Српски народ
Највеће зверство нове историје РЈРОЖИВЉУЈЕМО један вели- већ реч о археолошким налазики раг, џиновску борбу кон- ма, могло би се еамо рећи да тивенат«. Такав рат тражи о- су чудовиште од државе које гроитее жртве т велика страда- се зове С. С. С. Р. к љегози ун>а, према коЈнма нико не остаје прављачн усред ХК .века ожиравнодушан, али без којих се та вели чојмове Нелидерталског борба не може заиислити. прачовека. Па да ли је и то Међутим, усред тога рата, из- ре ^ ење о " 11авлан0; ' лази на светло дана догађај на Зар није и прачог.е« из најглас о којему се леди крв у жи- старијег раздобља каменог долама свих иоле цивилизованих ба убијао само оног који му је л>уди. Откривена је хекатомба што сметао, што отео. А бол12.000 пољских официра који шевички олош побио је исправсу по наредби јеврејски*#коме- Н е официре државе са ко.јом нисара Г. П. У. побијени 1940 го- ј е био знанично ни дине у Катинској шуми код Смо- којом ће годину ленска. Ни највеће катастрофе потписа
Д0БР0В0ЉНИ ДИНДР ЗД ПОМАГДЊЕ СИРОТИЊЕ 1/ ОД НАС Срба има много врлина и мана. Једна од ових најпознатијих врлииа јесте његова велика и срдачна хуманост. Један од покушаја на органипо- зовању нашег социјалног живота већ је учињен ових дана. Учинили су га добровољци. Ова коју су сада покренули
акиија иимало
Сузбијање ваздушног терора од нашег војног стручњака М. Војновића |»ЈАПАДАЧ у ваздушном рату четку светског оатз. Већ ј« због има слофоду маневара: он то.га задатак боитанског саобрабира објекте и мења објекте. и ћаја постао веома тежак. О.сим на та.ј начин може да удара тамо тога у овом рату боодови морагде н^ очекује већи непријатељ- ду ла плове заобилазним путе^ ски отпор. Отпор против ваздуш вима. Немачке подмоониие опе-
оста.(е за другим н .ог напада не може да буде сву- ришу тамо , где
У р а ту. са дана донније јги чак и ко^венцију о усред мирног доба (узнмамо као неким „гаранти.јама", конвенцију пример страшни бродолом „Ти- ко ју ће опет годину дана уз цитаника" 1912 са 1400 жртава) ни нички смех огласити за неаажеприближно нису могле изазвати
бес-
утисак какав оставља овај примерни покољ људи. Совјетски комесарски олош, у жељи да уништи све што игра неку улогу у досадашњем животу европских народа, побио је 12.000 официра који нису имали друге кривипе осим што су служили своме народу; већ и само убијаше заробљеника претставља грозан злочин са гледишта међунчродног права. При том треба имати на уму да несрећне жртве у Катинској шуми стварно и нису били ратни заробљеиици, пошто С. С. С. Р.
ћу, Шта би чекало Европу ако би се најезда предвођена таквим злочинцима изручила на Европу, њене градове и цркве, њене народе и породице, који живе и хоће да живе и даље онако кака им то налажг хиљадугодишњи развој њихове цивилизације, како им налажу освештени појмови о људском роду. Ратови у том људском роду јављају се као тешке катастрофе, али као катастрофе у којима се војник мушки бори са војником, да би њиховим акцијама на добро и већ рањеног противнима сматрао бољитак свога народа. Свеснн човеком коме треба помоћи. к °лико треба помоћи на ублажа
се то до сзла да подједнако снажан, иарочито сматоало за немогуће. Чланкопи кад треба бранити огромне про- сац каже: „Не знам ниједно месторе опширних тери^орија. За- сто где бисмо бнли још сигурто ,је задатак те одбране ггри- ни." Он предвића најгоое. У слу личцо компликован. ча.ју да британска ратна и тргоАли систематизација одбране вачка моонарина доживе слом повећава њене могућнбсти. Као — онда ће америчка продукци.ја што је адмирал Дениц загоспо- остати тамо поеко океана и недарио целим Атлантским океа- ће бити употребљена. Чак и брином, од момента кала ,је поде- тански авиони постаће бесполио океанску карту иа квадрате моћни услед несташиие бензина. и поставио у сваком квадрату званичних енглеских круподморничку стражу, која прати гова дознаје се да је у току прва сваки покрет сваког нецријатељ- Т р И мес еца ове године стављено у докове ради оправке 2.37 бродова. Просечно један брод остаје у оправци 15 дана. и та
штељских бомбаддерских мација V њиховбм лету према не мачким или талијанским гоадовима. Не може. се споеуити сват
Сакупљање прилога међу добро вољцима у Ваљеву (Архив
ског кон&оја, тако нсто добро пром-ишљена мрежа осматрача, поислушкивајућих станица и ловачких ескадрила даје могућност оправка захтетва ОК о 300.000 рад _„_ е . Н0д .л е Л И _. ^. . Р С _ е Г 0 И " чих часова. Када се у.змеуобзир фор- да Су Енглезн V току свог оата морали извошити 30.000 оправки својих пароброда и оатних , бродова. Ово значи 9 милиј.арди ки напад, али свака непри.штељ- радџих часова _ 0нда можемо ла . (■ нагг дна акци.ш гговезуде се ко схвахити колики напор захтетешки И губитцима британчме- ва подморнички рат ол Б ританиричког ваздухопловства. Тиме је _ „ завдто је брит9НСКЗ орате . Српски Наиод") смањуЈе боитаноамеричко за- гија скро<? , :асивна . у.-ла »ена довољство зоог те терористичке хроши се на превијање акције. рана Познато је из искуствз да су Тешке ране задобили су опет претходне оританске ваздушне д М ерикзнци. Последњи напали оф^а н е пр°тив немачке теои- вели _^ их јапанских бомбардео-
Пп;к № т Пи "Јавила рат Рато новиЈег доба е 3 , вању многих невоља, на збри- торије, биле прекинуте због пси- СКИ х формација на базе у Нслој Пољској. Они су у по њих нај- и „ њавању многобројне деце без холошког дејства на енглески Гвине^ и Севеоног А усто Г ли Т и гореи случају били интернирци, Р Р би " Ма И П, ИблИ " Родмтсља, жена без мужева, из- народ тешких британских губи- К ао ^ оуги велики успех .апан' који су имали да се држе до ЖИ °. М ° Га ° поређивати са неза " беглица, страдалника и мучени, така у авионима ,а нарочито у ске авијације V борби са амекоаја оата нт гпк . ртг ^ . памћеном грозотом која се де- ка из нашег народа, заробљени- авиЈатичарима. Сада су губитци п ИЧКИ м конвшем кол источи г "орт ' » КатинскоЈ „у„». "Л-"« "»■■'«..111,» . с„, После овог језивог догађа.(а, | у која ' с „ као акии " тп "° С ^ _ н * чн0 тешт лијанцима разло.га да мисле да су «, „ „„„„„ ће „ љд> би „ р „ у „. тенлс ол њ„х. т
ђанског рата у Шпанији и зверства што их починише њихози ученици и ученице за време „партизанске" акције код нас 1941 год., иако ни све то још нинајбуј- спдког дана по један динар. То је парола љачке акције. Добровољци су досада у својој борби на чувању и спасава-
једног на начнн на који цивили- љИвИје грозоте које починиШе зовани људи не кољу ни стоку, црвени зликовци за време гра куршумом у потиљак из непосредне близине! Човечји мозак тешко може схватити саму помисао да се овакве ствари могу догодити у доба међународног права, радиа, телевизије. Ни ви- је могло да побуди ни ше или мање легендарни поко- нију машту да замисли љи из XI или ХП века не дају се упоређивати са овом грозо- код Смоленска. том. Цео пољски народ а са њим Ко се усуђује после овога још Свак^добров^ољаГдаће^^добро^ све што је чисто и депо, све што идентификовати злочиначки ре- вољно сваког дана по један диром света, занем -> од бола и у- жим у Кремљу са некадањом нар у корист сиромашних и нежиса стоји поред недогледних р У сијом? 1 вољних. То значи да ће сваки „ . добровсљац дати годишње по рака у зтинској шуми по ко- д сад наилази ј ОШ најстраш- 365 динара и на тај начин ће јима се из дана у дан врше све није у цедо ј ОВО ј ствари . Има сваки од њих за годину дана оиндиција које казују да је у- могућити једнодневне издатке
ним Лухом И нр^адом солидар- »чуна.јући губитке Совјета) изгу- и^ненада извршити велики нат-Ј " ношћу.
нова идентификовања. Варвари и дивљаан из с. с. с. р. који су себи поставили циљ да униште све шт оје чисто и лепо, све што је узвишено, све што живот чи* ни вредним, надмашили су сами себе овим злочином у маси који ни најбујниЈа машта није могла да замисли. Какве ли -0Л4 обузимају све људе по такозваним „демократским" државама које мржња и пропаганда још
била је 84 ваздухрплова, од ко- ка амедичко-британске положаје. јих је в.ећи део припадао класи Један велики амерички јјигт л Ивишемоторних бомбардера._ Са ше; „Дк,, Јапанци прећу у иа> тим апаратима непријатељ је из- пад, онда ће бритшско-аустозлинове доброво- губио пре.ко 550 авиатичара. И- јанске трупе бити савлаиане. ма дућег дана он је имао губитак.како се \* з С ро бориле и мз кгод 59 авиона са око 400 ваздухо* К0 великг жгтве прднеле '. ,.Па* п.ловаца. Дакле, за 48 сати Бри- ши положгпи у Аустоапи.и и V њу нашег народа дали много до- тано-американци су изгубили 143 околним областима' могу се донешто каза своје националне и соци- ваздухоплова, већином тешких иста сматраги као очанн', — ганалик на оно што се догрдило Јалне свести. Акцијом коју сада бомбардера, и скоро 1000 људи кључује дмгрички лист. покрећу они то само потврђују. ваздухр.п^овног персонала, тј. ј.ј 3 Источном фронту иема нивисококвалификованих војника. шта ново , Совјетски пок^ша.ш Американци су мислили ла илу нанада код Новоросијска и на у интересантан лов на људе. Ме- ДР у ГИМ отсецима кубанског моћутим, морају сад да увиде да С тобрана поопали су услед даког се т" : лов претвара у тешку бор де ј ства немачких копнен.... и бу у којо! Је ,.ловац" ^ издожен вазД у ШИИХ сиага . Концентрацина1'већим опаснсгстима. јом стртине авиона Немци су поЕнглески часопис Уорд ревЈу стигли велики одбоанбени успех. пише: „Рад немачких подмбрни- Хе борбе не могу да окрену
жасТкатинско) шуми твк Јелан једи ^ сиромашно .Г "породици'са «а |е највећи догађа.1 овога ра- пажњу светске јавности од јед жас у катинскоЈ шуми тек Један више чланова> колико хиљада та • Д° к немачке подморнице Н ог страшног догађаЈа иа истичдео, :к један исечак из ком, плекса грозота што их бољшв' виии извршише над пољским
исечак из ком- добровољаца толико хиљада да> на обезбеђених сиромашним по родицама.
иародом. Утврђено .је да су бољшевици у јесен 1939 одвели из источних крајева Пољске о-
ног
чине неситжом пловидбу на се- Н ои ратишту, —- од проналзска дам светских мора, не може би-. лешева 10 до 12 хиљада пољ . ти говора о победи. Лорд^ Уи.н- ских 0 ф ИЦИ0а) убијених од страстер са огорчењем пребацу.1в ад- не сов јетских јевреја. Ово недетпа ™ т ' то ' г ' пплмпп - ло отвара целом свету очи на
Од колико великог и опсеж- миоалитету: „Док се подмоо
зиачаја може да буде ова ничка битка бије 24 сага дневно, чињеницу ЛОбппкпљлнт/и аичиЈ* чињвницу
нова добровољачка акци.ја, на.јбоље да се послужимо цифрама,
с каквим неприлате-
противподморнвчки отпор засе* љеи има да се б Е дава ,1едалпут недељно.' Ипак, , каже тај лоод, у томе заседава- каква Ј °Ј опасност прети, док се _ . мо ла V пвп,- оо постигнуто !е извесно наппе онага 100 милиона Руса цалази довање: рани.је тај одбоп ни.је под влашћу јеврејских комесара
ко 2,000.000 душа, од тога само Србија данас има преко 4 ми пола милиона деце. Од свега лиона становника. Претпостави
утврђено боравиште
т„., ме У зме Учешће једва три з 000 00
од 200.000 до становника, видимо конису потпуно стотина хиљада лица. Где су о- лика се материјална сретства мозаслепил:', '-ри самој помисли: стали? Где су толики људи, же- гу добити. Акр сваки од ових _ ' , по становника да свега по Један „Па зар ово наш савезник. иа не ^девојке, деца. Да ли ће и на динар дневно у корист сиромаш, зар се са овим удружисмо. Па —-
с« саста'ао ни једанпут месечно 1 . у Коемљу. 1 Лорд Уинстер тврди да је 1940 Европа је свесна опасности и годин.е Брита«ија губила 200.000 зато ое ддрема за даље, за одтона месечно, 1941 године — лучне борбе. Саветовања у Главне дево ! ке деиа Ла пн ћо н на *"* ^ р *' а Ј е лан 400.000 месечно, а у 1942 години НО м стану Во^е Рајхз у ко.шма ,дево,ке, деца. Да ли ће и на динар дневно у корист сиромаш- _ 60(ш0 тона месечн0 . То ЗИ а- су у чесТ вовали моглавари више шта нас саме чека у таквом д Р у- ДРуг " стима ™ «"•! от* ^ 200000 чи да Је V ток У целога оата поо еврЈгот др^аваса штву?!" Г:1/, П . 0ПРИШТа у . п = љ ^.. 400 : 000 . !?»? сарадницимз, водиоцима — II 1Л« П П 1 оегл ЛЛЛ
- в. историји незапамћених зверста- „ика дТмООсГ^инТоТмГћГза ? 7 ваког месеиа ' П " Пем3 Т ^ е ' Л °™ стратегије ' сведоче да се стоаге " _ . ника док ће 33 Уинстео сматоа да су Енглези у гиЈа Европе припрема за нове Овакве миели можда се могу ва у маси као што је оно код исто време 300.000 становника Т0К у првих 40и.месеии рата из- акције. За акције које ће извопрО""' т ?1ти - редсза ;': - н>е- Смоленска? Да ли ће бити по- Д ати 109ЛО0.000 дииара. губили 16 милиона тона. Разум- јевати победу Тројног Пакта. них покушаја заташкиван>а „Рај- требно јо"» и г тх горостасних Добровољци су сасвим пра- љиво је зашто тај лоод сматра , , ■ тера" и њему сличних извора. споменика ужаса који треба да вил но схватили значај ове акци- да губитак V тонажи кочи целоА шта кажу кривци овог зло- покажу свету шта би чекало Е- , је „ и ® ез _. из 1 зетак ».Р8Де на„н,е- купну британску стоатегшу.
чива у маси, московски зверови? вропу кад Си постала жртвом .КОТАДАНАПО ЈЕДАН^ДИНАР Манчесте15 Гвардијан донео 1е
ИСПРАВКА
Они се церекају у атмосфери крви бијених жрта-- збијају глупе шале и праве циничке и • сетке ,као што је она да су 10
— ш . кј лидлп диплк чланак лабуоистичкаг посланика Чланак „После зимске битке бољшгвика. одушевљено је примл>ена код Певиса који каже: „1939 Године на Истоку", који је објављен у Да ли је потребно још језиви- н>их, јер су свесни да она значи Боитанига 1е имала за милионто- прошлом броју нашег листа, најих ?каза Евг да од нема- и °крену и поштену бригу о до- - -
-ладеолошки иалази". Ако је н>ег човека?
ни треба да се брани до послед,
на М1н,у боодску залоемину не-
■ - - — ... ^ вс * писао је немачки генерал Дит. б РУ ближњега који , ( е у невољи. го 19.14 године ,а мооала (е на грешкои изоставл>еи да она служи само њиховом сводим остовима да исхоањуде 5. ■ ■ сопственом народу. милиоца људи вдие него V по-. но -