Српски народ

Ивштарина пдаћбна у готову

РПСКИ

шшт

„Дас Рајх" о претседнику Српске владе генералу Милану Ђ. Недићу

Берлин, 2 јула. — Данашњи !Дас Рајх доноси на првој страници заједно са сликом генерала Недића следећи чланак: »Зар је случајно да су у оним европским замљама, којв су водиле протнвнемачку политику, баш војници били ти, који су захтевали да се пође путем споразумевања са Рајхом? Просто и кристално јасно гледање једног ветерана није ли у сломљеној Француској проузроковало одвраћање од непријатеља Европе? У Србији се — ступањем бившег министра војске Ммлана В. Неди♦>а на чело земље — одиграо у суштини сличан процес, иако под сасвим другим околностима и условима. Генерал Неди^ примио се мисије да после потпуног политичког и војног слома Југославије постана упориште за окупљање српских снага, које створити држални покрет, задојен европским духом. Код ове његове одлуке вероватно да сасвим политичке концепције нису играле топику улогу, колико један војнички принцил, а тај принцип заповеда да официр никада ниуком спучају не сме напустити своју земљу и свој народ, а нарочито не онда, ако се Отаџбина налази пред хаосом. Генерал Недић не спада међу официре, који бекством преко границе обезбеђују своје личне позиције, док се сопствени народ препушта страдању. Генерал Неди& који своје људство не оставља на цедилу, ни онда ако је војска доживела пораз, оцењује своје пријатеље и непријатеље не кроз политичку призму већ према њиховом воЈничком држању. Зато је исто тако људски разумљиво, колико је политички мудро што један генерал као што је Милан Неди^ показује своме народу бољу будућност у сарадњи са војничком немачком нацијом. Милан Неди+1 јесте снажна и достојанствена појава са јасним цртама лица и тамним очима. Он је дете Шумадије, што би се немачки рекло Валдланд. Преко своје мајке крвљу је везан за српски кнежевски род од Зеока, који је средином прошлог столека одиграо значајну улогу у ослободилачкој борби противу Турака. Генерал Недик учио је у Крагујевцу, па је затим прешао у Војну академију. У двадесетој години постао је потпоручник, а седам година доцније прелази у генералштабну службу. Као млад мајор он је официр ордонанс Краља Петра Првога. У Балкансжим ратовима био је најпре ко-

мандант пука, па затим вршеКи организационе послове ступио је у Врховну команду српске војске. У таквом својству служио је и за време Светског рата. 1919 године поново је прешао у трупу, као командант дивизије. 1935 године постао је шеф Генералштаба и члан Ратног савета. Као професор Војне академије предавао је стратегију и историју ратова. ■ Написао је велики број студија из ратних вештина, суделујући у великој мери у образовању најмлађих нараштаја виших официра југословенске војске. Пре избијања садањег рата као министар војске морао је водити тешку борбу са групом официра и политичара, који су захтевали ангажовање Југославије у рат на енглеској страни. Недић је тражио чување неутралности, оправдавају&и свој став војним аргументима, пошто је добро познавао ударну снагу немачке армије. Када није могао да убеди ондашње воћство југословенске политике у оправданост свога мишљења био је присиљен да напусти министарски положај. Брзи свршетак рата на Балкану накнадно је оправдао његова ранија претсказивања. После капитулације југословенске војске у априлу 1941 године остао је генерал Не-

НЕЛЕ7БНИ ЛИС1 Београд, 3 јули 1943 'р. 25. Год. N. ПРИМЕРАК 3.— ДИНАРА

ВЕСНИЦИ НОВЕ ЕВРОПСКЕ СТВАРНОСТИ НЗЈДВА ШЕФА СРПСКЕ ДРЖАВКЕ ПРОПАГАНДЕ Г, Б. ПЕРИЋА

дић у земљи, живе-Ки неколико месеци сасвим повучено. У тим тамним данима изгубио је свога јединог сина. По свом сопственом нахођењу и иницијативи иступио је генерал Недић 1 септембра 1941 године, када је комунизам, који је поткопао Југославију, претио да бандитизмом упропасти и српски народ. Иако стар 63 године, стао је на чело ббрбе противу комунистичких гробара свога народа. Као убеђени антикомуниста, стекао је поверење немачких места. Он управља обновом политичког живота у Србији, отстранивши последње остатке > старопартиског живота, који је државу упропастио, не пропуштајући ниједну прилику да преко радиа или штампе не позове свој народ на пут разума и сарадње са немачким властима. Као претседник Српске владе активно је суделог вао у смиривању српског простора, где су се уз немачку оружану с^лу истакли одреди српских добровољаца. Данас министар претседник Недић располажв могућностима ( да упути свој народ на свесно вра^ање конструктивном раду, чиме ће Србима у заједници европских народа бити обезбеђено место, које ја било скоро изгубљено,«

Конгрес Уније националних новинарских удружења који је ових дана одржан у Бечу, имао је великог одјека у светској јавности. Како су на овом конгресу учестзовали и српски новинари, уредништво нашег листа обратило се шефу Српске државне пропаганде Ђорђу Перићу, који је, са осталим прететавницима наших листова, заступао на конгресу српску штампу, замоливши га да изложи своје утиске са овог важног међународног састанка угледних европских новинара и публициста. Шеф Српске државне пропаганде г. Перић љубазно нам се одазвао и дао за Српски народ следећу изјаву: „Овогодишњи коигрес Уиије националних новииарских удружења, био ј<? сјајна манифестачија европске солидарности, једна нова значајна етапа у даљој еволуцији европске мисли, која, уверен сам, неће остати без свогих практичних последица. Свест о заједничкој судбини из дана у дан јача код свих езропских народа а тиме расте и све снажнији отпор Европе против њених непријатеља. Учесниии на овом конгресу били су у ствари само весници ове нове европске стварности. Њихов глас охрабриће све праве духове Европе у њиховој борби за одбрану великих тековина европске културе. На конгресу се такође чула одлучна и убедљива реч најугледнијих претставника европске јавности против крмунистичке опасности, ма у ком виду се она испољавала, Ова околност Је од особите важности у часу када Совјети, распуштањем Треће интернационале, мењају своју тактику, покушавајући да замраче видокруг европским народима, у нади да ће их лакше поробити. Бечки новинарски конгрес је показао да је европско јавно мишљење добро обавештено о свима великим питањима данашњице, да је свесно својих националних и европских дужности и да се оно не да ничим обманути. Промена тактике од стране Совјета неће им донети никакве користи, у колико се то тиче Европе и њене одбране. Совјети и у јагњећој кожи остају за Европу крвожедни и гладни вуЦИ... У оквиру конгреса отворена

је и једна изложба фотографија, која је на све нас учинила најдубљи утисак. Приказани су нам резултати терористичке акције англосаксонских авијатичара. Ништа боље није могло да обелодани дволичност Англосаксонаца као ова изложба. Англосаксонци прокламују како се тобоже боре за ослобођење европских народа, а у ствари њихови авијатичари сеју смрт по Француској, Белгији, Холандији, Немачкој, Италији и осталим европским земљама, убијајући н.едужно цивилно становништво. Љуто се варају у Лондону и Вашингтону ако мисле да ће оваквим нечовечним начином борбе пољуљати морал код својих противника. Напротив, они код европских народа против себе дижу читав талас мржње и оСветољубља. Исто тако на све учеснике конгреса учинило је дубок утисак и приказиваље докумената из тајних архива бивше чехословачке владе. Из тих докумената најбоље се види у каквом великом ођиму је била корумпирана такозвана демократска штампа и каквим се све недопуштени« сретствима тровала европска јавност и хушкали народи на рат и међусобно истребљење. Оваква открића су нарочито по учна за нас Србе, јер смо и ми били жртва те закулисне хушкачке акције, која је у своје врем.е била успела да заведе нашу јавност. Последице те злочиначке акције сносимо ми сви, цео наш народ, који и сувише скупо плаћа туђе грешке и туђе рачуне. Да кажем на крају неколико речи и о нашем учешћу на конгресу Уније националних новинарских удружења. Наше присуство на конгресу није било без користи по нашу Општу ствар. Оно је унеколико и видно признање напорима целог нашег народа, да у своме простору одржи ред и мир и да својим радом помогне остварење Нове Европе, која 1к? бшти саздана на основима правде и међусобног разумевања. Хоћу да истакнем и то да смо били пријатно изненађени љубазним дочеком и усрдношћу, које су нам наше новинарске колеге показивали на сваком кораку, нарочито немачки новинари, који су наша настојања пратили са великим разумевањем п нескривеним симпатијама.