Српски народ

ша народма повзиЈа. Њихов високи идеал, ^ихова друштвена двлатност, н>ихови хумани појмови изражени су нарочито јасно у народним јстиховима посвећеним свечаној изјави Светог Сава — у тој вечној опомени српској госпоштини д« мегов отац, Немања, није истрошио своје богатство на раскош и на уживање, него је — »док је души место ухватио« — четири седмине свога блага потрошио — »градећи многе задужбине«, а три седмине — »зидају&и по калу калдрме и градеКи по водам' ћуприје, дијелећи кљасТу и слијвпу«. Сввтосавско православљв јв морална подло« га нашег националног мита. На твмел>има српскв народне втика, хриш^анске науке и грчковизантиског богословља, Сввти Сава је остварио српсиу национално-вврску синтезу и дао јој обелвжје народнв духовне културе, Тај први српски просввтитвљ и творац српског национализма спојио је у народној души државу и цркву, народ и веру, земаљско и небеско. И од тада Србин све вишв и више увиђа да је људски живот само привремено средство у служби неке трајне идеалнв сврхе која св не одрвђујв физичким постојањем човека нвго метафизичким бићем васионе. Али, иако живот сам по себи нијв циљ, не претставља апсолутну вредност, он је ипак и као средство јвдна општа космичка потреба, и његова релативна вредност зависи од његове употребе. И када се на Косову поставља питање за Србина да ли ке се приволети земаљском или небеском царству, ок св одлучује за оне трансцендентне идеале који премашују земаљски живот, јер уколико се живот више посве^ује тим идеалима утолико и његова релативна вредност постајв ввћа. Стога и последњу одлуку Цара Лазара не треба тумачити као потцењивање земаљског живота, него као највиши изражај српског народног идеализма. Срби су изгубили битку на Косову али су спасли витештво и племенитост српског племена. Из пораза поникла је слава бесмртног јунаштва и триумф народног вечног идеала. На Косову је епски запеча^ено политичко јединство српског народа, а етички освештана заједница националног идеала који од тада постаје непресушни извор народне животне енергије и моралне величине. Из косовског пораза родила се кумановска победа. У погледу духовном постоји несумњива веза историске узрочности између та два догађаја, иако у погледу временском пет векова растављају први историски тренутак од другог, пораз од победе, узрок од последице. Зато и поред све своЈе трагедије, српски народ треба и даље да остане веран своме кововском миту, јер *е га он духовно препородити. И тај препорођај биће утолико поузданији и бржи уколико српски народ буде у стању, не топико да проникне у нове идеЈе европског мита двадесетог века, колико да прозре у непроменљиву суштину фарисејског мита свих векова. —ОСрпски народ има своју филозофију, своје погледе на живот и свет, своја схватања о Богу и човеку, о истини и правди, о мудрости и поштењу и т. д. Њима су прожета сва народна предан.а, све народне умотворине, у њима је и главна подлога српског народног мита. Управо тај мит је њихов духовни оквир, У тај живи оквир нароДна душа је утиснула, као свој расни жиг. два главна осе^аја, два основна појма, који од искони прате судбину српског народа. Наше народне пословице истичу истмну као највеће људско благо, а лаж као највеће зло из кога се ра^ају сви пороци. Али, никада човвк меће сазнати сву истину, јер »само Бог све зна«. »Бог никоме дужан нв остаје«, јер он види свв. »Ко право збори, Бога хвали«, јер угађа Богу који воли само истину. »Што је право и Богу јв драго«, јер Бог је сушта праведност и врхунац доброте. »Мирно срце Бога моли, а немирно еуза рони«. Стога »Боље је са мудрим плакати, него са лудим певатн«, јер са разумним човеком напредоваћеш можда и спорије, али поузданије, док са неразумним, па ма колико ти тренутно он корисгио, упашвеш мапослетку у пустоловину. Ради размишљања наших политичара и интелектуалаца, навешћемО и ову лаконску популарну изреку: »Луда памет — погибиЈа«. Зар тај мудри народни афоризам нв шиба, као бич, пустолове од 27 марта и »владу народне пропасти«?

Истина — права иетина — Је недостижна, Јер Је апеолутна. №вно царстао }е небеско. Она се не доказује; у њу се вврује. Ставови које у науци називамо аксиомима, само су њени бледи одблесци. Очигледност јв карактеристика наше земаљске истине која се доказује разумом. Ова релативна истина треба да нам постане очигледна да бисмо у њу поверовали, као што верујемо у аксиоме од којих полазимо у доказивању. У овом земаљском животу човек може само да истражује праву, апсолутну, истину али до ње никада не може да дође, У том душевном немиру лежи главни извор обнављања његове духовне снаге и напретка. Други високи изражвј српске народне мудрости тиче се филозофскв садржине самог појма о Богу и о човеку. У-метафизици Бог је само једна идеја. У српском народном миту Бог — Творац неба и земље, врховни судија свих људских дела и мисли — је сипа, једина првва и апсолутна сила: »Сипа је у Бога јединога«. Најве1лв је опасност за људе када они замишљају да су нека сила, па ма колику власт имали над другим људима: »Старија је је Божија но царева«. Ништа од човека не зависи, сем кад погоди оно што и Бог хоћв: »Човек налаже а Бог располаже«. Наш живот и наша смрт су у Божијим рукама. Они зависе од наше судбе, која не завис.и од нас. Али добро и зло су у нашим рукама- Човак, као оруђе, има одређену космолошку функцију; али као морално бике он је потпуно слободан Човек није увек само пасиван објекат, ништаван предмет у фаталном вртлогу космичких појава, зрно песка у мору, —- он је понекад и активни субјекат, свемо^ан чинилац, који верује у своју метафизичку слободу и своју творачку мо^ у свету моралних збивања, он је врховни господар својих душевних немира, као море својих таласа, а његове су жеље и тежње као зрна песка у узбурканом мору. Остављајуђи свакоме своју веру као најприроднију, српски народни мит сматра све репигије као добре, а међу н»има светосавско православље као најбољу. —ОУ прошлом веку, после првог васкрса Србије, захваљујући неуморним напорима Вука Караџића. пред Европом се открио сав значај српског народног мита. Први који су оценили његову културну вредност били су највиши претставници немачког духа тога времена: Гете, Грим, Ранке и њихови савременици. Од тада српске народне умотворине су превођене на све главније европске језике и дат је нов полет ускрслој души српског народа. Као онда, тако и сада, погледи српског народа управљају се великом немачком народу и међу Србима одржава нада да ке носиоци националносоцијалистичке мисли прихватити и наставити племените традиције својих духозних претеча и у европској заједници, која се ствара, признати српском народном миту онај идејни и морални ранг који заслужује. За такав књижевни и филозофски подухват, користан не само за немачки и српски нароД, него и за целу Европу, нико не би био позванији од писца чувеног дела о »Миту XX века«, Алфреда Розенберга. Народне умотворине — а оне чине српски народни мит — јесу колективно дело које се могло родити само као производ заједничких народних стремљења. Она дубока филозофија, која |е у њима изражена, потиче из самог народа и наставља се у духу народа. Она није творевина једног одређеног мислиоца и једног пролазног времена. У њој није освештано и коначно уобличено искуство само једног покољења и једног века, него свих покољења и свих векова. И као што је најве^и умвтник у

српскоЈ прошлости био сам народ, тако ке и у буду^ности највећи српски филозоф бити сам српски народ. Садашњица -ће оставити неизгладиве трагове, не само у историји него и у машти српског народа. И та садашњица — судбинска веза између српске прошлости и будућности служиће, и у најудаљенијим враменима, српском колективном генију као непресушни извор не само уметничких него и филозофских надахнућа. Ми већ сада можемо ре^и да та народна филозофија не^е никада напустити своју исконску и основну идеју водиљу. Та идеја је у једној изреци, коју наш народ никада ие заборавља, ни у часовима туге, ни у часовима радости. Ова српска пословица ]е, по мом мишљењу, најпунија садржином и најлепша обликом: »У добру се не понееи, а у зпу се не поништи«. Сујета, охолост, фарисејска гордост, Јесу твшки греси. Не треба никада дићи главу, али треба увек очувати своје људско доСтојанство. Шго год имаш више среће и успеха у животу, буди смиренији и скромнији; што год имаш више неприлика и невоља, буди ведрији и бодрији. Бог ставља у искушење чврстину твога карактера и јачину твоје аоље. Он ти већ допази у помоћ... Србине) ВеруЈ увек у Бвга и немоЈ никада клонутн духом. То Је наЈвеђа истина коју је доказао српски народни мит.

ПИСМО имали због чега да . .**' ратујемо, јер нам ]е самб одржчвање стриктне неутралности могло да обезбеди неокрњеност наше земд>е. И баш због тога што нисмо имали због чега да ратујемо, били смо гурнути у рат и против наше воље и иа уштрб наших интереса. Ми тада нисмо били свесни чињенице да мали народи не значе много, готово ништа, у џи• новском сукобу идеологија које данас воде борбу за превласт у свету, и улетели смо у рат логпуно неспремни, и изгубили тај рат пре него што смо га и поче• ли водити. Имали смо Косово без Косова, и још горе, имали смо рушевине које је требало раскрчити и на чијим преосталим темељима је требало сазидати нову грађеви~

Наша о

ну о којој нисуо имал иникакву претставу. У нама и око нас све је биЛо празцо и пусто. Садржинс, наше свести била је неодређена. И у том часу потпуне изгубљецости појавилз се у нашој спести једна искра љубави премз родној груди, праисконски осећај повезаности са земљом у којој су наши претци живели, чијим браздама ,је фина крв текла и у чијим гробовима њихове кссти леже. Та искра љубави добила је свој изражај у речима: Србија изнад свега и нада све! И пошли смо да обнављамо ту Србију, нашу вековну Мајку, за чије добро су покољења па• дала и на чијем олтару ни једна жртва није билџ сувише драгоцена. Ишло је тешко у почетку, а и доцније. Али ишло је Ми данас корачамо све чвршћим кораком на путу обноџе, духовне и привредие. Ако нам данас није тцко добро као тто нам је раиије било, не смемо да заборавимо да нам је боље него што нам је било после слома. Ми смо

свим гранама нашега друштве• нога живота. Рад је у пуном јеку. Цела Србија ради. Ммр^ред и рад је лозинка са којом наступа Србија на свом путу ка новој Европи. Баците поглед у који год краЈ Србије, било на сељака или радника, привредника или чиновника, на поље или у рудник, у фабрику или у иадлештво, сви раде и свуда се ради. Сваки појединац послушао је савет претссдника Владе и прегао свим силама да допринесе свој део да обнова Србије успе што боље. Та обнова, наша обнова успева и успеће још боље. Радом — обнови, а обновом срећнијој будућности, то су наше мисли на празник Христовог Васкрсбња. С. Н.

Шп