Српски народ
1
Ј№§>
л».аћена у готожјг
РПСКИ
недежни лии; Ј" Бр. 16. Год. П. / Београд, 8 мај 1943
ПРИМЕРАК
ДИНАР4
Ка новој сељачкој задружно] држави
Чекати, седети скрштених руку из било којих разлога или под било каквим изговором јесте велики грех према српском народу и његовој буду&носи. За последње две деценије ми смо пропустили већ толико у јаловом политичко-партиском прегањању и тдко мало урадили на економско социјалној организацији земље и на културном подизању народа. Зато сада без обзира на ратне и нередовне прилике не смемо више губити ни један час, јер модеран живот иде брзим ритмом и избацује из свога напретка и благостања оне, који не могу да се извуку из старих колосека и рутина демократско-либералистичких режима. То |е закон данашњице да се место хаоса и експлоатаци]е плутократског система мора стваратм иоа економско - соци|ални поредак, правичниЈи и напреднији, у коме ће рационак* нв лроизводња и правична расподела обезбедити благоста<№ по |единаца и напредак т* циЈе, У светлости националне катастрофе могли смо сазнати ову истину и стеки крваво искуство да јв кула од карата држава без здраве и солидне економско-социјале лодлоге и духовнога јединства. Овај трагични слом открио нам је непосредне и дубље узроке, који су до њега довели и указао нам је на путеве, којима морамо поћи да би поправилк тешке последице ранијег стања и обезбедили себи опстанак и бољу будућост. Наш првородни грех, извор наших несреКа Јесте у томе што смо после робовања са комплексом инфериорности трчали непромишљено за страним узорима. Напуштали смо лака срца чврсто тле родне груде, из које су извирале све наше врлине и наше традиције, које су биле највеКа снага српског народа у прошлости. Оне су га очувале кроз векове и оспособиле га за све велико и поштено што је до сада урадио у току своје мучне и бурне историје. Рад српских сељака у оквиру великих задруга са њиховим строгим патријархалним моралом и дисциплином послушности старешини задруге била је највека снага српског народа у прошлости. Она није смела да се као старо гвожђе баци м да се замени туђинском, накалемљеном организацијом, која није одговарала нашим приликама ни духу нашег народа. Засењене страним примерима, читаве генерације нису схватиле улогу наших задруга у прошлости, кОлико су то биле незаменљиве школе, у којима су се створиле оне славке плејаде самоуких во-
ђа народа, државника, дипломата и војника, које су часно водиле српски народ у најтежим часовима његове историје. Мислило се да дипломе и докторати могу да замене мудрост и карактер великих предака, хтело се премашањем и копирањем туђих творевина, производа других прилика и средина да замени задружна и патријархална организација српског сељчког друштва, која је извирала из највећих дубина народне душе. Она је имала дубоко усађене корене у родној њиви и зато је одолевала свима насртајима и издржала све тешке ударе мучне судбине једног народа, настањеног на једном од најизложенијих м<еста на раскрсници великих светскиц путева. Та површност ц заслепљеност ранијих генер^ција, које су се као идолима (;лањале свему што је У другом свету створено, потцењујући и нипод&штавајући социјалну и духовно-моралну организацију, коју је српски народ сам изнедрио из своје душе у току свога мучног историског битисања, нанеЛа је велике штете српском народу у његовом напору да достигне т. зв. велике културне народе на Западу. Кад смо се укопчали у модерни свет, морали смо с<е несумњиво прилагодити новим условима живота и ;'..г,а."Трв5ало>' јо г •' у?-зтит 'и све коструктивно и позитивно што је створено у европској цивилизацији, али нисмо смели ни одрећи се своје прошлости. Нисмо смели одбацити здраве традиције, нити напустити родну груду. Нисмо смели поступати као да смо табула раза, као да немамо ништа да сачувамо, него све треба да уништимо и да примамо само ново и туђе. Велика је опасмост за Један народ, за његов правилан и јдрав развој, кад тако наглс. прекине са својом прошлошЂу, са својим традицијама и са тлом на коме живи. Зато је наша новија историја тако бурна, пуна неочекиваних и чудних обрта, јер смо непромишљено преко ноћ хтели да постанемо копија других земаља. Узимали смо све без пробира са стране, неспособни да разликујемо негативно од позитивног, недорасли и наивни да схватимо да су многе и многе творевине са Запада имале само лажан сјај, који је скривао стерилност једнога друштва у декаденцији. И што овај скок није имао штетниЈих последица, треба захвалити томе што је гро народа на селу нагонски чувао свој патријархални мор«л из задружног доба, што су остатци задружне ор,ганизације
још живели и дејствовали, док је • ствараЈући све већи Јаз између варош јурила за новим и туђим, ј себе м села. ДАНАС, КАДА ОБНАВЉАМО СРБИ1У, ХОЋЕМО ДА 1Е ПОСТАВИМО НА ТЕМЕЉЕ, КО!И ЋЕ МОЋИ ДА ИЗДРЖЕ СВЕ БУРЕ.
Хоћемо ма њима да подигнемо чврсту и мо&ну зграду Нове Србије, под чијим кровом српски народ треба да се осети у своме дому. Господар своје судбине на својој њиви. Ковач своје нове величине у раду и културном стварању. Зато је потребно да знамо све наше грешке, грехове и заблуде из прошлости. Зато је потребно да имамо вољу
да их се ослободимо, да бисмо могли да градимо ново, чврсто и трајно, што &е извирати из народне душе и из родне груде. Да бисмо могли да са успехом учествујемо у утакмици народа, да бисмо извели наш народ из материјалне беде у којој се налази, морамо исто тако са разумевањем искористити све тековине науке и технике и све дра-
гоцено искуство великих европских народа, који су благовреме* но извршили своју националну обнову и створили нов поредак социјалне правичности и економског благостања. Тај циљ ми ћемо постићи само тако, ако, одабирајући и чувајући облике и начине рада и живота, који су нераздвојни од виталности српског народа и неопходни за његов опстанак, успемо да их прилагодимо потребама новог времена, искоришћују^и најрационалније све могувности, које пружа модерни свет.
Наш основни соцнјалнн и национални проблем
У том смислу треба разумети мисао генерала Неди&а који често и неуморно у разним приликама наглашава велику улогу наших задруга у животу српског народа, које у ноаом облику, прилагођене новим потребама и ррмликама имају да буду, „темељ нове сељачке задружне државе", како је он поновио у својој последњој изјави поводом предузетих мера да се оспособи задругарство да у потпуности данас одговори овим новим, опЧЈтим привредним и националним задатцима. Данас ни»з више потребно доказивати да место хаотичне либералистичке економије мора до&И организована привреда и примена планске пољопривредне производње у нашој гзмљи ве^ је дала позитивне резултате у том погледу. Пред нама стоји задатак да целокупан наш економски и социјални живот наше нове државне организације спроведема у оквиру великог европског простора у нашем народком духу према условима нашег економског развитка и наше социјалне стр ктуре. Ако се води рачуна о свима овим чиниоцима, онда је јасно да морамо поћи путем стварања задружне државе, која најбоље одговара нашим посебним припикама и која може нгјпре и најбоље да учини да постанемо способан произво1јач у колу европских народа ради свога добра и ради извршења своје дужности члана европске заједнице. Ми бисмо били осуђени на безизлазно животарење у немаштини и беди, ако не бисмо пошли овим путем задружног организовања нашега села. Дрвољно је да скренемо пажњу само на једну чињеницу, па да се увиди колико је овај пут неминрван. И колико смо грешили што раније нисмо пошли њи-
ме, него смр годинама и година ма лутали и дангубили. Остављали смо сељачки народ да се пати и тавори, док већина није дошла до Лросјачког штапа у режиму демократије и слободе, који су значили за њега експлоатацију од стране партија, банкара и зеленаша у рукама јевреја и масона. Та чињеница гласи да смо земља са 85% сељака-произвођача, у којој преко дв>е трећине сељака немају ни пет хектара земље да би са својим породицама могли себи да обезбеде потребан минимум за егзистенцију. Процес распадања задруга, дељење поседа у све мања и мања газдинства било је смртно зло које је претило животу и биолошком опстанку српског народа, а о коме ое нимало није водило рачуна у бившој држави. Напуштен самом себи, српски сељачки народ срљао је у пропаст, живећи у најтежим материјалним условимл, изван цивилизациЈе и културе, без прилике да искористи и примени срздства и могу^ности, које су другим народима пружале наука, техника и модерна организација. Генерал Недић, који је провео цзо свој век у најприснијзм додиру са српским. сељачким народом, умом и срцем јасно и дубоко схватио је да је основни наш социјални и национални проблем да се заустави процес дељења сељачких газдинстава и да је наш спас у задругарству свију облика, које ће повратити селу његову стару виталност и стваралачку снагу и омогућити му да применом модерних сретстава савремене поЉопривредне производње постигне максимум своје произвођачке мови. Са дубоким осећањем за све конструктивно и витално у српском народу, са изванредним смислом за потребе новога вре«? мена, у непоколебивој вољи да спаее српски народ и да му о-
безбеди бољу буду^ност генерал Недић без обзира на прилике у свету и у земљи предузео је да сврши овај велики национални посао, од кога зависи наша буду-Кност, благостање и напредак српског народа. Поред духовног припремања нашег света да схвати.значај ове реформе, после темељног и свестраног испитивања улоге задругарства у прошлости и његове мисије у изграђивању новог српског економско-социјалног поретка дошла је позната Уредба, која треба да рашчисти терен од наноса прошлих режима и да оспособи задругарство да изврши своје нове задатке. Као што је рекао генерал Недић у својој изјави поводом доношења те Уредбе српско задругарство мора да постане „заједничко добро целог нашег народа" и не сме да да буде ничија прћија нити поприште борби између разних котерија, остатака бивших странака. Сви ти елементи морају бити уклоњени да би задругарство могло почети да врши правилно своју функцију у данашњој привреди и уопште у нашем националном животу. У његовим редовима треба да остану само они који својим искуством, својим поштењем и својим националним духом дају гаранције да ^е задругарство ићи овим великим путем за спас сељаштва и за добро нације. ЧувајуЦи и даље ред и мир, као битне услове за опстанак српског народа генерал Недић, мислећи на буду^ност српског народа, улази у једну нову етапу своје реформаторске и препородилачке делатности. Он приступа економској и социјалној организацији српског народа, да оствари његов вековни идеал државе, правде, рада и поштења, која Ке имати достојно место у заједници европских народа.