Српски народ

Мштаринл ппаћена у готову

7: њ јр.

РД{Ч

НЕЛЕЗБНИ ЛИСТ Београд, 14 августа 1943 Бр. 31. Год. II.' ПРИМЕРАК 3.— ДИНАРД

' '

ИИВ&^ НИк

♦ . •

1 Ј

■

ОПОМЕНА ИЗ АОНДОНА

Ако овако потраје са смењивањем „југословенских влада" у Лондону, доћи ће ред на све емигранте или дипломатске чиновнике, који су се затекли у иностранству да постану претседници владе или барем мини стри. То је прва мисао која дође човеку ва памет кад чује да је толико властољубиви Миша Трифуновић дао оставку и да је. владу образовао ни мање ни више него — Божидар Пурић, који ни у сну није могао поми слити да ће доћи до тога положаја. Југославије нема више ни у Лондону, то доказује у првом реду ова нова влада, али зато имамо југословенског премијера, елегантног и дотераног, као да је из кутије изишао, који богме по елеганцији може да се такмичи чак и са оамим Идном, арбитром елеганције Велике Британије. Одиста, не трагикомичан већ оперетски завршетак са Југославијом! Каква разлика оа 1915 годином када српску и чешку емиграцију претстављају један Никола Пашић или један Масарик. Данас спали смо на једнога Пурића, који има једину квалификацију да је зет Николе Пашића и на једнога Бенеша, агента Интелиџенс Сервиса. Ниједан српски политичар, коме је остала још и која трунка српскопа осећања, није могао даље да игра како му свирају Лондон и Москва. Од њих се тражило да капитулирају на свима линијама: да признаду Тита за шефа акције, да приме све захтеве Хрвата у погледу територијалном и у погледу уређења землуе и да позову српски народ да се буни. Још једном на један еклатантан начин Лондон је испољио своју стару мржњу прем^а српском народу, ометајући му кроз цео XIX век и у току XX века у његовим легитимним тежњама. Сада је опет тражио да српски народ нештедимице пролије своју крв за рачун његових интереса, а да не добије никакве политичке гаранције у погледу будућности. Очевидно је да Лондон има сасвим друге комбинаци.је и да српски народ има да плати цех и да игра подређену улогу. » »-•

Такве мисије није хтео да се прими ниједан српски политичар у емиграцији и зато се прибегло образовању овакве вазови владе, састављене од дипломата и других чиновника, што увек значи неуспех да се нађе политичко решење за једну ситуацију. Очевидно је да је криза у односима емиграната врло дубока и непремостива, јер се од Срба траже све концесије и жртве, а ништа им се не даје као накнада Овакво решење кризе показује поред тога колико је исправна политика коју води Српска вледа генерала Недића имајући пред собом првенствено за циљ опстанак и будућност српског народа. Наравно да ови политичари неће то јавно признати, али њихово отсуство у влади јасно то доказује и српски варод .још потпуније увиђа сада њихове грешке, ко.је им се сада љуто свете у толикој мери, да и они сами не могу више да подносе захтеве својих енглеских газда. Ова оваква влада, сенка од сенке, треба д,а буде опо-

мена свима Србима, нарочито онима који се заносе неким „ослобођењем" од стране Енглеза, шта смерају Енглези са српским народом у случају њихове победе. Очевидно је да су њихови интереси и њихове симпатије на другој страни, & да српски народ треба да послужи само као оруђе за извођење њихових планова на Балкану и Југоистоку Европе. Она показује још више колики је злочин свакога Србина који у данашњим приликама поступа по упутствима из Лондона, који је открио своје право лице. Она је добро дошла у данашњи час када српски народ полаже на.јтежи политички испит у својој историји и кадз од његовог политичког смисла и мудрости.зависи и његов опстанак и његова будућност. Овај обрт догађаја показује му колико је исправна само једна политика, политика српских интереса, којд се своди на две-три непобитне аксиоме:

НЕ СМЕМО ДОПУСТИТИ У ПРВОМ РЕДУ ДА БУДЕМО ОРУЂЕ НИ ЛОНДОНА НИ МОСКВЕ. НЕ СМЕМО БИТИ ТОЛИКО ЗАСЛЕПЉЕНИ И ЗАЛУЂЕНИ ДА ВЕРУЈЕМО ДА МОЖЕМО МА ШТА ДОПРИНЕТИ ИСХОДУ ОВЕ ГИГАНТСКЕ БОРБЕ. МОРАМО СЕ ПОНАШАТИ И ПОСТУПАТИ КАО ЛОЈАЛНИ И ИСКРЕНИ ЧЛАНОВИ ЕВРОПСКЕ ЗАЈЕДНИЦЕ КОЈА СЕ ДАНАС БОРИ ЗА СВОЈУ СЛОБОДУ И БУДУЋНОСТ. МОРАМО СЕ КЛОНИТИ СВАКОГ ПОСТУПКА И СВАКОГ ЧИНА ДА БИ СПАСЛИ ШТО ВИШЕ СРПСКИХ ГЛАВА, ДА БИ САЧУВАЛИ БИОЛОШКИ ОПСТАНАК СРПСКОГ НАРОДА И ОБЕЗБЕДИЛИ МУ ДОСТОЈНУ БУДУЋНОСТ. Догађај у Лондону је без значаја за развој прилика, али је пун поука у погледу определења српског народа. Ако .је било англофила, који су веровали енглеским лажима и обећањима, данас они треба да признаду, ако има.ју и мало здравог расуђивања и српског родољубл*а, да су били преварени и да увиде да је Лондон остао као што је био и раније непри.јатељ српског народа, коме у току историје ништа ни.је учИиио, већ му је само одмогао. Ако овим занесењацима ове чињенице не говоре јасно и убедљиво, онда су они заиста неизлечиви м^ани.јаци. Али зато трезвена и свесна

огромна већина српског народа не сме допустити да овакви психо-патолошки типови утичу на његову судбину. Он се мора свима сретствима борити противу њиховог утицаја и противу њихове акције. Мв да су услови тешки, он мора наћи сретстава да их онемогући у својој средини, јер се ради о његовој глави, ради се о његовом опстанку и о његово.ј будућности. Тренутак је и сувише озбиљан. Може се рећи он има у себи пуно судбинских, трагичних елемената. Ретко је када један народ у толикој мери држао у својој руци свбју судбину, реткр када од његовог разума и здра-

вог смисла зависио Је његов опстанак и његова буду#ност. То треба да имају на уму наши људи у граду и на селу и да се не заносе никаквим неоснованим прогнозама и да се поводе за онима који говоре, како им наређују Лондон и Москва. Ма да је могуће правити површне закључке на основу извесних .аналогија, догађаји се неће развијати како изгледа на први поглед и како их предвиђају ови а-

генти Лондона и Москве. Снага Немачког Рајха око кога се окупљају свесни европски вароди нетакнута је и несаломљива је. Јуначка одбрана Сицилије и непробојност Источног фронта јесу непобитне чињенице које најбоље показују колико .је европска тврђава јака и како ће се о њене бедеме и о вољу Европе разбити сви покушаји Енглеза и Американаца, као и варвара са Истока. „С-Н

На ивици

Извесни наши људи, мада претстављају очигледно мањину у нашем народу, губе често здраво мерило кад расуђују о приликама код нас и падају у гре• шке, које се каткад не дају више исправити. Слушајући свакојаке савете са разних страна, очи се не устручавају да и друге наведу на кораке од којих може бити великих штета не само по г.оЈединце него и по читаву нашу целину. Примењујући у својој лакомжлености упутства добивена са стране да се опиру извршењу наредаба средишњих и локалних власти, ти наши лаџоукни суграђани и не сумњају каквим опасностима излажу своје блиске, а са њима и цео српСки род. Ми се у овом тренутку опет налазимо у таквом положају, да сваки и најмањи прекршај и огрешење о заповести власти може да доведе до најфаталнијих последица. Губећи несвесио ствар ност пред очима и не оперишући са чињеницама, неки наши људи поводећи се за страном пропагандом мисле да треба сада отежавати сређивање прилика код нас и да данас треба почети с ометањем оно мало нормалног живота, који је код нас заведен по ЦЂну надчовечаиских напора и тешкоћа, о којима ће тек историја свакако рећи прави суд и о чијим резултатима тек доцнија поколења могу да поставе исправну оцену. Јер не треба у овом тренутку изгубити из вида да је наш народ у својој великој већини пригрлио тезу претседника Милана Недића, који је иоставио каб једини програм своје управе: аксиом виталности српскога народа и његовог права на постојање и даље развијање. Народ је прихватио рад свих оних чије су тежње биле усредсређене на врађање земље

из хаотичног стања у сређен и природан поредак битисања и организовања. Не само што бисмо се без тога привредно и морално потпуно срозали, него бисмо, остајући у пермаментном хаосу и бесциљном бунту, ишли ка тоталном животном и биолошком истребљењу. Да ли је било избора пред нама? Да ли смо се мргли колебати кад је требало бирати између живота и смрти, кад се требало определити за мир, ред и /рад, или за уништење свих материјалних добара, свих моралних вредности, за опште убијање и пустошење читаве земље. Цео наш народ пригрлио је политику сарадње, програм рада, организовања и нормализовања живота и у томе се добрим делом успело. Иако је било местимичних и повремених изгреда, локалних поремећаја, ипак се може слободно ређи, да је за последње две године постигнуто необично много на свим пољима јавног рада и да су многи и многи животи сачувани отаџбини. Избора заиста није било и народ је одмах кренуо јединим могућим путем, обезбеђујуђи садашњицом изгледе за бољу будућност. Наш народ је имао здрав инстинкт кад је одлучно кренуо путем разума, и кад је пустио да га памет руководи, здрава и једра сељачка памет некадашњих оснивача наше државе. Разборитост широких народних слојсва победила је свуд, и ми смо углавном и мимо толике пропаганде са свих страна, која је хтела да народ скрене са правог пута малене таљиге српског народа, одржати присуство духа, сачувати хладан разум и разбориту присебност. И спасли смо се досада још веђих зала и ис(Наставак на 2-гој страни)