Српски народ

Д^РЕСКЕ у Дечанима заузимаЈу, по времену у ко]6м су настале, централно место у српском сликарстау XIV вака. Оне то место заузимају и по важности. И еасвим је природно што је теко, јер су оне рађене за најве-ћег српског владара, цара Душана, чија се држава простирала од Дунава до близу Пелопонеза. Основна идеја при изради тих фресака и није била друга него та, да цар створи највеличанственију скупину слика која је икад виђена у Србији и која треба да премаши све што се у то време могло појавити у области сликарства на Балкану. Фреске у Дечанима задивљују на првом месту своЈом огромном количином: има их преко хиљаду. Толико их канда нема ни у једној средњевековној цркви у Европи; ни у Србији није их топико насликано ни раније ни касније, ни у једној другој цркви. На њима је рвћено неких петнаест година (по прилици од 1335 ДО 1350), и у њихову извођењу је морао учествовати велик број сликара, иач-о нам је по имену познат само један, ко!и се звао Срђ. Утисак од толике множине слика, које су још уз то и одлично очуване, неизглади* је из ге^ања.

Фреске у Дечанима задивљују потом изванрецно великом разноврсношћу тема. Једна од главних особина српског сликарства на његову историском путу јесте да се стари циклуси прошиоују и уводе све нови и нови. Та особина је дошла у Дечанима до најпунијег нзраза. Не бројећи појединачне композиције, у дечанској цркви има неких седамнаест циклуса. Тежња ка епској опширности, која се, од средине XIII века, у српском сликарству из децени1е у деценију јасније оцртавала. обелоданила се у Дечанима у свој својој снази.

Врло многе слике илуструју еванђеоске теме, и илуструју их с необичном љубављу за појециности, само илустрација чуда Христових има преко двадесет, а страдање Христово је изнесено у тридесет сцена. Ипак се еванђеоске теме губе, као ни у једној српској цркви, у мноштву других слика. Нарочито је Богородици учињена велика почаст: сликари се нису ограничили само на сцене из њеног живота и њене смрти, него су израдили у њену славу цео један нови циклус од преко двадесет слика, које илустру1у стихове из Химне Богородици. Црквени календар је у Дечанима приказан цео, дан по дан; васељенски сабори су у пуном броју; композиције литургиског карактера су на почасном месту. Дугом низу догађаја из живота двојице светитеља, одувек омиљених у српском сликарству, — св. Николе и св. Ђорђа, — додати су циклуси у којима су илустровани животи св. Јована Претече и св. Димитрија. Страшни суд, релативно редак и скроман по броју сцена у ранијим црквама, испричан је у седамнаест слика. Два потпуно нова циклуса, чије су теме узете из Дела апостолских и Књиге постања, садрже сваки преко двадесет композиција. Пред нама је цела једна сликарска епопеја о хриш^анству. Многобројност и развијеност циклуса није једина 'особина фресака у Дечанима, Поред епске опширности, на њима долазе до израза, снажније Него и у једној ранијој. цркви, нарочито ове две особине, Које су уопште својствене српском средњовековном сликарству: склоност ка реалистичкој интерпретацији догађаја и хуманост осећања. При томе пада у очи да се те две особине не обелодањују само на појединим композицијама, него и у целим циклусима. Илустрације Дела апостолских превазилазе оквир уобичајених религиозних тема и образују једну врсту историског сликарства које хо&е да има веродостојан изглед и документаран карактер. На сликама из Књиге постања, готово у свим сценама излази се из зачараног Круга божанских и светитељских лица и улази се у историју и човечји живот на земљи. Оно дакле што је ново и важно на фрескама у Дечанима, то је што нја њима нису увек у првом плану само Христос, Богородица и светитељи, већ што су често у центар посматрачева интереса постављени људи. Толико чисто људских историја и тако изразито земаљских особина, толико грешника, болесника, просјака, блудника, злочинаца, проповедника, мученика, не може се видети на фрескама ни у једној српској цркви. У Дечанима је У слици обухваћен не само небески живот, већ и земаљски, и не само божји и светитељски, већ и човечји. Тачно је речено да фреске у Дечанима имају енциклопедиски програм и да изражавају цело Црквино учење. Не треба међутим превидети ни једну другу њихову основну особину, а то је да оне садрже идеју о српском царству. Дечанским фрескама се не слави само пантократор Исус Христос, коме је црква посве+>ена, него и аутократор цар Душан, који је дао да се оне насликају. Глорификовање владара и династије, од цркве до цркве јасније и в,е^е у српском сликарству XIII и у првим десетинама XIV века, у Дечанима је, и по броју слика које су у том циљу израђене и по идејама које те слике садрже, дошло до врхунца. Донаторске композиције су потиснуте у позадину, биографске су изостале, а главно место су заузеле композиције глорификаторског и триумфалног карактера. Паралела између пантократора и аутократорз види се у Дечанима чим се коракне у цркву. Преко пута од гледаоца указују се одмах с прага ове фреске око портала који води из нартекса у наос: десно Лоза Немањића, у тимпану краљеви Стефан III и Душан, изнад њих риновска биста Христа Пантократора, а сасвим у врху, на сводовима, Васељенски сабори. ВизаНтиске идеје о светости династије, о божанском карактеру царске власти и о екуменском значају царства нису ни у једној српској цркви истакнуте на фрескама јасније ни величанственије. У Дечанима се цар Душан слави и као триумфатор. То глорификовање је изведено на једној фресци која се налази у олтарској апсиди капеле св. Николе и чини саставни део циклуса који илуструје стихове из Химне Богородици. Илуструјући дванаести икос, уметник је насликао како Душан с породицом присуствује богослужењу на свом двору о ускршњим празницима и захваљује се Богородици што га је спасла од болести и помогла му да из борби, и са спољашњим и унутрашњим непријатељима, изађе као победник. На истој фресци се у исти мах прави поређење између Богородице, која је родила Христа, спаситеља света, и цари-

ФРЕСКЕ у

Снимак Музеја Кнеза Павла „Каин убија Авеља", фреска у Дечанима (14 век) Паралела између аутократора и пантократора спроведена је и у приказивању Христа. Двапут, у калоти кубета и на источном зиду у нартексу, Христос је насликан као владар света; на једном стубу у наосу, Хрич стос је приказан као пантократор са мачем у руци; у Страшном суду је у улози врховног судије; у Причеш^у апостола је у одежди првосвештеника. Више је него вероватно да су и илустрације Химне Богородици настале у вези са глорификовањем царице Јелене: химна Богородици је у српским црквама илустроаана скоро једино за живота Јеленина, први пут овде у Дечанима, а после у Матејчи и Марковом манастиру. Богате у идејама и темама, дечанске фреске су релативно сиромашне у уметничким квалитетима. Истина је да ни зидне површине, тако скучене у овој пространој цркви, пуној пиластара и прозора, нису била погодне за монументалне композиције. Али фреске у Дечанима су без монументалности не само по димензијама, него и по стилу. Ослободивши се постепено традиције рада у мозаику и давши у Сопоћанима најлепше примерке истинских фресака, српско сликарство је што даље све више напуштало аутентично сликања на зиду, да се у дечанској цркви готово сасвим окрене у правцу рада који је својствен сликању на дасци, стаклу и пергаменту. Својом декоративнош&у, мирноћом и минијатурношћу фигура, ЈТоза Немањи&а и Лоза Јесејева сећају на витраже. Богаташ у паклу и Пакао, две композиције од велике декоративне лепоте, вишз личе на радове изведене на пергаменту или стаклу него на фреске. Композиција Христовог јављања апостолима на Тиверидском језеру, рађена меко и нијансирано и са истинским осећањем дубине и пејзажа, има скоро све одлике »штафелајскиха слика. Поготову није увек на висини техничко извођење. Чешће но што би се очекивало у једној овако ваЖ« ној цркви, компоновање је небрижљиво, форме надувене или празне, материја папирната, боје хладне и бм сјаја, цртеж оштар и ужурбан, сух, — уметност се претворила у рутину, лепота у конвенционалност. Маниризам, који се почео осе^ати већ у Старом Нагоричину и ојачао у Грачаници, у Дечанима је на много **вста

од д-ра Милана Кашанина, директора Музеја Кнеза Павла

це Јелене, која је дала царству наследника. Такво глорификовање ниЈе код нвс доживела, ни раније ни та-< сније, ниједна владарка. ' Има у Дечанима једна композиција која глорификује Душана и због давања милостиње. То је она фреска на северном зиду нартекса на којој логотет Ђурђе у царево име приноси апокомвиј са златом Хри-> сту, који благосиља логотета и цареву породицу. Колико је та композиција, — јединствена у иконографији средњег века, — рађена у славу Душанову, види се и по тоМе, што су византиски цареви у то време били већ тсшико осиромашели, да нису могли давати цркви апокомвије. Идеја царства огледа се у Дечанима и у многобројности националних композиција и портрета. Осниван династије, Немања и оснивач српске цркве, Немањин син Сава, насликани су на по два места, дед царев, краљ Милутин, на једном, а царев отац и оснивач дечанскога манастира, Стефан III, на три места. Сам Ч а Р Душан портретисан је двапут са оцем и двапут са женом и наследником, више него што се икоји српски владар сликао у једној цркви. И царица Јелена је претстављена на више места, двапут с мужем и сином и једанпут са децом. Портретисани су у Дечанима и поглавар српске цркве, архиепископ Јоаникије, — кога је Душан поставио за патријарха, а он крунисао Душана за цара, — и царев канцелар, логотет Ђурђе, и дечански игумани Арсеније и Данило. Ни у једној српској цркви се не може наћи толико портрета: има их преко двадесет, — не броје^и портрете на Лози Немањића, на којој их исто тако има преко двадесет. Ту нијв у питању само побожност, ни царева ни његове породице, ни његових сарадника. У питању је глорификовање вла^ара и династије, истицање легитимности и божанског карактера цареве власти, слављење његова борбе за државу и веру, делење правде и милостиње, и његов триумф. Иако расути по целој цркви, ти портрети и композиције чине духовно јединство и истичу исту идеју, — идеју о моћи и величини српског. царства.