Српски народ

Мо

ешш

од д-ра Димитрија Најдановића, професора Универзитета

К. Напрпвник: Илустраццја за „Горски вијшац"

драм« (Франц Баадер) — уплиће се и драмат верништва Његошевог. Свет је леп, несумњиво. Ко |е као Његош опевао свелепоту васељене? Свет је тајанствен, несумњиво. Ко је, скрушен до убожјаштва, ока устрашенога и разрогаченога, са толико космичке туге и ексистенцијалне усплахирености као Његош завирио у очи Сфинге? Но свет је и божанствен. Као што се иза прозирних и замамних превеза лепоте крије скумрачан и опак лик тајне, чије је »Јавје од сна смукеније«, тако се иза смушенога феномена (»јавја«) тајноети скрива права и прва суштина — прасуштина. Његош )е на свој начин плагонист; Космос Ноетое, свет примарне стварности, »царство светлости« како сам он вели, царство које је поникло из »ума Творца сјајног, беспределног«, скривено постоји. Његошу је и сјајност Бога и божанскога света скрита »многоструким покривалом«. Дакле: и Мундус и Деус Абскондитус! То покривало ваља — открити. Не може се то ни песничким ни философским органом сазнања постики, Слично се, према древној мудрости, само сличним сазнаје. Свет интелибилни, свет божанствени, открива се само ономе што је божанско у човеку. Открива се тај свет духовном виду. Тв| духовни вид, ту религиозну интуицију назива Његош, попут мистикд Бемеа, »искром божанственом«. Она јв Лумен интернум, »унутрашња светлост«, која озарава и прозарава све тајне света. Зато после прве и друге визије света, поетеке и философске, имамо у Његошв треку визију: визију религиозно-филозофску, визију богословску. У овој визији мења се радикално лик бића, Биће постаје ојашњено и осмишљено. Сви парадокси и све апорије, еви дуализми и песимизми, сви крстови, раскршћа и беспу^а налазе своја радосна разрешења. Њ ег °ш с в са еобом и светом мири у — Богу. Две чаше тек се »смијешане најрадије пију«, Његош постаје слеп за царство појава и привида, али окат за — »ствар по себи«. Постајо видовит на оригинаран начин. Постаје — игуман Стефан, оличење еванђелске радости и блаженства:

МА ГЕНИЈА од једнога ткања, Једног струка. У једном једитом дару толико су преобдарени да се, чак, може гОворити о њиховом монструозитбту. Личе на једнооке . киклопе. И застрашују нескладом својих размера, Његошева је генијалност благородно усложена, дата као изливена у многострукоЈ.жонкресценцији више дарива. Зато он, иако размаха велелепних, делује благо и благотворно. Рецимо као горостаси Микаланђела. Корен је овог монументалног благогласја у Његошевом генијалитету, као код осталих малобројника духовне екумене, у сраслости и усредоточености два стваралачка принципа: народног и наднародног. Народног, јер је Његошев геније поникао из тајанства самородног тла, из огњене дубине предаштва, из оригинерне народне стихије. Он је самоник по превасходству. База је његове духовности иста она на којој су велики незнанци наши, а кроз њих цео народни колектив, драматизовали на белинама десетерца своја стравна и величанствена загонетања и одгонетања што их је судбина у свим заоштрењима усудовала. Црте духовног бика народног, понорног, тајанственог и штедрог боговством као »бездна« Његошеве »Луче Микрокозма«, исте су оне његошевског стваралачког икона и искона. У живом и нераскинутом споју са народом Његош се крепко задајао титанизмом националне енаге, брецаве и уздудњале као први дани стварања, а стравичне и усудне као тамна есхата прорицатеља блиског свемирског скончања. Наднародног, јер је својим влаетитим духом, тајним скривником своје личности, превасходно свим у свему све те датости, ту, да се тако изразимо, »физику« свог родног тла и тамо далеко, у висијама Платонова »наднебесног места« или »блаженог жилишта« како би он сам рекао, улетао у раскриљено оро грандиозних самотника овога света. Самотника као мученика и радосника, ратника и мирника, великих глаголпика и још већих молчалника уједно. У том Елеузису духа, у великој тишичи мистичног суерета Лепоте, Добра и И-

стине, с ове и с оне стране сеих сумњи и пота је само једна манифеетанта Иетине, пролаза, његов је лик добијао неземаљске чудна, хераклитовска »премена«, чак и црте, — она у свих великих и најве^их функција Суштине. Зато фазу »мечтанија« генија. до истоветности сродна пинеамента замењује умовање, адмирацију смењује која красе и увенчавају победнике живо- когитација, песника — филозоф. Сазнајни та и смрти. Над стаменом »физиком« на- потхвати и обухвати наилазе одмах, иза родности извијао се обелиск његове ме- колико невине толике варљиве, колико тафизике, која га је, обличјима и садржи- дивне толико прелесне драперије лепота, нама својим, спајала са најређим изабра- нешто тврдо, упорно, затворено, скривеницима »јудоли плачевне« (Његош), но. Његош се сусре^е са тајном, са ми* стеријом живота. Можда нема у свету ду,, хова у којих је сусрет са универзалном Као сви челници великих сазнања, архон- ' 1 , ' ,■ . мистериЈОМ би^а толико озбиљан, тежак ти философске спекулаци|е и откровите,, . . и потресан као у Његоша. ТаЈанетвеност љи истине и Његош Је почео својз »возре- _ . бића доживљуЈе он у њеноЈ космичкој ур-

нија« и »созерцанија« са дивљењем. Дивљењем као чуђењем. Прва кључања овога дивљења у знамену су мистичко-естетског ,, стенцију. Да, увек је тако у димензији измомента. У Његошевом делу, од почетка .

банистици, —- доживљује као судбину, судњеданост, апокалипсис, пеленгорску екси-

до краја, протиње се слој големих екскламаци)"а зј 'ело удивљенога срца. Ројеви усклика, артикулисани узбуђеном маштом једног ретког лепотовидца, маштом која ј 'е бићем свој'им изискрала из саме магике евета, роје се отприлике исто онако ним духовним хероизмом дао и верне окако се роје светови његовог Оца свемир-

ворног генијалитета: иза естетикона долази — трагикон. Горостасност Његошевог генија у томе је> што он, такврећи у пејзажу смртнога бола са пркосно забрављене мистериозности свебића, није ужаенуто склопио очи, већ ретким, чак изузет-

ске поези)"е, Бога. Баснословним откровењима лепоте света одговара Његош импресионизмом естетског баснословља. Ње> гош доживљуЈ 'е свет доиста далеко од сва> ког натурализма, у чисто песничкој тавма

писе и синтетичне формулације своје миетериософије. Друкше речено: он је имао смелоети да сазна и призна ужасну апоретику би^а. Његош Ј *е правилно схва^ тио свету дужност философа: он, философ, има Ј 'есно, управо што јасније да размеђи знано од незнанога, сазнајно од

зиј"и , — усхићењу коме у нас равна нема. Тај преутанчани естетикон, са премисама с . несазнајнога, или, говорено језиком модерпаганске раздраганости, еав Је у блистању . ,, , ,, _ не гносеологиЈе, интелигбилно од трансинновопробукених, као зора младих кликта- ' телигбилног. Отуда у Његошевом делу поЈа који као ритмом правилно заниЈанога ' ред првога други слој : поред циклуса пезвона извањаЈу первазе за целу велику ^ н ^ ' .. сничког циклус миелилачки. поему Цетињскога Пустињака. ,. . Но то је само »антитеза« Но то Је само »теза« ' „ Долази »синтеза«. Долази »антитеза« Ве* је, наиме, дивљење, дивљење као Горак је хлеб мислиоца. Филозофија је чуђење, почетак таЈ 'новиђења и тајночтења. мука духу. Велики мислиоци еу по правиНикад велики духови не остају при голој лу великомученици. Остаје се вечито при адмирацији. Севања и титрања лепоте до- питањима која никад нису — »питања«. Ниживљује Његош, врло брзо и одлучно, а- су храна духу. Пошто је испио песничку ко не као привид, а оно као поЈ - аву, као »чашу меда« Његош — миелилац искапио феномен бића. Ближе речено: Свемирско Јв и »чашу жучи«. Са тим, међутим, његов биве, космичка панорама овиЈ - ена је тан- духовни роман није окончан. Рекли смо ким и прозрачним плаштом символа. У ве^ да Је Његошева генијалност сложена. космичке, позорнице раскошна је гарде-У драмату песништва уплетен је драмат роба. »Аљинах је на небесах доста«. Ле- мислилаштва, а У оба ова — у овај »дуоа-

»Сре^ан ли еи, игумане Стефане, Како те је Бог весела дао!« Та блажена визија света и игуманостефанска ускршња радост треки су и завршни слој ' у Његешевом стваралаштву. Купола његовог диалектичког доживљаја света. . * Сложен је Његошев - геније, врло еложен. У најмогућнијем скраћењу приказана су овде три вида, или три основне категорије тога гени)'алитета. Њима одговара и тросложна структура његошевског света. То је, нема сумње, један посебни свет, свет како се открио самониклом генИј'алитету тропрестолном принцу нашег песништва, мислилаштва и верништва. Свет оригиналан, посебан, аутохтон. Тако и толико самосвојан да се и на њега, са извееном варијантом, може применити Икекилова теорија о »околном свету« (Умвелт-у), или чак философема Лудвига Клагеса о свету као »карактеру значења« (БедоЈтунгекарактер). Простије речено: то Ја само његошевски свет, свет-монада, дивни кров над главом једнога страдалника и још већег радосника. Па ипак је тај свет, мада као бисер излучен из једне космичким болом опхрване шкољке, свет близак и нашем народу и највећим претставницима духовне васељене. Па ипак је тај свет тако близак објективном свету и — Богу самоме. Он је народски и наднародски, и земаљски и надземаљски, и физички и метафизички не може бити више. Он, тај драматични, трагични и најзад спасенски свет, припада духовном бићу народа, богатом страдањем и боговским потенцијалом. Као што припада оном малом колу изабраних самотника. Самотника као мученика и радосника, ратника и мирника, великих глаголника и још веких молчалника. Још је тај свет усличен, колико је могу&е, и идеји и стварности једнога истинитога света, о коме јасна сазнања има само — Бог... Има генија од једног струка. Његошвв Је геније дијалектички усложен. Такав Ја и његов духовни космос, оличење свих »*вгових немира и емираја до у игуманокостефанско блаженство.