Српски народ

\

Страна 1 СРПСКИ НАРОД ■ 6 лла Р т

Фон Рибентроп у Риму

У центру интересовања био је у току протекле недеље састанак између немачких и италијанских државника у Риму.- Фон Рибентропов пут и његово задржавање од 4 пуна дана у Итзлији, доказују да су проблеми, о којима је разговарано, од великога значаја и да су многоструки. Састав пратње немачког министра иностраних послова показује да се радило и о војним, а не само о политичким разговорима. Пред иовом политкчком етапом У духу и -карактеристици' политике сила Осовине лежи чињеница да је сваки сдстанак одговорних и одређених државника Немачке и Италије Амао убрзо

вропи, које налази свој израз у тежњи да се уклоне чиниоци, ко.ји могу европском реду и европ ској култури да буду, у пуноме смислу те речи, смртоносни. Око послератне Европе Питање поратног уређења Европе је у саопштењу додирнуто из'весним начелним констатацијама. Иза тих констагација леже, међутим, свакако обимни разговори који су ту тему исцрпли и прецизирали гледиште и планове. У, Вилхелмштрасе је претставник минисгарства спољних послова нарочито подвукао у своме коментару уз коминике о римским разговорима, будуће обезбеђење европскога простора од ваневропских и противсвроп-

Колона америчких заробљеника у Тунису

конкретних и одређених последица. Те се последице појављују на војном и на политичком терену обично изненада и доносе собом нове обрте. Као досада, тако се и овога пута могу разговори Мусолини-Рибентроп сматрати обележавањем једне етапе у европској и светској политици Осови-не. Вероватно ће наредне недеље већ показати последице уласка у нову етапу. Природно ,је дз се о појединостима разговора не зна ништа. Снага дипломагије у рату и миру, а нарочито осовинске дипломатије, била је одувек баш у томе, што су боље и више него у демократским земљама, где то није у томе обиму могуће, сачувани дискреци.ја и тајност, при свима потезима и њиховој припреми. Но, коминике који је о разговорима издат и који је веома опширан, показује правац у коме треба тражити теме разговора. Истовремено он објашњава, наговештавањем тих тема, зашто су конферисања трајала толико времена. Према наговешта.шма коминикеа види се да су раЗговори подељени на два дела, на војне и на политичке. Док су у војним разговорима, свакако, доведеци у склад немачки и италијански планови стратегије и тактике наредцих месеци у којима Итали^ ја, с обзиром на туниски фронт игра важну улогу, дотле су се политички разговори задржавали, како на питању политичког вођења рата ,тако и на питања будућег послератног реда у Европи. Од важности је формулисање одлучности да се рат орима .сретсгвима настави. Као циљ рата прецизирано .је, и то .је веома зиачајно, потпуно уништен>е непри.јатељских борбених снага и коначно уклањање смртоно^не опасности бољшевизације Европе. Из речи коминикеја, у вези са тим, произлази јасно да политика Осовине обухвата ■ цели европски контцнент и да се као њен крајњи циљ поставља будуће европско уређење. Стављајући потпуно уклањаше опасности од бољшевизаци.је Европе у први план, силе Осовине тиме свакако не прецизира.ју само сво.ј ратни цЦљ на Источном фронту, него преузимаду на себе и унутрашњу одбрану Европе од рада Коминтерне, њених присталица и агената сада и после рата. Из овога произлази осећање одговорности према Е-

ских утицаја с једне, и унутрашње уређење на новим основама с друге стране. Он је нагласио да се ту не ради о фантастичним пројектима и планрвима, него у постизавању конкретних и остварљив.их циљева. Другим речима јасно је, да се о поратној Ерропи већ веома конкретно разговара и да уређење, које је стављено Европи у изТлед под изразом: „ новјј поредак", почиње да добија у плановима о своме остварењу већ опипљиве и одређене облике. Нагласили смо на овоме месту у много махова да је погрешно и наивно сматрати овај рат једним случа.јним разрачунавањем сила, чији се политички цмперијализми природним развојем налазе у међусобном конфликту. Овај рат је пре свега једна џиновска социјална и економска, па преко тога и политичка револуција, вероватно ћа револуција свих времена људске историје. Боље рећи, рат који се данас води на целој земљиној кугли, је спољна манифестаци.ја, је кондензација једне одлучне фазе у револуционарном збивању, које се у свету одиграва већ више деценија. Посматран под тим углом, овај рат доби.ја тек свој прави значај. Његово ,је да наново одреди став људи према земљи, односе у људском друштву и односе међу нацијама. Економски принципи и социјална начела капитализма, ко.ш су довели човечанство у привредни, друштвени и политички ћорсокак, морају да уступе место новим решењима. Ако до тога не би дошло, општи је светски хаос, или бар хаос у целок;упном животу беле расе и у свему што претставља њене тековине, гвозденом логиком неминован. Из овогз постаје разумљиво да се питању будућег поретка поклања код свих зараћених снага веома велика пажња. Код плутократских сила полази се при томе од капиталистичке базе; Британски министар Морисон је ових дана говорио о стварању централног светског' труста за поделу сировина и о регулисању капиталских кретања у Европи са циљем економског везивања Немачке. У Америци је Самнер Велс говорио у сличноме духу и том приликом нагласио да је потребно већ сада предузети све Припреме и постићи о важним тачкама склад у идејама, јер би

иначе после рата од разнородно сти замисли предлога и схватања тек настао хаос У плугокрзгским копструкци јама, међутим, појава Совјетске Уније претставља непријатну дисхармонију, претставља незгоднога чиниоца кога треба некако из ових иоратнИх планова искључити, или бар, засада, прећи преко њега и свега онога што оп значи. У крајнјој лини.ји, разуме се, Велика Британија рачуна с тим да ће овај рат да истроши колико ИеМачку; толико више Сов.јетску Уни.ју, и она је ту судбину Совјетској Унији баш наменила. Отуда плутократи, полазсћи од претпоставке да ће бритднска режија у вези са СССР имати пуног успеха, заиста и налазе оправдаше да својв' пл-ано-

(Ро{о: Вс1дга<]сг ВИЈадеп(иг) ве за послератно уређење могу да конструишу тако, као да Совјетска Унија са својим идеолошким потенцијалом не постоји. Совјетска Унија, са своје стране, не об.јављује планове. Она ћути. Али иојсдине манифестације, ко.је се појављују било у једноме коминикеу, или још четће у једном деманти.ју Агенције Тасс, или наговештаји у гово рима и политичким потезима, показују да Совјетска Унија има свој одређени и јасни план, не само за решење политичких, него и за рсшење свих социјалних

ћи Комциике, који је издат у Риму о разговорима између Мусолинија и фон Рибентропа пре цизира на начин. који је доста недвосмислен, како би тај нови цоредак конкретно у политичком, у социјаЛном и у економском погледу имао да изгледа. Пре свега се ту говори о обез беђеним границама вел.ико-еврспског простора, који се тиме обележава једном целином-. То значи да ће Европа по тој кон-. цепцији као целина бити уређепа и дов?дсна у унутрашњи склад. У политичком потледу коминике наглашава да ће нови поредак свима народима Европе дати обезбеђену егзистенцију, у атмосфери правде и сарадње. Ово значи да би у следству плана о новом поретку сви европски народи без изузетка, били доведешЈ у односе међусобне политичке сарадње, из које ни]едан народ не би био искључен. Принцип међународне или боље речено, међуевропске правде, треба да буде. према томе, основа за решавање појединих међусобиих,, односа. У социјалном погледу истиче се иарочито начсло социјалне правде, ослобођепе јеврејског и плутокпатског утицаја. Ово значи да Европа сутрашњице неће бити капиталистичка у смислу сочијалног реда капитализма. Најзад, у економском погледу истиче се питање продуктивиога рада па прво место. Овим је дата сва огромна разлика између плутократског и осовинског схватања. Тамо се говори о контроли над капиталом и о централним трустовима. Овде се на прво место ставл>а продуктивни р.ад, дакле чинилац рада истиче се у први план, а капитал се овоме чиниоцу подређује. Европа има иа тај начин пред собом све перспективе, које се везуј? за исуод рата и за њену будућност. Могло би се поставити питање о томе, да ,|е реполуција даиашњице свсобухватна, да није везана само за наш континент, но да бесни у целоме свету; док су поратии плаиови Осовине, ко.ји треба да донесу почетак солуције и изтаза у нови период историје, везани за Е-

С туниског фронта: немачки војници за четвороцевним противазионскмм митраљезбм

и привредних европских проблема. А тај је њен план: европска бољшевизација.

Нови поредак Силе светско-полититког троугла Берлин — Рим — Токио ставиле, су своја гледишта. у погледу конкретних ратних циљева. свету до знања. Израз „нови поредак", треба, међутим, да обелеџи оно што ће после рата до-

вропу. Ово, међутим, показује реализам осовинских државника, а истовремено је, ради доминантног положаја Европе у животу и култури човечанства, заиста довољно дати нашем старом континенту тражене нове форме. Утицај Европе, који из ње зрачи у свет с једне, а пример ко,Ш би она у томе случа.ју пружила с друге стра.не, били би довољни да у даљем историском, разбоју скрену таласе револуције у правцу ка једном новом по-

ретку, који неће бити само европски, него светски. У међувремену наставља се политичка игра између Велике Британије и Совјетске Уније. с Од спољних мо^ената дошло је, сем случаја са босанским ком. бандама још и до отвореног конфликта између пољске и сов.јетске владе. Емигрантска влада генерала Сикорског, који се недавно ^ратио из Сједињених Држава, сцатрала је за потребно да изазове мишљење Москве о пољској будућности. Како су сви покушаји пољ.ских емиграната били безуспешни, уколикћ су хтели из Кремља да добију признање будуће пољске државности. издат је у Лондону с пољске стране један каЈиунике, у коме се демантују весги да Пбљска, која ће бити понрво створена после рата, има ае,пираци.је на излаз иа Црно Море и иа Совјетску Украјину. Овим коминикеом желела је пољска емигрантска влада да изазове реакцију Москве, која би признала границе пољске државе од пре 1939 гОдине. Резултат је био неочекиван. Московска Правда објавила је поводом пољскога коминикеа један чланак, у коме се грвори о „безнадежним будалама", које верују да становништво Лавова и Занадне Украјине чека на Пољаке. А Агенција Тасс тим истим поводом пише да је „народ Пољске неразрешиво везан за СССР. Ова незгодна ситуација није ниуколико за пољску емиграцију олакшана тиме, што су се Велика Британија и Сједињене Државе платонски изјасниле о реконструкцији Пољске у старом обиму и, шта више, о њеном повећању. Жеља да се црвени савсзник што дуже сачува у борби, налаже данас Лондону и Вашингтону веома опрезно третирање овог проблема. Дејли Телеи>е англосаксонских влада, иише по питању, да ни Велика Британија ни Сједињене Државе немају намеру да се меша.ју у размимоилажења између Пољака и Руса. Оне су. напротив. мишлзења да спорна питања између те две земље треба да се расправе без интервенције иностранства. Лист завршава да англосаксонске силе стоје бласонаклоно према пољским аспираци.јама, али истовремено сматрају да тренутак за дискуси.је по томе још није дошао. Исто тако и Сандеј Тајмс пише да се питања граница у послератној Европи не смеју расправљати пре краја рата, јер из тога произлазе размимоилажења која шкоде савезничкој хомогености. Према овоме може се међусобни однос Енглеза, Американаца и Совјета окарактерисати тиме, што све више излази на видело намера Енглеза и Американаца да одговарајућим третирањем Совјета ове задрже што дуже у рату, давајући им према потреби обећања или помоћ, и избегавајући да додирну теме, које би Совјетима биле непријатне. С друге стране, међутим, Сов.јети исто тако избегава.ју те теме, само из других разлога. Они не желе да се њихове аспираци.је у пуном опсегу објаве, и зато о ратним циљевима ћуте. При томе, међутим. не пропушта.ју ниједну прилику, а да се не пожале на инерцију својих савезника. уемјз пски АРОА ПЈАВНИ УРЕДНИК. одгово" ран за садржину листа: Велибор ЈонићВЛАСНИК: Мих. Станковић из Београда. РЕДАКЦИЈА И АДМИНИСТРАЦИЈА: Терази.је 5 меианин. I степениште (Палата Извозне банке). ШТАМПАРИ.1А „ЛУЧ", Крвљице НаталиЈС 100. Тромесечна претплата 36 дин. шаље се преко „Пресв", а. д. Влајковићеви 1&