Српски народ

тттт

5К Ш Ж

ПРИВРЕДНИ Ж И В О Т,

* ж

ЗАЈАМ КОЈИ ЗНАЧИ НАШУ БУДУЋНОСТ

Производња дадас у свету не може да држи корак са потрошњом. И отуда влада у неким земљама са високо развијеном социјалном свешћу релативно покривање насушних потреба, које су с обзиром на озбиљност времена сужене на најнужније, док у другима, где та социјална свест за заједницу није продрла у срж сваког пој'единца, влада оскудица на једној страни, и несавремено покривање потреба које нису увек насушне, на другој. Ова последња појава се у великој мери запажа и код нас. И зато Влада народног спаса покушава свим средствима да стане на пут разорном дејству које овакав начин несхватања садашњице може да има за будућност нашега народа. Данас се код нас често чује да је главно остати у животу. Међутим, то није тачно — главно је како се остаје у животу, односно, да ли се остаје у животу на рачун свога брата или у заједници с њим. Влада се труди да нас све одржи и наша је најсветија дужност да је у том настојању помогнемо свим силама којима располаже наш дух, наше срце и наша воља. У том смислу, и само тако, имају се схватити и последње две уредбе Министарског савета које су обнародоване у последњем броју Службених новина, и које показују свесрдно. старање Владе народног спаса да свим расположивим финансиским мерама, а без најмањег потреса за појединца, изврши даље привредно опорављање и организовање наше земље, које нам Је једини гарант — уз очување реда, рада и мира — нашег живота и наше будућности. Прва од ових уредаба овлашћује министра финансија да изврши емисију 4^2 в /о дуго.рочног државног зајма до изноеа од 2 милијарде динара, који ће се употребити за обнову домаће народне привреде и друге државне потребе по програму који ће утврдити Министарски савет. Те друге државне потребе по програму који ће утврдити Министарски савет односе се првенствено на инвестиционе радове, који у првој линији служе Србији, и то у данашње време и у будућности. Мелиорациони радови на земљишту .регулације, санације и дренаже, зидање мостова, градња путева, изградња саобраћајне мреже, претстављају само део замашног програма чијем извођењу Влада мора већ у данашње време да приступи ако жели да изгради и обезбеди нашу будућност. За извршење и остварење свих тих задатака потребна су јој средства, и опет средства. А ако ми не жблимо да Влада намакне та средства путем даљег штампања новчаница, што би значило потпуно уништење народне валуте, онда морамо да јој ставимо на расположење новац који се већ налази у оптицају, а који бескорисно лежи по разним скровиштима. У интересу нас самих, у_ инте

ресу очувања вредности нашега српског динара, ми морамо Влади ставити на расположење наше уштеде ако не желимо да их изгубимо. Уписујући зајам ми обезбеђујемо себе од евентуалне штете која нам претстоји ако министар финансија за потребе државе мора да апелује понова на Народну банку. Финансиско-техничке појединости овога зајма су следеће: емисија зајма је постепена, емисиони курс одређује министар финансија према стању на кредитном тржишту, годишња камата (4Ј4°/о) платива је ун^зад, каматна и амортизациона служба може се такође вршити делимично или у целости- путем премија, а министар финансија утврђује рокове за иСплату купона односно извлачење згодитака. ОбвеЗнице гласе на доносиоца, а износи су дељиви са сто динара. Цео зајам је дугорочан и амортизоваће се у року од 30 година, почев од 1 јануара 1944 године, и то за каматне зајмове путем откупа обвезница на берзи или преко овлашћених државних завода, ако је курс испод номинале, или путем извлачења, ако је курс једнак или већи од номиналне вредности, све то према амортизационом плану који ће прописати министар финаЧиси.ја. Иззлачење ће се вршити два пута годишње, а извучене обвезнице престају носити камату од првог наредног рока плаћања купона после вучења. Министар финансија утврдиће начин извлачења и амортизације лутријских зајмова. Обвезнице овог зајма могу бити делимично или у целости исплаћене по номиналној вредности превременом амортизацијом и пре истека предвиђеног рока за амортизацију од 30 година. Међутим, овој превремено.ј амортизацији не може се пристугшти пре 1 јануара 1949 године. Извучене обвезнице застарева,ју у року Од 30 година, а згодици и купони у року од пет година од дана извлачења, односно доспелости. Обвезнице овога зајма снабдевене су свим погодностима које уживају и остале државне хартије од вредности. Тако су Обвезнице ослобођене свих пореза, приреза, такса, као и осталих државних и самоуправних дажбина, и то како садашњих тако и будућих. Обвезнице могу се користити за пупилне масе, полагати у кауцију, употребити за фондове, задужбине и депозите код јавних благајница. Све установе које су обавезне на јавно полагање рачуна, могу ове обвезнице књижити у својим годишњим билансима по цени на дан извршене куповине. Потребни износи за камату и амортизациону службу по обвезницама овог зајма уносиће се сваке године у државни буџет. Уредба о земљарини Сем тога, Уредба овлашћује министра финансија да на терет 4^2°/° државног зајма од две -милијарде динара изда привре-

мено државне бонове, који ће се доцније заменити за обвезнице овога зајма. Ова одредба (члан '14) има у вези са чланом 4 Уредбе о наплати ратног специјалног додатка на земљарину далекосежан монетарни и финансиски значај, који заправо даје печат обема уредбама које имају за циљ организацију привреде и консолидацију унутрашњег тржишта, као и сређивања прилика на тржишту новца и кредита. Тај 4 члан Уредбе о наплати ратног специјалног додатка на земљарину гласи: „Порески обвезници, који за испоручене пољопривредне производе не приме протуврецност у готовом, веА у српским државним б оновима, ослобађају се плаћања ратног специјалног додатка. У којој сразмери протувредност за испоручене пољопривредне производе може бити тражена у готовом, односно у српским државним боновима, одређују за поједине пољопривредне производе надлежни министри на преДлог привредних централа. Ослобођење од плаћања рат« ног специјалног додатка извршиће пореске управе на основу и у висини предатих бонова, којом ће приликом издати пореским обвезницима обвезнице дугорочног зајма у истом износу". Основицу за установљавање ратног специјалног додатка на земљарину претставља чист катастарски приход, а висина тог додатка на земљарину одређена је за 60°/о у банатским срезовима а са 120"/о у остало.ј Србији. Ово јасно и отворено значи да је у интересу свакога земљорздника да при предаји свог дела жетвеног приноса прими целокупан изнОс државних бонова, који буде био одређен и дозвољен, јер на тај начин стиче право на брисање ратног специјалног додатка на земљарину у висини примљених бонова, а сем тога му жетвени принос плаћен једанпут боновима, бива исплаћен по други пут обвезницама државног зајма. које му носе 4 1 /ј°/о. А уколико утврђеној камати претпоставља лутриски згодитак, онда може да изабере тај тип обвезница. Ако појединац има више бонова него што му је потребно за покриће ратног специјалног додатка на земљарину, онда их може продати некоме коме су потоебни ,пошто ће исти имгти добру цену с обзиром на двоструке користи које дају, наиме, отпис ратног специјалног додат ка на земљарину и замену за обвезнице АЧ^!« државног зајма, и то у оба случаја за износ иете висине. Зато, земљорадници. узима.јте цео изнОС бонова н нећете погрешити. Обе уредбе Министарског савета упућене су својим замахом свима и сваком, а нарочито нашем земљораднику, који већ у данашње време води крупну реч у овој земљи, а који сутра треба да преузме главну. Земљораднички сталеж ,је данас тај, који и поред редовног отплаћивања својих дугова располаже

још увек огромним средствима која су већим делом повучена из оптицаја на погрешаи начин, наиме, путем нагомилавања новчаница код себе, што претставља у сваком часу прикривену куповну снагу, а самим тим опасност за сужено тржиште потрошних добара. Та прикривена куповна снага, која за сада не сме да дође до свог изражаја на тржишту потрошних добара, како не би у тим тешким приликама створида прави хаос у снабдевању целокупног становништва, и довела у питање животе хиљаде и хиљаде нашег народа, мора корисно да се употреби за даље привредно опбрављање наше земље. Она своју примену треба да нађе у упису зајма. Да би се наша будућност обезбедила, да би ее једног дана дошло до остварења српске сељачке задружне државе, потреб но јје организовати и консолидовати наше домаће прилике. Вихор који нас је био захватио, оставио је дубоке ране на нашем телу. Те ране треба видати и зацелити, а када једног дана буду зарасле стоструко ће нам бити враћене еве муке и сви напори самопрегоревања и залагања, које смо претрпели и уложили да би спасли нашу мајку Србију, која нас све здружене, све до једног, позива у своју помоћ, коју јој дугујемо као и сам наш живот. И зато ће сваки свестан син ове земље учинити све да дело обнове, које спроводи влада генерала Недића. успе што боље и што пре. Зајам, који се излаже упису треба да буте ков доказ наше нааионалне вол;.е да се желимо одржати у животу по сваку цену и поред свих искушења ко1е нагл је I оснод послао, пречишћени и прекаљени, препорођгчк и оснажени. Нека сваки појединац испуни своју дужност уписујући овај зајам, ко.'и је зајам за одбрану нашега живота, зајам, који значи нашу будућност. ПР и. л.

ПРНВРЕДНЕ ВЕСТИ Румучска народна банка пушта у промет нове новчанице од 500, 1000, 2000 и 5000 леја.

Претстоји нов споразум о увођењу скупне железничке тарифе V саобраћаЈУ између Турске и Бугарске. ♦ У последње време, у Грчкој се много троши нова вештачка замеца за шећер, звана „Имара". Пошто је поновно лекаоско испитивање. вршено са службене стране, коначно показало нешкодљивост овог производа. то је Министарство исхоане и снабде. вања дало у рад нове и врло знатне количине .Јимаре". * Мађарска земаљска аграрна кредитна банка која је у току по. следњих 6 г. парцелисала и разделила (које путем закупа, које путем продаје) преко 300.000 катастралних јутара земље међу неких 80.000 сељачких поседа, сад присТупа парцелисању досадашњег јеврејског поседа V земљи. Као купци имаће првенство бибши ратници и сељади без властите земље.

Неопходност енономнсања огревнин дрветон У више махова истицана је до сада потреба што већег економисања огревним дрветом. Другим речима потребно је извршити најширу примену лигнита за све домаће потребе огрева и кујне, економишући дрветом у највећој мери. Треба имати на уму да је од целокупне површине Србије свега 21%> под шумом, а од тогз ни пуна половина није под високом шумом способном за екс-: плоатацију. Најзад постоје и велике тешкоће у довозу, јер се баш најбоље шуме налазе далеко од железничких пруга, а често и далеко од добрих друмова. Узевши ово у обзир ситуација Србије у погледу снабдевања огревним дрветом била би заиста тешка, да срећом земља није богата великим наслагама лигнита, оптпуно способним да замене дрво. До?ољно је поменути, да се на пример у Немачкој трошило за огрев свега око 37% дрвета, а око 63% угља, а кад се узме у обзир немачка индустрија и саобраћај онда је трошено свега око 6"/о дрвета, а за све остале потребе употребљен је угаљ. У. Србији имали смо сасвим обрну* ту ситуацију, тако да је за огрев трошено годишње 1 милион и 550.000 тона дрвета, а свега 70.000 тона угља. Сам Београд трошио је на пример 20 пута толико дрвета колико немачки град Штутгарт, који је раван по величини. Власти су ипак улагале све напоре да би снабдевање грађанства дрветом што правилније функционисало и да би цене остале што ниже. Но, повећање тешкоћа око транспорта и транспортних трошкова морале су неминовно повући и повећање цена огрбвном дрве.ту, у толико више што се морало приступити експлоатисању удаљенијих и забаченијих шума. Услед тога Комесаријат за цене и наднице био је приморан да повећа досадашње цене огревном дрвету за око 50°/о. При том је ипак вођено рачуна, да ово повећање не би утицало на повећање цена хлебу. Због тога је истом уредбом прописано да ће пекарске радње за своје потребе добијати дрво по ранијим ценама. Цене у малопродаји на подручју Управе града Београда из носиће код дрварских трговаца 2,35 динара по килограму, а од стране трговаца (бакалнице) 2,75 динар по килограму. Цепанице ће бити већ изрезане на најмање 6 комада. Централа за дрво у изузетним случајевима може дозволити. и испоруку дрва нерезаних по просторном метру. У, том случају цене за тврдо дрво крећу се према квалитету од 765 до 865 динара по метру, а за меко дрво од 640 до 690 динара по метру. Не, без обзира на цену, неопходно је потребно да сваки у свом домаћинству одмах уведе што веће економисање дрветом, да би се свима обезбедиле најпотребније количине,