Српски народ

Српски парод, 14 августа 1943

„БЛАГОДЕТИ" САВЕЗНИЧКОГ 0СЛ0Б0ЂЕЊА Како изгледа у земљама које Не може се добити ни пиринач,

су запоседнуте од стране Енглеза и Американаца, најбоље се види из писања француске, енглеске, америчке и египатске штампе. Благодети које су Енглези И Американци донели француским колонијалним подручјима Северне Африке, састоје се према писању листа Кри д Пепл, у томе, што су отворени сви затвори, комунисти пуштени на слободу, док су национално настројени Французи и урођеничко становништво хапшени и псзатварани. Према једном извештају Тајмса, Енглеска је одмах преузела сва складишта животних намирница, препустивши јеврејима за шпекулацију, без- обзира на стање у коме се налази становништво. Францускиње не смеју да €(} појаве на улицама, пошто се излажу опасности да буду нападнуте од америчких или енглеских војника. Северна Африка није иикакав изузетак. Исте појаве на дневнсм реду су на свима подручјима запоседнутим од Енглеза и Американаца, као што су Ирак, Иран, Египат и многе друге земље. Ових дана поДнео је један египатски посланик парламенту у Каиру, списак недела, која су енглески и амерички војници починили међу становништвом. Тако је у Египту у кратком размаку од три месеца, опљачкано од стране „савезничких" војника 174 ресторана, пивница, посластичарница, кафана и барова,, док су њихови власници малтретираии или у одбрани своје имовине убијени. Сем тога нападнуто је 1025 жена на улицама, 700 аутомобила украђено, и на стотине разбојничких препада извршено. Египатски посланик рекао је дословно на седници египатског парламента: „Када та господа, чији смо ми савезкици, са нама поступају на такав начин, како ће тек поступати са становништвом оних земаља, где буде војиште?" Исти случај је и са Абисинијом , која је окупирана од Енглеза. О догађајима у Абисинији писао је лондонски часопис Њус Ревју, да је британска управа потпуно подбацила, да се за две године од када се Хаиле Селасие вратио у Абисинији, отклоњени сви морални, социјални и привредни успеси италијанске колонијалне политике. Хаиле Селасие добија сада годишње само 300 хиљада фунти стерлинга, поред помоћи од британске владе у висини од 1 милион фунти стерлинга. Енглески часопис указује на то, да је Мусолини само за изградњу Адис Абебе потрошио 33 милиона фунти стерлинга. И у областима запоседнутим од Американаца владају безпримерни односи. Тако пише амерички недељни часопис Тајм: „Средњоамеричка острва, која се пружају испред Панамског канала, преживљују најцрње дане. На острву Пуерто Рико има три стотине хиљада незапослених. Према статистици надлештва за контролу исхране, од 320 хиљада школске деце, преко две стотине хиљада немају довољно хране. Улице Светог Ху-

ни риба, ни пасуљ. Шта више нема ни кинина, што је од преке потребе за стиновништво ових тропских предела". Амерички часопис Тајм каже д& Је у Порто Рику, најважнијој Пф .јази за одбрану Панамског панала, уместо политичке слобод. настуаила највећа невоља. Могло би се навести још много сличних примера, из којих се види да су Американци и Енглези неспнсобни, да створе ма и најпримитивпије услове за здрав политички и привредни опстаиак становништва, у земљама од њих запоседнутим. Ти водећи чланови „Уједињених иација" и не мисле на то, њихов је план да становништво и поседнуте земље што више осиромаше, да би лакше дошли до јевтине радничке снаге. То је и јавно признао један посланик у енглеском Доњем дому, приликом дебате о колонијама, да се колонијална политика Британске Империје руководи начелом: „Оно што држимо у рукама,, то и експлоатишемо".

АМЕРИЧКИ ПРОХТЕВИ

Изгледа заиста да неки историски закон управља успоном и ишчезавањем великих националних и расних група цивилизованог човечанства. Да не идемо чак до Грчке, до Рима, до величине и опадања султанског Ислама, може се констатовати да свака 9Д тих група, у модерним временима познала је своје часове првенства на историској позорници. Француска, данас толико унижена, била је неоспорна краљица Европе у епохама Луја XIV и Наполеона. Шпанија је триумфовала са Карлом V. Енглеска је себи створила од XVIII века огромно царство. Мање нације блистале су у поједином тренутку, као Шведска за време Густава-Адолфа, а Холандија у „Златном столећу". Цивилизаторска кула светиља псказује наизменично различито обојене фазе своје светлости. Врхунци успона и опадања наизменично се ређају по једном ритму недокучивом за гомиле,

Написао Камиј Моклер али чије узроке опажају обавештени посматрачи и чију неумитну правду они поздрављају. Може се данас признати да периода првенства отвара се за Немачку, која је тако дуго тражила своје јединство, али која га је позно остварила са прогресом така величанственим да ће јој воћство Европом приггасти по праву по свршетку кризе која данас потреса свет. Ови примери нису измакли Северним Американцима. Али од свега тога оии су примили само охрабрење за једну прождирућу амбицију, не водећи рачуна о моралним и интелектуалним условима који су допустили и озаконили ступање на прво место осталих народа: најглавнији од тих услова, то је расно јединство, а други, то је време о коме се могло рећи да оно не чува за себе ништа од онога што се учинило без њега. Стварање је дуго и захтева духовни капитал. Американци то не разумеју. Нема

Ш На ивици ... (Наставак са 1-ве стране)

маи*

кушења, коЈа су нас на сваком кораку вребала. Данас нас поново и појачаним темпом сваљују са правога пута, опет навлаче Ш грешке, које би нас у овом тренутку најскупље стале. Али ако нас они не жале, који нас гоне на непромишљене кораке, ми сами себе треба да се сетимо, нас и наше деце, као и наше будућности, у коју нам не вреди да загазимо са толико проређеним редовима, да не будемо могли претстављати озбиљну народносну групу, способпу да живи и да напреДУЈе. • На нама су и пред нама велики задаци; а шта ми можемо постићи ,ако данас угрозимо све изгледе на бољу будућност. Ако онемогућимо данашњицу, како се можемо озбиљно надати бољој сутрашњици. Ако послушамо несрећне савете споља, који нас наводе да лудо изгубимо главу, ми ћемо још једном више доказати своју политичку незрелост и неспособност да сами заштитимо своје животне интересе. Данас такође за нас нема избора и неодлучпости. Сви ми као један морамо бити за одржање

ко неиспуњавање дужности што се од нас очекује изазвало крваве последице по све нас. Сада се заиста поставља још једном питање: бити или не бити. Нека одлучи хладан разум и нека превагне исконско искуство нашег напаћеног народа. У значајним и судбоносним данима морају пасти и разумне одлуке. Иза којих ће бити наша урођена разборитост и наше здраво осећање стварности. Тако ћемо спасти главу нашу, а припремити и душе наше за путеве на којима српски народ треба да покаже своју зрелост и способност за значајне задатке који га тек очекују. ' Др Н.

мира, јер треба да будемо свеана преплављене су просјацима. сни, да би сваки прекршај и сва-

ГЛАВНИ УРЕДНИК, одговоран за садржину листа: Велибор Јонић. ВЛАСНИК: Мих. СтанковиК из Београда. РЕДАКЦИЈА И АДМИНИСТРАЦИЈА: Теразије 5 мецанин, I степениште (Палата Извозне банке) Тел. 20-383. ШТАМПАРИЈА оЛУЧА«, Краљице Наталије 100. Тел. 21-772. Тромесечна претплата 36 динара шаље се преко »Пресе« а. д. Влајковићева 8.

Немачки иваони у Северком мору Го1о: Вс1дга(1ег ШМацепЊг

ни два ве^са како САД постоје Створене вештачки шачицом Британаца, оне су склопиле своје масе од авантуриста који су стигли са свих крајева земљине кугле. Ово не сачињав>а једну хомогену нацију. Американци немају уопште прошлости. Знајући то, а најинтелигентнији међу њима осећају због тога понижење, они су поверовали да их је то отсуство прошлости стварало слободнијим за освајање будућности: и они су поверовали да ће се моћи обезбедити у погледу те будућности индустриским прогресом и новчаном моћи. Ишли су свуда брзо у свима стварима. Правили су се да презиру оно што су они називали предрасудама старога света. Они имају привидну религију, англикански пиетизам: уствари, њихов Бог је долар. Они су изградили и снабдели многобројне универзитете, али из њих није изашла ниједна оригинална доктрина. Нису дали такорећи ниједног писца истински значајног, изузев Едгара ГЈоа, кога нису разумели и чија се слава њима повратила из Француске захваљујући Бодлеру. Имали су само сликаре који су имитирали француске и енглеСке сликаре. Њихова архитектура је једино утилитарна. Они немају смисао за хармонију и лепоту: надувани својим златом, блефом, својезадовољством н алкохолом,

они су скоројевићи. Обичаји су им простачки. Код њих је човек машина за зарађивање новца а жена скуп и сујетан идол. То је детињасти народ, себичан и уображен, огшјен својим брзим успесима, материјалистички, коме су послови велика страст а чији је демократски режим најкорумпиранији који се икада видео. Њихове државе у стварности су уједињене само зајед* ничком амбицијом. Оне су љу« боморне једна на другу, оне знају за штрајкове, расне конфликте, контрасте дрског луксуза и пролетерске беде који спречавају унутрзшњи мир а условљавају страховиту експанзију комунизма. Без помоћи Лафајета, тога глупака који би боље учинио ради нашег спокојства да се је своједобно уздржао од интервенције, они не би могли изићи на крај са Енглезима. У своме грађанском рату они су победили Сеидиоте једино супериорношћу бројном и новчаном, а поступали су са њима са одвратном свирепошћу. Овај биланс је врло мало сјајан. Међутим, Американци допуштају себи ту смелост да претендују на наслетство света и да одбацују Монроеву изолазионистичку доктрину а под њеном заштитом Европа их је пустила да изграде свој огроман индустриски И банкарски просперитет. Почели су ти.че што су потчинали себи нације из Јужне Америке, које све воде порекло од Шпаније, а које су латинске и католичке. У томе су успели пут-ем интриге и економске уцене. чв Сада међутим они чак и не скривају своју намеру да насаде гу Енглеску и то тамо одакле су сами дошли, а коју су земљу увек презирали. И она њих презире, али су јој они потребни. Они знају да је она болесна, вребају њене поседе, извлаче јој лоповски њене базе и тај чудан савез створен је из неноверења и мржње. Американац баца своје корене свуда тамо где Је вЛадао Британац. Грворио је некад о својој захвалности и симпатији према : Француској: али уствари циничКи искоришћује њену несрећу Да јој украде њено афричко царство, без ризика који су укинули његов долар и издајство, а ако одржава и даље фантомску вла- .. ду дисидентних ФранЦуза, то је само ради тога да би боље злоупотребио поверљивост очекујући да збаци своју маску. Он хоће Европу, он хоће Африку, он хоће све, па чак и Азију, али се ту усправИо Јапан. Потчинити Европу својој трговачкој диктатури и преплавити је својим производима, избацити из седла Енглеску и створити од ње свој доминион, такав је амерички програм, који се може једино квалификовати изванредним мангуплуком и кризом лудила величине код једног раштрканог народа а који је уз То варварски и поред свог изгледа.