Српски народ

Страна

СРПСКИ НАРОД

3 април

Како се живи у Борском руднику

Потпуно неоправдано, често и зло ;1амерно, живот и' прилике у Борском руднику претстављају се у црним бојама. Да то није тачно имали су прилике да се увере на лицу. места претставници немачке и српске штамће, који су посетили Бор и обишли сиа насеља, инсталације и све радне групе, иотпуно азнеиада, у току редовног рада и р.едовног начина Живота. Рударски намештеници и радници у Бору настањени су по становима, кућама и баракама око рудника. Међу кима цалазб се људи из свих' друштвених" слојева: занатлије, се^аци, па "чак и интелектуалпи, који су се^сами добровољно пријавили на рад,' а међу којима има судИја, професора, аХвоката, инжењера итд. ИСХРАНА. И ХИГИЈЕНА У разговору са новинарима.јеДан обућар из Јагодине,, Драги Алексић, стар 23 године, који се Добровољно јавИо на рад, кзјавио је између ђсталогаг • — ОбуАу нам дају,- дрвену или кожну, према потреби. Огрева имамо, и сада ватра гори. Јела имамо довољно. Храна ко• шта 22 дин.: доручак, ручак , и вечера. Чим неко има тежи рад одмах добија бољу храну и већу награду. Поједини примају и одело. Зависи од посла који обављају. Могу се добити ч комбинезони за рад. Велики део радника у БорскоШ руднику ступио је на посао уговором. Награда за 10 Часбва рада износи 85 динара, а за 12 часова 105,75 дин. За храну се ппџћа, за три оброка, дииара дневно, за стан 25 динара месеч-: но. Сваки радник добија тродневно месечно отсуство. Поштанска веза са породицама добрб функционише'. Уређај завода за дезИНфекЦију је примеран. Ту су многи апарати за чишћење и дезинфекцију одела и рубљз, затим амбуланта, апотека, сала за хитну лекарску помоћ, купатило са Лногим тушевима хладне и Топле воде и топлим ваздухом, перионице и сушионице за рубље, ббрбернице итд. , .. Радничка кујна снабдевена је великиМ казанима за кување, од којих сваки има капацитет од 300 порција. Запослени су многи кувари, куварице и остало помоћно особље. Друштво снабдева кујну свим потребним намирницама. Постоје јеловници са правом избора од два јела. Сваком раднику припада дневно 950 грама хлеба,. 400 грама кромпира, 200 грама купуса, 60 грама меса, 21 грам масти, 16 грама шећера, 33 грама брашна и макарона итд. Јеловници су истакнути на видном месту, а у кујни једна радничка комисија врши свакодневно контролуприликом кувања јела. Оброци се издају на бонове. РАДНИЧКИ ЛОГОРИ У тако званим „Северним баракама" смештени су радници рудари, копачи и они који врше бушење у подземним рударским окнима. Они су скоро сви професионални рудари и уговорни радници. Примају око 110 динара дневно. Са исхраном, смешта'јем и осталим потпуно су задовољни. У. једној бараци смештено је

200 добровољних радника из Зајечара, међу којима има 37 интелектуалаца. Милионарски синови ту раде физичке послове. Налазе се затим професори,' адвокати, инжењери, судије, правници, медицинари, матуранти, трговци, чиновници, синови индустријалца Петковића, два брата претседника Зајечарске општине. Душап Адамовић, настаћник гимнази.је и уметнИк, стар 49 год. који је излаЈ-ао • своје уметничке радове у Скопл^у и на графичкбј изложби у Београду, дошао је у Бор .на двомесечнИ рад. Ра-

ганизација Тот подигла на овом подручју. Он је и најуређениЈИ, Са свима потребним инсгалацијама. Што се тиче исхранг, у ма гацину се редовно обнавља залиха намирница потребна за једномесечну исхрану. У БРЕСТОВАЧКОЈ БАЊИ У близини Брестовачке Бање, 15 километара од Бора, смештен је логор „Грац". У њему се налази 179 српских радника. И овде постоји сав потребан уређај. Поред тога овај логор има своју стоку — овце.

Обвезници у ди на спољним радовима. Он између осталога каже: — Ми, као интелектуалци, хтели смо да својим доласком на рад овамо дамо осталима пример. Пошто смо сви из ЗаЈечара, а то није далеко од Бора, били сцо добро обавештени о правом стању у руднику. Дошли смо да својим радом допринесемо обнови Србије, а у духу новог времена, нове Европе. Рад је здравље. У логору „Берлин", који је удаљен 2 километра од Бора, смештбно је више од 1000 радника. Размештени су у 8 барака. Ту је привремено пребачено око 150 београдских обвезника. Сваки радник има свој гвоздени кревет, сламарицу, јастук и два ћебета. Логор располаже кујном, трпезаријом, магацином за намирнице, купатилом са тушевима хладне и топле воде, дезинфекционом собом. Исхрана је добра. У логору „Минхен" смештено је око 1000 радника, који су запослени на разним теренским радовима. И овај логор располаже свима уређајима и кујном. Радници су у главном сасвим задовољни. Логор „Форалберг" удаљен је од Бора око 25 километара. На висини је и окружен шумом. У њему је већ смештена једна група од 120 обвезника из Београда. Они су изјавили да су задовољни са исхраном и радом. Исто тако задовољни су и остали радници. Логор „Брегене" ндлази се на Црном Врху, удаљен 32 километра од Бора. У њему је смештено и 169 омладинаца из Београда. То је црви аогор који ;е Ор-

часовима одмора (Снииак „Српски народ") У самој Брестов.ачкој Бањи налази се логор „Беч". Он је одлично уређен и има своју пекару, гаражу и шталу. Ту се налази и болница Организације Тот, која је подигнута прошле године. У засебној бараци смештени су они који су дотерани на принудан рад. Тај логор ограђен је бодљикавом жицом. Ту се налазе кривци кажњени од стране кривичне и специјалне полиције, окружних, среских н општинских власти. Њихове су кривице разноразне. Међутим, и они су са исхраном задовољни. У Бору налазе се многе здравствене и остале институције за радничке потребе. Постоји болница месне Братинже благајне Борских рудника, која је по свом уређају једна од најбољих у Србији — прави санаторијум. На лечење се примају сви радници чланови Братинске благајне, а у хитним случајевима и други болесници, већином сељаци из околине. Болница располаже интерним, туберкулозним, инфекционим, мушким и женским одељењем, собом за порођаје, ординацијом, лабораторијом за бактериолошка и биолошка испитивања, рентгенолошким одељењем и одељењем за кварц лампу. Затим ту се налази кујна, купатило и магацин. Уређај је модеран, а чистоћа примерна. Болница располаже довољном количином лекова и санитетског материјала који се набављају директно из Немачке. За хигијенско старање о радницима додељена је овој болницн од стране Централног хигијенског завода једна нарочита екијм лекаоа н иедшцшара.

РДДИИ0 ЗД ОБНОВУ СРБИ1Е И ЗА БУДУЋНОСТ ЕВРОПЕ

Ових дана обнародована је уредба Генералног опуномоћеника за привреду у Србији, којом се проширују досадашња овлашћења и обавезан рад протеже се на лица оба пола, с тим да могу бити употребљена за радове у Рајху. Обавеза рада у Рајху обухвата мушкарце од 18 до 45 година старости и неудате жене од 21 до 35 година старости. Остала лица, у колико не потпадају под одредбе Прве уредбе о увођењу ратно привредних мера, морају се такође пријавити надлежним властима, али су од те обавезе оелобођени соп ственици пољопривредних и повртарских газдинстава, свештеници, ученици и ученице средњих или вицшх школа, заводски питомци неспособни за привређивање, жене које ће постати мајке и жене са једним дбтетом које још није за школу или са најмање двоје деце испод 14 година, која живе у заједничком кућанству. Уредба има општи карактер, с тим да се конкретно позивање на- рад може извршити, ако то потреба буде захтевала. К*ад се узме у обзир да је досадашњи одзив позваних обвезника Обавезне службе рада био врло, добар, и да у ствари велики број годишта није још уопште позват., треба очекивати да ће сг мобилизација радне службе вр шити постепено и у границама стварних потреба, са једицим ци љем да сг обгзРеди потребан потенцијал Европе у борби за ње ну самосталност. Злонамерни гласови Уредба је опет дала повода хушкачима са стране да вичу на Мзбуну, да претставе како обавезан рад значи у најмању руку робовање. Колико је то нетачно види се већ по томе, што се садашња прва Уредба о увођењу ратно привредних мера Рајха из дата од стране Генералног опуномоћеника за привреду у Србији односи на немачке држављане и припаднике немачке народности. Не треба губити из вида, да је обавезна радна служба прв > заведена у Немачкој, па тек он да протегнута на запоседнуте области. Ако би из ње прои-текла обавеза рада у Немачк-м Рајху, онда такође треба имати на уму, да већ пуне две годиие велики брбј Срба добровпљно учествује у раду у Немачкој. Они имају исте плате и исте услове рада као и немачки радницч, а до сада су од својих надница успели да одвоје и да пошаљу у Србију преко 115- милиона динара. Уосталом, обавеза рада није никаква специјална мера коју само Немачки Рајх у данашњим ратним приликама спроводи. Свакоме, који бар донекле зна шта се у свету дешава, врло је добро повнато да општа обавеза радне службе и то у много оштријој мери постоји у многим другим земљама. Злонамерни приговор, да рад обвезника није за Србију него за Немце потпуно је депласиран. Ако се у Србији граде друмови и железнице, ако се изграђују рудници и подижу фабрике, акр

није за Србију? Могу ли Немци понети са собом друмове, руднике и фабрике? Зар то нису грајне вредности које остају Србији за увек? 1 Можда ће неко приметити, да ће се известан део резултата прстигнутих обавезним радом из* вести из Србије. На то се природно поставља одговор, да бц се из земље у сваком случају извозило и морало извозити, јер ниједна земља не би могла да опстане без извоза својих виш« кова, који су се исто тако извозили и до рата. Данашњи извоз из Србије плаћа се исто тако као и 'раније и то врло реалним вредностима, то јест оним машинама и постројењима' која се сада у Србији подижу. Услови за српске раднике Већ до сада многи Срби који су отишли на рад у Немачку стекли су многобројна преимућства, која раније. нису могла ни замислити. За једног вредног радника могућности за напредовање нису никада биле тако велике као сада, кад је потребна свака радна рука и свака разумна глава. Несумњиво је да ће под та-< квим условима свачије способности бити уочене, правилно искоришћене и награђене. Због тога нова ^редба изрично наглач шава, да обвезници имају право да наведу запослење за које о< сећају нарочите склоности н спо собности. Истина је да ће многима бити тешко да се одвоје од своје околине, својих обича-ја и навика. Али ,исти је случај и код војне службе. Не треба губитн из вида да су данас и у самим неутралним државама позвани небројени милиони мушкараца п жена на радну службу далеко од својих породица и на дуго време. Напротив, сваки Орбин морзо би да се сматра поносним штј може доказати да Срби могу да раде и да су исто толико вредни у раду као и сваки други радник у Европи. Многи Срби су то ^аиста и доказали својим "радом у Србији и у Немачк-ј, и стекли су за то признање. Они чаиста раде за Србију; појачавајући њен уг-ед, а то је нз.јеигурниЈа гарантија њене будућч нс сти. Што се тиче обавезе жена у радној служби, ни то, као што смо већ нагласили, није никахва новина, а најмање нека страш-< на мера. У зараћеним државама жене дају свој прилог радои по фабрикама за ратну индустриЈУ, по установама важним за рат, по болницама и санитетским установама. Наша жена свој'им радом за опште добро Европе при дружиће се само осталим евроц ским женама и показати да ј 'е и она заиста националНо свесна и дорасла данашњој ситуациЈ 'и. Полазећи на рад и спремаЈ 'ући се за будући рад сваки Србин и свака Српкиња морају Имати на уму речи најискреније? Србина и највећег српског родољуба, претседника Српске владе гене< рала Милана Недића, који је рекао: „Ми морамо нашим радом да помогнемо оне који се туку на живот и на смрт и настоје да

се побољшава земљиште, зар то спасу Европу од црвене аж.та!« ',