Српски народ

ЖЕЛЕЗНИЦА И ПРИВРЕДД Луш

од Ђ у р е Д о к и ћ а, министра саобраћаја Ј-Ј^ЕЛЕЗНИЦА као транспортно то из основа. Због тога је клапредузеће заузима веома ва- сификација робе, која је верно Жно место у привредном животу огледало привредне делатности једне земље. Снижењем превоз- сваке земље, морала бити прила' них трошкова железница је омо- гођена садашњој привредној гућила и смањење производних структури и њеним потребама. трошкова, што изазива повећану Укинуте су извесне тарифске тражњу извесних добара, з ти- олакшице, које су служиле унаме и њихову већу производњу. пре ђ еЊ у „ојелиних грана приПриходи железничког предузе- вредне рздиности у мирнодоп . јз долазе углавном од иревоза скии приЛ икама. На другој страпутника и робе. ни л , окалне та рифе допуњене су нормалним мирнодопским Изве сним тарифским мерама, коприликама експлоатација желез- је треба дз СЈ]уже у циљу по . ница, које стоје непосредно под стизаБања што интензивније про управом државе, врши се цо из- изводње домаће привреде. Повесним утврђеним принципима ред извесних пре ду 3 етих тарифжелезничке тарифске политике. ских мера у циљу што дакшег купни трошкови железничког сна бдевања становништва огревпредузећа не смеју бити већи ним материјал0Мз од , обрене су и од укупних прихода, који су о- извесне повластице за довоз у . стварени применом до извесне гља у циљу снабдевања довољ , висине утврђених возаринских ним погонским материјал , ом ин . павова. Али, исто тако желез- дустри ј ских предуз ећа, која служе напред поменутим циљевима. Подизањем рафинерије одо-

од инж. Милосава Васиљевића, професора Универзитета

нице не смеЈу имати за циљ повећање прихода од превоза путника и робе само из разлога да , би се постигла што већа чиста &рена је нова п о ^аствда за пре.

добит. Оне не смеју да постану саме себи циљ, већ треба да се

воз дестилата нафте. Интензивираном производњом

старају за постизање што већег створени су нови извори за пропривредног благостања у земљи. ДУКЦију извесних привредних доЖелезнице треба да служе као ба Р а са седиштем у местима, чисретство за што интензивнију Ј® станице раније нису уживале размену добара, чиме се све ви- повлашћене тарифе. Стога је бише развија трговина, а тиме и потребно да се у оквиру нопросперитет једне земље. вог подручја одобре тарифске I Према томе, железничка тариф повластице и од станице које саска политика мора у првом реду Д® Долазе у обзир за предају на водити рачуна о народној при- превоз ових производа. вреди ,како високим тарифским Најзад, с обзиром да је плодставовима не би неповољно ути- на Мачва са својим привреднала на размену добара и тиме ним и ен тром Шапцем за извекочила развој домаће привреде. сно ^ же в Р еме била лишена У другом реду долазе у обзир шинске . везе са осталим С Р ПСКНМ железнички интереси, који су п °ДРУЧЈем, предузете су све мепотпуно заштићени ако желеа- ре да се омог Ући размена добара ничка управа успе да приходим* изме, 5У 0Б0Г значајног привредод превоза путника и робе по- ног цент Р а " осталих места У крије све своје експлоатационе Србији. Израђена је већ и дииздатке. Преко те границе не Р ектна тарифа са возаринским треба да иду железнички инте- ста 0овима за превоз извесиих ресв ,јер, као што реко-смо, до- привредних добара, која долазе бит није циљ железнице. Повећа- у обзи Р између Шапца и других ње прихода долази само по се- стани ч а У Србији. Овим саобраби ако се привреда јаче развије. ћа Ј« им и гарифским мерама имаПривредно стање једне земље ће велике користи домаћа пољоИ тарифска политика њене же- привреда уопште, а нарочито видезнице стоје дакле у тесној ме- ноградарство, с обзиром да је

ђусобној вези. Свака промена

Шабац индустријски центар за

привредног стања показује се нз Р а ДУ вештачког гнојива тта железничким приходима, а У области међународн^ог саосвака промена у железничким браћаја робе и путника са суседтарифским ставовима има свој ним и осталим у обзир долазеутицај на унутрашњу и сиољну ћим железничким управама по-

трговину дотичне земље. Сасвим је разумљиво да примена вапред изложених принципа желевничке тарифске полити-

стигнути су споразуми о директном отправљању пошиљака са међународним товарним листовима и рачунању возарине, уко-

ке не долази сасвим до изража- лико не постоје глобални возаја за време већих привредних рински ставови, по лолкалним та поремећаја, изазваних економ- рифама учествујућих железница ским кризама или ратовима. на превозном путу. Тако су и наше Српске држав- У оквиру саобраћаја робе Мене железнице у овим тешким да- мачка — југоисточне земље понима услед ратних догађаја при- стоји директна тарифа за превоз ступиле методи покрића својих извесне робе између цемачких и раехода, који су стално у пора- српских станица. Наше железсту, путем повишења прихода, иице учесгвују такође и са свонедавно од робног, а пре крат- јим транзитним ставовима у диког времеиа и од путничког сао- ректним тарифама у саобраћају браћаја. робе Немачка—Грчка и Немачка Иначе, Српске државне желез- —Бугарска. нице после недавно извршене Овим тарифским мерама Српреорганизације активно учеству- ске државне желевнице не само ју свим ра-сположивим силама на да су олакшале привредном свеподизању домаће привреде и сво ту директну отпрему пошиљака је обнове. у оквиру поменутих саобраћаја, Наравно да се због геополи- него су и себи обезбедиле изветичких разлога изменила и при- сне приходе из тих саобраћаја структур<а наше земље и робе.,

ваЈкада јв човек знао зв ^ правило, да ко хође више да има, мора више и паметније да ради. Код рада пак у заједници, радионици или предузе&у, рад мора да будв и сложаи, јер несложам рад има за последице увек и велике губитке напора односно излишно трошење снага. У другој половини деветнаестогв и првим деценијама двадесетога столећа међутим појавили су са од некуд људи, који су раднике почели да уче да треба да мање раде а више да траже, а у предузећима уместо мира и послушности, да проповедају борбу и непослушност. Скраћење радног времена уз повећање иадница као и саботажа у раду и штрајкови постадоше програм радничких покрета. Ради што успешније борбе против послодаваца ови исти људи организоваше раднике у синдикате и друге борбене организације, а цело ово схватање од некуд поче да са сматра чак и науком па да се и на универзитетима предаје као »научни« социјализам. Радник постаде средиште пажње ових агитатора, који га немилосрдно гураху у борбу противу послодаваца и читавог привредног и друштвеног поретка у свету. Настале су серије штрајкова и уцвна између послодаваца и радника. Радници су полазили у борбу са уверењем да се проблем побољшања положаја радништва нија састојао у већем стваралаштву, него у већем отимању од послодаваца, Лоји су од некуд били проглашени да имају све и да радник то исто нема само зато што му послодавац на да и неће да да. Узалуд је искуство показивало да је број претерано рентабилних предузећа био врло мали, да је огроман број поедузећа радио са малом добити као и да ја ова добит била неопходна не за уживање послодавца, како се радницима објашњавало, него за унапрвђење самога предузе^а које ја гутало гро добити, пропаганда мржња према послодавцима ширена је и даље међу радницима и друштво |е гурано у међусобни интерни рат. Узалуд је са сваком ппопаш^у предузећа због ове борбе радништво оетајало бзз посла и број стално незапослених у свету достизао цифре оч десетина милиона људи, борба је терана даље као да је било могуће мање радити а виша имати, у раду са свађати а т тога виша користи очакивати. И свет ја морао да удари главом у зид. Привреда је услсд оиога дошла у страховите кри?е. У Сједињеним Амеоичким Државама поед овај рат сваки четврти човек био је незапослен и у свима доугим индустриским земљама незапосленост је постајала све вева опасност за читаво ро""јтво. Али агитатори класне бообе су са правили да незапосленост и не виде а нарочито да не виде узроке ове незапослечости: они су за све кривили послоп.авце и опо узимали само к^о нов повод за пооштрења борбе и неслоге у дрчштву. Разуме се да овако ни!е могло дуго да тпа!е јер свака заблуда може ла живи само извесно врвме. Људи су морали да прогледа|у и да запазе истину у цепој овој изваноедно смии.'љеној завери против мира и стваралаштва у човечанству. А чим се сагледа истина, одмах са и подесна решења људима намећу. Умасто схватања да је радник основни стваралачки чинилац у привреди и да све треба жртвовати раднику, одакле је после изведен и закључак о оправданости борбе радника против послодаваца, дошло је сасвим друго схватање да је основна велија стваралаштва у привреди не радник сам, нити пак сам послодавац, већ предузеће. Не ствара ни сам радник, нити пак сам послодавац, нити капитал уложен у алат и сировине, већ је стварање економских добара могућв тек

кад се сва три ова елемента удруже и сложно упрагну у стварање. Као год што биолошка &елија нације није појединац ве+1 породица, исто тако ни економска ^елија друштва није појединац него предузеће. Само из доброг рада предузећа може да се награђују и радник и послодавац а и друштво може да добија производе за своју потрошњу. Тако се дошло до схватања да је врховни интерес друштвени добар рад предузе&а а не међусобно отимање између радника и послодаваца. Предузеће треба у првоме реду да што више ствара, а то се може постићи само тако, ако управа буде заиста заповедала а радници заиста управу слушали. Тек кад се предузеће оспособи да што више производи, могуће је поправљати и радничку награду и сигурност послодавчеве добити коју треба упрегнути у боље организовање рада, набавку кориснијих машина и томе слично. Не може се тражити најпре награда па посла стварање, ред мора да буде сасвим обрнут. Уместо класне борбе за стварање је потребан мир, слога и послушност у раду и радним односима. Уместо првенства у награђивању долази првенство у стваралаштву, а награђивање је тек последица добре производња. Оваква схватања о путевима побољшања положаја радничких маса била су полазиа тачка за читав низ социјалних реформи изведених у земљама националистичких режима. Најпотпунијв до данас ова схватања су спроведена у живот у социјалном законодавству Немачке. Законом о уређењу националног рада од 20 јануара 1934 године предузе^е је проглашено основном +1®лијом привреднога ствзроња у немачкој националној заједници. Нису у раду предузе&а заинтересовани само радници и послодавци већ и нација. Јер ако предузе^е нерационално ради, нација ће уз више напора мање да има што доводи до осиромашења целе народне заједнице. Због тога држава узима на себе бригу да се стара да предузећа у Немачкој рационално стварају акономска добра потребна немачком народу. У томе циљу закон наређује старешини предузеКа да се сматра вођом националнога стварања а радницима да буду његови сарадници и помагачи. Старзшина је дужан да управља предузе^е добро и рационално а његови сарадници му дугују верност и послушност у послу. Ма ко да се о ове принципе огреши, бива кажњен. Ако, на пример, радник у предузећу мора да ради са дотрајалим алатом, он ће уз више напора мање да постиже, што има

за последицу смањење производње уложенога труда. Вођа првдузећа дужан је да. алатку промени, што ако не учини, нлтера&е га држава на обичну пријаву радника или организација рада. Ако се старешина предузећа буде часто огрешивао о стваралаштво предузаћа, држава ке га сменити и довести новога управљача. Али &е држава исто тако бринути да и радници свој труд најкорисниЈе улажу у прадузећа а то значи да својим радом што више доприноса стваралаштву предузеђа. У томе циљу су радницима на расположењу разноврсни курсеви за усавршавања у раду, књиге и учила, као и корисни саветодавци. Постоји џиновска организација Немачког фронта рада која има за циљ да оспособљава сва Немце за што веће стваралаштво у за|едници. Чланови ове организације су и радници и послодавци. Кад су националсоцијалисти предузели власт у Немачкој, 30 јануара 1933 године, немачки народ је имао преко 6,5 милибна стално незапослених радника. За неколико година живота немачке привреде под новим социјалним и привредним законодавством, незапослености је не само нестало, него јв Немачка почела да тражи и раднике у иностранству. Од противника нових ехватања проширано ја у иностранству веровање да је Немачка своју назапосленост решила тима што ја створила велику ратну индустрију. У ствари незапосленост је била решена на сасвим другим пољима стварања у немачкоме народу, грађењима аутострада, исушивањима мочвари и маеом других иародних послова. Ови послови су ометани ваћим ангажовањем радних снага у ратној индустрији. Тако је, на пример, од преко 10.000 километара аутомобилских путева, пројектованих и са осигураним финансирањем, Немачка успела да до рата изгради свега нешто преко 3.000 километара. Ост^так је остао као радна и стваралачка резерва немачкога народа који се оргнизовао у што већем стваралаштву и коришћењу својих стваралачких могућности. Код нас је политика штрајкова и отимање од послодаваца за рачун родника вођена баш пред сам овај рат. Сад св код нае прекинуло са класном борбом и прешло се на политику сарадње и слога изма« ђу послодаваца и радника. Уместо ранијих радничких и послодавачких организација, створена јв Српска зајадница рада као заједничка организација свих Срба који св бава стваралачким радом ма у коме виду.

• ШШШ -

Нр •* г »" чч ШКШШ I » . ( § * ' љ : ' Ј

Л|1

»ш

шшШлљ тај јјј ШШШ ј. ЈШМШМ ^ ШШШШг ^ ^ ј »V ч ■ 111 ■1.. . ШШ

ШШШМШиШш Ш

вшш

1

Једна група сеоских омладннаца која је отишла у Немачку на п«и љопривредно усавршавањв