Српски народ

Српшог гДГсноТзТона Земља Ј е обрађена као никада до сада у Србији

од Богољуба Кујунџића, министра правде

^ВАКА друштвена зајвдница мора да има извесна правила, извесан ред по коме ће се управљати, да би могла опстати. У колико се друштвена заједница повећава и више култивише, међусобни односи постају компликованији што изискује допуну и промену правила на основу коЈих се управља. Ако посматрамо ток развића наше државе, узимајући у обзир само период од добијања самосталности за београдски пашалук па надаље, установићемо исти процес и у њеном развићу. Нас овде поглавито интересује процес развића приватно правног законодавства, па ^емо у кратким потезима само то дотаћи. У прво време сва судска власт била је концентрисана у рукама владара. Доцније се известан део власти преноси на сеоске кметове, док се нису установили редовни судови са судијама који су морали имати специјалне услове за та звања. У почетку није било писаних правила по којима би се имало судити. Судило се по обичајима који су владали у народу Али, благодареви високом нивоу . хришћанског морала, који тада беше основа целокупног друштвеног живота српског народа, правна сигурност је била врло солидна. Обичаји, који су огледало његовог друштвеног живота, израз његових схватања, били су пуни мудрости и високе етике. Послови су се свршавали у четири ока, али су обавезе имаЈ1е једну солидну моралну основу и извршиване су много тачниЈв него данас. Такво стање, међутим, није могло дуго да остане. Образовањем новв и слободне националне државе, културни живот почео је узимати свв већег маха, тв су и приватно правни односи становништва и ако у једној искључиво^земљорадничкој и сточарској зеМљи, показали тежњу за све ве11ИМ развићем. Ово јв изазвало потребу за стварањем једног поретка са сталним писаним правилима, која би имала обавезу и зе онв који их прописују и за оне који их извршују и за народ. Приватно празни односи услед живљег промета добара, услед ве&вг наталитета, постају компликовани. Ово намећв потребу да се тим односима поставе трајни принципи и створи сигурна законска гарантија. Ондашњи владар, Кнез Александар Карађорђевић, увидео је ову потребу и приступио је изради Српског грађанског закона који и данас важи. На Благовести 25 марта 1844 године обнародован је и уведен у живот данашњи Српски грађански закон. Још непуних годину дана нас деле од дана када ће се навршити 100 година од ступања на снагу овог закона. Тек данас се може оценити колико је овај дан био важан у стварању Српске државе. Увидело се још тада, да трајни опстанак државне заједнице и њен напредак зависе, у првом реду, од сигурности правног поретка и заштите личне и имовне безбедности њених грађана. Приватно правни односи регулисани до тада, скучени појединачним одредбама и наредбама управних власти, а пож&миашИМ 1ПаВОМ, ДО-

бијају пуну правну сигурност кроз један закон. Систем кметског суђења, на основу неписаних обичајних правила, бива замењен писаним законом са постављеним трајним правним принципима. Правни живот улази у одређени колосек. Суђење се поверава људима са стручном спремом. Наш Грађански закон није оригинална творевина српских правника. Он је скраћена прерада аустријског грађанског закона од 1811 године. Али, несумњиво је да је баш аустриски грађански закон највише одговарао правном осећају нашег народа. Несумњиво је и то, да је наш законодавац на многим местима одступио од његовог изворника и озаконио је многе српске народне обичаје. То је и утицало да српски народ прихвати овај закон као свој, да осети у њему куцање свога била и да се лако прилагоди његовим прописима. Једино се и тако може објаснити чињеница да се ускоро навршава сто година од његовог ступања у живот, сто година његове примене, сто година какр у погледу основних приватно правних односа све обухвата и стоји изнад свега. I Наш Грађанеки законик испунио је несумњиво своју Еелику улогу. Он није уништио ни једну врлину Србина, он је напротив подигао његове етичке особине. Унео је ред и поредак у народ и искристалисао његово дубоко осећање правичности. Налазећи се пред његовом стогодишњицом, са правом можемо и морамо да подвучемо његову заслугу, што се и данас са несравњеним поштовањем и поносом спомиње изрека српског народа: »Правда држи земљу и градове«. од инж. Радослава Веселиновића, иинистра пољопривреде и исхране

^РПСКИ земљорадници су прошле јесени и овога пролећа потпуно припремили и обрадили своје њиве као никада до сада .Они су тиме извршили своју свету дужност према својој породици и своме народу. Нема скоро ни једне стопе обрадиве земље која није обрађена и заеејана или спремна за сетву. Можемо са пуном сигурношћу потврдити да никада до сада у Србији није земља била овако добро припремљена за сетву као што је то случај сада. Ако нам временске прилике буду макар и мало наклоњене онда можемо очекивати да у Србији неће бити глади ове јесени и идуће зиме. Планска пољопривредна производња у Србији која је наредбом претседника Српске владе гссподина Милана Недића уведена код нас прошле године доћи ће ове године до свога пуног изражаја. Све предвиђене културе и усеви су или већ засејани или се сетва истих ближи крају. Док је прошле године као прве године планске производње било овде-онде извесних мањих не разумевчња ове године тога нема. Истинз је да је озимих у.-ева због недостатка семена иешто мање засејано. Али зато ће бити сигурно васејано много више пролећних усева, И поред огкудицс у радној стоци затим и у многс чему лр>гом српски сгљак јг учинио крајњи напор и обрадио . свако парче земље.

Овде морам нарочито истакну- не сумњамо да ће сви земљорадти да су и наши градови, варо- ници запети и са својим породиши и варошице са Београдом на цама у току лета обрадити свочелу учинили огроман напор те је усеве како треба. Због тога су и они обрадили сваку стопу ће и сви варошани обрадити своземље што им мора служити на Ј е мале парцеле, које ће им олакшати исхрану. У осталом како земљорадници тако и грађани внају врло до-> бро да за њих неће дико другн обрађивати н.ихову земљу н гајити усеве и стоку. Досадашњим радом и напорои српскн народ а нарочито земљорадник је доказао, да Је разу«

част. Исто тако српска омладина свих врста није изостала иза села и вароши. И она искоришћује своје слободно време н обрађује своје баште и вртове. Ако данас некн путник прође кроз Србију н кроз њена пол>а

и насеља он ће морати констато- мео ново доба „ сздашње вати да је цела Србија обрађе- дике ^ ће лета на као једна узорна башта. То зати Својим радоМ српски је највећи прилог новом добу, доказује да је способан хи , који српски сељак н пео срнски рот Својим радом он ће 39Слу , народ чинн. Ово су они учииили жити сво ј е месго у вовој Евпотпуно свесно и ту је њихова величина. Српска влада н и>ен нретседНаравно да и поред добре прн ник Мнлан Неднћ су задоводвнв преме земље и сетве усева има кад виде да нх је српскн сељак још пуно пољских радова од ко- као н грађаннн послушао н обч јих ће зависитн крајњн успех радио сваку стопу сноје земље* тј. принос. Потребно је све усе- Задовољан је н цео српскн нзве на време обрадити и дати им род јер неће битн глади, а уз потребну негу. Међутим, ми смо то постаје поуздан у себе, у; уверени да ће сви радови бити своју способност ж вредвост. урађени на време и како ваља. Кроз српска поља, њнве, лнваЗна српски земљорадник да му де к ђаште, кроз вннограде и је добро обрађена њива његов цветне воћњаке данас струјн лаживот. Зна он шта значи нема- хор иовог доба — новог духа ти или мало имати хране. Овога радног и напредног. Вредне рује свестан не само сељак већ и ке српског народа кују депшу цео српски народ. Због тога ибудућност оеби н мајци Србијн.

Л'

)А ДАНАШЊИ ДАН забрујаће звона са свих православних цркава, објављујући највећи празник хрићанства, Васкрсење Христово, победу живота над смрти, добра над злим, истине над лажи. Нађено је што је било изгубљено, оживело је што је било умрло! Ако данас добро послушате звуке ових звона, осетићете поред све несреће у којој се налазимо, један призвук радости. Та радост усред беде, та победа усред пораза, долази отуда што је и у нашем народу нађено оно што беше изгубљено и сживело оно што је било умрло. Српски је народ стицајем прилика био на најбољем путу да се однароди. Вукли су га у југословенство, убијајући све идеале који су га надахњивали у његовој историји. Вукли су га у комунизам, уништавајући не само оне који нису пристајали уз ту идеју, већ и душу и морал српске омладине. Али, све је то прошло као ружан сан! Српски се народ у огромној својој већини отресао и југословенства и комунизма и вратио своме српском националном идеалу. Може доћи шта било. Може борба међу великима довести до било каквих државоправних заједница у којима треба да живимо, српски народ се осетио као свој, као јединствен народ, вратио се самом себи. Нашао је себе самога, оживело је у њему што бејаше умрло, — српско нацоинално православно светосавско осећање. Без свога националног осећања српски је народ био снага без очију. У једној лепој приповетки под тим насловом Симо Матавуљ прича о Херцеговцу Мићи Горчиновићу, необично крупном и снажном човеку, који је могао у два покрета да, преломи крајцару. Био је слаб у очима, па је с тога сам за себе у шали говорио да је снага без очију. Враћајући се после једног неуспежог подухвата, он је јахао напред, група његових пратилаца за њим. Он је био напред на коњу и како се сунце спуштало, његова огромна сенка отеЈ -ла св фантастично према обзорју. Што се гушке мрак хва-

одМомчила Ђ. Јанковића, бив. министра тао, он је на коњу све већи изгледао, докле најпосле не доби такве сразмере да изгледаше нешто надприродно. И одједном се његовим пратиоцима учини да оно ве беше живи створ, да то није он сам — „снага без очију" — него да оно беше један символ снаге српског народа — снаге без очиЈу* Кад год је губио из вида своје српско национално осећање, српски народ је лутао, слепо се ударао лево н десно, вндећи оно што не постоји, а не видећи оно што стварно постоји и давао је свету жалостан пример немоћи, неслоге, заосталости и слабости. „Само га је национално осећање уједињавало н давало му снагу за велике подухвате, који су изазивали дивљење света. Југословенство и комунизам устремили су се бидЛ ва ДуптЈг српског народа, да му ишчупају његово национално осећање* Отворена су им б ила широм врата за снажан и несметаи утшиај. Последице нису изостале — го је довело до најстрашнијег, слома у историји српског народа, Али српска народна мудрост каже: ,Ј"де несреће, ту и сраће има", а према ономе што највећи српски песник пева: Чашу жучи још нико не попи да је чашом меда не заслади. Несрећа, која се сручила на српски народ. отворила му је очи, вратила му његово национално осећање. Он данас више ни под каквим условом неће бити снага без очију. Очишћен у патњи и мукама од свих грехова прошлости одупреће се сваком искушењу и преживети све невоље. И исполинском снагом обрачунаће са свима онима, који покушавају и буду покушали да му униште и укаљају душу, да му из ње истргну најсветије и најплсменитије од свих осећања — његово српско национално осећање. Још нису све тешкоће преброђене ни сви насртаји одбијени, али је извојевана највећа победа — Она унутарња, која је основ сваке друге. Главно је било савладати оне који убијају душу. Имамо то поуздање посматрајући живот свог народа под најтежим од свих прилика. И са том вером прослављамо дачас вслики празник, не само као васкресење Христово, већ ш као васкресење душе свог народа. Зато је овај Ускрс ват УскреЈ