Српски народ
I март
СРПСКИ НАРОД
Сграна 11
Из живота Симе Милутиновића Дана трећег (гго старом) месе- Д св.е то интересоваше бејаше ца октобра, 1791 годиае у Чит- са живим песничким одушевљема-сокаку, на десној обали Ми- њем. Герхард штампаше поједиљацке, родио се песник и књи- не песме и у листопима немачжевник српски Сима Милутино- ким, а 18.28. издаде у ЛадпцигУ' вић. Побегавши од чуме из Ро* збирку гфепева под именом Вижанства, села у Округу ужичком ла.
Оснивачи и Народне библиотеке из 7832 год.
На. дан св. Онисима Апостола 15—28 фебруара ове! године, нау Србији, отац његов Милутин Да похвли Талфи^у. Сима Је ^
Симовић, побеже у Сарајево, где се оженио лепом Сарајком Анђелијом Срдановић, о чијој лепоти народни певачи сачуваше спомен за пуну стотину Година. Живот Симе Милутиновића, као што је познато, био је необично покретан, необично буран. То је писац који ,је пропутовао већи део европских земаља, крстарећи од Кишињева до Трста, од Лајпцига до Цетиња. Од школа. Сима Милутиновић, свршио је само неколико разреда гимназије, па је већ 1808 из Карловаца прешао у Земун, а ускоро затим у Београд. Андра Гавриловић, описујући
Мародне библиотеке. Тога. дана
Једном, при, свој. својој оскуди^ ци, путовао к њој у Халу. А Гете, одушевљен Симом и Српством препоручиваше Герхарду и Талфи да преведу Србијанку Симину. Герхард, на.јзад, учини . и с тим не^олике пробе — опет' пр ™ греЈале . ■» .. • уз помоћ Симину преведе три ? емам0 података о догађадма песме из Србијапке. ко -'и <=У претходили свечаном освећењу „Новозаведбне Библцр• - ■ теке в&роши Беогрздске", &лШ Готово целе 1847 године Сима знамо - ™ ' е »^ихово Сијателје боловао, како то нЗставља А. Јефрем ОбреиоГавриловић. ,У јулу му би боље, Б11 ^ с Енц^клопедијом оса с јесени опет -теже. С краја нов положио. За њим су слеиовембра и почетком декембра довали и остали „рачитељи мепаде у постељу, али опет устаде. ђУ њ™ 3 ; Григорије Возаровић, Декембра 29. бејаше у вече ,на' ДимитрИЈв Давидовић. Димитри
„једну поеелику књигу и један пакет Српских новина", дар Јована Ковач-а за тамошљу бнблиотеку". .. гг 22 новембра 1832 године, Грпгорије Возаровић окупио је кнез Милош је наредио. Дими-. дољубиву руку пружили, помаУ свомб ' дбму свб људе свога трију Исаиловићу, „админисТра- гајући ново наше заведение, свовремена, којима су „ревносгна тору Типографије", да од сваке јој браћи сотим свакиј напредак љубов ; и . жар отечествоЉУбЛја књиге „шест екземплара на ра- желећи, Србства славу, и почи-
ц&ет... (Родољубац стр. 76). Вредно је и праведно оваки добронселатеља имена Србском показати свету, да би и други ништа о том незнајући, своју ро-
сположеније цензуре преда.. од кој'и ће те ви ј 'ед.ан екземплар за београдску библиотеку з,адржати, а остали 5 екземплара амо послати кад књига готова н везана буде..." Рад наших оснивача није се задовољио добијањем обавезног прИмерка, они су ишли и даље. Писци онога времена су своје „манускрипте", уступали и поклањали „народној библиотеки
•* * ^ * иирААоХиОЛ 11| иИПч.Ј Јј ИГЈ \Ј [Ј С 1 * и^ ( | С11X1С У' ОСМС Пи . т 1 ,. , - , 1г» , • ц живот и рад овог срнског првог седељци у чувеној оџаклији Зу- Јв Исаиловић, Тзура Милутино- Београдској , да их она „о свом
великог лиричара и епичара, каже за њега поред осталог и ово: „У живогу необична сћика и прилика, у књижевности необична појава, — Милутиновић је вазда био запажен, Цењен и потцењиван, вољен и гоњен, човек који увек имађаше чиме привући пажњу радознала посматрача и побудити интересовање цњижевног испитивача. Ко би у бурним данима борбе за цародио ослобођење а у часовима одмора Срео на београд■
бановој. И ако у почетку пријатељ стању насталом од 1842. године, Сима као да у последње доба не одобраваше мног^о што шта од онога што бива у Србији. С тога имађаше и у ондашњем Конаку једну необичну аудијенцију. Сада на седељци код Зубана Сима и опет изиће са својим протестима, па у разговору узе и попи каву, коју .је иначе ретко пио. Кад пође кући својој — кбја је била на углуданашње Босанске улице и Хајдук-Пел.ко-
ским улицама млада човека, ма- ва венца — осети јаке болове.
ло всћег од средњег узраста, стасита и коштуњава, бела лица и сџажних прсију, са широким.
Сврати у једну при.јатељску ку ћу преко пута од Конака, а одатле. га морадоше однети кући.
вић-Црногорац, Димитрије Ичко, Милутин Р.адоВанрвић, др. Јован Стеић, Алекса Симић, Стојан Симић, Димитрије Тирол, Сима Милутиновић, Адолф Берман, МатИја Ивановић, апотекар беогпадски, Адолф Берман, Цветко Рајовић, Милосав Поповнћ, протопрсзвитер београдски, који је Библиотеку И осветио и други. По „известију" нз Београда ОД 17 фгбруара „Србс.ки .Летопис" објавиђ Ј 'е ,.озу" лепу новину, умољавајући сваког родољубивог Сербљина, кога би ревност одушевЉавала, да се приложником ове миле засад МезИмице
трошку путем пренумераЦИЈе пе-
њајуће Литературе напредак усрдно Србском часћу удостоили. Пречастњејши Г. Милосав Поповић Протопрезвитер Београдски осветиО је наше Књигохранилиште 15-га фебруара 1832. Од овога дана до текућег часа число је књига велико нарастло, такођер Стари новаца, образа, и други храненија достојни ствари. С' благодарностију овде се имена редом прилажу благодатеЛни ЈфИложника са овом молбом, да би и у напредак, хао
чата, и добитак сав, кои се отуд" први основатељи на наше заве-
по Исплати Типографије имао буде, на ползу и прираштеније свој'е обрати." 7 маја 1833 године, Исаиловић шаље „Књажеско—-Придворној Цензури" „по 5 екземплара од сваке штампане. књиге и у исто време извештава, „да Ј "е од сваке струке књига по један екземплад) велед виСочајшег о том даног нам Наставленија, за овдашњу Народњу Библиотеку задржи." Наши стари оснивачи нису нас оСтавили без помена нашег „Књи-
плећима и развијеним мишицама, Сутра освану дан смрти њогове.
4-« е,
високог и ведрог чела — тај би срео Симу Милутиновића, човека чији јв цео лик био пут израза и одлучноста. А да је, другом приликом, ко пришао и закуцао н$ вратима једне скромне кућице старога Бограда, тај би ушао у собу где ради раскомоћен, гологлав и босоног човек, који би чешће у- указивану му. стајао од писаћег стола, па Си бџзин корацпма ишас пб сбви, дижући руком косу у впс и опет прилазећи столу да прибележч оно што ,/е смислио. То бејаше Сима Милутиновић у раду, у пбчетку свога књижевничког делагва. Ил' кад би какав ратннк за' кратко време примирја свратио у Београд, или гласник са бојнога поља Дојездио на заморепу коњу носећи Савету новине с крвавога разбојишта — често би се насред улица вагрлио с једним с којим је до пре некблико недеља на јуначком рочишту стајао раме уз раме, загрлио би се са својим ратним другом Симом Милутиновићем, који је и сам скоро стигао с крпапа мегдана, где се у одабраној чети српске царске гарде, у чети ,ЈОЛИХ синова" борио." Једно од најинтересантнијих поглавља Милутиновићевог живота свакако Ј'е његов боравак у Лајпцигу. Живот Симин у Лајпцигу бејаше право књижевничко живовање, каже даље Андра Гавриловић. Сима дође у додир, лично или преко писама, с ученим кЊижевниЦима немачким који се надметаху у дивљењу српској нзродној поезији што је Вук недавно бејаше пред свет изнео. Сима бејаше чедо тога Ј 'уначког и у певању првог народа, а уз то је и сам песник. То га препоручи свима, и њему указиваху разне почасти књиЖевничке. Научници и књижевници Грим и Хердер, поета Уланд, одушевљена преводница српских „народних песама Талфи, као и други преводилац Герхард и првак пред свима Гете — бејаху при.јатељИ и познаници Симини, Герхард, коме СИма помагаше при превођењу, пише о њему: „У лето 1826. упознадох се с овим честитим, врло образованим и даровитим човеко-м. Уз њега се идуће зиме усудих спустити у златне руднике српске поезије и њему имам захвалити за највише објашњења у овом глосаријуму о обичајиМа његових земљака и њихових суседа". Сима поможе да се и онако красно интересовање за народ наш у Немаца развије још више.
Умирући рече свом пајбољсм пријатељу Исидору Стојановнћу, књижевнику и талентованом професору историје у Лицеју: „Кад бих се опет родио, жглео бих да будем ово што сам■ био!" Погре.б Симин бејаше "сјаЈан. Та почаст — кг.о обично т- пре
Деније незаборавили." Число 6 стр. 26—27 доноси: „Имена Г. Г. Приложника БеОградског књигохранилишта (по азбуЧном реду). Између осталих: Антић Вук, калфа трговачки Арнот Антон, Адвокат И Списатељ из Будима Берман Адолф, Типограф Бе^градске Књажеске печатње Возитовац Гаврил, трговац пештански ,и Грађаиин Будимски Васцљевић Игњат Ц. К. Толмач из Земуна Возаровић Григорие, књиговезац и продавац Београдски —
„ гохранилишта, они су и списак Сербске назове," да^књиге које имена„С благодарностију - "блаби Истој Библиотеки на дар по- годетелни приложника" објави- и иридаооц слати желио, згодном Лриликом ли • Србска новина или Магазин д ави д 0 вић Дммитрие, Секретар или сам у Београд, или у Пешту 33 *У дон <ество, књижество и мо- Јего светлости Књаза Сербие, пошље, ОТКУД ће се. у СВако вре- ДУ 1838 годину у числу 5 и краковског УченОг дружтва ме на своје опредЈ'еленИЈ'е отпра- стр. 22 —23 доноси: Ччен вити мрћњ „Књигохранилиште Београдско Демелић Петар> Благородни од 'Успеха је било, књнге су при- — Човек пун родољубада иде са- Пањева, списатељ Србски стизале и из разних крајева. 24 мим примером иапред, и прстом ц ван0Б ић Матиа, Апотекар Беомарта 1835 године, Пгк Караџић показуЈе. како ваља ценити бла- градски „ вазиће сваку другу, за живота.;■ ,Те....цреко Мнлутина Радовано %и- Г0- Мислити само, желети и уз- Цсаиловић Димитрие, Књажеско ћа, трговца београдског,, прслао дисати 33 РодољубиЈем празне ^еоградске ПечатЊе Админи: ^ " С Ј Р 1 К П 1™-Г^ ЛН Ј. ° С ?°Л ^Р ат °Р- н Београдске. аарошиг Је среће кародпе. И ша - "Библиотекар • крепка воља бива побудитслна у 11п . 0 д имитр11е Н срцима благородним,, бива чини- Каркалић Михаил, Грађанин и телна. Мечтателна сањана. она Трговац Пештански иикад нећеду призвести моћи. ко ић [р аВ ел, Адвокат Будим* СКИ
-10,
Родм гелница та срећа човсчанска у свакрм народу, гди цар- м ' ач ~ Гео г ц грађани« и Трствуе, основ прави благостања, Гова ц ПештанСки крепости,, силе, умности и ода?« " V Јт, , А . тлр пг)\гги\т пплт.'плг1тт*ч< чопа*г.*» Миловановић 1 имотие, Сиротињ-
У *к' о / л \,Јс/Сл« Ј%сиЈ>1«> /\лрА/оГ>
^ ' ЧЈ&.Ј Т а & </г>€С %лЛ и.лЛ .4А>' -
//Ср-тгу? г/1^ <*у»«
уСњс
/ТХ #Јјњ- /Ши $н/рЧјј1 лу -V-"' «. е. ХТл ДЈЧ-С. ах •и <31 сг/1 « с УлУ1х$*ј^\К г> , С г>' " /V г ' ' О/О-у^ЈО- .Сда^, . ^ ^
/ *-/.
//// УХ^ССО^гЛАЈ^ ,
Ј/ј?г
тле другим прекрасним народе китећим добродетелма. — Сер§ија негде најславније Царство, у тами се изгубила сасвим. Синовом своим сачувала је подрекло, име, веру и обичае. Опет благодатни зраци почињу озаравати, она се свету као из Дуге болести у здравље дошавши натраг повраћа, а цела Европа њој срећан повратак поздравља. За Кратко време — сирртна будући — у свему.помоћи тражећи, ради без Ирестанка, да благоСтање Синова свби' обезбеди; да и своим сррдницима показати може. На кња>кесгво узвишена Сербија последуе примеру облагорођени нарбда, да би с.е кад, с н.лма сравнити могла. Измеђ'другИ многи заведенија.и књигохрали. ште ново заведено с^ужи јој на велику част. ' Г. ГригориГе ВозарОВић согласием синароднИка' у краТко лепу ; намеру у дејство про,изведе. ЛакО Се онда Напредку надати може, гди. Се Озбиљскн са сваке страпе искрепо, рука помоћи при- .. ' лаже. Гдигод благодетелотворни руку буде, ту ће се свагда љубимаца наћи, лсои ће таку добротборност Уважавати, љубити , и чествбвати. Господар великиј Јефрем' Обреновић, зпатан довољџо и.о.моћу саојдм.у Литера: тури нашој, обдарио је ново Књигохранилиште Београдско даром особ.итим. Његовим. благим стопама число ј.е. велико следовало и с.а ове и са оне стране Саве предраги љубите.ља народи.рг нр.освешгени.ја. Сви.ма
/°
НАД-
РУКОПИС ПЕСМЕ СИМЕ МИЛУТИНОВИЋА НАПИСАНЕ ЗА ; ГРОБНУ ПЛОЧУ ВОЈВОДЕ ВЕЉКА ПЕТРОВИЋА (Приватна својина)
ревнрстна .љубов и ,л<ар от.ечествољубија прси бију, разд^ленрј од њи * тек Рађала, браћи својој срећу сВаку и напредак џоздрављајући, сваки .ма најмањи дар . новом Заведенију I види се бити чннителан, Сп.омагателан, утјешителан. — Кад нам је слободно зајвдно- се грлити; онда- наМ'';г.р.асте иц 'вета .славв
ски Отац из Нозиг Сада Миловук Јосиф, Трговац Милутиновић Георг ЦрноГорАц Михаиловић Стефан, Медицине Слушатељ Младеновић Данил, Љубомудрија Слушатељ Ненадовић Јосиф, Адвокат Неофитовић Димитрие, Доктор Николић Михаил, Учитељ Ресничански Палашов Анђелко, велики Трговац из ВеЛеза, у МацедонИји Петровић Јоан, Земунски коваЧ Поповић Аврам ,. из Новог СаДа ,Поновић Милосав, ПротопрезвиТер ВеограДски Стбић Јоан, Доктор Медицине, и Списатељ .Суботић Васо, грађанин и књиговезац Будимски Тирол Димитрие П. Списатељ и проч. Тукел.иј Савва, Господар од Кевермеша и цроч. Ц, К. Совјетник, Каваљер, и ДоктОр свију . права Џико Димка, Благородни од Сољице Четрдесет и осам приложника забележено је у овоме списку. Али то није све. То су само ог.л први по реду. За Сто .јеДанаест година свога. живота/ наша Народна библиотека .забележила је мн.ога имена, а упоредо с њима растао' је и број њених књига. До мессца септембра 1832 гОдине она је бројила 800 књига. 0ви први су засновали Библиотеку прилозима из књижевности, која-^ се радом и . трудом већине а сто једанае.ст годица њене историје, го-. воре нам о годинама пуним рада, поштеног напора и труда како њених засиивача и приложника, та.ко и осталих генерација, које су радиле у њој и за њу. >•' Иванка А. Пнлстнћ