Српски народ

Страна 12

СРПСКИ НАРОД

6 март

Препород сликарства на емаљу у Немачкој

џмашшшам паљу.

Седимо усрвд Берлина, у ра- "ГЈ — — Л — д дионици златарске фирме X. Ј. Јшлгш и шам и то>е> шхнике на оНм Випм која Је пре кратког време- 1 на прославила 175-годишњицу свога постојања. Садашњи власкик те фирме је Фердинанд Рихард Вилм, оснивач Немачког дру- тио правом сликарству на ема- же ориентисати у књизи Емаљиштва за кујунџиску уметност (ко- л>у. Поједини чувени саДашњи рање у уметничком занатству од ја ради већ десет година и чији златари, између осталих Емил Ле- Јулиуса ЦЈнајдера, који је као еје рад наишао на велики одјек тре, ученици су Милерови. Ри- М аљер радио за Франца фон Миширом Европе), као и главни ду- фелмахер нам потом прича како „ера. ховни родитељ недавно освеће- је његов учитељ, чувени нирнног Дома немачке! златарске у- бершки златар Пелман, буквално Као што I® ве * речено, Немци метности у старославном златар- жртвовао сву своју имовину да впа Д а )У св>,м врстама технике у ском граду Хана-у на Мајни. По- сликарству на емаљу опет вра- УМетности на емаљу. Ако се жеред нас седи златар Лудвиг Ри- тио њег0В у стару част и славу. ли да св васк рс слике на емаљу, фелмахер, који је, као што чи- дакле технике емаљирвња, и у тамо из натписа на зиду радио- Ичпат гт 1 чисто уметничком погледу пононице, године 1937 и 1939 прогла- рада е/ а,ља во постави на ЧВ р Сте ноге, мора шен прваком Рајха на сведржав- Шта је уопште ем*љ? Само по- Д а се обрати пажња на стилску ним. такмичењима у његовом у- рекло речи спорно је; у технич- страну. За сад се још не да ч саметнички толико значајном зана- ком погледу, та реч значи офра- гледати којим ће правцем да ту. ду стакла помоћу металних ок- крене развој ствари у том поглеУпутили смо му судбоносно пи- с »* а - Рифелмахер нам доноси ДУ- Све је то још у току, у претање које свакако мора да узбу- 6езбро,но коТлађе стакл а ко,е ,е вирању. При свем том, никако рм многе његове пријатеље и Р ани ' е сам злата Р спремао, док ни,е довољно што Немци влададругове по занимању широм Е- га Д ан ? с У вел иким количинама 1У свим врстама техника на том вропе. Упитали смо га: Постоји и зР а ^УЈ® нарочита грана хемијске пољу. Оно што данас нарочито ли неки препород златарског за- ин ДУ ст РИЈе. Ово се комађе прво пролази ,есу добри просечни раната? Рифелмахер, пре свега, де- т У^ а У аванима; затим се, онако Дови практичне, иако не идеалне ли обазриво одговор који ће нам ис 1УЧано, ,ош измеље. Прашак лепоте. Задатак генераци,а ко,е дати на два дела: на технички и ко ' и св на та ! на ™н Д°6ије, чуза долазе биће у томе да ствара,у

ЕМАЉИРАНА КУТИЈА, БЕРЛИН 1938 (Го(о: Еигора1$сће КогезрогкЈепгеп

Винценц Черни, пионир у борби против рака

• У јесен године 1901 појавио се уметничко стилистички део Што се ' г РУ пис ®н по бојама, у малим нове стилске творевине, дела да- у једном познатом берлинском се технике тиче, стварно можемо к У ти )' ама - Затим се приступа из- ровитих стилиста међу златарима ради емаљираног предмета, при коЈа Ће слици на емаљу поново чему се емаљ пече у пећи која да врате неоспорни и трајни жиг постизава топлоту до 900 степе- праве правцате уметности. ни.

да говоримо о васкрсу тога заната, а нарочито на једној његовој области која се одликује нарочитом сложенош&у начина рада и изванредном драгоценошћу творевина — а то је сликарство на емаљу.

Ш' упутио овај позив, који је у историји проучавања рака имао невероватно много последица, у, то је време као лекар и истраживач у 40-годишк.ој делатности

Историја емаља претставља на-

Др. Ханс Јенкнер

илустрованом недељном часопису сензационалан чланак, који је позивао јавност да организује борбу против рака и да оснује лечио многе десетине хиљада боинститут за експериментално лесних од рака. Он је знао шта

Тајна византиског емаља Углавном, вели нам Рифелмахер, сваки занат у свако доба располаже вештинама које су му потребне за успешан рад. Недоетаје ли му случајно каква техника, урођени занатски дух зачас ■Ке пронаћи какву нову технику или ће самостално изнова до+>и до неког начина рада, који је већ раније постојао па је прешао у заборав. Додуше, то тврђење не може да буде тачно баш свагда и за сваку прилику. На пример, данашња високоразвијена европска златарска уметност, удружена са још развијенијом савременом хемијом, и данас још узалуд трагају за поступком којим се, на пример, долазило до оне чувене нијансе »боје меса« на старовизантијским сликама на емаљу. Напротив, ве^ пре неколико деценија пошло је за руком да се изнова дође до заборављеног поступка који се у тој струци назива »гранулацијом«, тојест утврђивање златних зрнаца на златну подлогу без прибегавања ика- учну грану за себе. Дуго времеквом начину летовања, бар без на сматрали су емаљем н. пр. употребе икакве туђе смесе за староегипатске радове те врсте летовање. То је постигнуто пре (из времена од 4000 до 3000 гонеких 70 година; испрва су до ДИН е пре Христа), као и радове тога поступка дошли поново са- из римског доба и из времена мо поједини златари. Данас је та Сеобе народа. Данас те радове лепа уметност, којом су у дав- називају Келијским мозаиком, таној прошлости Етрурци, Крићани козваним милефиорием. Код вии Викинзи владали тако да иза- зантијског емаља на злату упозива наше дивљење и која се требљавало се такозвано ^елијдоцније изгубила па је замењена С ко топљење, док се каролиншко филиграном, опет опште и зајед- до б а из разлога штедње служиничко добро заната са стварном Л о уместо чистог злата сребро* са извесним садржајем злата. Овим се путем морало по*и с обзиром на сиромаштво Запада у злату. Тада се прославишо »емаљи са јамама« из Рајнске Крајине Што се пак тиче саме емаљске (»Ј " а мама« називају оквире слика у састављене све из удубљења).

проучавање рака. Човек, који је је било потребно за проучавање ове подмукле и опасне болести

ЕМАЉИРАНЕ КУТИЈЕ. Горе, лево: ЧЕТВРТАСТА КУТИЈА ОД БОДЕ И ШАЈЛА, БАРБАРА КАМПМАН, БЕРЛИН 1938

Горе десно: РАД ХЕРМАНА ДИ ЗЕНЕРА, БРЕСЛАВА. Доле: РАД ТЕОДОРА ВИСТЕНА, ГЕРЛИЦ 1938

златном подлогом. ) Декаданса емаља у XIX веку

уметности као такве, она ,е критичком XIX столећу доживела доба пуног уметничког срозавања. Приступило се јевтиној галванопластици, т. ј. израђени модел

Врсте емаља У историји те уметности, Нема-

.. — чка се прославила преко свога отискивао се на гутаперку, мајстора Николе из Вардена и потом приступало сре Р н0 У_ такозване Мааске уметничка ш

пању (слично као код развијања "козване Мааске уметничке шкофотографских плоча). Шта су ти- пв - Припадници те шкопе нису се ме постигли? Свалили су с пре- с лужили увек истом подлогом: стола традицију стару неколико "икали су час на црној, час на хиљада година, а за љубав циља бело Ј подлози. Временом се ракоји тобож освештава сва срет- звило С «< 0 Р 0 двадесет разних тества, па и инфериорна. Тек чуве- * ни « а > например »етаИ с1о;$опп6« ни немачки златар Франц фон ћели,ски систем, већином по Милер из Минхена опет се вра- Јапанском типу »етаП еп р!е!п«; визант.ијски ^елијски емаљ, па »етаМ т1Х>е«, кобинација »емаља *) Алузија на стару немачку „а јаме« и »ћелијског емаља«. пословицу: „У заната Је златна (Поменута номенклатура потекла подлога". („Напсћуегк ћа! ^оше- ј е из француске технике емаљипеп Водеп"). Ур. 1 рања). О овом се можете побли-

Шест хаикаи ив дневника човека који воли У хапдно кишно вече док сам те чекао, мислио сам на очи твоје како ме топло милују. Једна жена на улици имаше боју твога гласа уздрхтао сам џелим телом. Док }е музика свирала ти си ме погледала... Заборавио сам на музику тонова и уживао у музици вида, Једним својим прстом додирнуо сам твој осетио сам цело твоје тело. Како те нежно волим увек шапћем име твоје! Нд растанку једно другом стиснусмо руку. То моја крв прими топлину твоје крви. Д. ЂОКИЋ

и шта се морало почети да би се организовала успешна бор(Јв Против ње. Тај човек, који је опомињао, био је Винценц Черни, тадашњи претседник Великонемачког друштва за хирургију и професор универзитета у Хајделбергу. Овај велики лекар и научник био је у своје време један од хирурга, који су отварали нове путеве. Њему су се брисале границе између унутарње медицине и хирургије. Он је био лекар, али лекар, који де владао царочитом терапеутском методом. Билрот је био први. који је предузимао одлучне операције код болесника од рака, и развио технику тешких операција стомака и грла. Али много важније него овакви рекорди чинило му се изграђивање солидних метода за типичне операције. Јер хирургија не сме бити ефикасна само у руци мало изабраних мајстора. Она мора бити таква, да може да се научи. Један истакнути ученик Билротов био је Винценц Черни. Њему је успело да ускоро усаврши хируршке методе свога учитеља. А кад је тада у години 1877 добио катедру у Хајделбергу, његово име као учитеља и хирурга имало је велику привлачност за студенте и болеснике. Из многих земаља долазили су овом ретком човеку, у коме су научник и лекар били сједињени на плодан начин. Сам о себи он је говорио да „боље рукује ножем него пером". Али ипак је писао лако и елегантно, и на срећу медицине написаб преко 160 списа, у којима је изложио своја хируршка искуства и клиничка посматрања. Може бити је била велика срећа за болесни део човечанства, што је Черни болешћу очију, која је наступила услед превеликих напора приликом микроскопирања, био принуђен да се све више окрене клиници и експерименталним истраживањима на животињама. Тако је он све своје снаге концентрисао нџ борбу против рака. На овај чланак у берлинском часопису из године 1901 добио је од једне непознате даме из Фрајбурга и. Б. првих хиљаду марака. Онда је дошла велика сума од 100.000 марака од неког непознатог, а разни дародавци ставили су на расположење знатне суме новца славном лекару. Тако је Винценц Черни 1 октобра 1906 могао отворити свечано први Институт за експвриментално проучавање рака у Хајделбергу. Убрзо затим уч*нио је даљи корак и основао и»тернационално удружење истраживача рака. Његов велики зна(Наставак на 13-тој странш)