Српски народ

IкЏЂФмтин ст'-- ».цшкс «р!;5| ЗјУхЈЏји№8Ш8 Л1€Т1^Г«в№1ТМ-Ц« -г ! ИНР^Д11 *1&1 к"*' Н «*ТШСТНН1МН-«Д |; Лј|ц »мцну{н Г ПрМ11|М«Т1ШМ1Ш|| вИ^Н^1К4М|рГГ«М *{М#1)*^Ш61МН|т'.. I у *ИШГНКЦНЕГ1Ш;:лрМНМ1»|И*^«Е«'Ј. ';_ Ј *нн П7Ш : 1*лш мЦаттџтт ■ иттжттт-џн^ндвнсввжпмемриш.г лт$гптЂ$гттелнншћј^ттт&ф АМ : ншгт'пт сгттшЉге.нмпј титмгш-нгшт ж»«м1«.ити1•мр?- , »« «#е«тгнк6мт» мишмлгпнжвтик а1пид<,ц ј1 И ЈЈ Ј, 1 Ш||НН№НЈ|1ТИ»;л • 1 ш^аЈшадеиШад* тшснс кишшвгиг I 1 "4- * : »Р 4^ " - < ® Р^даш'- Ј ^ иж«к(И1нмн>.; . .^»ТН8Г«*«-Л.ШН 11ЈДМ-Н№К81МП'И ' зпШ1Ш Ш мшлшшт-&к- '■ ■ Х» &ИшФУа ш*ш« *.*. *1-|»г4ш«вгг«-М4

Мирослављево Јеванђеље УЗБУНА ОКО ЊЕГОВОГ НЕСТАНКА ПОСЛЕ 29 МАЈА 1903

од Ђ' о рђа С п. Р а д о ј и ч и К а, управника Народне библиотеке

^ УСКРСУ 1896 краљ Алекеандар ОбреновиК походио Је ^ манастир Хилендар, задужбину св. Симеона Немање и Св. Саве. Краљ је стигао у Хилендар на Велики четвртак 21 марта. Другог дана Ускрса напустио је манастир, пошто га је лретходно краљевски обдарио. »А братство царске Лавре, у знак благодарности за Краљевску милост, поднело је Његовом Величанству на дар два драгоцена старославна споменика: Мирослављево Еванђеље и Немањину повељу, као најстарије споменике српске писмености, који су у Хилендару били храњени«. Тако је писало у извештају објављеном у »Српским новинама« од 5 априла 1896. Како је дошло до тог поклона објаснио је после неколико година Стојан Новаковић у треНем издању својих »Примера књижевности и језика старога и српско-словенскога« (1904). За време краљеве посете манастиру Хилендару Новаковић је био претседник владе, а министар просвете је био Љуб. Ковачеви^, познати српски историчар. На Ковачевићев предлог, још пре пута краљевог .НоваковиЧ је свршио код хилендарског братства да се краљу подари Мирослављево јеванђеље. Новаковић је то урадио преко владике Димитрија, доцнијег митрополита Краљевине Србије и патријарха српског. Краљ је погинуо 29 маја 1903. Прва вест о нестанку Мирослављевог јеванђеља појавила се у штампи тек 22 септембра 1904. Лист »Опозиција« донео је ову белешку: »Молимо адвоката, посланика, потпредседника и — ово је главно браниоца масе пок. Краља Александра г. Николу П. Николића да обавести јавно мњење, шта би од оригинала Мирослављева Јеванђеља. То је била својина пок. Краља, а цени се на 80.000 дин. Кажу да га — нема_ Чиста посла!« 28 септембра 1904 год. у »Опозицији« је изишла и друга белешка. 29 септембра о нестанку Јеванђеља пишу и »Вечерње новости«. А »Народни лист« уводи стфлну рубрику: »Шта би од Мирослављева Јеванђеља?« Све то не доводи ни до каквог резултата. По Београду се проносе разне вести. Тако се н. пр. говори да је Мирослављево јеванђеље »тајно продато једном великом музеју на страни с погодбом да се инвентарише тек на педесет година доцније а дотле да се чува у каси1«. То се приписује краљевој околини. Кружи и вест да је Јеванђеље »однето из Двора ноћу 29 маја«. Секретар пок. краља др. М. Петронијевић изјављује пред неколицином у Гранд-хотелу »да ве^ прилично времена пре 29 маја 1903 Мирослављева Јеванђеља није било у двору но да је оно враћено у Хилендар«. Јавност се најзад замара и новине престају да пишу о Јеванђељу. Питање поново покре&е »Дневни лист«, који у броју од '6 априла 1906 доноси »новост« да се Мирослављево јеванђеи>е налази »у библиотеци млетачког Државног Архива међу драгоценостима сале Ређина Маргарита«. За ту се вест »Дневии лист« позива на италијанске новине »Газета ди Венеција«. Одатле узима и податак да је Јеванђеље поклонила Архиву кћи румунског посланика у Лондону, рођака краља Александра Обреновића. »Сада се све објашњава!«, кличе »Дневни лист« и даје овај страшни коментар: »Најстарији споменик српске писмености и наше старе минијатурне уметности, купљен за српске државне паре од манастира Хилендара, дат је као личан поклон, и ко зна из каквих разлога, макаквој влашкој рођаци! Људи који знају вредност тога поклона (?), и који знају шта је наша наука и Народна Библиотека тиме изгубила, не могу довољно осудити и тај вандализам бившега краља«. 7 априла »Самоуправа« прештампава ту белешку, а »Правда« поводом ње доноси чланак под насловом: »Цар-Немање благо или Мирослављево Јеванђеље«. У чланку се утврђује да је »Газета ди Венеција« јавила да је Млетачкој архиви поклоњен фотографски снимак, а не оригинал Јеванђеља. На копији се налази својеручна посвета пок. краља госпођици Катарџијевој. Због те посвете копија &е бити стављена »међу владарске аутографе и драгоцене дарове у дипломатској сали Ређина Маргерита«. О том преиначавању вести млетачког листа »Правда« је писала и у бројевима од 12 и 1.3 априла. Наслов чланка најбоље казује каква му је била садржина: »Мирослављево јеванђеље и неваљалство »Дневнога листа«. На ту се ствар »Правда« враћа и пет година доцније, кад о нестанку Јеванђеља полемика преко новина узима великог маха. У броју од 26 августа 1911 »Правда« говори о »грубој лажи« у којој је био ухваћен »Дневни лист«. О Мирослављевом јеванђељу било је речи у НародноЈ скупштини. Војислав Маринковић је упутио питање министру просвете Андри Николићу. Министар му је одговорио да га мрзи и да мисли на нестанак Мирослављевог јеванђеља. У »Трибуни« од 20 јула 1911 излази писмо о Мирослављевом јеванђељу упућено редакцији, а испод кога стоји као потпис: »Ваш пријатељ«. Тим писмом почиње велика полемика, која ке недељама да држи у узбуђењу целу нашу јавност. 26 јула дао је изјаву преко »Одјека« Љуб Стојановић, министар просвете у Влади која је образована 29 маја 1903. Јеванђеље се чувало у каси управника Двора. Због тога је Стојановић, на неколико дана после 29 маја, наредио Јов. Павловићу, ранијем управнику који је одређен да привремено врши ту дужност, да »Јеванђеље заједно са Немањином повељом Хилендару преда Народној Библиотеци«. Павловић га је тада известио да се Јеванђеље не налази код њега. Кад је раније предавао управничку дужност Блажи Мирковићу, предао је и Јеванђеље с осталим актима и новцима«. После 29 маја Јеванђеље није примио. Накнадна обавештења Стојановић је добио од Павлови^а неколико дана доцније, после једног разговора који је Павловић има с Миркви&ем. Мирковић је тврдио да је по налогу краљевом предао Јеванђеље првом ађутанту ђенералу Ј1ази Петровићу, који Је погинуо 29 маја. Своју изјаву Стојановић |е завршио овим речима: »Јеванђеље је дакле изишло из свог хранилишта, а по свој прилици и из двора пре 29 маја«. Љ. Н. Христић је преко »Триод 26 јулз изнео мишљвњв

да Је Јеванђеље само позајмљено краљу ради издавања, па је после свршеног снимања вр.аћено Хиландеру. Др. Милош Перовић је у »Дневном листу« од 30 јула изјавио да су му 1908 у Хилендару показане све старине, али не и Јеванђеље. Због тога мисли да оно није враћено Хилендару. »Правда« је у своме броју од 1 августа тачно описивала где се налазило Јеванђеље почетком маја 1903. Оно је било »у горњој прегради приватне касе поК. Краља Александра«, а та је каса »стајала у краљевом кабинету на самом ћошку двора из авлије, а према министраству унутрашњих дела«. 5 августа је »Штампа« објавила писмо Јов. Павловика, управника Двора у пензији. У писму се каже да му је Јеванђеље предато после повратка краљевог из Хилендара да га чува у каси. Октобра 1896 Јеванђеље је извадио из касе и предао Љуб. Стојанови-ћу, тадашњем професору Велике школе, да га носи у Бен ради умножавања. У мају 1897 Јеванђеље је враћено у касу. Године 1900 Павловић је пензионисан и тада је предао Јеванђеље новом управнику Блажи Мирковићу. Послв 29 маја Јеванђеље није нађено у каси. Затим Павловић говори о Стојановићевој наредби да Јеванђеље преда Народној библиотеци. Подаци које он тим поводом даје потпуно се слажу са СтојановиКевом изјавом. Сутрадан по објављивању Павловићевог писма, 6 августа, у »Штампи« почињу да излазе чланци Јов. Н. Томића, управника Народне библиотеке. Чланци носе наслов: »Шта је са Мирослављевим Јеванђељем?« Излазили су један за другим у четири броја »Штампе«. За Мирослављево јеванђеље Томи1» се интересује још од јесени 1903, па је »за свој рачун и у своје име трагао за њим«. Са више страна он је имао »поузданих уверавања да је краљ Александар наменио Јеванђељв Народној библиотеци«. То је њега као управника Библиотеке у првом реду побуђивало на трагање за Јеванђељем. Од Блаже Мирковића Томић је чуо да се Јеванђеље чувало »у једној каси, у канцеларији благајника управе Двора, са другим хартијама и старим на китом«. По наредби краљевој ђенерал Лаза Пвтровик однео је Јеванђеље у Двор и ту се оно »чувало у другој једној каси«. У лето 1907 год. господин X прилази Милану Ђ. Мили&евићу на Киселој води у Аранђеловцу и саопштава му тајну о крађи Мирослављевог јеванђеља. Господин X је чуо од господина У, да је господин 2 узео Јеванђеље. По повратку у Београд Мили^еви^ долази Томи^у у Народну библиотеку и поверава му тајну. ТомиЈ* је неће да износи преко новина. Он тражи званичну истрагу. Тада ће рећи имена господе X, У и 2. О господину 2 Томик ипак даје ове податке: »2 је жив; пенсионер; уредник књижевних и политичких листова; писац многих списа; пријатељ У био је велики повереник пок. краља и краљице; отуда је имао лепе користи, данас јавно брани стари режим пре 29 маја, али у потаји не презире ни кови... 2 је оно лице које је пустило прве вести о »нестанку« Мирослављева Јеванђеља у новинама из септембра 1904 год.; Ћ је онај што стално,- с времена на време, у туђим листовима покреве питање о том Јеванђељу, а у свом листу ^ути као заливен; 2 је писац оног чланка.~ у »Трибуни« од ове године, којим је распалио ово питање и начинио га врло актуелним«. (Наставак у идућем броју)

Прва страна Мирослављевог Јеванђеља Снимак Народне библиотеке