Српски народ

37 март

СРПСКИ НАРОД

Страна 5

Ј 1>&С№С> {г&ЏМНЉ Две године је откако смо за рачун међународног капитализма и комунизма гурнути у рат, који се по нас неславно завршио капитулацијом. Кроз ове две године искушења и патњи многи се од нас морао запитати: зашто смо уопште ступали у рат? Какви смо то ратни цил> имали пред собом? ,,Бол>е рат него пакт" одјекивало је пре две године београдским улицама. Тако се дерала комунистичко-јеврејска руља, потстрекивана енглеским плаћеницима. Да јЛј би се и данас нашао неко паметан који би устврдио да је рат био одиста бољи него пажт? Тешко? Не само због личних незгода и патњи које рат неминовно собом доноси побеђеном, већ и збогдругих крупнијих ствари. 1 Може се набројати читав низ питања, за која се не може рећи које је од њих замашније и важније. Набројаћемо само нека од њих, остављаЗући читаоцу да он сам на њих по својој српекој савести одговори. Када је то рат био бољи од мира? Зар није бОл>е не улазити у рат кад нам се већ за то била дала тако повољна прилика? Зар нисмо знали да иаша бивша држава није била унутра консолидована и да није у стању да издржи никакав ударац споља? Зар нисмо знали да је силна немачка војска била далеко боље опремљеиа од наше? Јесмо ли се уопште могли надати каквом ратном успеху? Да ли смо одиста веровали у енглеску војну помоћ и после случаја свих оних многобројних држава које су Енглези мирно пустили да пре нас пропадну? Да ли је наша генерација имала право да ставља на кОцку вековну тексвину најбољих синова наших? Зар смо ми, синови Сиромашног малопоседничког сељачког народа, требали да гинемо да бисмо заштитили плактаже богатих енглеских лордова? Чега смо то ми, Срби православци, имали заједничког са безбожничким комунизмом, са којим су плутократи пактирали? Зар нам после комунистичких зверстава нису јасне „благодети" које бољшевизам собом носи? Зар не видимо да би нас грађански рат погпуно уништио?.. Још десетине и десетине оваквих питаља дало би се поставити. На многа од њих српски народ је већ јасно и недвосмислено одговорио. Одговорио је у позитивном и конструктивном смеру. Зато и верујемо у његову лепшу будућност. Велибор Јонић

ЈЕДНА ОЗБИЉКА И ПОТРЕБНА ОПОМЕНА

Две тешие године су прошле од несреЂног дана, када је наш народ заведен и засшепљен >чутрашњим и спољним лажима заборавио своје националие интересе и када Је при том изгубио свз највећа добра наше прошлости. Због туђих интереса увучени смо од једне групе завереника у рат, држава нам је пропала, наш националан опстанак доведен је у питање. Она иста перфидна пропаганда која је успела 27 марта 1941 године инсистира свим силама и данас да што јаче поткопа наше народно јединство и изазове нови хаос. Али, коме данас није сасвим јасно, да је њен прави циљ да поново, овога пута по цену нашег уништења, поспужимо туђој ствари. Интерес Срба не може бити у неслози, анархији или у грађанском рату, а опасност грађанског рата лежи баш у тој несрећној подвојености, на којој тако неуморно раде сви они елементи, који већ носе страшну одговорност пред историјом за превратод 27 марта и за кобне после-

дице, које су после тога на-| стале. Један народ поражен постаје то дефинитивно само уНутрашњим наредбама и размирицама. Ако пак оетаНе дисциплинован, сложан и радан он ће и поред преживелог пораза бити ослабљен само провизорно, али ће зато имати наду, чак и извесност да ће понова наћи своју снагу и свој напредак. Ми се налазимо у ситуацији у којој се данас сваки добар Србин мора безусловно повиновати потреби народног јединства, јер је прва дужност, коју нам намеће наш прави патриотизам, дужност дисциплине. Ова дисциплина може бити мучна, она често захтева извесна одрицања и покаткад и тешке жртве, али она Је једина у стању да нам донесе спас. Једна реч коЈа се најчешће понавља у свима посланицама и говорима нашег Претседника владе је реч слога. Највеће бриге генерала Недића и стална његова

мисао је ово српско Јединство, јединство морално и материјално, угрожено са свију страна. Отуда је његово мудро настојавање да што више дође у директан додир са народом, јер Је убеђен да ће овај контакт омогућити и појачати народну повезаност. Заиста, нашу земљу можемо само тако спасти, ако успемо да од ње образујемо један живи и компактан блок, који 1<е се у своЈој будућој акцији руководити на првом месту бригом за своје националне интересе. У пуноЈ слози, са апсолутним поверењем коЈи је дужан да поклони личности гекерала Недића, српски ће народ опет доћи до своје снаге и свога престижа. Први услов за његово подизање је да постане једно тело и Једна душа и да га у његовим напорима загрева само једна воља. Ово је потребно да цела земља по сваку цену разуме. Др. А. Цинцар-Марковић

Празннк херостратије

Радо бисмо га заборавили, кад не би историско сећање било темељ свему правилном расуђивању о животу народа. Како бисмо радо покрилитога дана очи од срама и бола, при помисли како је све могло бити а како је било. Али у нашем положају смело гледање истини у очи јесте први услов оздрављења и спаспања онога што се још спасти даде. Како бисмо још и даНас волели да је све то био ружан сан из кога ћемо се за који час тргнути! Али свуда око себе гледамо опипљиве доказе јасне стварности, живота који прелази мимо нас и преко нас и који ве зна за враћање неумитног точка историје. Боли спомен свега тога, још како боли! Али и треба да 60ли, јер само кроз бол и патње води пут нашем оздрављењу, пут новој будућноста. Био је учињен значајан корак за обезбеђење те будућности, кад је после многих перипетија, условљених сплеткама, ф"нтастичном пропагандом, одлучено да се приступи Тројном пакту. Сви трезвени људи у земљи са захвалношћу су одавали признање пре свега великом стрпљењу које је по тој ствадш показала влада Рајха, прелгеећи преко поновљених одлагања и тешкоћа. А код свих оних, којима вештачки изазвзна јудеО - мас-онска грозница није била помутила мозаК, завладало је право олакшање кад су, рано после подне 25 марта 1941 године, објављени изванредно повољни услови под којим је наша земља приступила Тројном пакту. Може се рећи дз наша дипломатска историја за дванаест деценија не памти међународни уговор,

којим смо толико много добили, а толико мало имали да дамо. Довољно је данас прелистати прве коментаре штампе суседних земаља па се уверити о томе. То су најбоље осетиле тајне и јавне силеЈ које су неуморно радиле за своје стране наредбодавце, по цену мира и опстанка нашег народа. Осетиле су да је после оваквог утовора који земљу коначно обезбеђује споља и допушта јој да сву снагу посвети многобројним и тешким унутарњим проблемима настало тешко време за њихове махинације. Увиделе су да 'су узалуд биле све обмане, лажи и измишљотине; да нису помогли претећи кораци Блис-Лејна и Кембела... Динамит, који је у Спли ту и у Боци требало да пОмогне њихову акцију, био је благовремено заплењен. Требало је дакле прибећи другом, ззмашнијем систему саботаже. Кад се више ништа не може постићи саботажом над једном зградом, над једним бродом, над једном луком, ваљало је прибећи саботажи целе једне државе, целог једног доброг али лаковерног народа. До душе, то је била делом њихова властита отаџбина, њихов властити народ. Али одлуке „Гранд Оријана", Коминтерне и других филијала Сионских мудраца важније су од опетанка отаџбине за неке, злато и хрпе новчаница важније од судбине рођене браће за друге.

Пустолов и незналица кеји је пристао да да своје имг за оно што ће туђинци урадити сз нашом земљом ,налазио се уз чо пред самим пензионисањем, па је сматрао да држава која може га се решч дз >тави у пепзију чак и једног Симовића, разметљиву незналицу, неисправног официра, корупиионаша, интриганта, плагијатора и клеветника, уопште више не треоа да постоји. Први и последњи пут, наша борна кола имала су прилике да се покажу. Помогла су при самоубиству држове... У свануће, београдско граћанство затекло је главне раскрсЈ нице поседнуте борним колима и војском. Полиција је била уклоњена са улица. Нико није тачно знао шта је управо по среди. ' У свом страху, завереници су у све већој мери апелов:ли на најниже ћнстинкте улице. Настадоше варварски испади и судбоносна изазивања, насртаји на туђу и домаћу имовину... Све већма су се испољавали прави творци и прави корисници овог херостратског чина. Камиони препуни пијаног олоша оживљавали су слике из Петрограда и Москве у новембру 1917 На сред улице отворено су се делиле стотинарке и хиљадарке изгредницима. По безброј крчми пило се бесплатно до изнемоглости. Плаћа енглеско послан ство, као што је уосталом плаћало и у Петрограду, четврт столећа раније...

ОТРЕЖШАК) Е 27 март није избио изненада. Нзему је претходила једна дуга, хронична криза. На врхо-/ вима није било одлучности, а нису се -знале ни надлежности, ни одговорности. У влади су седели људи који су једни према другима стајали као рогови у врећи. Уместо да раде, министри су се забављали, а неки и запијали па у пићу говорили чудновате ствари. Све се срозавало и постајало неозбиљно и лудо, а догађаји су се приближавали, не допу« штајући одлагање и завараваше... Понекад, у тој атмосфери је човеку изгледало тако нејасно, да се чудио како већ не избију нереди, али се ипак веровало у конструктивност расе. Ко год је био против рата, називан је најпогрднијим именима; нападано му је чак и на сигурност и саму имовину! Довољно је било да неко само чита Гетеа, па да буде проглашен, у колонаше! Ко би се дрзнуо да каже, да земља у овоме рату нема шта да добије, а да може све да Изгуби, тај би био одмах брисан из листе пристојна света; ко би се усудио да се позове на неутралност Србије у доба Кримског , Рата (из 1850), на тога би се викнуло да је плаћеник; а ко би се одважио да чак и у претставама изнесе шта ће нас снаћи ако будемо увучени у рат, са тим се поступало као са зликовцем или идиотом већ према »еговоме рангу. У таквим је приликама дошло до 25 марта, када је постигнут максимум свих наших логичних аспирација, а у таквим приликама је дошло и до 27 марта, када је халаукнуто на Кнеза Павла, пљунуто на резултате његове политике и гракнуто у глас: „Боље рат"._ Али, уколико је време више одмицало, свет се трезнио и у виђао неоснованост и /. / марта и свих објашњеља која су теиденциозно давана томе несрећном датуму. Стварност је дошла да увери народ ко му је боље мислио оних судбоносних историских дана; већ данас никога више не треба нарочито убеђивати о томе где је био интерес земље и нације; сада чак и они који можда нису били за 25, него за 27 март, жестоко иападају творце тога пуча. Што се пак тиче нас, који смо били за оно друго решен>е, ми немамо потребе да говоримо. Ми ћутимо као родитељ који је одвраћао своје дете пламена, али који мора ипак да стегне срце и да негује његово опаљено и изранављено тело, немајући потребе да кори несрећника, јер то долази после. Данас му треба помоћи! Ми остављамо историји суд р«пе политике и политикв лвкомислених. За иас постоји данас само једна светла тачка на видику и једна пријатна мисао, односно сигуран утисак: Да је народ, збивши се око генерала Недића, нашао прави пут — а то је битно и главно. Тако је уосталом и сама српска ствар у јачим рукама, него што је била преколане у ово доба, у марту 1941 године. М. Стоимировик-Јованоаик