Српски народ

К март

СРПСКИ НАРОД

Страна У

Рачун без

Рад у служби српског народа I. европске заједнице

Трагична је ова борба што се данас води у свету, али у табору Англосаксонаца изгледа да нувени енглески хумор није изгубио своја права. У ту категорију спадаЈу и фантастичне комОинације Енглеза и Америкаиаца о некаквој будућој подели света према њиховим жељама и интересима и о његовом уређењу према њиховим схватањима. То је толико бесмислено и депласирано у данашњој ситуацији и ти њихови разговори личе на причања хвалисавих ловаца који праве ражањ за зеца који је још у шуми. Или могло би се рећи да „праве рачун без крчмара", јер ситуациЈа на ратиштима прави смешним и неозбиљним њи• хове планове о томе, како ће изгледати свет после садањег рата. Ако има некога лаковерног да се поведе за њиховим комбинацијама једна објективна и хладнокрвна анализа ситуације на бојиштима показује колико су оне неосноване и ничим непот• крепљене. Ако пођемо са ситуацијом на источном фронту, у коју су они толике наде полагали, ту може да се констатује да се главни циљеви совјетске офанзиве нису никако остварили. Напротив ситуација је сваким даном по Совјете све гора, јер су Совјети у зимску кампању уложили своје последње резерве у људству и материјалу, а нису остварили свој стратегијски план. У пролетњу и летњу кампању рни улазе ослабљени и исцрпљени у сваком погледу према недријат ељу, који је за то време штедео људство и материјал, чувајући своју снагу и офанзивни дух за повољније временске прилике. То се већ осећа нарочито џа јужном делу фронта и трупе које се налазе истурене у Доњецком басену иду ка свом вотпуном уништењу. Наде и оцекавања савезника од привремених успеха Совјета на Источиои фронту изјаловиле су се и са те стране могу се очекивати саио нова разочарења, која ће још више планове Англосаксонаца пребацити у царство фантазије. Ситуација у Африци исто тако не допушта никакав оптимизам за Британце и Американце, који мора да увиде да ни најбоља америчка реклама и блеф не шогу да одоле стварности. Акције иемачких и италијанских трупа у Тунису претстављају неуспех за Енглезе и Американце. Место да се заносе и губе време у прављењу планова, који се неће никада остварити, боље би било за енглеско и америчко воћство да се побрину за даљи развој операција на томе ратишту. Њихов препад у Африци није дао резултате који су они очекивали ,јер заузимањем Туниса и Бизерте ситуација у Средозем• ном Мору постала је још повољнија за трупе и флоту сила Осовине. Ако пак задржимо нашу пажњу на акцију немачких подморница, нарочито у последње вреие, и ако водимо статистику изгубљене тонаже од стране Американаца и Британаца, онда се добија слика ситуације која је врло неповољна по „уједињене нације", које трпе све већу оскудицу у бродовима и у превозном материјалу, без чега не иоже се

замислити извођење њиховог ратног плана. Исто тако развој ситуације у Источној Азији обележен је новим покретима јапанске војске и новом акцијом у Бурми, која може бити далекосежна по последицама и доводи у опасност и последње позиције Енглеза и Американаца у том делу света. Поред ових стварности војничког карактера, које најбоље 0светљују ситуацију и откривају перспективе будућности, треба имати на уму и политичко-дипломатску ситуацију на једној и на другој страни. Док у табОру Енглеза, Американаца и Сбвјета воде Се дискусије, које откривају сву неприродност савезничких односа и њихове поСебне циљеве, који се искључују, дотле у редовима сила Тројног пакта влада пуна сагласност и воља за победом, коју је само потврдио римски састанак. Место раздора и свађе између савезника, који се погађају око Европе, као да је њихова прћија, римски коминике може се сматрати као историска декларација о новом европском поретку, који европским народима гарантује могућност националног развоја у духу правде и сарадње. То су чињенице и стварносги о којима треба једино водити рачуна у процењивању догађаја и у прављењу прогноза за будућност. Великим се опасностима излажу они који се напротив руководе пропагандним блефовима Лондона, Москве и Вашингтона, који се заснивају само на илузијама и варкама, који се никад неће остварити, а могу донети само несрећу онима, који у њих поверују. Злочин чине Рузвелт и његови менажери када због изборне пропаганде убацују у јавност њихове бесмислене планове, јер, иако он демантује да ће се поново кандидовати за претседника, по свему што ради иоже се закључити да спрема себи изборне адуте. Али је још већи злочин према себи и своме народу оних, који наседају овим гџпостимаи према њима одређују свој став, који може бити од највеће штете по њих н по њихов народ. „С-Н".

Рад је обавеза сваког човека према животу и обавеза сваког грађанина према својој земљи. Велике људске /ековине су искључиво резултати рада, а рад сваког појединца сажет у једну целину и управљен у одређеном правцу даје велика дела. Због тога рад није и не може бити понижење ,већ понос. Једино такво схватање рада у једној нанародној заједници доводи до ве ликих резултата и до збира великих тековина, које тој заједници дају основ и снагу за постизање својих циљева и благостања у ближој и даљог будућности. Један пример за углед дао нам је и очигледно показао Немачки народ. Године 1918 тај народ остао је без свега онога што претстављало привидно богатство: без колонија, без сировина за своје фабрике, без злата за покриће своје валуте, без довољ но хране за све оне милионе људи скупљених на територији једне земље под северним и слабо илодним поднебљем. Али Не-

мачком народу, коме је било одузето тако рећи све што је у појмовима Запада претстављало земаљско богатство, остало је оно што је у ствари највеће богатство :то је била воља и решеност његових синова да приону на рад без одлора и застоја. Тај рад створио је оно што у осталим земљама нису могла да створе сва друга земаљска блага. Једино и искључиво рад кроз 20 година донео је Немачкој све: економско оснажење, здраву валуту, прилив намирница у толикој мери да је било довољно не само за исхрану становништва већ и за скупљање огромних резерви, прилив сировина у толикој количини да је било довол>но не само за задовољење свих терета репарација већ и за ства'рање једног наоружања до сада најмоћнијег у свету. Ми, као и остали мали народи, морамо најзад увидети, да само идући тим утрвеним путем, можемо да постигнемо своје благостање и своју бољу будућност. 8ак>леш,&а

Четврти батаљон Добровољачког корпуса полаже заклетву верности Огаџбини (Снимци »Српски народ", М. Р.)

Да би рад заиста уродио добрим и опште корисним плодом, он мора бити усредсређен, организован, управљен у одређеном правцу ка одређеним циљевима. Не сме у раду једног народа долазити до сукоба појединачних интереса или интс^еса појединих социјалних економских група, што доводи до међусобног трвења и следствено с !едке стране обара ворисне резултате рада, а с друге стране ствара класне сукобе који подривају темеље заједнице. Рад мора бити општи, усредсређен и плански. А такав рад постиже се најбоље мобилизацијом радне снаге. Због тога је и у Србији заведена обавезна радна служба. Њени су искључиви циљеви: 1. Обнова и подизање благостања сопствене земље. 2. Удео у општем делу одбра* не Европе. Наша земља, захваћена и прегажена ратом, мора опет да заузме свој положај и праву економску вредност у новом свету и привредном поретку који се ствз\ ра. У том поретку вредност и место сваког народа зависиће од његове производње и радне способности. Због тога сваки радни обвезник и сваки грађанин мора бити свестан и поносан, да својим радом придоноси на првом месту будућности н положају своје земље, а тиме и свом сопственом, јер од благостања народне заједнице зависи и благостање сваког њеног појединог члана. На другом месту обвезници радне службе придоносе свој удео спасу Европе и заенивању њене опште безбедности у ближој и даљој будућности. За ту безбедност Немачки народ данас, поред огромног ратног потенцијала, даје оно што је најдрагоценије: живот и крв својих синова. Од нас и осталих европских народа тражи се само пр: лог у раду. Нека сваки честити грађанин ове земље одбије са индигнацијом све оне злонамернике, који дају обавези радне службе ма каква друкчија тумачења, а нарочито оне жоји шире гласове да ће синови ове земље бити употребљени као радна снага за војне циљеве у иностранству. Наши обвезници радне службе радиће у својој земљи, на њеној обнови и њеном благостању, придоносећи већ самим тим свој удео у одбрани и обнови Европе. Исто тажо сваки грађанин мора бити свестан, да је рад не само дужност коју он има према земљи и према заједници европских народа, већ и право којим земља и Европа траже од сваког појединца максимум његовог напора на општем делу. И то право биће по сваку цену остварено ,а оли који се буду одупирали или га буду ометали, биће сматрани саботернма и непријатељима не сагго сопствене зем« ље, већ в целе Европе.