Српски народ

27 фебруар

СРПСКИ НАРОД

Страна 9

Шене на црној берзи

Надећи број ж4на са црне берзе не внђа се на црној листи. Тај број може сеаки Београђзиин да види четири пута недељно пред београдским дуванџимицама. Јер, неће бити прбтерано акб рекнемо, да од свих жена које чекају дуван пред београдским дуваниининама, једва ако једна трећина пуши. Остале износе добијени дувзн на црну берзу.

(Цртежи: К. Н.) Но, рећи ће некО, с Тим паклићем дувана или цигарета слабо ће зарадити. Женска умешност . . . То и оне знају. Зато не чекају због једног паклића, већ због читавог низа паклића, који им, претворени у новац на црној берзи, доносе за нелуна 2 сата чекања много већу зараДу, него кад би на другом послу радиле цед дан. Њихова вештина је нееероватна, Док по који мушкарац, окорели пушач, једва ако успе да добије дуван по други пут, ма да дељење, мушкарцима почиње читав сат раније, Дотле жене, и поред једног сата задоцњења, успевају да га добију на три и четири места, и то све у року од пола сата. Како је то могуће? — упитаће неко. Па ето: више вреди умети него ли имати. Постоје зато читаве женске органи&оване дружине, и једна другод „заузима место" у редовима пред неколико трафика. Чим отпрчне делв' ње женама, то јест у 4 сата, настаје међу њима рокирање и трка од трафике до трафике. Једна за другу јамче да су „заиста У реду биле" — оно што наш народ каже: „салебџија за бозаџију". И, за укупно један сат до сат и по чекања, препричавзња и препирања са мушкарцима, зараде добру надницу. Још једну новину измислиле су жене пред трафикама упркос изричног наређења Управе државних монопола, које каже да жбне тек од 4 сата имају право да стану у ред. Мећутим, оне сада образују засебан ред, па чим буде 4 сата одмах се појаве пред шалтером, тако да многи мушкарци који су дошли пре 4 сата оста.ју без дурана, до« оне обилазе шалтере по тзв. систему „рингишпила". Има продава-

ца дувана, који ту новину нису усвојили, али велики број дуванџијки, које због солидарности полова држе женску страну, у свајају овб противупрописно.ту мачење изричне наредбе. Та произвољна тумачења, доводе често до врло непријатних објашрћавања између оба пола, па је у неколико махова долазило и до физичког разрачунавања, што ни у ком случају не може да нзм служи на част. На сваки начин било би потребно да се Управа државних монопола заинтересује за ове појаве и да примора све заинтересовзне на поштовање наредбе. Пред трафикама могло би се најзад наћи и решење једног питања, које у Београду почиње да се доста тешко осећа. То је несташица кућне послуге и кућне помоћне радне снаге. Јер, велика већина жена пред трафикама су у ствари бивше „бединерке" и „вешерке", ко.је сада еа много мање труда налззе, путем дувзна, много бољу зараду. Иначе, у недозвољеном пословању на црНој берзи уопште, уј ?ваћене су и кажњене прошлбг месеца 33 жене. По рисини кривице и казн^ прво место заузела је једна пиљарица из Драгослава Јаћимовића улице, Даница Черјакова, кбја је због јабука и сувих шљива кажњена са 50,000 дин. и 10 дана затвора. Друго место заузелеху две гостионичарке: Персида Миленковић из Коларчеве ул. 3, која је -због. продаје цигарета кажњеда са 10-000; дин., 10 дана Затвора и две недеље затварања радње; истом новчаном казном кажњена је и друга гостионичарка, Барбара Хелц из Босанске ул. 65, због прекршаја одобрсних цена. Казне због лепог изгледа Већина мањих казни пало је на сељанке из околине Београда, на београдске пил?арице и гостионичарке; Сељанке су дбшле из Кусздка, Доње Ливадице, Баничинбг Сепа, Мале Плзне и Кнежевца, а продавале су по неДозвољеним ценама брашно, сланину, суво месо, сир, млеко, маст и сапун. Београдске пиљарице Продавале су „испод тезге" јзбуке, зелен, кромпир и парадајз, а једна је ускратила продају купуса. Гостионичарке су одгова- тање

рале због кобасица, бонбона и прекршаја цена. Поред ових нашао се и известзн број' жена других професија, или домаћицз, које . је привукзо изглед на лепу зараду, те су ззкорачиле преко прага црне берзе. Тако је једиа радница одговарзлз збоГ месз, једна домаћица из Сарајевске ул. 11 због хлеба, друга из Димитрија Туцовића ул. 23 због јабука, трећа из Пожеге такође због јабука, једна посластичаркз из Краља Милана ул. 1 због куповине саламе, једна власница преноћишта из Царице Милице ул. 13 због неистицања цена, једна власница кола из Војводе Ђурб* вића ул. 24 због преврза, једна жена из Захумске ул. 51 због пасуљз и једнз из Војислава Илића ул.- 27 због трампе одела за Дрва. Најзад је и омладина почела да се бави шпекулацијом, изаб[5а8ши један специјалан делокруг рада: препродају улазцица. Властима је већ пала у руке једна дружина, која се бавила препроДајом биоскопских улазницз. За Први почетак кажњено је са по 10 дана затвора 11 младих шпекуланата, међу ко : ?ма три Ученика.

АМЕРИЧКА КУЛТУРА

Стижу мсђутим жалбе позоришних поСетилац^, да. се и са по,?оришним Улззницама праве шпекулације. Због тога је врло вероватно да ће коцтролни органи покушати да разбистре и то пи-

Позабавимо ли се питањима више културе у Америци покаамеричка култупа узела безоро.ше зајмбве из ризнице европског духовног богат. ства, уколико се могла да уздигне из шљаке једне више или мање материјалистичке цивилизацше,. На.јбољи доказ за ово пружа америчка литература. коЈа је до 1870 године неограничено обожавала сре цјто је европско.. Песник Лонгфелоу даје најбољи пример за то. Он је разне дубоке додире са ваненглеском ЕврОпом, са Немачком, ШпаниЈОм и Италијом, са Гетеом, - Дантеом и са ФритјофСагом довео v лепу синЈезу и тиме своју американштину не само обогзтио него ,тек право оживео. Уствари, сви песници првог процвата асеричке литературе, тражили су лепоту с друге страие Атлантика, тражили су инспирације својих сопствених визија v атмосфери иесничке уметности и у сигурном укусу Европе. Али и много доцније амерички тражитељи лепоте кретзли су у Европу: писац романа Хенри Џемс и сликар Хвистлер два су најистакнутија имена и доказ томе. Пј и сам Томзс Волф, једаи од најсамовољнијих писаца романа л;нашње Америке. нашао је сам себе тек у Европи. Са Емерсоном, највећим мислиоцем песником Америке долазимо уствари до првоборца за истински европски узор за аме* ричку културу- Он је захтевао, у својод елементарности, американску неззвиснбст у духовном животу, али упркос томе, или можда баш због тогз, био је најбољи пример да је и сво његово нзстојање дз се створи хероична или репрезентативна Америка Настало из европског корена. Он је некада нашао у „гени.ју немачке нације... најдивни,1и Уплив у свету, који је великом, счагом дејствовао на Енгле ску; и А.мерику". Управо по свом гјознавању' евроПских веЛичинг постао је он најнемилосоднц.ји критичар лемократи>о и целб к\'пне цивилизаци<'е Сјелињених дпжава. Грдине 1859 из.јавио се ппотив неосноване америчке умтп.т-ености и то пре свега н? ^олитичком плчпуч|'у: ,.Ни ; е ни'<'кво чуггп. што европ^ке земље. V којима је стање мнт 0 лопп-пе. кдјчу : поглеча .јте Амепи•<у. трмо -> |'ош много горе не"о к^д нас". И>п .»ч«'чих раллога за њего"V "Мтужбу: општа амеРичк? -л-б-,-т .капгкте^а. цемооална по ■'итичч и . оатобопн^ст "НГле-кз бтчтина — са Лчпи-Iс1'невн,ичогти ?а рели"И'у и"и *а п"тпиптиаам п п и•'"•ичена". С.тање је ои к*итиков "о од тог впемена ј'ош се 4 п^топцЈалп. з ис"н«-ле и Ноте ст^' 1 ''' 1 ^. пг*т< Одињ^е дпсе*ч и 1>лд л м сметеном -вету н^^лл Г'«:ч"нуле као зем%а непгр^ничених могућчости или чак као неки митос: неод-

У биоекопу »Београд« приказује ее овмх дана веома з «кимљив музички Филм ><Премиј °ра л-убави«. Ре>чисео овог филма Фрчц Кајтнер знао је впло лепо да ожчви атмосАеру јечног модепног уметничког бпака који сачињавајч ' Виутор де Кова и Илзе Вернер (Ро(о: Тегга-Мт)

говорна спекулација, којој никаква народна добра нису света, п-овршно знање и познавање, на рочито Европе, претеранз пословна реклама, затрована политичка пропаганда, анационалне финансије и корупција у великој и у малој политици. У свом познатом есеју о успеху обара се Емерсон на опадање морала свог времена а пре свега „плит- ј ке американштине". Што се ти« | че Европе Емерсон је рекао: „Први људи угледали су земљу и небо. Ми смо угледали желез-1 нице, банке и фабрике. Стваралачка снага била је тада једнака као и данас. само се она тада бавила небеским телима а не са клозетима нз воду. Свако види оно чиме се бзви". Дакле, идеализам против ма« теријализма, прастара к^лтура против цивилизације, унутрашња удобност цротив самог кон* фора. Оштрије није могла да( буде означена разлика измећу; Европе и Америке. Као што америчка кулТура свој почетак има у Европи, тако се и њена стара и нова историја дели као прошли или са-« времени европски догађаји. Досада нема никаквог европског развоја који се било кзда и било у ко.јој форми није одразио и у Новом свету. Обе културе у сталном су контакту, а још у години 1942 Америка много више дугује Европи него обратно. Наравно, већииа европских добарз преобразила су се на путу преко Атлантика. КОлонијалне и граничарске прилике, англосаксонско моралисање, новоенглески пуритаНизам и исто *гако непатворен амерички прагматизам отраничили су и американизирзли сваки могући уплив. Често уопште нису дејСЈвовале најдубље европске идеје него лакши и удобни.ш , „преводи' па чак и кривотворине. Без сумње су Американци постигли много али исто тако се је код н>их и много доаЈ "оцеиих еврчзпских добара искварило. Често они нису обуздавали своју склоност да све у животу гоне до екстрема. Они су исто тако бездушно експлоатисали европске мисли као и европске људе. У XX столећу Америка има своје извесно место уколико јој то дорушта сенилност њене идеологије, једнакостИ и слободе и њен реакционаран став. Нема краја докззима колико је дубоко дејствовалз Европа на Америку. Кад је V светском рату једна култ^на мањина америчке омла дине, кзо што је то био круг око часописа „Седам уметности" приступила реформзма аме ричког живота опет је посегнула за европским духом и наравно и за духом Гетеа. А горка самокритика у литератури од 1920 све више се оријентише опет према Европи иако се иначс л,уди показују знтиевропски. Оно што је 1902 један мудрн Американац завештао својим зеиљацима то важи још и данас. „Поред свих наших причања о :авладан0м и ноеживеЛом кологгијализму ми нисмо никада били 'Рише колонија него упоаво сада, иако то називамо козмополитски". Од Евр.опе еткинути Европљани тиме још увек иису посталк Американци' а огроман дуг захвалностч СјеДињених држава Европи још није изравнат тиме што окретни Јенки најављује са да ..американско стблеће" какво 1е Европа, да се узгре" каже, са својим новим мислима већ одав* на преболела. Потџто се данас Америка показује без разумевања пз чак и непрНјатељски према култури и жиботним интересима Европе и тиме негира почетке и корен свог развоја и снаге могла би да се понови оштра констатација Француза Адета који је 1796 саопштио својој влади: „Сваки Американац је рођени неприја- г . тељ свих европских народа".