Српски народ

СРПСКИ НАРОД

Страна 9

У земљи породипе Сунг Јуда подноси рачун Жтма палимшка џ ЧунГшшшц &лади

На висоравни Сечуан, у најзабаченијој провинцији Кине која се граничи са Тибетом, лежи на Јангцеу — град Чунгкинг. То је онај део Кине, који под маршалом Чанг Кај Шеком још увек продужава отпор против Јапана, област, која се може на-. звати и земљом породице Сунг, чији дух и традиција држи Чјшгкиншку Кину и влада његовим поглаваром, који је постао њихов слуга. Каже се да над Чунгкингом лежи густ вео испарења, једне смесе влажног ваздуха и сумпоровитог угља, који из стотине димњака куља, лебди над кућама и реком, и који у неку руку замрачује свест властодржаца овог дела Кине. Често је нецелисходно мешати личне моменте са политичким догађајима једнога народа. У случају Кине, то лично, било је од пресудне важности за постанак тзв. Чучгкиншке Кине. Овај лични моменат својим почетком личи на неку анегдоту. У другој половини прошлог столећа, живео је један сиромашни Кинез, који се звао Сунг. Као и многим његовим земљацима са перчином, ишло му је врло рђаво, тако да је потражио своју срећу у Новом свету. Капетан брода, којр је превозио исељенике непоанатој судбини, као фанатични присталица америчких методиста, преводио је ове беднике у хришћанство. И Сунг је том приликом покрштен и добио име Чарли Џон. Својом бистрином и побожношћу стекао је Сунг нарочите симпатије овог капетана, који га је приликом доласка на америчко копно, препоручио једном високом црквеном великодостојнику. Благодарећи томе дошао је Сунг у чувени Тринити-колеџ, где је 1885 завршио са одличним успехом своје теолошке студије. Судбина се осмехнула на овог некада бедног кинеског исељеника из Кантона. Да се чак и познати амерички милијардер Вандербилт заинтересовао за младог и интелигентног теолога. Вандербилт му је поклонио богата сретства за повратак у Кину, и створио му угледно место у методистичкој мисији у Шангају. И не само то } дао му је мОнопол за продају Светог писма на кинеском језику, чиме је положен камен темељац његовом доцнијем милионском богатству. Кинез Чарли Суиг имао је три ћерке. НајстариЈа се удала за богатог кинбСког финансијера Кунга, такође једног методисте, доцнијег министра финансија у Чанг Кај Шековој влади. 06? млађе кћери продужиле су своје студије на америчким универзитетима, једна, Чин-Линг, упознала се са Суњаценом, великим реформатором и доцнијим претседником кинеске републике, и удала се за њега. Најлепша и нзјмлађа, Меј-Линг, потпуно амерички васпитана, удала се за маршала Чанг Кај Шека, који је потпуно потпао под њен утииај. Ова чудна мешавина кинеских, америчких и хришћанско-побожних елемената, као наслетство Кинеза Чарли Сунга, показала се судбоносном у развоју чунгкиншке политике последњих година.

Створено је јевтино мишљење, да би Кина данас другојачије изгледала, да је бедни кинески исељеник Чарли Сунг, уместо трију кћери — имао три сина. Али то су празне претпоставке. Од пресудног значаја јесте чињеница, да је стицајем прилика проширен амерички утицај на једну далеку област, која не припада западној хемисфери и чији су духовни корени сасвим другојачији.

Чанг -Кај -Шек (Архив СН)

У сваком случају, гђа Меј-Линг мајсторски је извела, да би СвОга мужа, маршала и шефа државе, приволела да прими савете америчких саветодаваца Лајмора, Кириа и другиХ. Она је својим личним шармом, постала најпривлачнија код свих страних агената и посетилаца Чунгкинга. Лепа Меј-Линг, постала је тумач за све, и одлично се снашла у улози „прве леди" отпадничке Кине. Само њеном утицају има се заблагодарити, што је маршал Чанг Кај Шек обасипан свима почастима Вашингтона, и увршћен у ред од четири великих вођа светске демократије. Меј-Линг ни.је увек нежно поступала са својим америчким пријатељима. Пре годину дана објављено је њено писмо у америчкој штамгш, пуно огорчења, у кбме се жали на малу отпорноСт енглеско-америчких трупа које се боре у Азији, и које поражене налазе спас у пренагљбном бекству. Па ипак, Ова некрунисана владарка, није изгубила веру у Рузвелта, чија слика виси у њеном салону у Чунгкингу. Кад се положај маршалове Кине критично погоршао, МејЛинг, под изговором да иде на операцију у Вашингтон, одлетела је авионом у Сједињене Државе. Била је примљена са нарочитим почастима, стацовала у Белој кући, а госпођа Елинор Рузвелт посећивала је више пута у санаторијуму. Супрузи Чанг Кај Шека учињена је нарочита почаст, која до тада није учињена ни једној жени, а још мање Кинескињи. Позвана је од Конгреса и Сена-

та, да јавно пред њиховим форумом говори. Рузвелт, познат по својој дарежљивости у обећањима, био је необично галантан према лепој Кинескињи. Али практичног резултата за ово путовање није било. Чунгкиншка Кина остала је у истом положају, са свих страна угрожена, на једној изгубљеној позицији. Снови о једној стварној америчкој помоћи нису се испунили, једна илузија за другом нестала је, док је могућност за отпор све слабија. Амерички новинари, који су Преостали у Чунгкингу, нису нам дали ласкаву слику ове престонице на горњем Јанцегјангу. То је једина престоница на свету, која нема железничке станице, канализације и трамваја. УдобнОст, на коју је Европејац и Американац навикао не постоји. Оно мало трговине са палатама банака, дају Чунгкингу само кулису једне модерне цивилизације. Стотине хиљада људи живе у једном мравињаку примитивних уџерица и кућа. Главну атракцију за разоноду претставЉају многобројне коцкарнице, у којима странци и домородци налазе заборава у њиховим бригама и досади. Чунгкиншки долар пао је тако у својој вредности, да је тешко нешто за новац купити. Један министар нпр. који има месечну плату 12.000 чунгкиншких долара добија за исту суму, према данашњем курсу обрачунато — свега 1200 динара плате. Сиромашнб становништво страшно оскудева, Онако како само Кинез може да оскудева. Један амерички дописник, Носхард, пише: „Састајемо се еваке вечери, и Саветујемо се, како да нађемо излаза из ове СитуациЈе. Увек долазимо до истог закључка све је илузорно. Сви друмови и прилазни путеви ЧунГкиншке Кине, затворени су. Налазимо се као у паклу. Путеви које воде у Тибет непроходни су Од разбојника. Једино авионом могућа је јоц1 веза са спољним светом". Чунгкиншка Кина личи на опседнуту тврђаву, која не може да добије помоћ ни са које стране. Ни маршзл Чан Кај Шек, ни његова ерергична супруга са чудОтворним веровањем у Рузвелта, не могу спасти из овога безизлазног положаја. Питање је временз и кгутстелације великоазијске политцке, дОкле ће ова творевина прродице Сунг — која је у развитку мо■■• п не Кине одиграла овако жалосну улогу — затварати очи пред стварношћу? Е. фон Штернберг-Унгерн

У тренутку када такозвана „Атлаитска повеља" постаје беспредметна признањем совјетских завојевачких планова у Европи, појављује се и јеврејство са својим захтевима. Када је недавно путовао у Сједињене Америчке Државе, енглески министар спољних послова понео је у својој кожној ташни и један чудан докуменат. То су јеврејски захтеви у облику једног меморандума, који је упућен на даљу надлежност у Вашингтон. 1) ,,Уједињене Нације" имају за дужност и одрговорне су, да се постарају за коначно насељење јевреја после рата 2) Све неутралне државе имају удовољити својој дужиости и примити трошкове за издржавање јевреја, као и такозване емигрантске владе чије је зборно место у Лондону. 3) Пошто Палестина има могућности да прими велики број досељеника, то се захтева неограничена квота за усељавање избеглих европских јевреја. Ма колико скромни на изглед | били ови јеврејски захтеви, они имају за познаваоце јевреја сасвим други значај, када се узму у Обзир околности које су довеле до њене редакције. Светско јеврејство свесно је своје улоге у Овоме рату, таКо да може да тражи све, и то без приговора непријатеља сила Осовине, које имају да приме обавезу и одговорност за будућност јевреја. Светско јеврејство, као што се види, хоће сада да искористи прилику, да и онде успе и изгради позицију, где је до сада било мало изгледа или потпуно искључено. Јеврејски захтеви не остављају ни неутралне државе на миру. И њима се намеће дужност да'у њиховим границама живеће Јеврејске емигранте, обилно пот помажу. Новац за ту циљ требз да пруже „Уједињене Иације", при чему се нарочито циља на такозване ; ,емигрантске владе", „које су могле да пренесу своје резерве злата преко мора". Један јеврејски часопис чак отвор^но каже, шта се тиме жели: „Емигрантима из тих држава узимане су раније порезе и друге дажбине, они су морали да испуне своје дужности као грађани према држави. Сада ове државе треба да испуне своју дужност према својим грађани-

Ц „Национални фдшиетички савез" болесничких благајиа за пољопривредне раднике издао је прошле године за својв чланове укупно 221 милион лира. Од тога је отпало 163 милиона лира на болниие и лекарску негу по• љопривредних радника и њихо• вих породица, 52 милиона на оштете и потпоре, 4 милиона на амбулантно лечен>е и преко 1,5 милиона на купање и термална лечења. Ц На основу споразума између директоријума фашистичке странке и министарства за корпорације, одобрио је Мусолини оснивање „Националног друштва За жртве рада".

ма, који су постали избеглице", Један чисто јеврејски предлог за ову јеврејску трансакцију, дао је јеврејин Бару, секретар јеврејског међународног конгреса у Енглеској, као што је то Јавила јеврејска телеграфска агенција. Тај јеврејин тражи стварање једног фонда од ништа мање него 100 милиона фунти штерлинга. И подупире свој предлог овим јеврејским триком: „Ова сума претставља ратне трошкове за цигло један дан, тако да није никакав нарочити издатак, нарочито узимајући у обзир — да идућа година може да буде и преступна". Што се тиче усељавања, јеврејима највише сметају енглеска ограничења у погледу Палестине. Зато је трећа тачка „мемо-: рандума уперена против Енглеске. Генерални напад потиче од , ( покрета слободне јеврејске владе", како то јеврејска теле-. графска агенција јавља, „за ства рање једне јеврејске привремене владе, по угледу на друге „слободне владе", које су бројно заступљене у Лондону", Међутим светско јеврејство не мисли да ограничава своје захтеве само на Палестину, оно мисли на стварање једне „Великојеврејске државе", којој би поред Палестине припадале ТрансЈорданија, Сирија и Либа-. нон, како је то изјавио ректор јеврејског универзитета у Јерусалиму. Иза на изглед безопасног захтева „коначног настањења", крије се јеврејска жеља за укидањем свих ограничења, која су до сада наметнута јеврејима у погледу усељава^а. Министар спољних послова Кордел Хал, одговорио је на стављену замерку, да је за последњих десет година издано пола милиона дозвола за јевреје усељенике у Сједињене Државе. И енглески план, да се повећа становништво слабо насељене Аустралије од 7 на 10 милиона становника, натерало Ј "е јевреје да закуцају на врата у Лондону. Енглеска влада је изј'авила, да за насељавање Аустралије долазе у обзир само народи који говоре енглески поред Холанђана, Данаца и Швеђана. Из тога су .јевреји извели закључак, да овакав избор „мирише на националсоцијалистички метод".

Аиш ошушм1

Добро је да лоана)е»о ПИРАМИДОМ и /;а се у ово средстоо жојиомо по»здагм! таблетв Првгмв вветоаа Ог «»е С. 6р. 19999 од в-Х-1947' Добија се у свакој апотеаиЈ