Српски народ

ж ж ж ж ж ж

НЕДЕЉНИ П РЕ ГЛЕД МЕЂУНАРОДНИХ ДОГАЂАЈА

КА ДРАМАТИЧНИМ ТРЕНУЦИМА

I Прошла је још једна недеља нервознога затишја. Ушли смо већ у јули, а ипак још није било ратних догађаја .великих за машних операција, какве су обележавале лг.не периодг досздашњих раиних година. Моисда су баш због тога, живци Евр јп ? и света затегнути, више но ма у једн -м с-д досадашњих отсгк:-; рата наших дана. Осећа се да се мерење снага приближава драматичној фази и да се у догледно време из електрицитетом Испуњене 'атмосфере мора да сручи, ма где, тешким и изненад ним ударцем бујица нових догађаја на главе човечанства. Тврђаза Европа Досадашњи развој ратних догађаја, макако то звучало парадоксално, ипак- је, у суштини, још увек заузимање позиција за велики судар. Тај одлучујући ве лики судар још иије дошао. Али полако сазрева час, када до њега гвозденом неминовношћу мора да дође. Свет је у знаку пре даха или, боље речи, у знаку последње унутрашње духовне и материјалне концентрације из које ће први велики тресак да баЦи борце у отсудну битку. Овај предах за концентрацију при чему се ова реч има узети како у свом унут.рашњем, тако и у свом политичком и стратегијском смислу — треба употре СЈити да : се још једном изврши аиадиза иолаапнх полождја,. са којих ће снаге да се баце у борбу, и политичке ситуације која условљава .правце и развојне. мо гућности тог судара, Европски тврђавски систем је војнички и политички у евојој изградњи завршен. Негде се он састоји из мамутских брана од бетона и челика, иегде од покретне стратегијске снаге, а негде из баријере, коју подиже рад политичких кабинета. Као никад у својој историји, наш континент је данас, без обзира на своје унутрашње тренутно стање, једна јединствена целина у погледу привредних, техничких, радних и војних могућности. Јединственом организацијом обухваћена Европа, — ! при чему можемо мала острва неутралних држава да изоставимо из посматрања као неважна, све више постаје и политичком целином према осталом свету, јер се све више у односу између нашег и осталих континената формира јединствена европ ска судбинска целина. Ревопуција, а не рат Има у Европи много елемената у разним земљама и пределима, који ово чињенично стање не увиђају и који сматрају да ће из овога рата моћи свет, а нарочито наш континент, да се вратИ у један поредак или у стање у коме је био пре данаш њег светског рата. Можда ће, тако сматрају ти елементи, бити учињене извесне коректуре у погледу социјалног уређења или у погледу међународног поретка. Али, углавном, све ће опет на крају бити некако по старом. Уствари,' 'међутиМј треба поћи од основног сазнања да повра-

так на оно, што је било пре ово га рата, ни на који начин никада више није могућ, — а најмање За Европу. У овом рату све снаге света, све тенденције и све тежње, све што гомилало стотинама година, сви односи социјални, политички, привредни, затим односи између по јединих људских раса, — беле, жуте, црне итд. —, укратко све на чему је био заснован живот човечанствз у последњем историјском периоду, налази се у покрету, у грчу, у сукобу. Из овога свега излази воде само ка новом. Од исхо/"! рата зависи Кикво ће то ново бити. Али, ма како се рат завршио, ни у ком случају то ново неће личити на оно што је било пре 1939 годкне. Велики прелом у људској историји кондензов о се, сажео се у неколико година данашњег рата. Отуда тај рат у својим на1. -а Иазивамо радије с&етском револуцијом него светским ратом, подразумевајући под тим изразом убрзани насилни обрт, који за кратка време обухвата у себи читав сплет проблема који су се гомилали аа свима континентима у читавом једном историјском периоду и доноси на те проблеме решења. Оваква или онаква, — али ипак на сваки начин нова. Једимсиена европска судбина А ако се после ове опште дигресије вратимо на наш стари континет, онда је довољно да узмемо у обзир само неколико чињеница, па да видимо да је заиста европска судбина јединствена и недељива, па ма како то коме било пријатно или непријатно, ма кј;<о то ко увиђао или не. Довољно је видети јасно важност, пресудви значај, економсвог и социјалног чиниоца у формирању историје. Довољно је осетити сву разлику у сновним духовним постазкама које постоје између европских животних усллва и погледа, и оних на којима се базира велики англосаксонско-америчкд, руско-совјетски или исТочно-азијски блок. Будућност историје је у знаку великих привредних просгора, великих социјалних регчења. Више мали шовинизми, вишг мала индивидуалистичка схватања појединих каста или класа неће моћи да утичу на ток људске судбине. И под том великом перспективом поједине размирице у Европи, поједина размимоила^ења у границама нашег ков тинента ишчезавају и добија.ју значај суревњивости или препирке између две општине или два дома у селу или два члана једне породице. Концепције сила, које данас опкољавају европску тврђаву и труде се да погодним средствима утичу на њег! пад, маколико се у основи разликују, ипак имају заједнички бројитељ. А тај т ~тарг" е Евро као цел не. На једној страни СССР са тенденцијом да овај рат искористи за завођење свога реда и

својих схватања над континентом. На другој Сједињене Држ ', које ^ат сматрају путем за ликвид:.-, ју еврОпске доминак у свету и крчењем пролаза за успоставтзање светске америчке имп . На трећој ст;,„...и Ве,....(а Британија, која свесно Љи потсвесно види једини излаз за одржавање свога оп станка у наслону на тај исти стари континент, иа који је над нбла толику несрећу. »Мистеријаа совЈетске попитике Јер једно треба да буде јасно: ратни циљеви и ратни потстреци су за три чиниоца у противосовинском сплету из основа различити. Врши се одгонетавање мистерије совјетске политике. Покушавају из Лондона, овим или оним путем, да доконају докле би ишла евентуална совјетека ин тересна сфера преко једне Сломљене Европе. И Москва понекад процеди по неки одговор на ово вбчито питање кроз зубе. Час. се ради о њеној „сфери безбедности", која би обухватила Бал тичке земље, Пољску, један део Средње Европе и један део Бал кана. Чае, понеком намерном индискрецијом, избија жеља и намера да совјетска снага изађе до Јадранског мора и преко Скандинавије до Северног Атлантика. У суштини, међутим, несумњи во стоји да је Москва ушла у овај рат са јасним циљем да цео наш континент приграби за себе. Верујемо да ће их бити, који ће са неверицом да се осмехну супериорно над овим тврђењем, да ће га назвати намерно намеште ним покушајем за изазивањем панике у одређеном политичком циљу. Уствари, међутим, треба при просуђивању московских планова поћи увек од сазнања да је бољшевички Кремљ једна потенцијална снага, која је успела да створи као прву полазну базу једну јединствену одређену психозу у руском народу, и која није идентична ма са каквим ранијим империјалним творевинама. Она је бескомпромисни идеолошки џин, који преко својих пипака на социјално развијеном европском тлу — комунистичких странака и организација — свуда жели по неминовноети свога бића да створи државе свога поретка. Између Стаљина и Троцког, макакве биле огорчене спољне размирице међу њиховим правцима ,разлика је само у тактици, а не у основној идеји. Троцки је апстрактним фанатизмом хтео одмах и истовремено да развије акцију бољшевизације у целом свету. Стаљин је, својом хладном реалношћу видео да мора пре свега да створи борбени основни инструмент, који ће силом да подупре унутрашњи рад разарања и растварање европског друштва. Одлучио је да тек онда .искористивши погодни моменат, погодном тактиком, спојем оружане силе и политике ,дипломаттије и конспиратив ног, рада покуша да рствари

битну н осиовну претпоставку, која је неуклоњиви темељ целокупне зграде бољшевизма: прво европску, а затим светску совјет ску заједницу. И отуда је за Совјетску Унију Европа једна једина целина. Отуда ће у случају да се Европа скрха, совјетски талас прећи преко свих граница и евентуално обећаних демаркационих линија, Зауставивши се тек тамо где ће море да онем-тући даље напредовање или где ће, можда, покушати да му се супротстави каква друга сила у знаку већ наговештаваног трећег светског рата. Уносио ратно предузеће За Сједињене Државе овај рат је велики привредни подухват Не мислимо при томе само на астрономске добити америчке тешке индустрије, у којој 140 предузећа, прогутавши сва мања, добијају половину свих лиферација за имеричку и њене савезничке војске. Свде им-чмо у виду чињеничу дз Сједињене Државе све-сно и хладнокрвно искории.ћавају рат, да уклоне са свога капиталистичког пута све конкуренте и препреке, а у првоме реду Европу. Има ту Једна потсвесна мржњ .1, рођека из ооећања дубоке инфериорности према Европи, којој ;е узрок робијашко и авантуристичко порекло Североамериканаца, а која би могла да се упореди са односом некултурног црнца поема једном префињеном и у свзк^м детаљу проогећаном уметничком делу једне старе културе. Но, поред ове психолошке позадине Сједињене Државе имају интереса да систематски улчште Европу, при чему најмзње штеде св >\ з савезника — Вели ку Британију. Оне су прог/тале Јужну Америку, где се јели но још у Аргентини бори имне ријализам фунте против имп°ри јализма долара. Оне су прогутале Северну Африку, а на најбољем су путу да прогутају и Југ Црвог континента. Оне су пустиле своје пипке на Блиски Исток, а практично су присвојиле К .наду и Аустралију. У овоме тренутку је њихов противник, уствари, једино њихов савезник, Велика Британија, при чему они у њој виде једино капиталистич ки Сити и империјалну конст, укцију путева, тржишта, извора сировина, упоришта. Континентална Европа је за њих или индиферента (и отуда су спремни да је оставе на милост и немилост бољшевизму) или об јекат чисте мржње (и отуда бесомучна бомбардовања, којима се унИштавају вредности које су заједничке свеукупној европској култури). Дилема Велике БританиЈе Трећи у овој спрези, Велика Британија, покушала је да прво игра политичку игру између своја два велика партнера, Москве и Вашингтона. Кад јој то н^је успело, и кад Ј 'е Вашингтон у Москви заузео много боље позициЈ"е, но што их је икада имао Даушшг .Стрит 4 Британија је си-

лом прилика поново морала да се присети да је европска сила по својој основи, и узела Ј 'е нове путеве у својој политици. Њој даиас треба Европа као упориште и залеђе према везаЈ'аживим апетитима њених двају савезника. Она би хтела, отуда, да из овога рата извуче, ослањајући се на физичку помоћ Вашинг тона и Москве, један европски континент, који би био под ње* ном контролом и који би био основа на којој би стајала бри-; танска зграда. И у овоме је сва карактеристика сукоба, интереса и интересовања против европске тројке. Велика Британада свој план може да оствари Ј 'едино ефикасном и ефективном помоћи Америке и СССР. Вашингтон нема интересовања за превелико помагање Велике Британије, Ј "ер су његова осваЈ'ања већ толика да се деценијама могу варењем новостечених подручја за доларски имаеријализам да баве сви велики и мали капиталисти, који данас опредељују политику Беле куће. А сем тога, Вашингтон ни мало није склон да учини по вољи Великој Британији и да јој помогне да себи нађе неку нову базу за политичку егзистенцију. Ако помаже данас Америка у рату против Европе, она ће ту помоћ свакако усмерити тако, да ће од ње имати увек више користи Моск ва. ва Лондон. СССР са своје стране, међутим, пошто је морао да жрт вује више од 10 милиона из сво га великог људског резервоара, стоји данас на гледишту да ће борбу наставити активно и офанзивно једино ако ће његови савезници да успоставе други фронт у Европи. Данас таЈ* фронт изгледа једино као акција за помагање Совјетске Уније, дакле као акција против британских интереса сутрашњице. У овој великоЈ* делеми, у овом правом сплету низа дилема, веома велику улогу игра још један важан чинилац, који се споља не види али се унутра у англосаксонским земљама утолико више осећа: бољшевизирање англосаксонских маса. Поредаккапиталистичке неправде, који је битни саставни део англосаксонског живота, више је но погодан за развој бољшевизма. Преко спољно-политичког империЈалистичког братимљења добила је комунистичка Моокза могућност да инфилтрира у на,]већем степену у соција ии живот С>дањених Држава и Велике Британије. Она то и ч 1 ш. Тиме поја(Наставак на 4-тој страни)

пскн

АРОА.

ГЛАВНИ УРЕДНИК, одговоран за садржину листа: Велибор Јонић. ВЛАСНИК: Мих. Станковић из Београда. РЕДАКЦИЈА И АДМИНИСТРАЦИЈА: Теразије 5 мецанин, I степениште (Палата Извозне банке). Тел. 20-383. ШТАМПАРИЈА »ЛУЧА«, Краљице Наталије 100. Тел. 21-772. Тромесечна претплата 36 дмнара шаље се преко »Пресв«, а. д. Влајковићева 8. ______