Српски народ
29 мај
СГПСКИ НАРОД аш*
Стране 7
НЕДЕЉА ДАНА НА РАТИЦЈТИМА
Нов Гордијев чвор
Ној треба да се добро напрегне да би снео своје велико јаје. Т оиије рекао неки филозоф, већ хумориста Буш. Али баш хумористички цитат највише одговара хумористичкој ситуацији која^је настала у Вашингтону. где се два стратега препиру 15 дана како би могли да снесу јаје — план дзљих операција. Познато је да је после саветован.а у Казабланки саопштено свету да је тамо израђен план зз наредних девет месеци. А ево ни.је прошла ни половина тог рока, а већ опет мора.ју жучно да се препиру због новог плана. Значи, да је јуначки отпбр осовинске во.јске у Тунису покварио све британоамеричке рачуне. Покварио је не само тиме што је одузео непријатељу шест драгоцених месеци, већ и тиме што је приказао .јачину осовинске во.јске: кад је тал мали .одред могао да да.је отпора снази од четиои британоамеричке арми.је онда каква ће снагз бити потребна за борбу п^отив главнине осовинске војске? Да ли ће доћи до ,те борбе? То није рекао неки филозоф, дискутовало у Вашингтону. Стаљин тражи рз.т у Европи, Чан Ка.ј Шек тражи рат у Азији, Енлези траже рат у Европи. Американци траже рат у Азији, Руввелт тражи што бржи ефект ради потреба изборне кампање. Черчил тражи одуговлачен>е ради штедње драгоцене енглеске крвр. Ево Горди.јевог чворз. Америчке новине дочекале су Черчила чланиИма о потреби да се рат пренесе на Пацифик. При Испраћа.ју Черчила новине су писале и о потреби ратовања у Европи. Прва серија чланака била је намењена стварзњу у Вашингтону атмосфере иовољне за америчку стратегиску тезу. Друга серија чланзка мОра да олакпга Черчилу иОЛатање рачуна у домовини. На крају крајева, без обзира на то штз садрже комуникеи и изјаве, у Вашинг^ону је, изтледа, решено да се ниједном ратишту не даје приоритет, а да се Британија мора што више залзгати у Европи, а АмериКз на Пацифику. Рузвелт ,је ових дана обећао своме народу да ће већина оружане снаге САД војевати на иацифичКом раТИдату. Јапан у офанзнви Дзкле, Черчилу није иошло за р\ ком да издејствује максимално залагаНзб Америке у ебрОп ском рату. Тај иегативаи резултат његовог пута треба у изве сној мери Објаснити чишеницом да је Јапзн прешао V офанзибу и да је тиме показао да није луд да чека дбк Британоамери канци заВрше европски рат, па затим УДаре против ја.панске снате. Нипон је пбвећао своју ваздухоггловну ак'тивноСт у области Аустрзли.је и Нагомилава трупе на том сектору ратиштз^ А глав ио, прешао је у офанзиву на кинеском фронту и ломи последњи отпор последњег британоамерич ког вазала у Азији. Двадесет девета и десета а.рмиска група Чан Кај Шека прехпле су на страну нанкиншке вла де. Чу Лииг Таин, командант шесте ратне зоне, такоће је прешао нј страну националиста. Бро.ј дезертера, чунгкиншких вој ника, расте из дана у дан. Тако се испљљава резултат стварања мационлног држвног тела у Кини, чиме је постигннут психолошки момент од надвеће важности. Положај Чаи Кај Шека јЈ отежан тиме што се он морз 0 ружзно борити и против комунистичких трупа у Северно.ј Кини, јеп комунисти покушава.ју дз прошире свој утицај и на чунгкиншку зону. Чунгкиншка зона је остала без икакве помоћи од стране Американаца, и ово г>ззорно делује на морал Чан Кзј Шекових присталица. Њихов мо рал попушта под утицајем једне
важне чин>енице: кинески народ види да Ван Чинг Веј постизава више за добоо Кине путем сарадње са Јапаном, него Чан Ка.) Шек путем борбе. Под националном заставом Национална застава Кине побсђује интернационалну, коју држи у рукама Чан Кај Шек. Национална застава уздигнута је сада и на руској земљи. Генерал Власов, претседник Руског националног комитета, организовао је војску од стотина и стотина хиљада Руса, ко.ји се добровољно пријављују за борбу против интернационалног комунизма. Покуша.ј Стаљина да ски не са себе одиум интернационализма не може да смањи полет ове националне Власовљеве војске ,јер она зна да је Стаљин оваплоћење комунистичког антинационализма. Власовљева војска се најбоље показала, и то не само против совјетских герилских одреда у мочварама и шумама у позадин.и Источног фронта, већ и против совјетских пукова на фроцту. Она ратује не само оружјем већ и родољубивом речи: добро вољци зову црвеноарме.јце да напусте комунистичке редове и да пређу у редове бораца. за Русију. Успех те акције је огромаи. Десетине и десетине хи.љада црвеноармејаца напуштају своје јединице и покушава.ју да продру кроз линије комунистцчких патрола. Многи при томе гину од својих џелата, али је у току последњих 6 недеља у редОве ВлаСОвљеве војске стигло 10.000 црвенОармејаца, који неће дз се боре за СССР, већ су сппемни да се жртвују за Русију. бвај национални моменат одиГРаћ?. значајну улогу у претстојећ 11 борби на Источном фронту. Та борба непосредно већ Прегстоји. Обе страие завршиле су припреме, и битка може да почне сгЈаког дана^ Преступ м казна Пошто Британоамериканци »емцу никаквог ратишта нт коме би »'гли непОсредним додиоом сз гговинским трупама да поМ(.гну Стаљину његовој наредко.1 битци, то Лондон и Вашингт..н уверавају бољшевике и сами себе да помажу Совјетску Упи у ва-здухоаловним нападимт на европске земље. Ти напади настављају се са променљивом ,1ачином. али реа«цИ.ја на те на гчле постаје све. јача. Немачко противавионско ору жје !е. изгледа, усавршено дн?јЕКшег степена. Ево једие ечи зоде ко.ја то доказује. 24 мз^а 40 двомотОрних бомбардера и отприлике исти број ловаца напали .'V 1едан немачки конвој код ^оландске обале. Протииавионгко оружје Немаца пог> дило је 11 непријатељских апзоата ксји су се срушили V море. Немачки конво.ј није имао т битака ни на једном броду. Приликом сваког напада иа немачке градове Британоамериканци губе по 30—40 авиона, већим делом четворомоторних. ИС(С тско успешна је сада и одбрпиз Јужне Италије, где нема"кн пилоти помажу итали.јанским да сузби.ју злочиначки терор. Та.ј злочин бива све јаче и ,јаче кажњаван. Осовинскз авијација бомбардовала је ових данз Малту и британоамеричке луке за снабдевзње у Северно! Африци. А на територи.ји Енглеске било је жестоких рззорних бом бзрдовања, која су извршиле јаке формације немачких бомбардера челом по ноћи, а делом дању. Лоидон је био више путз нападнут и доживео ,је тешке дане. Иако злочиначко понаша н.е Британоамериканаца дозво-
.гавз Немцима да буду такође безобзирни у рату, ипак немачко ваздухопловство има обзира. према становништву и бомбардујући градове цил>а претежно у војне објекте. Оно никад не бомбарду.је села и варошице без војиог значаја, никад не поставЛ>а себи за циљ уништење цивилног становништва. Цнљ је слабљење непријатељског ратног гштенцијала. Британоамериканци пооштравају своје зв^рство према европском становништву. До сада су подмукло рањавали децу народа са којим ратују — немачку и италиЈ _анску децу. Сада су почели да рањавају и српску децу. децу народа ко.ји зову да буде на њихово! страни. Бацање паклених машина у виду налив-пера на српско.ј територи.ш то је нов злочин Британоамериканаца према нашем народу. На.ше гнушање према злочинцима је бескомпромисно. Правда ке победити Зверство у рату је доказ зверских инстинката тог нечасног борца и зверских циљева за које се он бори. Што де већи брИта-ноамерички терор, тим више Европа разуме да се Британоамериканци боре нехумано за нехумане циљеве. И зато Европа помаже борбу Осорине, борбу за правду. Остаје мало људи који верују да ће 1943 година бити слична 1918. Ову смешну паролу ширили су Енглези од почетка ове године. Ширили су без обаира на то што чињенице поричу ту паролу- Свет је увидео да сдичности нема. Нема сличности већ зато што је 1918 тодине Немачка имзла уза се три савезннка. а против себе цео свет. Имала де против себе и своју унутрашњу радничку опозициду. Сада де социјалио питање у Немачкој решено, не постоји ни најмање одвојености народних мзса од народне владе, не постоди ни над мање сумње у в-ођство државе и у победу државе V овом рату. Сада Немачка има не три савезникз, већ шест савезника у Европи и блок од 300 милиона људи у Азији. На страни Немачке де већина народних масз у свима земљама Европе, које нису у савезу са Радхом. Јер те на.родне масе у неутралним и у окупираним земљама виде да се Немачка бори за ндпредак човечанства. У атмосфери таквог поверења V историску миси.ју Нема-чке, ко да ствара нов социдалан поредак у свету, немачки народ де пун снага. и зато ће он, задедно са својим савезницимз у Тродном пакту, извојевати пОбеду у овом рату. М. Војновић
БЕЧКИ ФИЛХАРМОНИЧАРИ У СКАНДИНАВИЈИ Чланови Бечке филхармониде одазвали су се позиву да приреде низ гостовања у извесном броју градова у Данској и Шведскод. Концертима који ће се приредити у току ове скандинавске туриеје дириговаће Вилхелм Фуртвенглер. За сад су утврНени програми концерата у Копенхагену, Стокхолму, Малмеу, Гетеборгу и Упсали. У програм су унесена поједина дела Бетовена, Шуберта, Рихарда Штрауса и Теодора Бергера.
КУЛТУРНА НАГРАДА ГРАДА ХАМБУРГА Намесник Радха града Хамбурга досудио је Културну нзграду града Хамбурга за 1942 годину на равне делове драмском писцу Фридриху ХименУ и графичком уметнику Бруну Карбергу.
КормшшшрЈаМауМку Бољшевизирање Сједињених Америчких Држава узима свв веће размере. То нам показује недавно одржани комунистички збор у Медисон Сквер Гардену, у Њујорку, на коме је говорио потпретседник Сједињених Држава Хенри Волес, познати салонски бољшевик, »Српски народ« преноси слике из америчких илустрованих листова:
Панорама великог комунистичког збора, осветљекзг рефлекторима у Медисон Сквер Гардену
Хенри Волес, потпретседник Сједињених Држава, тражио }е у евом говору »заЈедницу привредне демократије Совјета са политичком демократијом Сједињених Држава а за постизавање заједничких циљева«.
Као други на овом комунистичком збору, говорио је професор теологије Франсис Мекмехен, као претставник Удружења за амермчхосовјетско пријатељство. Ово побожно свештено лице скгуриа ккје говорило о клању 280 владика и убијању стотине хиљада »ештеичка, прсфесора и учитеља од стране Стаљиновог режима.