Српски народ

ИЗ ДНЕВНИКА ЈЕДНОГ НЕМАЧКОГ РАТНИКА

1111 © 1111Г /1 !!!

'лустрације од проф. Вилхелма Петерсенз, СС-ратнаг извештача

ДЕЛОВАЊЕ закона о инерцији у човека много је снажније него што смо обично склони да верујемо. Нико се радо не приучава новом, сваки се радо држи својих старих навика, згодних или незгодних. Могу да га мењају само принуда, свршени чин пред који би га ставили, или пак моћ убеђивања какве надмоћно јаке замисли или најзад каква снажна пропаганда која све повлачи за собом. Сваки немачки и европски војник у Совјетској Унији налази св пред свршеним чињеницама. Били смо сви начисто о томе да ово наступање ка Истоку неће бити пропраћено и појавамв, у сваком погледу, пријатне природе какве смо за време војне у Француској сматрали нечим што се само по себи разуме. Указују^и на то, ја и не помишљам на шампањац, фино црно вино, првокласну шунку и свилено постељно рубљв, већ мислим на оне најосновније услове без којих становник Средње Европе — такав је, шта ^ете му — мисли да не може да живи. Али чак и највећи песимист« може се у том погледу на Истоку сматрати пустим оптимистом: Ако би ми нако рекао да бољшевизам ваљда није стигао да упропасти баш све што су на крају крајева саздале толике генерације, нека зна и чујв ово: Упропастио је баш све, и то темељко и без изузетка! Све оно што су новине раније писале о јеврејској звери под образином бољшевизма, никако нисмо баш сви били склони да у потпуности верујемо. Данас, пак, знамо, као очевидци на лицу места, да сви ти описи не само што нису били одвећ црни, него еу шта више још мало и улепшавали ствзрно стањв. Свакако да нико више не помишља на неку културу онде, где је завладао јеврејски бољшевизам; међутим, не само што тамо нема ни трага културе, већ преко тога морате замислити прилике из којих је ишчезло све, ама баш све што ми везујамо и за појам »цивилизација«. На, свом путу, дугом преко 2000 километара, прошли смо кроз шуме, баруштине и пешчане пустиње централних крајева, ударајући у правцу Москве и скрећући потом на север. Нисмо били те сре&е да прођемо краЈеаима у којима има немачких насвобина, са њивама пребогатим плодом, нити нас је пут еодио кроз балтичке приморске државе. Оно мало већих насеобина које би се могле, уз нешто широкогрудоети, назвати градовима што их је наш твнковски корпус прошишао, затекли смо само као запаљене, пламте^е буктиње или гомиле још полузажарених рушевина које су још тињале, из којих су стрчали само димњаци, попут укоченог кажипрста лешине дигнутог пут наба. На сва стране нис/ло видели друго него грубо, искежено, наказно лице бољшевизма! Можда су они који иаиђоше за нама и који отпочеше рад на поновном подизању, нашли у лицу ове ззмље и његових сломијених и погажених људи бар неку утешнију црту, ма колико јадну. Ми смо, пак, гладели само у понор пун најјезивијих уЈкаса. Баш чиљеница што смо овдв морали до краја да се одрекнемо свих појмова о култури и цивилизацији, што смо морали да гледамо у овај помор, давала је и даје немачком војнику снаге за подвиге који често превазилазе границе свега што човек може да схвати. Јер ова се снага све наново поткрепљуЈе и лотхрањује, сваким сатом, мржњом према кривцима за све то, необузданом вољом да се ова јеврејеко-бољшевичка наказа што св дрско цери из овог понора, смрви, стави под ноге, изгази, уништи, како би се наша немачка отаџбина, како би се Европа, како би се цео свет, ослободио ове опасности. Али какви ћу ови данашњи људи у Совјетској Русији! У поређању са њима, најбеднији великоградски пролетаријат живео је управо роскошно. Тамо, на Истоку, свет се данас потуца само још у ритама и дроњцима. Чак и најпростије и најјевтиније купљено одело важи као луксуз и чини сумњивим онога који га носи. Где остаде нвхаданаи онај ск>ски свет који је иелом

појавом својом одавао снагу и здравље? Међу заробљеницима више н® налазимо таквих људи, пошто их уопште виша и нема. А исто тако 1>,ете узалуд тражити некадање увек насмејане, једре цуре. Сад се овуда потуцају полуодрасла, прерано сазрела деца и све као неке бабе којима може бити двадосет и пета, а може и педесета година. Неописива је беда деце. Видите читав један подмладак где раств посред прљавштине и погани, физичке и душевнв. Издајом и преваром, глађу и бедом, јеврајин је за свега двадесат и пет година упропастио овај народ од 165 милиона душа, искварио га је из темеља, опоганио га је и направио бестидним, подједнако га је сломио и душевно и телесно! Са мало изузетака, куће у овој земљи саграђене су од дрвета. Само по великим гомилама рушевина, зараслим у коров можете познати места где су се налазиле некадашње велике и лапе поседничке куће.

је су били отворили биле су примитивноЗлшто и крпити! Прозорска окна сад овде праудешене у јаме за рад на доњим де- важе као управо нечувен луксуз. На ввћиловима кола. ни прозорских окана, поред комади^а стакла који је остао из бољих времена, оста* Суморни изглед који пружају наееља так отвора за кован је даскама. још се појачава тиме што нема никаквв трговине ни промета. По селима нема ни Унутрашње просторије ових колиба у дућана ни гостионице. Ни у већим мести- СВ ® М У одговарају њиховом спољном изглема готово н® знају за неке пијлце. ДУ - се просторије састоје из неког трвма који истовремено служи и као остава Њиве које смо успут видели, биле су за Х рану и млеко, и као кокошињац за делом доста добро обрађене, али смо, оно неколико пилиђа, и као шупа за алат прошавши их редовно и опет сатима ви- и као цу ЖНИКЈ — па из велике кухиње са ђали све саму запуштену и необрађену малочае описаном пећи и малв собице п» земљу, па шуму, баруштина, ритове, па р ед ње _ у П р аво С у фантастични прљавштиопет шуму. Шума у тим крајевима дише на и смрад у ку*и; о проветравању нема управо самртном монотонијом. Ни одакле ни говор а ( ПО што се заковани прозори нич се не чује глас птице, нигда дл испрад кад не отвара ју. нас »шмугне« какав зец или каква срна. Једина утеха коју налази наше око по тим Међу малобројним и примитивним добескрајним, неизмерно тужним шумама у ма^им потребама, главну улогу игра гвокојима влада гробна тишина, јесте бреза. здени лонац у коме св ујутру, у подне и Не само што њено витко бело стабло пот- увече кгува све једно исто јело, кад кром»

са-Ка на лепоте милог нам и навиклог домаћег пејзажа, већ нам бреза овде пружа

Само је овде-онде по неки од тих двораца остао несрушен и неспаљен; у етраховито запуштеном и рабатном стању, такве зграде служе као бољшевички »заједнички домови«. На Иљменском Језеру маилазио еам на велике сељачке ку^е, на којима је остало још неког трага некада много цењених дрвених резбарија око прозора и рагастова, око »еимсова« и на чеоној страни крова. Они људи који св јоцј сећају врвмена пре »великог рата« исувиша су мало успомена сачували из онога доба. Једном ми је дошао неки оронули чича; етао је да претура по олињалом и отрцаном кожуху и најзад извуче неки замазани платнени завежљај, Узе да га одмотава и у његовој оронулој старачкој шаци појави се руска медаља за храброст. То одличје претставља све што је спасао и еачувао тај човек који је некад,' по завршетку прошлог рата, требало да буде наследник великог, лепог и богатог сељачког поседа. Да му Је икад пронашао ту успомену из прошлости, месни комесар би га сигурно убио. А при том та) »старац«, та рушевина људског би^а, по годинама једва да је нешто мало старији од мене! Колико ли је јеврејин измучио и измрцварио пуних двадесет и пет година ове некад доброћудне, једноставне и ведре људе, док их Је срозао на ступањ тих неповерљивих, подлих и подмуклих животиња у људском облику које су изгубиле свако поштовање самога себе и којима никад не смете да верујете. Цркве су које порушене, а коЈе еу пошто су поред властелинског дома биле једина грађевина од камена у месту претворене у складишта. Једном сам зашао у цркву коЈу су претворили у радионицу за оправку аутомобила. Гробнице ко-

пир, кад купус. Код »имућнијих« налазита неки пут и на »шчи«, кашу од савршено непросејаног брашна у којој гризетв и љуске. У ве&ини тих кућа постоЈи само Један Једини нож који се нарочито брижљиво чува, пошто га домаћица употребљуЈв и за дељење косе кад децу и мужа треби од вашију. Да ли је замерити нашем војнику што га је тек страховита зимска хладноћа у овим крајевима могла натерати да се настани по овим »кућама«. А и у тим елучајевима, ми бисмо прво евакуисали те стра^аре, бедна становнике потрпаЛи код суседа и добро их очистили брезовим мвтлама И водом; покидали бисмо са зидова остатке старих новина који су служили као неки »тапети« да бисмо сатрли бар најглавнија гњезда стеница. Кад пређетв границу у правцу Истока, одмах се нађете у савршено друкчијем свету. Кад се тамо нађете, из дана у дан осећате све ве^у чежњу за отажбином, за макар и најпримитивнијим редом, за животом који зна за каду и за сапун — овдашње »парење« не може се сматрати правим купањем —, жудњу за ведрим људима, за баштама и цвв^ем, за складном песмом немачке девојке. Да је само једном чути немачки женски глас! Расте чежња за све оним што на дому сматрају нечим што св само по евби разуме. А можда би св у овим крајевима Већа имања која су мекад нвкако и могло бвз свега тога кад бисмо » и за боља врамана и за сре^ниЈв 6јј _ , , сад су запуштена, запарложена. А п

и све што нам треба за одржавањв живота — ватру! Узбудљив је у својој беди и безнадежности изглед села које поштедише ратни догађаји. Чисто би човек жалио што и она нису изгорела знала људе,

нове куке некако су без душе слупане, на А то је баш х наЈгрознијв, најјвзивијв управо страшно примитиван начин. сазнање до кога наЈзад долазитв, лупајући Једино Јв етрах бранио овим људима главу да све ово схватите што ее овде дода под бољшевицима покушаЈу живети као га ђ а . Сазнање да су се ови бољшевици што приличи људима Као доказ за то опа- јевр вјеком батином у току чвтврт ввжање послужила ми јв чисто и уредно по- ' ' ^ дигнута нова зграда, што је отац и син по- ха изметнули у измучене јаднв животин.е, дигоше непуних петнаест дана по одласку у марву у људском облику која св у свом бољшевика који су, бежећи, били спалили ј 0Д у и у С војој беди потпуно одучила од кућу у којој су ти људи раније становали. оногд по ^ . цовек и живвш При подизању такве једне дрвене куие највише посла има око пе^и и димњака. То су огромна певи, налик на пекарскв, на чијем банку спава цела породица, а под коју се подвлаче и псето, и мачка и свиња. Сламни кровови су грозно запуштени, рашчерупани и, годинама необнављани, потпу- намих ваз ** I® п °Д ао и Дволичан, као но иструлели. »Њичево!« — »Ништа зато«, У животиње која је у опрези, сваког часа

тиња — од ведрог, веселог и простосрдачног смеха! Тај свет по вас дан дрхти и стрепи, неповерљив је према сввму и свачему; а поглед који избија из тих тупих,

спремна да скочи.

А врхунац овијс производа Јеврвј« ско-бољшевичког »одгајивања« љу« ди јеств животињски тупи »красноармејац«, неми, задрти, подмукли борац, коме је нај« бољи помагач и савезник запуштена природа н»®гввих шума, непоу»дано и опесно мочваоно тм.