Српски народ

1Мв)

СРПСКИ НАРОД

Страна 5

Свети Борђе

Ђурђевдан, слава добровољаца

У четвртаи, б маја, прославио је Пети батаљон добровољачког корпуса своју славу Св. Великомученика Ђорђа у кругу ка• сарне, основнс школе „Војислав Илик". Истога дана освећена је застава овог батаљона и иовопримљени Добровољци положили ^су заклетву. Овој прослави придружио се Штаб Српског добровољачког корпуса као и Старешински течај. Прослава је о&ављена у присуству лепог броја угледних званица, претставника власти, као и пријатеља српских добровољаца. Ђурђев-дан, који славе добровољци по целој Србији, све је више у знаку славе ових младих и храбрих претставника реда, мира и рада, спасиоца српских глава, пионира лепше будућности Нове Србије.

Тако Је мало дана прошло од како је основан први добровољачки одред а толико много догађаја протекло је у Србији и толико је много забележено позитивног и стваралачког у дневнику Српског добровољачког корпуса. У дане кад се Србија налазила на прагу страшног и истребљујућег грађанског рата, генералу Недићу пришли су пре свих позваних неколико десетина младих, фанатичних Срба, идеолошки спремних и једино способних да уђу у отворену борбу с комунистима.

тизанима. Она сазнаје да се у околини Београла, у селу Ражњу (Срез грочански), припрема логор за присилно регрутовање сељака у партизанске одреде. То се дешава месеца септембра 1941, кад партизани говоре на све стране: Вршићемо напад на Београд, па ако нам не успе да га заузмемо борбо.м, принудићемо га глађу. Нека београђанке пропиште за.једно са својом децом! Никић врши напад на логор и у двочасовној борби принуди партизане на капитулацију. У логору је било око 400—500 људи.

су странице Добровољачког корпуса. Али не само места борби, где су добровољци са знатно мање људства тукли веће партизанске одреде, већ и имена људи записана су златним словима. Имена Будимира Никића, Марисава Г1етровића, Милоша Војновића, Или је Мићашевића, Ратка Обрадовића, Душана Марковића путоказ су новим генерацијама добро вољаца. Будимир Никић оличсње је храбрости и организаторске способности. Марисав Петровић прелази у мит. Сељаци га називају „отац наш и мајка наша". Милош Војиновић заштитник избеглица, човек који је на Дрини задужио врло много Српство, спасавајући нејач и жене, и смештајући их у логор. Душан Марковић, попут вођа римских легионара, после борбе позива своје добровољце да обрађују земљу. Добровољци су прошле жетве обилно помогли нашим селЈанкама чији су мужеви у заробљени-.

Светм "ђерђе убија аждају (Цртеж Ђ. Ј.)

идеали и да се смрт њихова на бојном пољу не да ничим платити. Данас ствари стоје тако, да народ у доброввољцима глсда своје заштитнике. У недавној бор би у селу Лисовић заробили су добровољци међу партизанима и пет цигана. Цигани су служили партизаЉма за курире. Толико су далеко отишли, да наши сељаци неће више да им служе за везу. Колико су већ зла отстранили од српског народа, колико су пар тизанских одреда уништили, у колико су све борби били, па ипак укупан број мртвих код добровољаца не прелази 240. Треба погледати занимања тих добровољаца палих за отаџбину: студенти, приватни чиновници. радници, занатлије, сељаци. Има их из свих друштвених редова. Ста-

рост: од оних који су се борили у светском рату па до петнаестогодишњих младића. И данашњи састав добровољаца је такав. Из свих крајева Српства, свих доба, свих занимања, везани само великом љубављу према земљи и вери, они су браниоци реда, мира и рада, елементи реда који уништавају немилосрдно елементе нереда. Они знају да тиме чувају српске главе. Кад добровољца запитате запгго је у одреду, он ће вам рећи: „Не спасавам своју главу, већ српске главе." На томе им је захвална нација, и у њено име генерал Недић је толико пута истакао ову захвалност. Ви сте моја деца, рекао је генерал Недић, ви сте ме помогли у најкритичнијим часовима. Ви сте спасл« отаџбину! Добровољци у маршу кроз једно село

(Архив „Српски Народ")

Србија у то време. пружа страшну слику нереда и безвлашћа. Партизани вршљају по појединим градовима и селима, извес.ни крајеви су потпуно у њиховој власти. Наредбе Српске владе народног спаса допиру само до ограниченог простора реда и мира. На све стране одјеци пушака. У Београду се на брзу руку 'формира једна чета од 100 добровољаца. Вежба их Будимир Никић, будући херој Добровољачког корпуса, два пута рањдч у борби, сада са обема ампутираним ногама. За непуних десет дана вежбања чета Будимира Никића улази у прву борбу с пар

Погинуло је 17 а заробљено 13. У логору .је нађено много материјала који је показао да су вођи логора били београдски „комсалонци". Ту су били козметички препарати, сапуни, свилен веш, колоњска вода. После ове прве борбе с партизанима грана се основна чета у нове и нове одреде, да би једног дана постала Добровољачки корпус. Борбе се ређају: Ковачевац Велика Крсна, Космај, Губеревац Рача Крагујевачка, Наталинци Шаторња, Милановац, Ариље. У спеси као што су Хаџине Ливаде Петровац на Млави и недавни окрша.ј у селу Лисовац херојске

Добровољци помажу сељацима у обрађивању земље (Архив „Српски Народ")

штву. Херој из Петровца на Млави, српског Алказара, Ратко Обрадовић, вођа тридесет јуришаца, сада командир друге чете Пр»ог батаљона, такође улази у славне јунаке. Познат је његов говор грађанима Петровца поводом захтева партизана да се преда са својим јуришним одредом: „Идите и јавите свима и свакоме да се српски добровољци не предају! Ушли смо у борбу за Србију и Српство у најтежој несрећи. Кај нре смо имали један рат који нарсд није хтео а потом међусобно уби.јање. Рекли су нам партизани да, у случа.ју ако се не предамо бацјЈћ ? н с у ваздух динамитом. Л1и се не предзјемо, јер верујемо да радимо за вас, за народ, јер веру'емо да се боримо за отаџбину и нзш васколики српски народ по цену да сви изгинемо. Ја сам №ихове услове одлучно одбио и они могу ући у ову згргду само преко наших лешева!" Борба је тра.јала 60 часова. С једне стране .је било 2.000 партизана, а на другој само тридесет јуришаца. Резултат борбе: Петро вац је у рукама добровољаца. Партизани су имали 100 мртвих и две стотине рањених. Добровољци: 8 мртвих четири рањена и два нестала. Називани у почетку народним издајицама, плаћеницима, добровољци су морали са много горчине и тешкоћа да подносе ово ста ње. Они су успели да докажу народу да су његови прави синови, да их у борбу воде високи

Св. Ђорђе родио се у Кападокији од родитеља хришћаиа, а зо време цара Диоклецијана, познатог гониоца хришћана. Када је Диоклецијан сазвао сенат и на њему поднео предлог о истребљењу хришћана, против тога устао је Св. Ђорђе, који је и сам био члан сената. Пошто никакви разлози нису успели да се Св. Ђорђе одрекне Христове вере, Диокл 'Зцијан нареди да га баце у тамницу, да му на груди наваљају огроман камен и да овог неустрашивог Христовог војника излажу све новим и новим мукама. Све те муке као неким чудом Св. Ђорђе је издржавао светлим и радосним лицем, што је изазивало запрепашћење код његових мучитеља, а што је дизало веру гоњених хришћана. Када никакве муке нису могле да усмрте овога великог хришћанина, Диоклецијан нар^зди да му се мачем глава отсече. После телесне смрти Св. Ђорђа псчеше се појављивати многобројма његова чуда, од којмх |е најпозчати;.з оно у коме Св. Ђорђе убија страховиту аждају, која је из ј'3зера крај града Вирита, у подножју Ливанске Горе, излазила, хватала и прождирала све оне који су се језеру приближавали, тако да је град, да би умилостивио аждају, одлучио да јој свакога дана даје на жртву по једно дете. Када ог грађани изређаше тим својим жртвама, онда је цар морао да пошаље своју јединицу, али је Св. Ђорђе својим чудом спасава, убивши аждају копљем. У нашем народу указује се нарочито поштовање Светом Великомученику Георгију још од времена када су наши стари примили хришћанство. Драма његовога живота, смелост с којом се ухватио у коштац са незнабоштвом и његово самопожртвовано страдање, учинили су да је његов дан дочекиван са великом радошћу, јер цео српски народ

одувек је на Ђурђевдан с ведром вером у боље дане излазио ван својих домова и у природи ое заветовао на жртве и прегалаштво. Још у српској средњевековноЈ држави, Св. Ђорђе је био необично поштован и од Немање и од осталих српских владара, који су у њему гледали зашитника народа и државе. Св, Ђорђу су посвећен« многе цркве и многи манастири. Стари наши писци, Доментијан, Теодосије и Данило, износе масу података из којих се види како су наши најслазнији владари Стеван Немања, краљеви Милутин, Дечански и други са највећом искреношћу одржавали и ширили култ Св. Ђорђа, тог великог Христвог војника, који стално учествује заједно с нашим владарима и нашим народом против недаћа које би их снашле. Дух Св. Ђорђа кроз целу нашу историју уливао је снагу читавим поколењима, јер симболички приказ његове борбе против аждај>е поганства давао је потстрека свима онима који се боре за правду и истину. Српски добровољци, као и њихови стари, узели су Св. Ђорђа за свога заштитика, јер је тај Великомученик, у пуном цвету своје младости, поднео највеће напоре и жртве, које »доже да поднесе само младост прожета јасним и одлучним идејама, јасном вољом да своме народу послужи насебично до крајњих могућности .