Српски народ

ВУК ЈЕ УЧИТЕЉ И ВОБ Бољшевизам без маске

П О 1914—1918 године у времену од једног и по столећа српски народ је дао из своје средине неколико генија: на уметничко-научном, на државничком м нЛ војничком пољу. Међу њииа највећи и најизразитији свакако је Вук. Својим идејама Вук је био далеко измакао испред тадашње генерације, те га ова дуго није могла разумети, па нису га могли разумети ни онако високообразовани појединци, као митронолит Стратимировић и Јован Хаџић, ко.ји су својим опозиционим ставом и нетрпељивошћу допринели да је протекло миого времена и утрошено много енергије док су Вукове идеје нрихваћене. Велики генији, предодређени Промислом, јављају се у извесним епохама са одређеним мисијама. Вук се је појавио у српском народу у прави час и било је опредељено да' са својим задатком постигне потпун успех. Зар није необичан његов живот: родио се ,је у једном незнатном селу, у народу који је робовао под 'Гурцима и био непросвећен; одвојивши сс од својих коза Вук је пошао у непознати свет сам и без сретстава; гладовао је и био у великој оскудици; дочекан је са неповерењем и са неразумевањем од стране својих сународника; нападан је и оклеветан од највиших претставника друштва који су све чинили да га онемогуће и униште. Али Вук је прешао преко свих бројних и огромних пепрека и стигао до циља. Без великих школа и систематске образованости, својим реалним и здравим расуђивањем, својим правилним схватањем народне ствари Вук је далеко надмашио своје савременике; моћни и бројни његови противници под његовим снажним ударцима падали су као снопље и над покошеном војском уздигла се у триумфу Вукова фигура светла и огромна. Све што је урадио Вук, урадио је у интересу свог на-рода, служећи искључиво њему. Тој служби предао се био сав и у тој служби остао је до последњег свог даха. Он је увек и у свему Србин и сав националан. Ово су, према Љуби Стојановићу, главни моменти његовога рада: Вук се јавља као први српски оригиналан писац. Он ствара пра ву националну књижевност. Он пише о народу за народ. Он скупља српске народне умотворине: песме, приповетке, загонетке и пословице. У том бла гу садржан је духовни живот народни, обичаји, вера, етика његова. Вук је оснивач српске етнографије, географије и фолклора. Вук .је написао прву Српску Граматику и саставио први Српски Речник. Он је оснивач науке о српском језику. Вук је творац данашњег књижевног језика српског, према њему је удесио савршену азбуку, најбољу међу азбукама свих модерних језика. Вук 1е творац чисте српске прозе и стила. Вук је први оригиналан писац савремене историје српске, а пишући грађу за историју имао је намеру да рашири славу српсјшг ва^мш.

од Јована Ј1. Костића, врховног државног тужиоца Вук је изнео пред европски учени свет историју српског устанка и приказао Србе с њихове културне стране. Он је више раширио име српско у Европи него све победе Карађорђеве и сви успеси Милошеви. Од Вука су српСки књижевници научили како треба не само правилно српски писати, већ и како треба српски мислити. Зато је Вук бесмртан и справом је назван „Оснивачем нове епохе у Срба". Вук је имао пред очима целокупно Српство без разлике којем крају припадало. Идеја јединствене нације била му је идеја водиља, сасвим супротно масону митрополиту Стратимировићу ко.ш је и поред свога свесловенсгва био тесногруди аустријски Србин. Вук се кретао много у друштву иростог народа, сељака, и са тог несасушног извора црпео је материјал за свој рад. Чувене и ненадмашне народне песме којима су се највећи умови дивили створио је прости, сељачки народ и ту их је Вук и нашао. Тај исти народ говорио је и најлепшим и најчиститијим језиком, што је Вуков геније једино схватио супротно тадашњој надувеној госпоштини која је сваки други језик претпостављала том језику „козара и говедара", чему се није чудити кад се зна колико је баш у тадашње инт„елигенције била слабо развијена национална свест и коликО је у томе високо стојао нешколовани Вук. Вук је био тај моћни покретач који је пробудио успавану свест тадашње генерације, обратио је свом народу и упутио је у правцу Српства. Омладински покрет и национално одушевљење доцнијих покољења имало је свој основ и клицу у националном раду Вука и његових ученика. Поред простог, сељачког света, Вукова пажња била је управљена према млађем нараштају интелигенције. Омладина је прва прихватила Вукове идеје, ширила их и потпомогла успеху. Та два фактора — сељак као "основ на коме почива снага српског народа и који дејствује освежавајући и регенеришући, и омладина као нада и будућност народа били су два пола на која се је наслонио Вук. Али будући мали и заостао српски народ морао је тражити наслона на који моћан и високообразован народ. Пут је водио великом немачком народу, тим путем је пошао Вук и показао га српском народу. А кад га је показао геније какав је био Вук онда је то сигурно најбољи пут. Немци су Вука срдачно прихватили и дали му пуну подршку. Због његових радова Немци су нешколованог Вука начинили почасним доктором философије. За Вуков рад и за српски народ заинтересовали су се и одушевљавали многи немачки књижевници и научници, нарочито Грим, Гете и Ранке, који су схватили прави њихов значај и поставили их на највише место: Грим је српске народне песме уздигао изнад свих творевина људског духа те врсте; Гете је зажалио, што је већ био стар и болешљив, те није могао аа научи српски језик да би могао читати српске наРОЛВе " IV • Р;Ч№€

је својим историјским радбм о Србима упознао европску јавност са једним дотле непознатим светом који је имао сјајних особина. Поред њих јавио се читав низ немачких писаца и јавних радника — сви су они иишући о Србима задивили свет и име српско довели до високог угледа. Све то су Немци учинили каваљерски и искрено, те српски народ вечито задужили. Вук је већи део свога живота провео у Бечу у једном од најјачих културних центара света који је био седиште његове делатносги и који је он толико волео. Вук је одржавао везе са великим бројем Немаца, склапао с њима ближа пријатељства, а све за добро свог народа. Шта више одлучио је био да се ожени Немицом, премда су непријатељи његови због тога викали на њега. Вук се није обазирао на приговоре већ је поступио онако како је вечна Промисао одредила — оженио се је избраницом својом, па је тако на символичан начин потврдио везу између Срба и Немаца. Јер овако крупан догађај у животу генија не може бити случајан. Та дивна Немица удала се против воље своје мајке за Вука који је био без сигурне егзистен ције; живела је у оскудици и била више гладна него сита; оптерећена многобројном децом а честа болест и смрт у кући. Ова узор жена и мајка била је одана и верна сапутница Вуку, и он, наслоњен на њу, водио је тешку животну борбу изишавши из ње као победник. Зато сматрам да је удео Ане Краус у животу Вукову био од осетног значаја. Вуковим путем у националној и културној политџци кретао се српски народ кроз цео XIX век и све до фаталне 1914—18 године XX века. Од тога момента покушавали су масони да унесу забуну у српски народ, да га упуте ненационалним правцем уносећи туђински дух у његове редове, Даиас је несумњив® утврђено, да је Апис-Димитријевић био масон и да је атентат на аустријског престолонаследника организовао извршујући вољу масонерије сходно циљевима њеним а противно интересима српског народа. Исто тако је и јасно, да је српски народ са конференције мира у Паризу изишао осакаћен захвал.ујући масонерији. После 1918 године у држави нашој зацарио се био режим јеврејско-масонски. Српски народ са посусталим снагама није био у стању да да довољно отпора разорном утицају разних интернационала које су укочиле биле сав јавни живот у држави Тако су се од 1914 до 1941 путеви Вука и масона укрстили били, и Вук се је пред грубом силом за моменат морао повући. Међутим, упропастивши државу масони су у српском народу изгубили сваки утицај. И Вук са својим светлим српским ликом поново се помаља на хоризонту, те позива српски народ да се врати на његов стари, српски пут, на Светосавски пут... а то је и пут претседника Српске владе, армијског генерала Милана Недић,а

рАДИ успешне борбе против непријатеља потребно је пре свега познавати га. О бољшевизму се много писало. О њему су џисали политичари, социолози, економисти, писали су и пишу непосредни посматрачи совјетског режима и његове жртве. Изгледа да има доста материјала ради правилног оцењивања битиости болзшевичке револуције, њене покретне снаге, њеног крајњег циља. Изгледало би. Али уједно с тим, ако обратимо пажњу на она.ј ланац најгруб. грешака, које су чинили и чине у оцењивању и разумевању иол.шевизма'не само по.једини не искусни и заслепљени људи, него и одговорне вође држава и народа, то ћемо доћи до закључка да тачно и јасно разумевање битности бољшевизма припада само малој групи људи и уз то најмање оним научницима, социолозима и економистима, који наоружани научним методама и материјалом почињу да га „објективно" проучавају. Бољшевици врло добро разумеју ово „буржоаско" иесхватање, које граничи са слепилом, и цинично се користе њиме ради маскирања своје праве „генералне линије" и својих истинских циљева и задатака. Тако су, још 1920 године, за време рата са ГТољском, бољшевици почели изненада да проглашују руско-патриотске лозинке и овај најгнуснији маневар међународне црвене банде, која се угнездила у Кремљу, био је одмах прихваћен у иностранству као доказ „националног преображаја' бољшевизма. А сетимо се само, како је био примљен Неп у иностранству, какве је све он наде изазвао у „еволуцију" бољшевизма. Затим, како је познато, биле су проглашене у СССР „пјатиљетке" и бацило се пуном паром на индустријализацију и колективизапију земље, што је учинило да све наде на еволуци.ју бољшевизма остану беспредметне. Али у исто време, страшни експерименат Стаљина, који је коштао Русију небројених жртава, донео ,;е бољ шевизму призчање од стране утицајних левичарских кругова у свету. Ако се пак уз то и примећивало, да Стаљинове „пЈатиљегке" као „доеђународни чроблем'' означавају борбу Совјетског савеза са „капиталистичким" светом, то се та борба разумела као изузетно економска, као обичан „демпинг", који је потргбан бољшевицима ради финансирањ4 њиховог „социјалистичког градитељства". Обазриви гласови, који су указивали на то да су совјетски комунисти, који раде за европску револуцију, почели под видом индустријализације заостале земл>е, да изграђују највећу у светској историји офанзивну војну машину, — заглушивани су заједничким хором лиго-националних „реалних" политичара. За њих су као најбољи доказ „пацифизма" Совјетског Савеза слу

жиле штедро даване „гарантне хартије" безбедности, које је делио „руски министар ЛитвиновВалах-Филкељштејн. Зар он није говорио о миру, само о миру и његовој „недељивости", зар он, тај доброћудни „мистер Пиквик" (како су га називали дописници енглеских листова) није уверовао све са висине трибине женевског „Дворца мира" у то да Коминтерн и совјетска влада немају ништа заједничко?. Политички коцкари из Кремља увек % играли са обележеним картама. Целокупна њихова „социјалистичка револуција" је у; ствари грандиозна обмана и лаж, историјски фалш, који нема аналогије у историји. Јер бољшевизам никада није био па ни сада самосталан социјални покрет, како се издаје. Он је маскирана форма јеврејске светске револуције, што је индиректно признавао и сам јудо-бољшевички пророк Маркс. Основа и пратилац бољшевизма у Русији, као и у; целом свету, је ратоборно јеврејство. Оно је исмејавајући, претворило у ординарне формуле безбожног материјализма, зверске освете и пљачке, оно велико чезнуће за истином, праву религиозну жеђ за социјалном правдом, који су захватили савремени свет и били су, понаособ, увек живи у руском народу. То су они бацили фанатизоване масе против националне интелигенције, на рушење тих духовних темеља, без којих народи се претварају у ситну човечанску прашину. То су они отровали и разори'ли народну душу; они су приковали раднике уз фабрику, у име којих је била извршена револуција, они су угурали осиромашене сељаке у колхозе и цео народ су учинили безгласном, безбојном стоком, која мора да ради за њих и ствара за њих базу будуће „светске револуције". Они су скоро четврт столећа уз помоћ крвавих џелата Чеке, ГПУ, и НКВД приморавали духовно опустошени и опљачкани до последњег конца руски народ, који је пропадао у ропском труду, да под видом „социјалистичког градитељства" ствара потпуно војну индустрију, кује оружје, уз помоћ којих у одређени моменат било би могуће силом натерати цео свет да прими закон ратоборног нео-месијанског јудејства. Да ли је било у Европи много људи, који су разумели до краја сву, уистину, ђаволску, игру руководећих служитеља бсљшевизма? Њих није било много, али њих ће бити све више. Оно исгориско демаскирање јудо-бољшевизма, које је учинио Хитлер, није могло да не пробуди живе снаге свих слобод-. них народа. С а Д а Је маска скинута са подлог непријатеља и у томе је јемство његовог коначног и потпуног уништења.

Прешплашише сво/е у заробљенишшву на СРПСКИ НАРОД Прешилашу прима ;,Преса" Београд Вла/ковићева бр. 8 Тромесечна ВреШплаШа сШа/е дин. 45.—