Српски народ

Страна 2

СРПСКИ НАРОД

8 мај

Нелгљш пи&меа. Ж • 1 1 Двооој по туђим леђпма

/ У великој међународној поли!гицн је нота, коју је 26 априла Молотов упутио пољској емигрантској влади, дејствовала мно го дубље но што је то у први мах посматрачима изгледало. Ве'лики труд, који је уложен у заташкавање и смиривање атмосфере у престоницама „Уједињених нација", а нарочито у ЛонДону, није могао да спречи да се из последица Молотовљеве воте развије данас међународна контроверза највећих сразмера. Не само што сада учествују у расправљању питања, која су. се изненада поставила пред размишљање сваког европљанина, влада Сикорског и Кремљ. У з(араћеним земљама оба табора и у неутралним земљама сви.ју коитинена^а се питање прекида односа Москва—Сикорски третира надугачко и нашироко. Како су текпи догађајм Само по Себи уопшге ни.је важно за велику политику, у каквом су односу поједине велике силе према емигрантским владама. Несумњиво се евроггска политика све више удаљава од идеја, које су покушавале да у политичким правима и политичком угледу изједначе мале са великим државама. Будућност света лежи у знаку све веће надмоћи и превласти неколико в^ликих сила над целокупном светском политиком, док ће мале др>каве имати да се учлане на погодан начин, вођене својим поЛитичким инстинктом и геополијичким положајем у организациЈУ, коју ће велике силе да успоставе на континентима. Пољски случај је, међугим, начелне природе и важан је по томе што је рефлекторском светлошћу одједном обасуо цели мрачни сплет изукрштених односа, супротности и натезања, егоизама и ла/гентних дубокнх сукоба, који по стоје у једноме од зараћених табора ,и то у ономе, који се назива „Уједињеним нацијама". Сам ток догађаја је доста познат целој светској .јавности, па и нашој. На основу захтева емигрангске владе Сикорског, упућеног Међународном Црвеном крсту, да изврши преглед лешева у Катинској шуми, Москва је Једном веома оштром нотом пре кинула односе са том владом и самим тим пресекла сваку дискусију о судбини неколико стотине хиљада пољских заробљеника, који се налазе у Совјетској Унији. Једна изјава, коју је влада Сикорског дала јавности, није више спомињала захтев, који је • упућен Црвеном крсту али је ипак устрајала на гледишту да пољска влада у емиграцији има право да се интересу.је за судбину Пољака у Советској Унији. Оно, што је у овој изјави најзанимљивије, је чињеница да је на крају наглашено да ће свака пољ ска влада морати да заузме исто гледиште. У овоме завршетку Сикорскове изјаве већ лежи инЈдикација за будући развој самог пољско-сов.јетског питања. Јер заиста совјетска влада је послала одмах у ватру Ванду Васиљевску, „пољску Пасионари.ју", која ! је на челу пољског комунистичког одбора у Москви. Васиљевска се окомила у једнод .изјави на свога земљака генерала Сикорског, а совјетска штампа, кој ја је поред својих врло оштрих написа и коментара њену изјаву Донела у највећем публицитету, отворено пропагира да се влада Сикорског замени одбором ВасиЉевске. Не само у Совјетској Унији, него и у Сједињеним Државама појавила су се у пољској емиграцији, и то на њеном кра.јњем левом кри,/гу, мишљења која се поклапају са гледиштем Москве. Поред овог унутрашњег расцепа у пољско.ј емиграцији, који је изазват на основу пароле коју Је издалз Москва, придошла ,је као трећи чинилац са којим Сикорски мора да рачуна, критика .једног доста великог дела англосаксонске јавности. Ту се обележавају Пољаци као мегаломански шсјвени н као вечити елементи нерво- I

зе и немира у табору „У :, ""-!њених нација". Пробни балон Ако се сада посматрају чињенице политичким оком и ако се аналише њихова позадина, намеће се читав низ закључака, који у својој скупности за Европу не претставља.ју мање језиву слику од налаза у Катину. Пре свега, Пољска је 1939 године једном сво.јом половином окупирана од Совјетске Уније. Том прцликом је, поред стотина хиљада заробљених официра и војника, одведено у унутрашњост Сов.јетске Уније много Пољака свију сталежа, а нарочито интелектуалаца и крупнијих сељака. Број ових Депбртираних Пољака цени се у крилу пољске емиграције на преко 900.000. Мада се, после прео крета совјетскога става у 1941 години, пољска емигрантска влада од.једном нашла у једном табору са Сов.јетском Уни.јом, ипак се питање заробл>еника, и интернираца није решило. У јулу 1941 године Сикорски ,је потписао споразум са владом у Кремљу, по коме је имало да се регулише питање устро.јства пољских пукова у саставу црвене во.јске, али при свем том стварно решење о вог великог проблема није се помакло с места. Док .је Сикорски са својим одбором био на тај начин. у парадоксално.ј ситуацији према свом .великом савезнику, дотле је московска влада припремала већ одбор Васиљевске. Изгледа да је Велика Британија, коју је узвемирило ћутање Совјетске Уније у погледу њених поелератних намера, — под претпоставком њене победе — употребила владу генерала Сикорског као пробни балон. Сикорски је покренуо, као што је познато, питање пољских граница према Истоку. Било би врло наивно веровпти да опако .једно о'се г гљиво питање може да по^рене ма која емигаонтска влада у Лондону, без одобрења или чак без потстрека од стране Даунинг Стрнта. И политичком детету морало 1'е бити јасно, да ће иокретање тога питања изазвати потрес у односима између пољске емигрантске владе и Москве, а преко тога и између Велике Британије и СССР. Отуда се може оценити величина британске несигурности у односу према црвеном савезнику, када је и под ризик таквога потреса хтела британска влада да испровоцира јасан и опредељен сов.јетски став. Можда ће каснији историчари, ко.ји ће имати могућности да се задубе у архиве, моћи да констатују оно што се данас може само претпоставити, — а то је да је покретање питања пољскосовјетских граница послужило Великој Британији колико за њену политичку ори гнтацију, толико и за застрашење једног дела Свог јавног мнења, а нарочито јавног мнења Сједињених Америчких Држава. Ова, на први поглед парадоксална претпоставка је потпуно логична, када се узме у обзир праВи унутрашњи циљ британског савеза са Сов.јетима, очигледност британске жеље да овај рат дотуче две муве једним ударцем, и нова велика преоријентација британске политике ка игрању на начелу светске равнотеже. о коме ско на овом месту писали. Васиљевска на помолу Лондонска влада је заиста добила оне податке које је хтела. Совјетска Унија је изјавила, пре свега, да не мисли да пусти из руке ону половину Пољске коју је 1939 године окупирала. А да би и на другој половини Пољске у датом случају могла да врши пуну власт, почела ,је од тдгз момента Совјетска влада да одбор Ванде Васиљевске третира као легалиог претставника пољ ског народа и да у оквиру саме гтљске емиграци.је покрене врло снажну пробољшевичку пропаганду са врло оштром нотом против Сикорског.

Циљ овога маневра је потпуно јасан. Сикорски је са својим политичким пријатељима несумњиво националиста, и као такав претстављао би за планове о пенетрацији Европе бољшевизмом тешку препреку. Отуда Ванда Васиљевска треба да преузме његову улогу, било одмах при првој указаној могућности, било касније, кад томе дође време. И ствари би се онда, после једног слома европског фронта на Истоку, развијале веома једноставно. Од Совјета окупирана половина Пољске сматра се а приори совјетском територијом. У Оној друго.ј половини. коју би савезници покушали, по свој прилици, да реконструишу, дошла би на власт Васиљевека. Она би бнда имала да одигра улогу, коју су одиграле владе малих балтичких држава и да тражи приј.ем Пољске у Савез Совјетских Република. Самим тим би границе суверености СССР биле одједном у срцу Европе. Да оваква сазнања Ие могу бити пријатна водећим личностима Енглеске и просечном Енглезу, потпуно ,је јасно. Да, мећутим, ово оставља много мањи ефекат на Сједињене Државе, које су веома далеко и са чијег Је отсто.јања готово неприметан размак између Висле и Лабе, исто тако је извесно. Отуда се и даља игра Даунинг Стрита са Сикорским мора да посматра под персЛективом велике британске политике, која је Све друго само не вођенз ма каквим сентименТалним или сличним обзиром. Шта каже Иди Доњем дому... Питање, је ли се Сикорски обратио Међународном Црвеном крсту са знањем британске владе, уопште се не може озбиљно да постави. Као што је питање граница могло бити покренуто тек по саизвољењу Даунинг Стрита, тако је исто, — и утоШ? ко пре, — захтев Црвеном крсту морао бити одобрен од британских одговорних шефова. Да је то тачно доказује изјава, коју је Идн дао у Доњем дому 3 маја. После експозеа о стању совјетско-пољских односа, упитао је посланик Кок, члан лабуристичке странке, је ли министарство спољних послова било обавештено о иамери пољске владе да апелира на Међународни Црвени крст. Идн је на ово дословце одговорио, према Рајтеровом коминикеу: „Има ту низ личних питања, на која бих могао да одговорим, али сам сигуран да ћу дати на.јбољи прилог наетојању да се ствар смири, ако Доњи дом потсетим на пословицу да је утолико боље, уколико се мање речи троши". Идн није могао рећи јавно да је био обавештен о пољском кораку унапред, јер би то исувише оптеретило британску политику према Совјетској Унији. Он, међутим, није могао ни да каже да није био обавештен, јер би с једне стране био одмах демантован од стране Пољака, а с друге стране могао је да изазове утисак да емигрантске владе могу да раде свака на своју руку што год хоће, чиме би пао опет британски престиж. Одговор, који ,је дао Идн, разумео је цели ДоН>и дом. И зато је после ове његове изјаве легло ћутање на пољско питање. Доњи дом уме да води политику. ... а шта је ставио до знања Кремљу Шта је управо, према томе, желео Даунинг Стрит са пољским кораком? У појединостима се на то питање јо шне може дати прецизан одговор. Сигурно ,је, међутим, да је по среди једна демонстрација против Сов.јетске Уније. Тиме, што марионете Антони Идна убоду иглом Идновог црвеног ппијатеља, омогућено је самом Министру спољних послова Његовог Британског Величанства да може држати велике

просовјетске говоре. Он не мора сам да се експонира, .јавно изражавајући британску бојазан од бољшевизма у Европи и британску тенденцију да се са Совјетском Унијом политички понесе окр утицајних сфера. Ово не толико због Европе, колико због Средоземног мора, Гибралтара, Мореуза, Суеца и копненог и воденог пута за Индију. Идн је преко Сикорског ставио до знања Кремљу да не жели да се дезинтересује питањем, колико би Совјети заграбили од Европе. Г1о среди је иста тактика као 11939 године. Тада су Пољаци бачени у рат против Немачке најфантастични.јим обећањима. Велика Британија им није послала у помоћ ни .један авион, ни једну лађу, ни једну пушку; нити је, штавише, бомбардовала за то време немачку територију, да макар симболички покаже своје савезништво са Пољском. И као што је тада Пољска војнички жртвована, тако треба сада њена емигрантска влада да буде жртвована политички. Први пут као топовска храна непријатељу Велике Британије. Други пут као бели зец за медицинске опите савезнику. Москоа на убод одговара ударцом Поставља се веома интересантно питање о томе, хОће чи Велика Британија да сачупа св^г белог зеца за касније прилике, и хоће ли узети у заштиту сада С^корског, који је на себе кчвукао немилбсрдни гнев маршала Стаљина, — као је Идн назвао црвеног диктатбра у Својој изјави о Пољској. Или ће.жеља да се не покваре већ данас односи са Москвом захтевати да се Сикрсжи пусти низ воду. Да је оштра реакција Москве н прекидање оДноса с-а пољском владом у Лондону изазвала веома тешку импресију, види се не само по писању британске штам пе, него још више и по ономе, што британска штампа не пише о томе случају, а што, међутим, јављају дописници шведских, шпанских и швајцарских листова из Лондона. Даунинг Стрит је рачунао са совјетском реакцијом. Он је њу, шта више, и намерно изазвао да би видео колико се повени савезник још осећа јаким. Британска штампа је, што је веома значајно — све до Молотовљеве ноте од 26 априла брижљиво ћутала о Катинском случају и није донела ниједне речи од совјетског објашњавања. кбј ежели да на комичан начин поебаци кривицу за Катин на Немачку. За Москву је било питање политичког престижа према Великој Британији, да на овај убод сондом, који је имао да утврди стање духова у совјетском воћству, одговори најоштрије. И отуда је, уствјфи, прекид односа између Москве и владе Сикорско-г директан удар по енглеској руци, која .је ту сонду водила. Молотовљева нота била је званично упућена пољско.ј емигрантској влади. Њен прави адресат је, међутим, влада Његовог Британског Величзнства и Форењ Офис. Ни Москва није политички глупа, а искуство, које има са Великом БританијоМ од Черчилове интервенционистичке арми .је 1918 године па до данашњег чак и лаику ја?ног држања Лондона према Сов.јетима, учинило је да је тачно осетила шта Лондон хоће и да је одговорила на начин, који ће за Лондон бити најнепријатнији. Идн није очекивао овакав одговор. То је, после његове изјаве у Доњем дому, потпуно јасно. У то.ј изјави о« криви за ове догађаје само заједничког чепријатеља, Немачку, и натла'пава да ће учинити све да немачки маневар, коди је изазвао прекид односа, не успе. Тиме је'

опет заузео отворено став против совјетског држања, које кри ви пбљску владу и, шта више, њој подмеће да је она у дослуху са Немачком. Што је судбиаа одредила у погдеду будућноСти пољске владе Сикорског, данас је већ прилично јасно. Сам Сикорски ће остати у Лбндвну признати претседник пољске емигрантске владе, али ће, по свој при» лици, морати да измени ве-< кбликв сввјих сарадника да би Идн могао лрема Сввјетскбј У« нији да учини пбмирљив гесТ. Да ли ће тб вдобровољити Кремљ, велико је питање. Наги* њ.емо мишљењу да Совјетска У« нија неће више пристати да при зна марионету Сикорсквг, већ да ће форсирати Васиљевску^ Прекид одноеа је е те стране Моекви добродошао изговор и очекивани повод да на свод начин рашчисти пољско питање. Један је бели зец, дакле, за експерименте са Кремљом изба« чен из строја. Москва је то учинила радикално, залупивши тре-| ском сва врата која би могла да евентуално послуже као изла1з из пољско-сввјетске затегнуте ситуације. Да је сада у Лбндону, међутим, квд малих народа настала паника, разумљиво је и јасно. Целу политичку игру са пољском емигрантском владом ови су одбори у Лондону могли изблиза да посматрају. Када се Совјетска Унија усудила да да> наС на такав начин поступи. —< не према генералу Сикорском него према британскод влади која вуче конце емигрантских од* бора, — шта је онда остало од изгледа за мале народе европ« ског. Ис тока. ,и ..Агоистоки у агучају да једно1 Ј а даиа буде №осква и војнички победник? Двоструки је пут, којим Москва иде сводим циљевима. Пољски случај је то показао. С једне стране директна политичка пресија, а с др.уге стране постоде. свакако Ванде Васиљевске за све европске народе већ у припреми у Москви. И те би Васи« љевске биле пуштене у своје земље. Ма како би се извршило разграничење сфера између БрИ таније и СССР у Европи, оно би било само линија на кодој бв се извесно време задржала црвена војска. Али Васиљевске свих осталих европских народа, који би оетали с оне стране демаркационе црте, у британском политичком домену, кренуле би одмах на посао. А мали народи Европе, посматрајући ову велику игру за коју де везанд тблико милаона по. јединачних или порвдичних живота, толико егзистенција, могу много чему да се науче. Треба самв, надзад. да пвкушаду да ми» сле својвм главвм, и ничијом ту« ђвм. ,

пски АРОА

ГЛАбНИ УРЕДНИК, одгово. ран за садржину листа: Велибор Јонић. ј ВЛАСНИК: Мих. Станковић из Београда. РЕДАКЦИЈА И АДМИНИСТРАЦИЈА: Теразије 5 меиа« нин, I степениште (Палата Извозне банке). ШТАМПАРИЈА „ЛУЧ", Краљице Наталије 100. Тромесечна претплата 36 лџн. шаље се преко „Пресе", & д. Владковићева 18.