Српски народ

Страна 8

ЗА СРПСКО СЕЛО

13 март

Радов џ 1ишу Прегледај житиице и утамам>уј жишке затварањем пукотииа и рупа, шш их замазуј катраиом и карболииеумом. Семе за сејање брижљиво пречисти и натапај у растворе, најбоље у раствор плавог камеиа од једног килограма камена на 100 литара воде. По свршетку рала у казаници очисти казаие и апарате. ОКО СТОКЕ И ЖИВИНЕ Повећај оброке рздибј стОци. Обрати важњу иа распасиваље кобила. Не пуштај их иа пашу ,по ливадама и детелиштима. ПоI старај се за бољу храну за х јагњаа која се, зими јагше, да би сазрела за клање. Одбијај прасад и штроји грла ко.ја не треба остављати за запат. Пуштај живииу дуже време напоље, јер ће услед ТОга више ноСити јаја. Насађуј живину. НА ЉИВИ И ЛИВАДИ Дрљај озиме усеве. Ако су слаби и проређени растурај ђубре. По старијим детелнштима растурај гипсани прах, а проређена места потсејавај. Л1астави са обрађивашем и припремашем земље за пролећње усеве. Износи на шиве ђубре за прблећњУ сетву. Сеј јарицу, пролећњи овас, пролећњи јечаМ, грашак, грахорицу, сочиво, детелину, луцерку и еспарзету, мак, л^н, њивску мркву и дуван у расадницима. Сади кромпир, морску репу и хмељ. Окоповај озиму олајну репицу. Спремај земљиште за иове ливаде. Дрљај ли:"иде обичНом, или још боље ливадском дрљачом. Сакупљај и избацуј короВ. Сади врбе за везивање земље пб влажним местима н око јаркова. Тиме ћеш добити и добру иагау за ичеле. У ПОВРТЊАКУ Припремај земљу н сетву ротквИца и мркава, раног купуса, раних келераба и карфиола у лејама, а напољу сетву боба, грашка, спанаћа, кисељака, мркава, першуна, ротквица и целера. Саде се и лукови, и шпаргла, а расађује 1 се рани купус и кељ. Раније посејаии спанаћ стиже потрошњу. Семењаче купуса, кеЉа, мркава итд. и,4неси из трапова и носађуј на сунчана места у повртњакУ. Чисти јагодњаке и расађуј јагоде. У ВОЋЊАКУ И РАСАДНИКУ Довршавај орезивање воћака. Обрађуј земљу око ВОћака и довршавај скидање гусеничних гнезда.' Прегледај да ли на воћкама има крвавИх вашију, нарбт чито на јабукама, и употребљавај сретства за утамањивзње. Сади воћне саднице. Уз сваку садиицу у воћњаку треба зЗбости притКу и за њу приве&ати садницу да се не дрма. У расаднику предузми калемЉење. ! У ВИНОГРАДУ и поДРУМУ Одгрћи винограде који су у јесен загрнути. Кад се земља просуши откоцавај око чокота до побочних жила и сасецај

а селу миеир равно до чокота горње жиле колугодишњаке, изрочито оне које избијају из еијоке изнад калемљеног места, Љушти испу цане коре и убијај лавре и инсекте испод ње. Пери чокоте раствором зелене галице да би сузбио црЊевине. Празна места у вииограду попуни калемљеним положницима од прошле године. Врши калемљење на сталном месту у иовим садовимз са дивљом лозом. Врши резидбу чокота. Побијај притке и иривезуј лукове за жиче. Обави прво о копавање. Изврши калемљење „из руке" и стратификуј лозс Обави прпорење резнииа и ка^ лемова. Засађуј риљевине прпорцима или калемовима. У подруму изврши пролећње прета кање. Проветравај подрум. Испи туј нова вина и лечи преврнута. Обави разливање у флаше НА ПЧЕЛАРНИКУ У току топлих дзна прегледај кошнице, чисти их, изврши удруживање и прихрањуј пчеле. СВИЛОБУБЕ Чувај јаја свилобуба и не спречавај утицај зимске хладноће. Пази да ваздух не буде влажан, а температура да ие пређе 12 степени. Припремај 6даје за извођење јаја и Гајење гуееница. Сади аудове садиице.

РАДИО-ПРЕДАВАЊА ПОЉО ПРИВРЕДНИХ СТРУЧЊАКАЗА СРПСКЕ СЕЉАКЕ Сетва пролећних жит .а

Већ дуже Времена Радио Београд даје пре иодНе нарочиту емиеију намењену српским Сељаццма У оквиру оре емисије, Лвред забабиог дела, дају се разни корисни савети и упутства за пољопривреднике. Да би се ова пољопривредна радио проПаганда' нроширила, министар пољопривреде инж. Рад. Веселииовић одлучио је да сви пољопривредни стручњ$ци узму учешћа у емисијама са предавањима из своје специјалности, обрађујући пр^блеме од актуелие важиости из појединих привредних грана. Почетак овог великог ииклуса пољопривредних пр:л 'ган.а обслежио је министар пољопривреде својим пргдавашем о плакскод пољопривредној производњи. Предавања ћ: се одржавати свакадневно. На сарадњу су прзваии прг свсга сви профгсори, доценти и асистеити Прљопривргдног факултета. Затим ћс спромити предавања сви окружц" пољопривредпи инспектори, среСки пољопривредни референти и реонски екОноми. Посебна преДавања одр>Каће директори и чиновници разних пољоприБргдних установа. И агрономи запослени у самом Министарству припремиће такође сврја предавања. Једнб од најактуелнијих и значајних предавања одржао је по-

Рани кукшз и кукуруз шећсразд

Рани кукуруз је уеев кбји се земљораднику увек исплати, јер може одмах да га уновчи у кли* повима за јело, а уколико га оставља, он даје бољи плод. Под јзким сунцем рани кукуруз боље сазрева од познијег, бере се ио лепом времену и у то.рко има мање оиасности да ће се доиније укварити у чардаку. Са сетвбм раног кукуруза треба почети још у другој половиии марта . Најббљ;? јб угарена земља, кбја свбјом бојом привлачи сунчезу топлину. Овакву земљу, чим се мало просуши, треба подрљати или рревући бранбм, затим одмах посејати рани кукуруз, најббље врстачном сејалицом, та ко да семе доспе 3 до 4 сантиметра дубоко. За семе су нај* бољи кукурузи оеушени и надимљени на тавану. Ако ових иема, онда изабрати из коша оне који су иа^сувљи. На њивама које су угарене, а нису нађубрене, може се ђубрити приликом сетве кукуруза у кућице. Тиме се постизава и у* штеда у ђубрету. Ако би услед хладноће раном КУКУРУЗУ вр??ови пера маЛО пОжутели, то није опасцо, јер ће се повратити чим време отопли. Рани кукуруз мора да се праши, а затим да се огрне више него ли позшји кукуруз. Друго ррашење треба обавИти кад из^ расте око 20 сантиМетара, а поред тога уништзвати корбв. Тре* ће прашење обавља се кад израсте око пола метра. Исто је тако препоручљиво гаје ње кукуруза шећерца као повр-

тарског усева за бербу незрелих младих Клипова који се кувају или пеку, или се зрна корају на пламеиу И праве трко зване „кокице". Ситни зачетци клипова овог кукуруза, убрани пре цветања, могу дз се упвтребе за Туршију или за слатка. Кукуруз шећерац може да се сеје и КОмбиноваио са бостаном, пасуљем и другим повртарским усевима. Прија му свако добро урађено земљиште. За врече узраста треба га најмање једанпут опрашити, а затим загрнути. До* бро је да се залива за време суше. Сеје се кад пређе опасност 6д позних мразева, дакле у априлу, а затим сетва може да се обнавЉа с>аке две. недеље, све до кбн ца августа. Да би се плод добио што раније, мож.е 6е већ почетком марта посејати у Саксије, па Затим неговати младе биљке у затвореном простору. Кад време сасвим отопли расзђује се нацо љу на одређеном месту, пазеђн да се притом не одвали земља око корена.

ДОЗНАКЕ НАШИХ РАДНИНА ИЗ КЕМАЧКЕ Како саопштава ! Јсељенпчки отсек Министарства социјалне политике и народног здравља, српски радници на раду у Немачкој послали су до данас у Србију 95,982.753 дннара, а појединачно су пренели 15,564.23? динара, што претставља укупну суму од 111,546.990 динара.

следњих дана профееор Универзитега инж. Властимир Ђорђевић о теми кад и како треба сејати пролећња жита!, која се у нашој земљи гаје у знатној мери поред Озимих жита. Нарочито Се у вгћим размерама гаје пролећњи овзс и јечам, а у мањем обиму проле.ћња пшсница. Мгђутим, услед лошег утицаја клим^тских прилцка, та пролећња жита дају слабу жетву, готово упола слабију од озиме. Неуспех у њиховој производњи код нас лежи нарочито у томе, што у току пролећа иема довољг ио рлаге. Намеће се питање, да ли се може нешто урадити за обезбеђивање пролећњих жита потрсбном влагом. На ово питзње, вели предавач, може се са сигурношћу дати одговор, да се неповољне стране пролећа могу отклонити и да за то Постоје мере и могућности. Обезбеђивање пролећњих жита Прва и најважчија мера за обезбеђивање пролећњих жита потребном влагом је благовремено и ваљано обрађивање земљишта, затим благовремена сетва БлагОвремеио и ваљано обрађивање земљишт^ претставља важан чннилац за ббезбеђивање потребне влаге за пролећње усеве уопште, а нарочитб за нролећња жита. Стога овом послу треба посветити пуну иажњу. Обрађивање земљишта за прблећња жита. треба вршити обавезно у јесен, и то по могуђству. што дубље. Поорано земљиште с јесени- Требз тбком зим'е оставити у отвореким браЗдама да презими. Тако обрађено земљиште за све време лежања упија влагу која долази кншом или ■отапањем Снега, пропушта је у дубље слојере, где она остаје заштићена од испаравања. Тако сачувану влагу жита искоришћују током пролећа за развиће и пораст, те им еуша никад ие може нанети тако велике штете каб кад би се земљиште обрађивало у пролеће. Да би се у овом послу ностигао јрш бољи усиех, треба раио с пролећа подрљати, чим се земљтшјтс по поврдаини то,!јико просушило да се по њему без штете може радити. У случају да се о$рађи»ање земљишта из било каквих разлога није могло обавити у јесеи, онда то треба учинити најдаље до краја зиме. За то треба искористити сваки тренутак кад је орање. могуће. Боље је обрадити земљидате у току зиме, него ли У пролеће. Обрађивањем земљишта у пролеће, услед превртања земље плугом, губи се испаравањем и оно влаге што је било у земљишту. Губитци влаге у толико су већи у колико је пролеће у почетку топлије. Земљиште и сетва Упоредо са благовременом и взља^ом обрадом мора се имати на уму и Плодиост земљишта. Пролећња жита треба Гајити иа плбдним земљиштИма. На слабо плодним земљиштима, уз Све остале повољне услове, пролећња жита не могу дати дрбру жетву. Због тога се земљиште за ове усеве мора ђубрнти. Непосредно ђубрење земљишта за пролећња Жита, бар са стајским

ђубретом, не врши .се, осим кад су у питању сасвим слаба земљишта. Стога пролећња жита трвба гајити на оним земљиштима која су добро ђубрена стајским ђубретом за претходии усев, или на земљиштима која су дугн низ година добро ђубрена и ваљано обрађивана. Друга важна мера за обезбеђивање пролећњих усева потребном влагом је и време сетве. Пролећња жита треба сејати што раније у пролеће. Под раном сетвом треба разумети сетву која се врцш још У првој недељи по почетку првих пољских радова. Жита посејана у ово вре:ме искористиће до највеђих могућности зимску влагу. Поред тога рана Сетва допринеће да жита заврше своје развиће пре почетка јачих летњих жега. Од свих пролећњих. жита најпре треба сејати пролећњу пшеницу, па затим овас и јечам. Оеом приликом напомиње се још и то, да пролећња жита треба сејати гушће него озима из разлрга што се она слабије бокоре. У овом погледу нарочито треба обратити пажњу иа јару пшеницу. Поред раие сетве, пролећња жита треба сејати у редове врстачним сејалицама. Сетвом у реДове, због тога што сејалица пушта семе на исту дубину, постиже се с једне стрзне једновремено ницање усева, а с друге страре равномерна расподела семена, па тиме и биљака по површини, те свака од њИГ~дси5ија исту количину влаге, топлоте, светлости и хранљивих материја. Све ово утиче да се усев по целој засејаној пбвршини равномерно развија. Сетвом у редове постиже се још и уштеда у семену, која може изнети од 15 до 20°/о по хектару. Нега за време развића Најзад, успешно развиће жита много зависи и од неговањз за време узраста. При неговању жита предузима се у главном дрљање и уништавање коровских биљака. Дрљање је важна мерз неговања. Дрљањем се растресзју горњи ирвршински слојеви земљииЈта, .услед чега се с. .једне страце омоГућава лакше улаже(ље ваздуху и топлоти у земљиште, а с друге стране спречава се испаравање влаге. Поред тдга дрЉањем се донекле сузбијају и унИштавају коровске биЉке. Све ово врло повољно утиче на развиће усева. Дрљање се можа извршити једанпут или двапут. Пр$о дрљање треба извршити одмах пошто усев никне, а друго решто касније, али у сваком случају пре него што наступи бокорење. Доцције дрљање не показује корисно дејство, а може и штетно утицати, нарочито ако се по површини земљицрта ухватила добра кора. У овом случају при дрљању кора кида усев И штети га. Сузбијање, односно уииштава-. ње коровских биљака треба обавезно обављати при гајењу пролеђњих жита. Као што је иаромеиуто, ова жита слабо се бокоре. Усдед тога коровске баљке, ако их захвате, могу да их угуш «.