Српски народ

[фуами, ум2>

Српски народ" за српску културу

Од првог броја, 6 јуна 1942, па до данашњег, 5 јуна 1943, Српски народ превалио је пут од Родине дана. Народ није народ ако и у најтежим тренуцима опстанка нема свог култуфног зрачења: лист није ли<ј ако своје ступце ши*е уступа струјањима културног живота. Културни живот у Срба увек је постојао, па је Српски народ у својим ступцима само наставио народну културну традицију. Залажући се колико су прилике дозвољавале да староставно српско културно зрачење одржи и очува, Српски народ, повинарски речено, за ову годину дана, на културном пољу, донео је следеће:

253 културне стране, 63 књижевна есеја, 39 позоришних есеја, 44 научна есеја, 323 приказа књига, 104 песме, 26 прича и хуморески, 25 рбпортажа о уметности, 156 уметничких цртежа, 60 чланака о уметности, 75 чланака о разним културним проблемима. Поред тога, Српски народ, и то само на својим културним странама, донео је велики број уметничких фотографија, илустрација, фотомонтажа, вињета, трудећи се да и у техничком погле.ду одржи леп глас српског модерног новинарства.

На својим културним странама Српски народ имао је за циљ ово: КЊИЖЕВНЕ ЕСЕЈЕ да даје у тону осећања ревизије наших књижевних вредности: да књи• жевне судове износи у виду културних констатација: да досадашња импресионистичка. и догматичка мерила замени енциклопедиским тоном, тако да естетички судови не буду само нациоиално већ и интернационално сигурни. ПОЗОРИШНЕ ЕСЕЈЕ да даје аналитички до мере да и управа и глумци и публика буду свесни да је храм српске Талије народно огледало; да се позоришне критике не пишу ради празне позоришне литературе; да се у позоришту негује оно што је национално конкретно, а не театрално пригодно. НАУЧНЕ ЕСЕЈЕ да даје у јасној намери како би на приступачан начин националној целини

Српски народ своје културне ступце широм је отварао и домаћим и страним културним радиицима. Извесни проблеми су јаче продубљени: о Св. Сави, Његошу, Б. Кнежевићу објављене су студије иових погледа, нових аргументација тако да иду у прилог доиаће историософије.. Генију Гетеа, Шилера, Лесинга, Бетовена, Иичеа, Планка итд., у више наврата посвећена је дубља пажња као универзалним претставницима земљв великог трансценденталног идеалирма, зеиље чији су највећи културни радници волели, поштовали и пропагирали културу српског иа-

рода, а ш се нисмо умели одужити како треба, поводећи се за тенденциозним политичким утицајима. У својим божићњим и ускршњим бројевима са удвострученим странама Српскн народ донео је прилоге, који по вредности не одступају прилозима рађеним и објављиваним у ранијим приликама и временима. За ову годину дана, гредећи староставним српским путем, Српски народ је окупљао и наше и стране прегаоце, којима немилосрдни рат није одузео веру у рад, наду на боље дане, мисао да се скрштених руку не сме седети. века, за друштво, и када је она на своме месту, њено дејство може бити само охрабрујуће. Примајући сарадњу како културних ветерана тако и културних полетараца, Српски народ постао је прегледник свих наших друштвених слојева.

ОМЛАДИНСКА СТРАНА, својом разноврсношћу, својом озбиљношћу, показала је да добар део наше омладине једва чека прилику како би своје младалачке мисли и своја младалачка осећања изнела пред старије.

„СРПСКИ НАРОД" ЈЕ НАСТАВИО СРПСКУ ОМЛАДИНСКУ ТРАДИЦИЈУ, КОЈА ЈЕ ДАЛА МНОГА СВЕТЛА ИМЕНА СРПСКОЈ КУЛТУРИ. ЧИТАЈУЋИ ОМЛАДИНСКУ СТРАНУ, И РОДИТЕЉИ И НАСТАВНИЦИ НАЋИ ЋЕ ОХРАБРУЈУЋУ УТЕХУ У ОВИМ ТЕШКИМ ДАНИМА. Најзад, Српски народ објавио староставно перо васкрсло, да је је и свој књижевни конкурс. добило полет националних сраз• Одзив је изненађујући. Про- мера. Нема ие«га из којег није сто се има утисак да је српско стигла прича или песма: за гра-

1И|1К1

11Ш1

КАД БИ СЕ КУЛТУРНЕ СТРАНЕ „СРПСКОГ НАРОДА" ПРЕВИЛЕ И ИЗДАЛЕ У КЊИГУ, БИЛА БИ ТО ДО САДА НАЈВЕЋА СРПСКА КУЛТУРНА АНТ0Ј10ГИЈА У ПРОЗИ, СТИХУ И СЛИЦИ.

"лА>

били од непосредне научне корис1 и евол\тивни напори човечанства, управо његових најозбиљнијих и најконструктивнијих преставника. Стране утицаје јудео-марксистичке, масонско-либералистичке, кварежне и рушилачке, да одстрани, да жигоше, да сачува и негује само нашу својствену културну индивидуалност, ону која је дала велику нашу стару књижевност, сликарство и неимарство, ону која је дала велико наше иародно песништво, у коме је па сјајан начин изражена и српска етика и српска метафизика и српска динамика. Та многостолетна српска идеологија, мудра, напредна, крепка — не треба никаквих страних утицаја, нити пак којекаквих повремених интелектуалних мода, јер у животном одабирању, српски народ је пре хиљаду година изабрао такве културне правце, да више нема шта да бира, већ само да и даље на њима ствара.

ПРИ СВЕМУ ТОМЕ, „СРПСКИ НАРОД" ДРЖАО СЕ СРПСКОГ ТРАДИЦИОНАЛНОГ КУЛТУРНОГ ИМПУЛСА, НАИМЕ !ДА СЕ УШТЕДОМ ВРЕМЕНА ПОВЕЋА БРЗИНА МИШЉЕЊА И ПРОИЗВОДЊЕ, БАШ КАО ШТО СУ НЕМАЊИЋИ, КАРАЂОРЂЕ И МИЛОШ БРЗО СТВАРАЛИ И ДРЖАВУ И ПИВИЛИЗАЦИЈУ И КУЛТУРУ, БРЗО А ИПАК СТАМЕНО И КАМЕНО,

РЕМЕК-ДЕЛО НАШЕГ СРЕДНЈЕВЕКОВНОГ СЛИКАРСТВА, ФРЕСКА ПРАОЦА АДАМА У МАНАСТИРУ СОПОЋАНУ (XIII ВЕК) (Снимак Музеја Кнеза Павла)

дом не изостаје село. Тешке придике повукле су људе у себе, нагониле их на размишљања, и у руке узимају пера и они који никада раније нису писали песме и романе. Књижевни ковкурс „Српског иарода" претвара се у национализацију а не етатизацију књижевности. Споредно је да ли ће конкурс дати и неку гениалну синтезу: главно је да књижевни полет постоји, да трепери, да се изражава, а доцније ће он лако наћи своје устаљено корито, своја оруђа да се усаврши, дотера. Главно је било пробудити вољу и жељу за културним, — књи-

жевним стварањем — а то је нашим конкурсом више него постигнуто. Ето, дакле, шта је Српски народ за годину дана излажења урадио на културном пољу. Српски пут једино може бити — културни пут: пут животонос• пог рада, пут уштеде времена уз повећање брзине производње, баш онако како су и наши стари радили, напрезајући своје живце и мишиће до граница које се зову: добро отаџбине. У том културном напору ми се сједињујемо и са претцима, а исто тако сједињујемо се и са потомцима, налазећи се на путу исте ми• 1ли, истог осећања: све за све.

КУЛТУРА НИЈЕ АПСТРАКЦИЈА: КУЛТУРА ЈЕ БУДАК, СВРДЛО, ПА ПРЕМА ТОМЕ И ПЕРО У РУЦИ: КУЛТУРА ЈЕ НАЈВЕЋА МОГУЋА ПРОИЗВОДЊА У КОРИСТ НАЈВЕЋЕГ МОГУЋЕГ БРОЈА ЉУДИ: КУЛТУРА ЈЕ ЗАПЕТИ, А НЕ ЧАМЕТИ. У лаком, козериском тону, светио је пажњу како старом, иСрпски народ, колико је умес- сториском, тако и модерном Беоност прилика дозвољавала, по- граду. Разонода је везана за чо-

СРБИЈА И ВИЗАШИЈА »...Што се нас Срба посебно тиче, Византија нам је активирала хришћанство и државотворство. Но српски ратар, ценећи временско првенство културе која је цветала у Константинову Граду, није био слепи и беспоговорни послушник, већ је своју религиску културу усавршавао преко својих људи, преко свога језика, свога живописа — своје цркве...« „Српски народ" од 13 марта 1943.

САРАДНИЦИ „СРПСКОГ НАРОДА" Поред осталих чланова редакције писали су повремено на културним страницама Српског народа ови културни радници српски (по азбучном реду): др Хенрих Барић, Бошко Богдановић, Владимир Велмар-Јанковић, др Миодраг Грбић, др Милан Димовић, др Боривоје Дробњакоаић, др Велимир Н. Димић, Деса Дугалић-Недељковић, Александар Ђурић, Младен Ст. Ђуричић, др Р. В. Ђисаловић, Драг. Илић-Јејо, др Милан Кашанин, проф. Драгутин Костић, др Милутин Миланковић, Тодор Манојловић, др К. Н. Милутиновић, др Р. Марковић, арх. Б. Маринковић, Ђорђе Мано-Зиси, др Димитрије Најдановић, Светомир Наетасијевић, * др Влад. Р. Петковић, др Никола Поповнћ, др Љубиша Протић, Ида Прегарац, Иванка И. Пилетић, Ђорђе Сп. Радојичић, др Светислав Стефановић, др Урош Станковић, М. Стојимировић-Јовановић, Никола Трајгковић, Светислав Шумаревић. Сем наших, на културним страиицама Српског парода еарађивали с,у и ови страни културни радници: ' др Алојз Шмаус, др Рихард Волф, Камиј Моклер, Хајнц Киндерман, Свенд Флерон, Герхард Финке, др. Валтер Хајде и други. Српски народ посветио је варочиту пажњу поезији. Тако су ббјавили своје нове песме: Светислав СтефаноЕић, Жарко Томашевић, Б. Л. Лазаревић, Веселин Филиповић, Зора Топаловић, Д. Ђокић, Д. Андрић, Јелена Јовановцћ, Р. Ђисаловић, Стеван Вукчевић. Ове културне странице илустровали су најновијим овојим радовима: Љубомир Ивановић, Миодраг Петровић, Никола Бешевић, Живорад НастасиЈевић, Здравко Секулић, К. Наиравник, Ђ. Јанковић, С. Богојевић. Од страних савремених слика-, ра објављени су цртежи: Вилхелма Мартина Буша, Хуберта Беркеа, Ђина Северина, ] Асте-Рут, Шефер-Асг, ц доуг«*