Српски народ

март

ЗА СРПСКО СЕЛО

Страна 9

Заштита од пролеЂних мразева ПролеНе се приближШа и топло време ове годипе мо же да истера рано пупољке иа нџшем воћу. У том случају воћар мора бити веома опрезан, јер се појављују два велика пепријатеља, коЈа раџо пролеће само по себи доноси: то су пролећни мразеви и слапе. ГЈролећни мразеви моту преко иоћи да униште читаве воћњаке и читаве боћарске крајеве. Али дођар и савестан џоћар. може са извесиим трудом и предострожношћу наћи томе лека. ПролећНи мразеви пАСтаЈу услед натлог наилажења хладних ваздушних струја. Слана пШ У гихим, ведрим поћима бе$ встра ш обпажа у виду росе, коју нарочито треба очекивати после априлских и мајских хладнух киша у току дана, ако се п.редђече време пролепша и извеЛри. Воћар у таквим случајевима пе сме да преџусти своје воће, као ни виноградар свој виноград, милости и немилости мразева и Слаце. Неколико ноћи проведених иа опрези, поред термометра за мерење темпер$туре, неколико унацред припремљених гомила сламе, Сувог лишћа, шаше, корова, грања, лозе и друге дивље траве са мало катрана, могу са сигурношћу да спрече огромне штете које су иначе мраз и слана у стању да изазову. Гомиле за сагоревање треба при свакој опасности од >;ладноће распоредити око воћњака и винограда на растојањима од 10 до 15 метара, а међу самим редовима ва већим растојањима до 50 метара, више с оне Стране с које обично ветар дува. Ако се термометар у току иоћи сцусти до иуле припремљене гомиле са катраном треба одмах запалити. Из њих се развија густ дим, који као облак прекрије воћњак или виноград, чувџјући биљке од убиственог промржљавања. Ако је слана већ пала у току иоћи, онда се гомиле пале ујутро на пола сата пре изласка сунца, а облак треба да се одржава иад воћњаком или винбградом отприлике 2 саТа.

' л -' 4 ,>г < Ј 1 (V х Ј "

I ' • Ш ■'

ч .■• •••' - •%•'.••-• ч'.

По риноградима ве& се намештају жицв за американску позу (Сцимак „Српски н$род")

16ел шшмшшш дошитлшш

Министар пољопривреде н исхране инж. Радослав Ве<Јеу1иво вић упутио је личним расписом један апел свала оољоприрседним теренск^м ст-учњацима. V коме их позиз'.. да опвавдт поверен>е које им је указаз". Министар у свом апелу измеп^ сљ-талога каже: „Путем планске пољопОЦвредне произ.водЈће могу\ једино да се задоврље потребе народа у правилној њбгово.ј исхрани. Мч до сада на теритррији дацзшље Србије ннсмб производили у довољној мери цноге прои1)$сае који су н<|опходни v исхр1ии, као што су уље. кр,:мпир. цјсћер итд. а друге пак уопштг нисмо производили. Сада ах мјрз мо произвести, јфр не можемо ни од куда да их ув^зем^. Наш кгрод V многим па:ивним крајевима и у већим варошилз >* ркудеаао је прошле чиме, з ч сада још много оскудчва V хгани. У интересу опстаикз српскз народне заједницб мјо С у се пзе дузети све мере да се псоизведе вдто више хране. Озл" посл имају да изврше у глаВгом на ши земљорадници. А / ј на овом послу кзо надважни и сзрјдни ци гомљорадникз им^ју и морзIV да бу.дУ агрономи и остии пољопривредни струч-ћ^шл.

Како треба искористити и неговати повртњак

Србија нзрочито оскудева у одабргГном Ч обрађен^М баштенсцом земљишту услед досадашн>ег слабо развијеног и нерацисналног повртарства. Да би се овај нсдостатак колико Ле нзјвише могуће попунио, потребно је да се изведе комбиновано гадење цоврћа, које ће ее земљрраднику богато Исплатити, а земл>и дрнети лепе прииосе за исхрану. Комбиновано гајен>е поврћа састоЈи се у томе, да се на истом земљишту пролзведе више врста прврћа, с трЈ Да једно другом не смета, а да земљиште никако не остане без усева, односно да се две или више врста усева гаје једновремено. Према мишљењу стручњака повртарске бнљке треба поделити на: предусеве, глгвне усеве, међууееве, поусеве и зикске усеве. Кзо предусеви долазе у обзир ране позртарске бнљке које се сеју у фебруару, марту, евентуално у априлу, а стасавају за,1 до 3 месеца, као оданаћ,

Рад општинских пољопривредних одбора

Министарство пољопј^ивреде Јн исхране дрвело је упутства за рад рпштинских пољоприрредних Делатност Доинске пољопонвредне коморе Извршни одбор Дрннске п©љопривредне крморе. коди се састао V Ваљеву. поделио ле као свој прилог свимј- 11новни-л одко лама са територи.ја округа ваљевског, шабачког. ужичког и краљевчког разних поучинх књига из области пољопривреде за 60.000 динара. које се имају поделити добрим ученииима. Да би допринео свод удео на збрињавању и помоћи заообљеиичких поррдица. као и шиљању гмкета сиррмашним заробљеницима. Одбоо је решио да издз ноччане прмоћи свима соеским одборимл Друштва Црвеног крстз на територи.ш те коморе. П р ред тога излате су извесне суме у ииљу унапређења пољопривреде. одбора и заклада. Тим упутствима предвићено .!е да сав раџ на унапређењу пољопривоеде иде џреко ових олборз. Они се МРраЈу старати о пољопривредном искорчшћавању општинских имања, нспаша, утрина. рзсадника итд. Одбори морају настојати да оснивају станиие за чивдчен?е, трнјерисан?е и ззправдиван^е семена. да се стаоају о ртвавању припло!диих ст нииа. да ррг могцу спродођење планске пољрпоивредне пвоизвадн>е на теоену и да обављаду све посл ^ве којима је ццљ унапгећење пољопривреде код нас. У општивски пољопоивредни одбоо улазе три до пет чланова. лииа из те оптцтчне. по могућству с пољопривредним рбразовзњем. Осим тога V раду одбора уче?тву(е и оеонски економ. Општински пољопривведни од бор има свој буџет, који као посебни додзтак улази глобално V састав општииског буџета.

црни и (Јелц лук за перо, главичгста салата, рсткз.чце, рани грашак, рана шаргарепл и рана келераба. На истом земљишту могу сменити ове биљке Глввни усеви који се сеју и саде од маја, а спсро се развиЈају, као што су црни и бели лук за главице, пасуљ, кромпир, зимски купус, грашак, празилук, зимска ротКва, цвекла, паприка, целер, краставци, паштрнак, пгршун, шаргареца, тиквивд и бостан. Као међуусев за кромпир може да дође позни купус, карфиол, кељ, главичкста салата, роткрице, а пссле ње краставац. Кго међуусеВ за шаргарепу долазе у обзир црни лук за перо или за главице, ротквице и спанаћ. Као међуусев за карфиол или купус долазе у обзир ротквице, салата, келераба, целер, парадаЈз и цвекла. Као међуусер за пасуљ долазе у обзир прокељ. главичаста салата, рана келераба или ротквице. После главних усева сеју се поусеви, коЈи стасавају за бербу до јесени. То су грашак, пасуљ за бОрани'у, зимска ротква, кељ, прокељ јесењи бели и првени купус. Најзад на псто место долазе зимски усеви који сазревају позно у јесен или рано у пролеће, као спанач, боб, грашак, извесне сорте црног и белог лука. НАЈБОЉЕ ЂУБРЕЊЕ ПОВРТЊАКА Правилно ђубрење земљишта Је од основне важности за уопех усева. Данас, кад нисмо у могућности да добиЈемо вештачка ђубрива, у толико већу пажњу морамо да обратимо и у толико већу примену да дамо ђубривима која можемо добити на оопсТвеном газдинству. За повртн>ак је од огромног

значгја ђубрење тако званим компостом, то јест ђубривом које се добија од мешавине разних отпадака биљног и животињског порекла. Ђубрење повртњака компостом треба да се изврши рано у пролеће, одмах после риљања, да би компост дошао на влажну, а не на суву земљу. Преко целе површине повртњака, односно оног дела који треба ђубрити, компост се растура, у слоЈу око 6 до 8 сантимстара висине, а затим се заоре да би се ђубриво затрцзло. Ако компоста нема у толикоЈ количини да би се цео повртњак или извесни комплекси могли потпуно посути што ће бити најчешћи случаЈ, онда се ђубри свака биљка појединачно. Непосредно пре раеађивања у сваку Јвму ископ^ну за расад спусте се 3 до 4 шаке компоста помгшаног са земљом, или се пак компост растури у претходно ископане бразде при гађењу на редове. Код бостана и тикава ископа се за сваку биљку око пола метра дубока Јама, која се затим испуни мешавином упола компоста и плодне зсмље. За спремање компоста ископа се Јама у коЈу се сипа слој плодне земље од 20 сантиметара, па се прекриЈе слоЈем ста'ског ђубрета. Преко тога бацају се куЈински и кућни отпаци, коров, суво лишће и слама, као и сви остали животињски и биљни отпаци. Све то покриЈе се слоЈем земље, док се Јама не испуни. После 6 месепи компост се прекоиа, а у току лета добро је да се залива, нарочито осоком. По правилу треба компосту годину и по дана да би узрео. Тада му се додаје Још чвђ, пепео и креч. Треба имати на уму да је компост најбоље домаће ђубривои да је његова вредност далеко већа од вредности стајског ђубрета. „Пољопривредни стручн>аии. завршио је министјр . бутате прави нароДни учитељи и апос^голи у овим тешким временима по српски народ. Цео народ ће взм бити захвалан, а ви ћете гкме извршити своју дужност према народу и својој стоуц Н -"

Пролећни радови на озимим усевима Сачувати озиме усеве, нарочито пшеницу, треба да буде У пролеће један од најважнијих задатака пољопривредника. Нарочито треба бити опрезан овог пролећа, због раиих изузетно топлих дана, Јер би евентуални позни мразеви могли изазвати велике штете. У емком случаЈу први пролећни посао око озимих усева мора да буде дрл>ање, које је врло корисно за усев, а истовремено уницпава у првом зачетку коровске траве. Нарочито ако је пролеће суво, усеви после дрљзша постају отпорнији премз суши, а принос подрљаног жита биће, како је опитима утврђено, знатно већиДрљање треба обавити кад је време суво, без ветра, а има изгледа за скору кишу. Врши се лаким гвозденим дводелним или троделним дрљачама, којима се земља уситни и усев донекле прореди, а коров уништава. Исто је тако пролећње дрљан>е препоручљиво за детелишта, После дрљања долази ваља^е. Ваљак може сваки пољопривредник сам израдити од тврдог и тешког, најбоље бресто^зог дрвета, тако да буде метар и по до метар и 75 сантиметара дугачак, с пречником око 50 сантиметара. Ваљање се обавља по сувом времену, пошто се земља џосуши. Ваљањем се уздигнуте жилице опет приљубе уз земљу, те нема опасности да ће их пролећњи ветрови опрљити. У случају ако је мраз истерао жилиие сувише иапоље, добро је прво усев поваљати, па тек недељу дана доцније, кад се жилице ухвате за земљу подрљати га, а затим, ако је време суво, још једном поваљати.

Још је време ј сађеље јогода С обзиром нз велики значај који V дгцашње време воће добија у људској исхраци. све већу ваи;ност имз и гаје^е јагодастог воћа. које по својо.) хран љиво1 вредности а нарочито У погледу садржине витаминз, долази на прво место. Због тога они земљорадниџи који су из ма каквих разлога пропустили да на јесен засаде на свом имању јагодњак, још увек има.ју времеџа да то урзде. Земљиште одређено зз (агод 1 њак треба обрздити v дубини до пола метра и обилно пођубрити сагорелим стајским ђубое том. Живиће јагода требз садити у квадрату на 40 сгнтиметара растојања или V лејама широким метар и 20 сантиметаоа. ча 40 сантиметара ред од реда. Засађене живиће треба добрО ззлити. Садниие Јзгода могу се набавити код дожарних воћних расадника и код приватних одгајизача. Приликом набавке чо/бсље је посаветовзт се са стручним пољопривредним вргадаша.