Српски народ

СЕЉДЧКО-СОЦИЈАЛНД ДРЖД8А Аграрна — сељачка банка одДамњанаКовачевића од д-ра Милоша Радосављев ића, АКО је немогуђе предвидети једном народу, онда сасвим при- претседника Аграрне банке све евентуалне резултате са- Р°Дно и њен делокруг невероватдашњих гигантских борби, ипак но се шири. Социјална политика је ве& сада ван сваког спора да ни ) е »ише дакле само сретство Д ГРАРНА банка основана је таних политичких пролазних поа Са задовољством истичем ла +,е социјални проблеми избити за рвшавање социјалних питања најтеже доба, које су пре- ваца, него д.а остане верна своме ј е у овом погледу великам де . после рата у први план и да ^е, радника-пролетера. Социјална по- живљавали наша пољопривреда, закоцу и својим улагачима. пгтпапрна нарочито у Европи, све државе "итика У једној држави далеко Н аше село и наш сељак„. Аграрна Аграрна банка је до сада о- варена жеља претседнипретрпети такве промене да се "Р е лази овај циљ, она постаје криза је онемогућавала прода.ју диграла несумњиво надзначајни- ка Владе, генерала Недића. ,1ер ве^ сада може говорити о соци- инструменат којим се служи за Н аших пољопривредних произво- ју кредитну улогу у цашој по- Аграрна банка кредитира, прејалном типу државе као о типу Решавање свих социјалних про- да . Доходак наших пољопри- љопривреди. Али њена делат- ко Министарства пољопривоеде, који сигурно сменити тип та- рлема и свих других сталежа, и вр€ дних газдинстава спа>о је ис- носј сада тек мора доћи до пукозване правне државе који је Ј°ш много више, она поста,е под МИИИ мума за живот. Дугови »ог изражаја. Претседник Срп- производњу плугова у фаоолди доминирао до рата, као производ сретство за подизање и оспособ- су ПО стали несносан терет за ске владе генерал Недић својим Взљево. либерално демократског система. л>авање свих поЈединаца заЈедни- сељака1 не само З д 0г високе кд. ннте р е оо В ањем за српског сеља- у до бу обнове наше земље И Велика ,е заслуга Немачке и " е - Дакле Цвле наци Је , за чели- матне „ већ бо шт0 џ Б " диоу оинове н " ше з™ље и Италије што су смелим захватом нење и подмлађивање целога на- је сељдк био у иемогућности да ран цију да ће сада баш У ОВИМ Њ6Не п Р ив Р е Д е ' Аграрна банка, у социЈалне проблеме, око којих Р°да. . уопште плаћа ма какав дуг. тешким тренуцима Аграрна бан- као сељачка банка, мора са Учипр л Ге д ^ жаве стално обила- .оциЈално законоддвство д а би се П0М(0ГЛ0 нашим се . ка извршити и друГ и део њено- двострученом и утрострученом зиле да не би дирањем у њих и- У Немачко| и пре Хитлера било Је ^ . . зазвале још веће потресе, не са- Једно од најнапреднијих у свету. љачким газдинствима да преоро- га програма. _ енерги.шм увећати и проширитз мо ставиле те проблеме на днев- Оно је допуњено са малим бро- ову теил >У к Ризу о .нована Ј Већ по ономе штф је до сада сво ј оад на откупу и на ломбарни ред, већ што су и нашле пот- јем нових закона, то је истина, * грар " а Ства Р« а на " ера Аграрна банка урадила и ство- до њ свих пољопривредН их пуно задовољавају^а решења. Ко- али ти нови закони су од капитал- оснивања оанке оила Да се риЛ(а за наше 8адругарстВ0 Н а ликогод њихове досадање побе- ног значаја, јер је њима створе- п , ° могне развитак наше пољо- селу1 у сво ј ству његовог главног произв_рда, у првом реду поек дв у рату, толико исто и та чи- на могућност за стваону и пот- п Р ив Р е Д е - Оодективне економске кредитора, она је у истини за- наших земљорадничких задруга, њеница да су оне потражиле и пуну примену постојећег законо- п Р илике на нашем селу задржа- дру ЖНа банка, мада не носи, ни- Исто тако она мора још обиланашле решења социјалних пробле- давства, и још нешто више, њима ле = У ; Нар ° Ч " Т0 у ти Ј°Д Ј е потребно да носи. то тије помоћи ситну „ОЉОПР®ма натера^е њихове противнике је ударен темељ за инаогурисање ЈУ ° ,анчин У на санирању много- Име . с а тога раз лога што ,|е ван ^ да и они све више мисле на те активне стваралачке социјалне по- бро.]них сељачких газдицстава, за дву ЖНИ х институција. она мо- вредну ИН ДУ трију , проблеме, литике. која су била пред потџуном пр'0* д а унесе више објективности црерадом земљорздничких ш>оНа Источном фронту под во^- Али, сем социјалног законодав- паш ћУ- Висока веленашка кама- у ПО сматрању задружног посло- извода и израдом директно поством Немачке и са максималним ства и акиије ме^у радништвом, та с 3 егзекутивном наплатом вања. Контролом употребљеног тре бних предмета сељаку и њезалагањем немачког народа биће V Немачкој су ствооени много- евих Доспелих тражОина претила кредита она ј е правилно утица- ' Игтиирм ж п. одбрањена од бољшевизације 6 рој"ни други соии^лни послови ' е да наш добар сеоски дома- ла> па }, е и убудуће правилно говом газдинсгву. с.тичем у Нова Европа. Победа идеје Нове који су ушли дубоко у живот " ин са својим задругом остане утИ ц атИ1 на разцитак земљорад- вом погледу на ^очиго мање м Европе значи у исто време и свих сталвжа. И поред толи- само на својих „пет дана ора- ничких задруга. Из праксе у веће фабрике зејтина и ситније отварање социјалне Европе. Со- ког посла и успеха, Хитлео је V ња " И на тај начин св.оју вели- другим земљама видимо, да с^ и крупније радионице сељачких цијална Европа ^е бити једна за- својим говорима истакао да је то ку породицу осироти и кућу ра- ове ц енТ р а д Н е финансиске уста- потпе 5 а као што су коломаст. једница у којој +че, сарађивањем само почетак еоци|алне акциЈе, скући. нове за задругарство издваја.ју " сви* европских народа, сваком да је оат омео њено потпуно д ли се у д рзо акција банчина из непосредног утицаја задру- си Р и Ш*ге итд. народу бити омогућени подиза- спрово^ење, и да *,е по оату та упутила у сам процес ПО љопри- гарства на њихову кдедитну по- Многа су још питања отворење и успон, зашта је приморди- акција тек имати да добије свој вредне поризводње, схватајући литику. Оне су обично засебне Агоаону банку Зао она Јалан услов социЈалан мир у сва- пун обим и замах! ј,асно, да је основни проблем на- независне финансиске установе ком народу, да би могао у тој Ове чињенице сч за нас Собе шег сељачког газдинства да му са врд ,о високим компете_нцијама може пренебрегнути питање ивввЈедници бити користан члан, као од неоцењиве сулбинске важно- се повећа доходак а то би ое и пословањем. дизања удобнијих привредних да и се и том заједницом мо- сти. Често се чује од извесних п0СТИГЛ , о само ^ ко ако произ . Макар да дснсадашњи рад и вграда, хигијенских станова, зар пех ^ П ц У и ^ни М х еР р И е Ш К е °^ СТ К од И - јед'- "циТалнТпримитивГми' 0 Гмо »ода« "«««« већа и боља. под пракса у кредитирању задругар одбацити питање боље и рационог члана заједнице, сасвим при- претежно сел.ачка земља. Сељак У словом Д а посто.ш координира- ства омогућу.Је Аграрно .1 банци нални ј е исхране нашег народд, родно изазива жељу за таквим је" углавном поседник, дакле ^^^Гко.-а^бГГутеГкошсних Шо°2оТ Цен^трална ^сТза боље економске организације .чл^но^а М з в аједн К ице. АРУГИХ ништвГми ^мГједнГврл^о ^до- трговинских споразума са ино- задругарство у Немачкој и дру- газдинстава, питање електрифггТиме пак што *е бити потоеб- бро социјално законодавство. странством, омогућила боље це- гим државама ипак Аграрна бан кације села и уопште сва питања ио да сваки народ створи соци- Проблем подизања нашег наро- не аграрним производима. За те ка не може бити у свом посло- културног и националног уздијалну државу то никако не зна- Д» није социјалне поироде, и, Чиљеве она ,,е у нашу пољопри- вању везана искључиво и само сељ ака? — Не Њен «1 п, ппема схватању и убећењу ма- вреду и у наша села,, сходно за задругарство. Разлог за то зања села и сељака!- пе. гоен неки калуп као што *е демокра- теријалиста и спиритуалиста, је- св° м е закону, Унела путем кре- лежи У чињеници, да огромна задатак, њена дужност де да потизам створио свој калуп, или дии веле та} проблем је привре- Дита огромне суме. већина наших сељака ни.Је учла- могне све инициЈативе, а ако их као што је марксизам етаорио Д" в природе, док други веле мо- Према билансима Аграрна бан- њена У задруге а помоћ сељач- нема и сама п р е дузме иницијабољшевички калуп бирократске ралне и културне природе. ка ге од 1930 до закључно 1940 ке оа Н- ке м°Р а се протезати на тиву и 0 рганиЗу.је акци!у у овоДржаве, ве& баш напротив, соци- Горња разлагања социјалне по- године унела у нашу пољопривре- Ч елок У пн и сељачки народ, на све ПП о В1№ јална држава, иако полази од и- литике једне праве социјалне др- , ду д ез маЛ о три и по мил. дин., с Р пске сељаке уопште. стих идеала идв својим путеви- жавв Д а 1У сама по себи Д° в оп-ан сума ко ј а на далеко надмаша све Можда баш међу тим неза- У ред њених акција спада В ма. То јв уосталом у природи одговор на оваква резоновања. суме _ ко ј е су дотле унете у н а- другарима има већи број оних, акција свих пољопривредних оствари. Социјална држава значи в "°^еоц* ш - у по љопривреду у било каквој К0 Ј" има треба хитно помоћи ма безбеђења и њихово проширење социЈалну организациЈу Једног на- 6ившој ЈугославиЈи била |в соци ф Нарочито када се зна да У к °м облику, зато Аграрна бан- . рода. Јвлна само на папиру, то ,ест, до- V р нашој Р сељачкој држдви бу . ка мора вадовољити и те потре- на што већи б Р°' посломња, Сваки народ, међутим, има несени С У Д° б Р и закони, али они џет Министарства П0Л)0Г1ривреде бе, тог дела нашег сељачког на- која су изложена ризицима. своју специфичну социјалну струк- су п ° ст ® ли ' "°®° ж био увек један од најсиромаш- о°Д а . к °Ји ни.је задругар. Зако- р а д грарне банке није шатуру. Та структура је производ - "ГнГкГпо^тику али социјал- ни ' их буџе Т а. Овако висока су- н °м о задругама регулисано .те. б није везан са расних г геолошких, климатских, ЈЈ Ј [л код ма коју је Аграрна банка систе- Д а искључиво коришћење како - ^ политичких, психолошких, култур- 7 И т ГтГп В ени^о у П о1е^ним матски уносила стално У народ задругарским кредитима тако и љем за што већи профит, зараних и других социолошких фак- питањима они су св увек закла- за нашу пољопривреду слабу ка- свима повластицама, могу ужи- ду. Њен Ј'е циљ да ефекат н>етора. Међусобна дејства услед њали ' нема : у могу ^ Н ости ин- питалом значило је врло много. вати задругари учлањени V за- нога рада бу Д е што већи тамо надмоћности једног или другог циЈв пословв социјалних Тим својим радом она је у ства- У «лу и сељачком газдинству. фактора, изложена опет двЈству установа јер су ове имале своју Ри била главни финансиски фак- ДОЏРИносе задругама. Треба ми- Агоаоне банке мооа бити разних међународних прилика, оном ■ у копико су пак тв у- 1.0Р наше пољоривпреде. слити о начину да се одредбе Рад Аграрне оанке мора оитн дали су специфичност структуое ст ' анова м х водиле соци ј алну П о- И з наведених цифара види се, 3аКОНа 0 зздругарству могу про једна динамична, стално будна сваком народу. Кад Јв социЈална литикуг то је била искључиво о- да ј, е Дграрна банка унела у за- тегнути и на иезадругаре. снага, која интервеншпе, коЈ"а на негатИвна социјална политика Д ругарство преко две милијарде Једно је несумњиво тачно помаже свуда тамо где се ради Гедначу^ег двГства ' Гул^уре, а" ДИНар3 ' РуК0ТОђе " а пРИ н .« и пом, да Аграрна банка у новом о селу и сељаку. нарочито цивилизациЈ'е чији ре- могу ^ ност за акт ивирањв наше да .- ,е за пољоп 2^ в Р е ДУ наЈКорис- добу, када се проводи обно- Ништа сељачко не може Зој ,„„тати ппгтл IV све вишр општв мог УГ ност за активирањв наше НИЈИ О рганизовани задружни кре , пишта сељачко не може јој човечански сасвим је поиродно с °Ц и ) алнв п°л итике г али ) ош У век бит. Банка је тај кредит претпо е земље - м °Ра л а бу- ^ити туђе. Интерес пољопривреи јасно да и реформе, и методе, ^Тоо наиГе^наоода м ^ утим на- стављ » ;а индиВидуалним креди- де Г| Р ава сељачка банка и да де> добро села и се љака н>ен је н институције, једном речи, со- ше Р с ° ^тво толик° Т е социј^лно тима " Утмик ° пое - што Ј' е ' како . служи интересима целине се- гдавни задатак „ њему она има цијална политика сваке државе заостало да сви друг ' и пу ^ и З а ™ своме ^тичким мо" СТ ° ГЗ °" а е н е РГИЧНО и без предаха да иде. мора бити различита и специ- његово подизак , е сами З а себе, ме ^* у - "н™" 0 ; мора ући у сам процес нај- л , фичнв - дакле ни сама привредна полити- ТИВ Ш4 задругарства са Једне важни !е земаљске пг)01 „ к0 „. 0на ни Ј е само Финавсидер поУ социЈ*алноЈ' политици пак, ко- К а, ни сама културна политика не с Р ане ' а с друге стране, да сво- важније земаљске производ- већ иницијато р и »V свлка соцшална лпжава .„„„ти а „ пог ЈИм улагачима обезбеди уложе- н >е, пољопривредне произ- ^ Ју ће свака социЈална држава могу довести нидокаквог резул- „ ■ спроводилац свих акцидаза екоспроводити у свом народу, мора- тат а. Једино једна нова активна и ни новац. водње и свима С војим срет- ПГИ1ПП . ЛП . купгуово ке св извршити, међутим, једна позитивна социЈ 'ална политика, со- Организована у облику акцио- ствима помоћи је, да она по- НОМ1 - ко " " Р ии у с ан ј - ум значајна преоријентациЈ'а. И то циЈ *ални рад и срцијални послови наросог друштва. што јо .ј де о- стане боља и већа. уздизање нашег села и сељака. опет заслугом преоријентације у у свима сталежима и нарочито могућило да на новчаном тржи- ' Тиме поста.је она снажан фактор схватању еоцијалне политике, ко- међу сељаштвом и на селу, мо- шту прибавља потребна срет- Уколико у извесном периоду не сдм0 ИЗВ оћењу планске поју јв националсоциЈ 'ализам изу- Г ли би наш народ и нарочито на- ств_а, Аграрна банка је оствари- потреба за новчаним кредитира- ^купну мео и извео. Од пасивне соци- ше село оспособити да и сетва ла свој огромни капитал, захва- њем Д°лази на друго место, као љопривреде, већ и за у у јалне политике у демократским привредног и културног семена љујући искључиво социјалној што Ј' е Д анае случај, Агоарна обнову земље и за прогрес српдржавама која је имала само за такође се прими, изђика и уро- свести мадог човека града. коди б ан ка мора својим моћним срет- ског народа. циљ побољшаваље услова за рад, ди плодом. Социјална запуште- ј е похитао да принвсе жртву за стви ма ступити у службу прозбрињавање и обезбеђење, коЈ 'а ност то ј "© коров кој'и не да да стварање установе корисне се- изводње свеколиких потреба на- Аграрна банка као права сеје дакле била један у ствари, нв- културно биље порасте. лу, тиме што је уписао огромну шег села и сељака. љачка банка умеће и знаће у Ј.лкх, сГ4г;,;=. м Агета - " о, °" аобу *" нспу,и ње и ублажавање негативних деј- ка земља може имати своје ме- М0 ралну подлогу, што се кроз Н6 ^ акке ^°Р а бити да омог\'*и дужност сав.есно и предано. става социјалне машинерије, на- сто. Које ћв то место бити? Као и , СТ у остваршиа потребна и дра- п Р°изводе.у свих крупнигих ш Наша Сељачка банка, водећи ционалсоцијализам је створио и у сваком друштву: сваки ее у гоцена СП она се#а и града. Ову ситнијих справа и алата V са- овакву аграрну политику поста" ОЈ с У врхо Т м ИВ да ствара^ем П °преду- 5»^не Она^^^Гнаше ^ НВД0В0Љан Г ' ЛУ " ће У Н0 *° М ЛобУ ПРа ™ ПРИЈаТеЉ слова за јачање и оспособљава- чито млађи људи који немају ни ^ т ^ 1 " гова и њихова несразмернс ви- сељака, постаће његова, потпуње здравог и продуктивног за име, ни положај, ни богатство. др - вдтв не солида Р ности - сока ц ена Ч инили су, дз је наш но сељачка банка, која ће — џш? још бољв и продуктивније, пре- Ако будемо успели да српски на- Тиме што је Банка стално те- на до ^ обра^ива- дећи за добро еела и еељака. дупреди да до негативних двЈ- род организуЈемо у Једну сељач- жила, да не прекорачи прописе . става уопште и не дође. ко-социјалну државу, у новом Закона о акционарским друштви ти с —земљу са прамитивним тим самим радити за добро сриКад се социјалној политици друштву изгледаћемо сасвим при- ма, њој је успело да се сачува справзма на штету свој'е куће и ског народа, за добро наше Опдаизна в" ~ еиж*патично. да не буде рруђе разних мометт- своје породице. ттАтт.