Српски народ
27 март
СРПСКИ НАРОД
Страно
Радом у Бору наша омладина доприноси стварању Нове Европе
Мжнииџ рад>не> служ&в Иорџ
Прве групе обвезника обавезне службе рада стижу у Бор. Међу њима влада најбоље расположење. Сви су свесни да радом који их тамо чека одужују свој дуг сопственом народу и целој Европи. Извесна страхован>а која су постојала код неких о тешким приликама у Бору брзо се расплињавзју, јер се обвезници како при поласку из Београда, тако и при доласку у Бор, могу одмах уверити да се о њима води најсавеснија брига н да им се посвећује пуно старање. Претседник Београдске оп штине, министар Драг. Јовановић редовно испраћа све групе обвевника очинским речима, пре дочавајући им вредност и значај њиховог рада. Високи функционери и чиновници Београдске општине прате обвезнике на иуту и стављају им се на расположење у Бору, док надлежне немачке и н:ше власти у Бору улажу највеће напоре да би обвезницима био олакшан рад у сваком погледу, нарочито што се тиче исхране, хигијене, ста на и осталих потреба. Са последњом групом обвезника који су стигли из Београда У Бор допутовала је и једна гру па претставника немачке и домаће штампе, са задатком да на лицу места виде и провере прилике под којима обвезници живе и под којима се рад у Бору отправља. Немачки претставници у Бору прво су изложили новинарима начин рада и услове живота обвезника, а затим су их упутили да све то лично на лицу места провере. УПОЗНАТИ ВРЕДНОСТ РАДА Високи функционер и вођа свих теренских радова Организ:ције Тот у Бору Фспдинанд Шмолка одржао је претставницима штампе говор, у коме је нагласио: »Сваки од вас који је хтео, могао је одмах од Зајечлра да употпуни своје мишљење о Бору, који је неправедно омрзнут. Ради се о томе да сваки Србин упозна вредност рада. У Немачкој се ради од раног јутра па до мра ка. Сви Срби морају д- учествују у раду, без обзирз да ли је у питању сиромах или богат. То је начело спроведено у Немачкој откако је дошао на власт Адолф Хиглер. Имаћете прплике, настакио је Шмолка, да обиђете лзгере, па ћете сами констатоиати колико су ваше претсгаве о Бору и радозима који се на његовом подручју оба^љају биле ногрешне. Уверићете се да је исхрана радннка — обвезника добра и билна, да имају присто.;не постеље и ћебад. У мају месецу прошле године рекао сам Претседнику Драг. Лоззновићу да ће раднидш бити смештени под истим услови ма под којима су смештеин
радници у Немачкој ,и све је тако спроведено како сам рекао. О томе ћете се и сами уверити. Срби имају ?воЈУ кујну, своју трпезарвду, свој кревет и покриваче. Риједан српски радник није ду жан да се стнра или да чисти бараке и остале просторије. Зато су одређена и запослена нарочита жецска лица. Бара«е се редовно деЈивфикују. Слама за пуње^ое сламарица мења се, спаљује и замењује новом. До сада смо утрошили у ту сврху 23 вагона сламе за српске раднике. У свим тим баракама, пре него што су донете у Србију, спавали су немачки војници. Потпуно је разумљиво да ту не може бити луксуза, али он није ни потребан. Сваки српски радник може у једној такво] бараци, здравој и чистој, да спава, да пише и да живи. Сав најпотребнији уређај стављен је српском радиику на расположење. Од сваког појединца зависи како ће се он снаћи. Ако се он сам по-
лепшим пределима овог дела Србије. Висина има алпински карактер. „Ми знамо, завршио је говорник, да је за сваког Србина Божић велики празнпк и постарали смо се да за вре ме проимгог Божића сваки појединац прослави Бадњи дан, први и други дан Божића, по вашем старом обичају. Тих дана радници нису радили и били су веома задовољни. Сматрам да је потребно развити код сваког радника љубав за рад." ШТА ЈЕ БОР У СТВАРИ Шеф целокупне Организације Тот на овом подручју рекао је у главном: „Сваки Је почетак тежак. Са радом смо отпочели пре шест месеци. У прво време ниЈе ишло лако. Бор Је оцрњен и озлоглашен. Не знам и не видим зашто?! Ја сматрам да Је ваша дужност да обавестите како радмике тако и цео српски народ да Је <»о Један подј хват — рад
Бараке у којима станују обвезници
Делегат Генералног Опуномоћеника за привреду у Србији ивнео је укратко значај умешног поступка с омладином, подвукавши да се народ може придобити само поштеним и праведним поступцима. Васпитни рад је неопходан. Њиме се једино може урезати у душу сваког Србина потреба обнове Србије. Претставници штампе, обилазећи цео Борски рудник и н>его-
стара да улепша своЈе пребивалиште овде, ја ћу свима и у свему помоћи. Наш радни програм, подвукао Је затим гозорник, састоји се искључизо у радовима схо изгрпдње друкова и железнице. О рг.ду у рудншсу нема ни говора. Српски радиик је код нас запослен на тергну, а то значи на сунцу, на свежем и здравом ваздуху. Видећете на те реиу шта су до сада радници урадили. Што се тиче исхр"не нагласио је, да је за сваког радника предвиђено днгвно 900 грама хлеба, 60 грама меса, 20 грама масти или уља, 200 грама купуса, 150 грама кромпирз, 15 гра ма лука, а поред. тога 8 комада цигарета, док се за доручак доби.ја чај или кафа. Сви лагери налазе се у нај-
Изгпед Борског рудника у корист целе наше нзционалне заједнице. Молим вас да у вези с тим проверите и уочите услозе и прилике рада овде и у околини. Сада видите шта је Бор у ствари. Са вешом српском омладином, н^сгавио је говорник, опходићемо се и поступаћемо подједнпко, без обзира на р нг, полошај и породицу појединаца. Могу вам ргћи да сем сада веома задовољан. Ми са своје стране учииићемо све што је потребно, како би Се све евентуалне иепријатности уклонпле. Указује се једииствена прилкка зз све Србе да докажу, да Је српском иароду потребна Једна Једииствена заЈедница и једна воља за рад за опште добро народа ,а све то у духу Нове Европе."
ву околину, ималн су прилике да се на лицу места увере о тачности ових обавештења и да провере живот свих радника упослених на разноразним пословима. Укупан број радника у Бо ру износи неколико хиљада, од којих је преко половине запосле но нз разним спољним грађевинским и теренским радовима. Сви они живе под врло сличним, али потпуно хигијенским условима, храна им је обезбеђена, а исто т ко и све остале неопходне по требе. Сами рздници махом су задовољни, а има велики број, међу њима чак и интелектуалаца, који су се сами по свом нахођењу и добровољно пријавили за рад. Директори Друштва Борских рудника инж. др. Гебел и инж. др. Крепс упознали су претставнике штампе са историјзтом Борског рудника.
Руда је пронађена 1902 године, а рудник је отворен тек крајем 1903 године, тј. кад му је обезбеђен капитал од 5,000.000 динара код Банк Мирабо у ^Паризу. Године 1941 75 од сто ак* ција биле су у немачким рукчма. Рудник, који за време рата није претрпео никакве штете, после повлачења југословечске војске миниран је, саботиран и опљачкан. Рудничка окна, погонска и друга постројења, елек трична централа, млинови за мељаву руде, машинске сале за компресоре, топионице и друге инсталације експлозивом су знат но оштећене, а магацини, слагалишта робе, материјала и алрта опљачкани су и потом запзљени. Захваљујући појединим. радионицима које су остале нетакнуте и доласку немачке вој« ске и стручњака, предузет а Јв одмах хитна обнова рудникп и већ после непуних месец и по дана електрична централа је про радила. Подземна окна, оцгећена експлозивом, била су под вс дом. Њихово чишћење је, услгд недостатка потребних пумпи, цеви и других машина, које су такође уништене, трајало го*ину дана. 1 Велики део потребних мзшина и материјала набаљен је нз Немачке и октобпз »есеца 1341 године рудник ,;е пр^радио пјд пуном паром. Ппом је стављћна у погон нова г«лика тур5ина, а већ у новембру прорадипе су и топионице бакра Од апоила прошле годинз топионида добија конверте зј производњу чистог бакра. У јулу исте гддине прорадиле су покиво машинз за вађење руде, а у авгусгу справе за флотацију. Шјзад, 10 децембра, отпочео је и рад у одељењу за електр>лизу бакра. Тиме је рудник ш;тпуно обновљен. У дирекцији рудник^ запослено је 70 чиновника, < д којих су 24 немачки поданици, а остали Срби, који заузимаЈу разне, га чак и водеће положаје у пајединим гранама. Садашњи радови г* подруч^у рудника су у главч ,м површи гски. Рзди се сп.ољз и искоришћава се сиромашна руда. Подземних радовз имз у дубини 'д 461 метар. Руда садожи, поред бзкра, још и гвожђа, никла, срабра и злата, а нарочито сумпура.