Српски народ

8 МДЈ

СРПСКИ НАРОД

Страна 3

Д0БР0В0ЉЦИ У СЛУЖБИ СРПСКЕ ОТДЏ&ИНЕ На великој и лепој прослави Св. Ђорђа, заштитника српских добровољаца, којом је приликом освећена и застава Петог добровољачког батаљона, говорили су између осталих капетан Вук Влаховић, командант батаљона и изасланик претседника владе министар правде г. Богољуб Кујунџић. Капетан Влаховић у своме говово рекао је: „Дозволите ми да ово свечано расположење употпуним нашом искреном српском добровољачком исповешћу пред вама и пред свима онима који желе да упознају стварни лик наше добровољачке душе и смисао нашег покрета. Осветили смо заставу на којој је лик Светог Ђорђа уоквирен српском тробојком и под њом смо положили заклетву пред Богом на верност народу и отацбинн заветујући се да ћемо следовати примеру нашег светог заставника". У свом даљем говору капетан Влаховић је рекао: „За доказ истине да смо на правилном путу позивамо се на нашу историју која је непристрасни сведок. Наша историја не зна за срп и чекић као знамења борбе за слободу. Не зна за петокраку звезду на српској застави, не зна за јевреје, робијкше и разбојнике као вође покрета за народно ослобођење. Не зна да су наши хајдуци и ускоци били пробисветски олош, да су палили домове, вадили очи и срца Србима, сипали со под кожу, вадили утробу и пекли синове рођеног народа. Међутим данашњи „шумски ослободиоци" не знају за други начин борбе. Због тога нас и не буне, него нам вређа понос и част што морамо да се 6оримо против таквих противника, па смо зато и неумољиви у борби против њих. Добровољци су устали у одбрану части и живота од нечасних којима смо захвални утолико што су као такви противу нас, јер часнима и није част да нечасни буду са њима. Свој говор капетан Влаховић ј'е завршио речима: „Дозволите ми стога да поручим са овог места свима онима код којих се није угасила и последња искра српског родољубља да нам се придруже да заједно корачамо с вером у Бога и бољу будућност под воћством претседника Владе народног спаса армиског генерала Милана Недића". Крај говора капетана Влаховића пропраћен је поклицима претседнику владе генералу Недићу и Србији. Музика је потом отсвирала: „0,ј Србијо". После говора команданта батаљона капетана Влаховића обратио се добровољцима изасланик претседника владе министар правде Богољуб Кујунџић следећим речима: „Јунаци, каже се да бој не бије свијетло оружје него да бој бије срце у јунака. Ја би са своје стране томе додао да није довољно срце и оружје него и иДеја, мисао водиља због које се бој бије, па да се бој и добије. Најбољи пример пружа епска борба српског народа и ова његова данашња катастрофа у оквиру друге светске катаклизме. Ту идеју ви сте носили у своме срцу од почетка ваше акције. За ту исту мисао ви сте у она невитешка времена тамновали, док су други пировали. Данас сте доказали да сте ношени високом идејом спремни и да умрете само да би Србија могла да живи. Мрзели су вас многи, јер сте мрели док су они спавали. Али упамтите једно: сутра кад покољења буду судила и ценила свакога према заслузи, служићете као светао пример чојства и јунаштва у најтрагичнијим данима иаше историје. Честитам вам славу у име претседника српске Владе народног спаса армиског генерала Милана Недића и у име своје. Живео Пети добровољачки батаљон", завршио је министар Кујунџић.

Генерал Недић о улози задругарства

У вези доношења Уредбе о престанку функција досадашњих претседника и члаиова управних и надзорних одбора Привилеговане аграрне банке, Главног задружног савеза, Главног савеза српских земљорадничких задруга и свих његових подручних завода као и свих осталих задружних савеза претседник Министарског савета г. Милан Ђ. Недић дао је претставницима штампе следећу изјаву: У оквиру предузетих мера на општем сређивању прилижа у земљи и унапређењу наше привреде, Влада народног спаса донела је и Уредбу о престанку функ-

вредни напор наше земље, како би српско задругарство заис*а постало заједничко добро целог нашег народа. Међутим, ова велика реформа не може се с успехом извршити без заједничке по дрнгке српског еељаштва с једне в помоћи држав# с друге стране. На овај начин држава ће омогућити да дођу до пуног изражаја и задругари и задружне установе. У том циљу Влада ће се постарати да задругарство и у размени добара постане важан чинилац, те тиме допринесе успостављању хармоничне сарадње између села и града. Улога за-

Генерал НедиЂ говори сељацима — својмм гостима: „Нова Србија 5и*е сељачка задружна држава". (Архив С. Н.)

ција досадашњих претседника и чланова управних и надзорних одбора Привилеговане аграрне банке, Главног задружног савеза, Гљавног савеза српских земљорадничких задруга и свих његових подружних задруга, као и осталих задружних савеза. Већ у почетку својих напора на оздрављењу наше пољопривреде, а у циљу да се обезбеди исхрана становништва, Влада је приступила спровођењу планске пољопривредне производње. Овим новим правцем у нашој привредној политици, који је већ до сада дао веома значајне резултате ,све наше привредне установе, а нарочито задругарске, дошле су у могућност да своју делатност развију на најширим основама и да тако и у овим тешким ратним временима буду од највеће користи по свој народ. Стога је било неопходно да наше привредне установе, а у првом реду задружне, доведу своју делатност у склад са општим државним привредним планом, јер само тим путем оне могу и у новим приликама у потпуности одговорити општим привред.-шм и националним задатцима. Поред тога, стојећи на гледашту да у новом уређењу Срби'е задругарство има да посгане темељ нове сељачке задружне државе, Влада народног спаса сматра да се већ сада им)а приступити увођењу задругарства и згдружних установа у општп прп-

другарства у томе правцу може бити од велике користи баш сада, када је нашем сељаку вајнужније да добије по праведним ценама пољопривредне алате и друге потребе које му недостају. У овом духу, а саобразно већ истакнутим начелима о значају звдругарстаа у обнови Србије, Влада народног спаса донела је поменуту Уредбу, на основу које ће, претседник Српске владе, на предлог надлежног ресорног министра, наименовати нове претседнике и чланове управних и иадзорних одбора горе поменутих установа. При овим наименоваљима Влада народног спаса водиће рачуна и о томе I да на чело наших привредних и задружних установа дођу задругари који ће по својим стручним, националним и моралним квалитетима дати пуну гарантију за успех задатака који им буду поверени. При томе ће се имати у виду да на чело задружних установа дођу људи који су својим радом на унапређењу српског задругарства задужили не само ову важну грану наше нацио налне д«латности, него и државу и народ.

Ко ли је сад на редуТ Страшан пример Пољака

Језиви налаз у Каћинској шуми који је одао један од најгнуснијих злочина у новијој историји — незапамћени покољ у маси који нема баш никакве везе са ратном акцијом — а који при том допушта претпоставку да ће се ући у траг још и новим масовним зверствима исте природе и истог обима, имао је запрепашћући епилог: Влада СССР, с једне стране у жељи да прекрати огорчена очајна запиткивања пољске емигрантске владе у Лондону, а с друге стране да би показала колико је мало брига за револт што га је широм сдета изазвао овај московски злочин, прекинула је дипломатске односе са пољском емигрантском владом. Од кад постоји чудовиште СССР, његова влада се и у сред мира истицала гангстерским манирима у међународним односима. Међутим, треба нарочито подвући околности под којима је дошло до овог прекида односа. Треба у две речи потсетити на историјат односа који су сад најновијом бруталном одлуком Москве прекинути. Које су најгла а није фазе тих односа? 1.) У лето 1941 године, убрзо пошто је Трећи Рајх ступио у превентивну борбу против СССР, чије су армије већ увелико вршиле стратешку концентрацију за напад на Европу, московска влада је „великодушно" додала читавом досјеу енглеских „гарантија" још и своју „гарантију" пољској емигрантској влади: Изјавила јој је да ће по завршеном рату поштовати источне границе Пољске какве су биле пре септембра 1939. То је она учинила свесна да већ више од годину дана труну толике хиљаде пољских официра, побијених од црвених џелата. 2.) Пољска емигрантска влада, можда охрабрена овом фамозном совјетском „гарантијом", стала је да се распитује не само за судбину својих официра одведених у јесен 1939 године из источних крајева Пољске, него и за многе стотине хиљада других Пољака (међу њима пола милиона деце) који су у ово време такође били отерани у Совјетију. Влада СССР на то даје неодређене, избегавајуће и одлажуће одговоре. После много труда, добијају се бар неки подаци о малом броју одведених Пољака; о осталима ни трага ни гласа. По свој прилици, у Москви знају где је која партија побијена, тојест ако су о томе уопште и правили неке поверљиве забелешке. 3.) Пред крај зиме ове године, влада СССР цинички поништава своју властиту „гарантију" из 1941 године, тојест просто изјављује да јој је „пукао ћеф" да повуче своју изјаву о поштовању источних граница Пољске. Запрепашћена пољска емигрантска влада обраћа се британској влади која је Пољацима још од почетка 1939 године сервирала читаву гарнитуру свакојаких „гарантија" и „свечаних изјава".

Али сад Велика Британија, уплашена и измучена властитим бригама, следује примеру свог московског савезника и поручује пољској емигрантској влади да „не дражи моћног савезника" у Москви. 4.) Док је пољска емигрантска влада још очајнички протестовала због овога, ударајући шаком по замашној хрпи папирних гарантија, „уговора" и „конвенци• ја" којима располаже, откривен је злочин у Каћинској шуми који јој отима јаук бола и ужаса. Прелази преко савета фамозног британског „гаранта" да не вређа другог „гаранта" — злочинца и инсистира на расветљавању по• јединости најгрознијег покоља у историји. Москва одговара прво цинички досеткама па кад јој се то доса^ило, просто прекида односе са људима којима је била дала гарантије. А шта сад ради британска влада? Да ли бар сад са своје стране протестује у Москви! Боже сачувај! Не само шго то не чини, него се кукавички клања пред моско а ским међународним зло• чинцима, муца нешто о неком „неспоразуму' и — да „не би дражила" онај Доњи свет у Кремљу, и сама одједном почиње пољску емигрантску владу називати „пољским одбором". Таквим називом за владу коју је у своје време обасипала признањем и почастима, влада Његовог Британског Величанства посредно кукавички даје на знање московској бољшевичкој гангстерској влади да је и сама прекинула службене односе са Пољацима. Ето краја толиких британских „гарантија"! Инсистирамо на овим нечувеним поступцима због тога што у њима видимо пример по коме ће се раније или доцније поступити и са онбм шаком људи из „југословенске владе", који избегоше у Лондон и тамо се претстављају као влада. Инсистирамо због тога што има их који дискусију о бољшевичкоЈ опасности прекидају оним комотним и шупљоглавим „'ма, Енглеска неће допустити!" Ево примера како већ сад „не допушта", како нечувено пушта низ воду оне које је годинама управо засула гарантијама, док нашој бившој држави није честито ни стигла да да неку гарантију. Инсистирамо због тога што ће џентлменска влада Његовог Британског Величанства под сличним околностима данас-сутра и ону шаку „наших" у Лондону прогласити неким „одбором", „клубом", „футбалским тимом", чиме ли. Инсистирамо због тога што хоћемо тим упозорењем да ублажимо будуће запрепашћење оних наших непоправимих или шупљоглавих сународника који још увек мисле да могу нешто да очекују од те шаке људи, који још увек шапатом препричавају вести са радиа о њеним „одлукама' и њеном „раду".

Прешплашише сво\е у заробљенишшву на СРПСКИ НАРОД Прешплашх ирима ;,Преса" Београд Вла/ковићева бр. 8 Тромесечна преШплаШа сШа/е дин. 45.—