавезна служба рада имаће свој делокрут само у Србији и то ца површинским земљаним радовима. Обвезници обавезне службе рада радиће овај посао по партијама, само по четири месеца. Ми смо тражили и одобрено нам је да се за овај рад сами оргаиизујемо, кака бисмо били у стању с једне стране да У регрутовању кадра обвезника обавезце службе рада постигнемо нај■ сеЛу објективност и правичност, а с друге стране како бисмо бнли у могућности да нашим об• везницима обавезне службе рада и њиховим породицама, док обвезници буду на својим јавнцм служОама, помогли гако да они ни једног Тренутка н& осете да су препуштвни сами себи, већ да имају увек сгваран утисак да за Фима и иза њиховџг рада стоји цео Београд". Београдска огцџтина преузела је црема обвезницима обавезне службе рада и њиховИм породи цама следеће нетосредне оЈаве

1) Групе обвезника, које буду одлазиле на терен, биће вођене сд општинских чиновника, а и на сваком терену биће опцјтински чиновник који ће служити ва еталну везу између Београда и његових обвезника обдвезне службе рада. 2) Општинз града Београда предузела је и предузеће све да надлежни поправе смештајне и остале прилике рзда, како би сви ти уелови одговарали основним потребама човека и радникц. 3) Организоваће се у пуном смислу речи лекарска и еанитетска служба, од наших лекара, на терену где се буду задржавзли са рздрм обрезници, како би здравље обвезчика обавезне службе рада било стварчо з^штићено. 4) Сви обвезници обавезне службе рада за време док буду били на овој. служби, одиосио њихове породице примаће при? надлежности од својИх установа или од својих послОдаваца. Ори обвазници, који нису имали нослодавапа, односно н.ихове породице примаће прииадлежности од својих установа и принудних тргбвачких и занатлијских удружења. 5) Општина града Београда заједно са Дирекцијом за снабдевање ' етановништва регулисаће цитање снабдевања породица на најповољнчји наччч, како би ове породице долазиле до рационираних артикала, не губећи много времена. I 6) Морамо се побринути да еве оне обвезнике, који нису сами у могућности, опремимо са обућом и одећом.

7) И на крају, да предузмемо све друге екладне мере како би наши обвезчици ббавезне служ^ бе рада имали пуно доказа да ће се за све време њиховс>г рада њихов Београд брицути о њица. Нееумњиво је да ће и остале општине предузети Сличне мерс за обвезнике из својих градова и атара. Сваки обвезник пак треба да буде свеетан, да рад за обнову своје земље и за спас Европе није чш<""1в тешко чаметнути КУЛУК, већ јбДиЧ ча:тан I осао који води ч бл. гостак у за.једнице, и бдагостању његовом личном. Обавеза рада у осталим земљама Профееор др. Бруно Рауекер у једнрм чланку посвећечом питању обавезне службе рада врло је добро објаснио њен циљ и задатак, као и њ . му примену умногобројним земљама Евр • п«. „У временима, каже писац, у којима је у питању бити или не бити народа, дужност је влада да по.жртвованост народа систематским воћством упути на правилан пут. Потреба часа захтева свуда највећу дисциплину рат". ' I Немачка није једина, па чак ни преа држава која је остварила опште Признати принцип, да је поједнпац у временима кризЗ обавезан да своју радну снагу У п.уном обиму стави цл распоУ Швајцарској је обавезна служба рада заведена наредбом Садезног већа од 17 маја 1940 године. Новим законом од 18 септембра прошле године, постоји сада Обавезна радна служба за све хитне задатке ратне привреде, пољопривредне производње и мелиорације земљишта, ■ У Шведској законом од 30 децембра 1939' године етављени су на располОжење за Обавезан р д сви мушкарци и жене од 16 до 69 године живота. Новом уредбом од 16 јуна проШле године поново су оснажени сви они делови заксна Који се одноее на ауторитативнб управљање обавезчим радом. На основу одредаба о обавезном раду првр су дзте потребне ' ^рздне снаге пољопривреди, шумарству и граћевичарству. | У Италији потпадају под оба-

везу радз сви мушкзРии од 14 дб 70 година и све жене од 16 до 60 година. Обавеза важи за све држављане без обзира на њихов положај, занимање или позив. Франиуска је 4 септембра про^ шле године обухватила под оба< везну радну службу све мушке Французе између 18 и 50 ; годи« на старости. Сваки Француз ко< ,ји,не може да подцесе докЗз о неком ■• запосл.ењу корисном за земљу, може да буде употребљен за неки бдговарајући рад. Мећу јуГоисточним европеким земљама.црва је увела обавезну радну службу Бугарска. Румунија је такође благовремено изн вршила први покушај за увоћење радне обавезе. У Словачкој, Мађарској па чак и у Турекој, постоје обавезне службе у овом или оном облику. ј Чак у Енглеској, где су радч ничке странке и синдикати скоро годиНу дана спречавали доч ношење закона о обавезној случ жби рада, Доњи дом је ипак 4 децембра 1941: године завео едуч жбу .рада аа , све мушкарце И жене између 18 и 51 године жич вота. Нарочиту пажњу заслужуч је чињеница, да граница старо" с.и за жене прелази још за 6 -година најчишу границу од 45 година којЗ' је утврђена Уредч бом немачког генералног опуноч м?ћеника за ан! ажовање за рад. У Амер:-ци обавеза радне случ жбе кије истина још остварена, али је њу недавно ставио у изглед за скоро' рреме диктатор за, рад-Мек На-т» ..м.——_ Рад као вредност Дакде, обвезници радне службе треба да буду свесии и поносни у свом родољубљу, да својим радом као синови ове земље највише придоносе њеном напретку и благостању, да својим радом учествују у гигантској бррби з.а спас Европе, да својим радом испољавају своју истинску праву вредност и да радом отварају путеве у нову, срећнију будућност. А ниједан свестан грађанин ове земље не треба на наседа злонамерним и подлим лажима, којима је једини циљ да, на штету земље и целине, ометају тежик и узвишен рад за њену обнову и напредак. Синови ове земље радиће само у овој земљи и у њену кориет, јер ће ти- 1-^...оћи и њој, V општем добру Европе.

помоћ Стаљину

РУЗВЕЛТ: Извини, друже Литвинов, али сада је мени потребна помоћ !