Српски народ

РАД ЗД СБНОВУ СРБИЈЕ И ЗД БУДУЂНОСТ ЕВРОПЕ

Наш ерпски народ одувек гајио је у себи одвност и верност р*ду. Имао је прави ку,.т рада, за који се може слободно рећи да је био његова велика вера, којој је он приносио свој зној, залевајући њиме кроз векове мрку груду земље, на коју гв је Провиђење довело у току његове мучне историје. Треба познавати српског сељака, па се уверити колики је он велики трудбеник на својој њиви. Како његов радни дан почиње пре зоре, е завршава се касно у ноћ. Бачен игром судбине на једно од најизложенијих геополитичких места у Европи, он ее до сада одржао на њему у сред свију бура и неда&а највише својим неуморним прегалаштвом, својом вернош&у родноЈ груди, коју је даноноКним радом оплемењивао, чувајуНи за себе и за своје потомство овај кутак благословене земље. У току векова ратне олу|е прелазиле су његовим тлом, остављајући за собом згариште и лустош, впи мађу њима стајао |е он, српски сељак са ралом и мо. тиком у руци, дубоко усађен међу бразде, чији су складни редови извирали из његовог неуморног стваралачког рада, р; Из њих се неодољивом енагом обнављао нови живот, обезбеђу|у*»и српском народу његов континуитет у историји, давају^и му могућност за културно стварање и духовно уздизање. То је смиСао целе српскв историје. То је <рснова и срж, из којих извире његова снага, која га је одржала кроз векове под најтежим околностима. У том његавом мукотрпном раду упрЈсос свега и свију, у том сталном додиру са земљом и Богом, он је у току векова стекао врлине конструктивности и поштења. Одатле потичу његово државотворство и његова висока национална свест. Жуљевите руке рада, лице у зноју опаљено сунцем и вотром јесу симболи праве Србкје, оне ' вечите Србије, која је победила све несреће и катастрос|>е лроменљиве историске судбине и само у њиховом знаку Мајка Србија савладвће нове тешкоће и обезбедити ссби боље дане. Српски народ испољио ја ту евоју животну филозофију у ко[ој је рад највише мерило вредности у својим умотворинама, које сЛуже као доказ таквих његових схватања и његове етике. Поштовање рада, уздизање рада провејава из многобројних израза његове мудрости, које саветуЈу човеку да у поштеном раду тражи своју срећу и своје благостање. Он није схватио као јеврејски народ да је рад проклетСтво од Бога, кога се човек тре«л »слобађа и да живи на ра-

чун другога. Напротив, он је у раду видео смисао живота, у стварању оправдање свога постојања и за њега је рад био благослов божји. У низу тих мудрости довољно Је да наведемо ове најпознатије и најзначајније, као: »Ради па ћу ти и ја помоћи, вели Господин Бог«, или »Рало и мотика свијет хране«. А његов највеђи филозоф, Божа КнежевиК изражавајуки овај основни животни став српског народа кроз векове дао је раду највећи значај у своча филозофском и етичком систему, узимајући га као главног чиниоца културе и цивилизације. »ЦивилизациЈа је глорификација рада«, каже једна његова мисао, а друга поставља: »Рад све више постаје један од првих чланова рационалне религије«.

Овај готово религиозни однос српског човека,. српског сељака према раду он је изразио у овоЈ дивној миспи, коју као да је извадио из саме душе српског народа: »Поштен рад уЈедно {е и молитва Богу, и то довољна молитва«. А сва његова дела, његово неуморно прегалаштво да постигне и надокнади пропуштено време због несрећних историских прилика нашло је израза у другој његовоЈ значаЈноЈ мисли: »Зној од рада јесте киша, која чини да расте семе цивилизације«. Одиета ерпски народ целим евојим животом сведочи да ниЈе штедео зноЈ са евога пица да у трудољубивом раду достигне што веЂи стелен цивилизацнЈе. Рад - животна филозофија српског народа

Зато српски народ никада ниЈе прихватао учења и идеологије класне мржње, које су одвраћале човека од рада, претстављајући злонамерно да је то у интересу другог. Ако је било појединаца, који су проповедали таква учења, то су оки лажни наши интелектуалци, недозрели за праву науку и културу, који су се удаљили од родке груде и одродили од духа свога народа. Политика са својим анархично-деструктивним тежњама вршила је негативан утицај на Српски народ у његовој новој историји, одвраћајући та да само у раду, у плодовима поштеног рада гледа услове за свој опстанак и сво| бољитак. То је негативан период српске историје, када је политика са својим моралом »хлеба без мотике« рушила темеље некада снажне и здрвве задругарске и домаћинске Србије, у којој се знало шта сваки има да ради. У исто време из"а партиских бусија стварао се један ред повлашћених људи, који је хтео да обезбеди себи удобан живот на лак начин без рада, бавећи се политичком и капиталистичком шпекулацијом. То је доба навале на државу, на државна јасла, на која је хтела да се зачисли наша лажна елита, која се одрицала жуљетивих руку своЈих оцева и предака и којој је идеал био да постане господин, човек који не мора да живи

од рада својих руку, веК има да заповеда и да убира плодове туђег труда. Ово подвајање српског друштва, у оне који раде и оне који живе од туђег рада довело је и до слома бивше државе. Српски народ био је равнодушан према судбини овако уређене државе, у

којој су политичари и шпекуланти разних категорија на челу еа јеврејима служили туђем капитв* лу, а свој рођени народ доводи« ли до просјачког штапа. Али национална катастрофа у болу и стиду открила је неморал оваквога стања и створила потребу да се пође другим путем.

Дисциплина рада и верност земљи

Генерал Недић спасавајући ерлски народ од проласти у заЈамног уништавања, хоће да га врати извору његове снаге, дисциплини рада и верности земљи. Са вером у предачке врлине српског народа он . стрпљиво и неуморно изграђује нову српску отамбину, отаџбину поштеног рада и прокламује: »У Новој Србији нема места за нераднике, у Новој Србији ко не ради неће моћи ни да једе«. Ве^ сада он руши повластицу извесних категорија људи да живе у благостању, еекући купоне, док огромна ве^ина народа у трудном раду обезбеђује себи опстанак. Он не жели да школе више буду фабрике за господу, већ упућује омладину да се ода раду и стварању и да све своје снаге и своју младиђску љубав посвети раду на обнови Србије. Али испуњујући ову свету дужност према напаћеној српској отаџбини, позивају^и све без разлике да даду свој обол овоме делу, ми истовремено испуњујемо и своје обавезе члана европске заједнице. У одбрани Европе од прохтева англосаксонске плутократије и од беса црвене Москве ми са највећом добром вољом и разумевањем догађаја за-

Кроз етолеЂа, као и данае, српски сељак еа пзродицом радом брани срлску њиву

узимамо своје место на европском фронту рада. Док други народи, а нарочито Велики Немачки Рајх не жали жртве у крви, бранећи европску културу и обезбеђујуђи Европи нову величину у вршењу њене светске мисије, стицајем околности ми смо дужни да дамо што обилнији прилог у раду, доприносе^и скромно да Европа постигне што ве&и технички и економски потенцијал у овом судбоносном часу, када се ради о њеној будућности. То је велики и светли смисао позивања разних годишта да као обвезници радв испуне своју дуж» ност према Мајци СрбиЈи и према својој европској отаџбини. Са поносом треба сваки Србин да ее назове обвезником рада за обнову СрбиЈе и будућност Европе. Одличан одзив обвезника млађих годишта, одушевљење ^са којим они одлазе на рад показује да је ова здрава мисао наишла на разумевање код наше јавности У резултатима њиховог рада леже темељи нове Србије и они &е обезбедити боље дане српском народу. За кратко време дисциплина организованог рада преобразиће лик Мајке Србије и све што је годинама и годинама било пропуштено биће извршено. Не само што ће благостање српског народа бити пове^ано ве^ ће та обавеза извршити и морални и духовни препород српског народа, који &е претстазљати једну заједницу у којој сваки мора да ради и да живи од свога труда. Неће бити више повлашђених нерадника ни у којој форми, већ ће сви чланови српске заједнице својим радом и стварањем служити српској отаџбини. На тај начин преболе^емо националну катастрофу, излечићемо ране, материјално ћемо подићи Србију и духовно је уздићи до нове величине. Исто тако пред лицем Европе и света показаћемо и доказа^емо нашу конструктивност, нашу вољу да радом и стварањем обезбедимо себи место у Новој Европи за чије стварање сваки мора дати свој прилог, јер у овој заједници само извршивањем дужности стичу се права. »С-Н.«

РПСКИ

Бр. 11.

Год. II

Београд, 20 март 194Ј5 ПРИМЕРАК 3.— ДИНАРА