Српски народ

Српски парод, 4 септемвра 1943

ДВЕ ГОДИНЕ У СЛУЖБИ

И НАРОДА

Великим народним манифестацијама у Крагујевцу, 29 августа 1943,, обележене су две године владе Народног спаса армиског генерала Милана Ђ. Недића, владе која је примила на себе сав терет једнога слома, и у огромаим напорима дала све од сеое, да спнсе српски народ и Отаџбину. Тај велики двогодишњи рад ,дао је видне резултате, постигнуте усред великог судбоносног рата. Рад ;рпске владе, показује уједно и жељу српског народа за својим самоодршањем и конструктивмм радом у овом делу Европе. Влада армиског генерала Милана Ђ. Недића имала је тежак и частан задатак, да у споразуму и сарадњи са немачким окупатсрским властима изврши. нову административну поделу земље, осигура безбедност и изврши потребну реорганизацију правосуђа, привредно подигне земљу, унапреди пољопривреду у циљу обезбеђења исхране српског народа. одржи стабилност финансија, да обнови саобраћај савремену обавештајну службу и изврши потребне изградње, да да нов правац просветној политици доведе земљу на достојну социјалну висину.

Општа државна управа, јавна безбедност и правосуђе По питањима опште државне управе, рад Министарства унутрашњих послова био је нарочито активан у свима правцима, како у свом сопственом делокругу, тако и у делокругу опште управе. У сопственом делокругу, управном и самоуправном он се манифестовао у уредбодавном, организаторном правцу, а исто тако и у погледу редовног отправљања службе. Од највеће је важности Уредба о административној потели земље, којом је извршена реформа наше унутарње управе. Том Уредбом укинуте су бановине, као гломазне административне јединице, и српском народу туђе, а земља је поаељена на округе ради бољег управљања, као и да би се испунилз жеља народа, да се Срби.ја врати на своју стару поделу, к-ја је имала свој углед и своју традипију. ГТоред ове на.1знача.1ни.!е Уредбе нису изостали потребни прописи и уредбе, које су изузетно прилике налагале. Међу њима нарочиту пажњу заслужује и Обавезна служба рада. Основна тенденција у поступању приликом позивања и упућивања на обавезан рад. јесте, да је обавеза рада часна обавеза свих грађача, при чему лични моменат, и оних који упућују на рал и оних који подлежу то! часно' обавези, не сме имати никаквог утицаја. Одмах по преузимању власти. армиски генерал Милан Недић врши сбразовање специјалних оружаних одреда са искључивим задатком уништаЕања кпмунистичких банди, и успостављдња редовне власти у крајевима кош су о ^ишћрнч од комУни:та. Уз помоћ жандармерије, помоћних оружаних одоеда и добровољаца, успостављен је свуда ред. Када је била потпуно уклоњена комунистичка опасност. влада генерала Недића прешла је на организаци!у целсжупне службр српске државне безбе«ности Ново надлештво покчз"чо .је такоће великЈЈ успех V су*бијању индивилуалних акци'а деструктивних елемената V Соби ,ји. пттитећи налоч. дичну слободу. сигурност и безбедност уопште. Коа!ем ма1 "а 1Р' 1 ? извптн^ча !р потпуна прппган"чатти'а МичистапстБа поавле. Отвооени су нови апелачиони судови V Нитну и у П^тоовгпат^. нов упоавчи СУ у Н ичту . поотттипр^ч теоитоли,ј?„ггн , !> натлежност Уппавног судз V Бетоалу и на потр^пе Каната. као и нвтлржност Кз^знионог <п"та за це^ землу , С« г је то допоине.тго бочом успостачмпп^ности за ппаки""н р убпЧпнИ1*И оал V ппавос^лним Vстанпвама. тако та те нат поавосутни >тгиппт убпзо узимао С" норм отги " ; и тпк .тлттчцј оч дч'вчџ/»т'цу гтобитака из ресора Министар-

ства правде огледа се на законодавном пољу. Министарство правде, поред сарадње на законодавству и других ресора, спровело је у областн своје надлежноСти 69 Уредаба, и сем тога примило је за озакоњење још десет уредаба. Поред доношења организационих прописа и прописа по судском пословању у циљу што бољег функционисања правосуђа, законодавна делатност имала је највећим делом за предмет доношење потребних материјалних прописа из области приватног и јавног права, који су имали за циљ, да становништву Ср&ије олакшају положај услед рата и њима изазваних прилика, и да регулишу многобројна правна питања која су се временом појавила. Пољопривреда и исхрана, народна привреда и финансије Иако је пољопривреда занимање 80 нашег народа и најважнија грана наше народне привреде, њој је раније посвећива но мало пажње. Влада армиског генерала Мелана Недића, правилио је схв;/тила да се напредак у пољопри-вреди може постићи једино добром пољопривредном теренском службом и планском пољопривредом. Створивши беспрекорну пољопривредну теренску службу, активирајући све пољопривредне установе, прешло се круни рада: планској пољопривредној производњи у Србији У вези са наредбом Претседника владе и позивом упућенпм свима Србима, морала се по плану обрадити свака стопа обрадиве земље, и повећати површина појединих култура. Пољопривредна теренска служба, радио штампа, конференције, предавања и друга средства пропагачде пренела су тај позив по целој земљи, а народ свестан озбиљности" положаја у коме се налазимо, разумео је тај позив Планска пољопривредна производња успела је и у првој и у другој години. Ни!е пропуштена ник*ква могућност а да није искор.ишћена, дз се нешто лобоо и кописно уради за српску пољопривреду и сппгт/ог сељака. У ттиљу да се Собија поивоедно оснажи. спооветена ,те планска опганизанша привоеде. Увоћењем диоиговане поивреде увелена је наттта поиврета. из хаотичних послеоатних дана у нор*гално пословање. Тоебато те довести V ред руднике и гћабоике и об-новити занатскр оатионитте. неозттипнатн'-' ппету.чрђа укинути ствооити нова' инттстои^ска поед^зећа по добна за новр поиличр. и осиг\тати снабдевање шиооких мз га Инл^стпи?Л И занатгтво по ртав*.°но ?е на новр осночр Огнонанр (-v пг»нрп рт тн° нрнтоатр ТТД ТГГ>1»» ТТО^ТТРТД тт спровођења мера дириговане

привреде у појединим привредним секторима. У циљу организовања нашег банкарства, спроведене су мере са наглашеним смером, да се ликвидацијом нездравих и препоручиваних спајања здравих кредитних установа, изврши неопходна рационализација нашег банкарства, и тиме створи бољи услов за његов даљи развој. Најзначајнији напори Српске владе огледају се у њеним финансиским мерама, које се изражавају у обезбеђивању материјалних сретстава за задовољење материјалних потреба српског народа. Када се изврши анализа расхода, предвиђених у буџетима виде се тежње ко.јима се влада руководи. Пре свега, расходи у буџету обезбеђују правилно функционисање државне администраци.је. Велики су износи намењени у чисто социјалне сврхе, као и ванредни кредити за збрињавање избеглица, помоћи породицама заробљених официра и других ратних заробљеника, и у рату пострадалом становништву. У земљи привредно недовољно развијеној, и уз то под тешким последицама рата, извођење .јавних радова било је неопходно. Српска влада је нарочито упутила своју делатност у том правцу. Већ 1941 донета је одлука о извођењу најхитнијих ,јавних радова, а почетком 1942 г. приступило се много обимнијим радовима, на које је досад утрошено неколико мили.јарди динара. Док је за финансирање јавних радова држава прибегла јавном кредиту за покриће редовних буџетских расхода, она је обезбедила довољне буџетске приходе. Као у свима земљама, ресор саобраћаја претставља један велики и компликовани апарат, коме су постављени важни задаци Ратне последице погодиле су и наш железнички саобраћа.ј и ставиле железничку управу пред тешке задатке у техничком и административном погледу. као и у погледу комерцијалног пословања. Убозо се постигло нопмдлизовтње саобраћпта, који данас одлично функционише. Сргтске ра.тионице за опрввку локомотива, извргаиле су послове не само за нашу зрмљу , већ и за суселне земље. Све нагае локомотиве одржавату се нормално. Путничка и теретна кола поправљају се. а у току су и радови за прошиоење железничких радионитта. Извргаена је ооганизација транспортне службе са свима железничким упоавама. и уређена погранична служба на прелазним станиттама. Нео Ј угоисток везан је тапиНгски са западним земљама. Основан !р званични путнички бипо Србопут ради унапр°ћоња и развијања путничког саобоаћа1'а. Саобоаћат' се отржава редов но н V оквиру мрћ^наоодн /Г саобоаћа^а. То исто важи и зз о°"ни саобоаћат. За само особљр дпжавних жртрчнитта прртузрте су мрое на побољтттању матрпиЈатног стања и нсхоане. Ж ртрзнинт ^ р дииоек" итр отЂоонле су клм'не зч исупану возног особља на важним станипама. гтр вочни стужбенитти лоби!а!у бтнлатно топто трло и хлеб. поред редовног снабт тот,.ан,а. На поло\"т!^ поптта. тетрграс'1?' И ТРТТР^пнз п п ртнгн^^ти с\' знптни успрстт . ГТптнтангтси сдобпа^а' тр као V ппрттпатно впрме. Дп гтчвлчтн^р писама. тнрвних и н"ЧО.Т^ТТИ^ ТГТГГТПТ? КДО и Т Т Л/'0ПИ''"" > "ПТТТТ1 ГР НД рПАМР И V НЗ^тттлчп ТТТТ1Р т ГП21РПР фрттт* ОтТ^И ттдт тго^тт^ V тггпгтт^гтпгоч. ГТОПТТЗ^ГТ/-П-ТТТТ' Л ТТТПМ и ХЈРГ(ПТ1Ч01\/Г ППОМ"'* "ТМГ тгптгоо^ рр у ГГП тггтпл/Г ГТОППГТ'^' Г "ПВГГ ОТ"* л - ' П»'»Т/Л*Р'* 9Л 1ТЧ1Т1Д љенике. Исто толико пажње

се указуЈе достављању поште заробљеничкнм породицама, без обзира које често у пнтању какво удаљено село или заселак у планини. Исти је случај и са уређењем писмоносног и пакетског саобраћаја између наших радника у Немачкој и њихових породица, као и између обвезника радне службе и њихових породица. Телеграфска служба обавља се у потпуно мирнодопском обиму. Учињени су велики напори на одржавању, обнављању и подизању нових телефочских централа. Локални телефонски саобраћај је потпуно нормалан. За време од две године, министарство грађевина примило је на себе послове од највећег значаја за обнову Србије. Извршени су велики радови на путевима у готово целој Србији. На другом месту су хидротехнички радови: мелиорације и асанације земљишта и регулације река, затим снабдевања насеља водом и канализацијом. Исто тако је све учињено да се постојећи мелиорациони и регулациони објекти одржавају у исправном стању, о чему се старају водне задруге. Из послова електромашчнске струке обраћена је нарочита пажња питању електрификације наше земље. Одобрени су кредити за студије и претходне радове, а по одобрењу материјалних средстава, приступљено је изради генералног плана електрификације. Од нарочите важности су елаборати за главне земаљске далеководе. Социјална политика, народно здравље и просвета Послератне прилике наметнуле су делокругу соци.јалне политике и народног здравља, поред ранијих, нове задатке изазване новим потребама и животним условима. Пајвећа промена извршена је у самој струкгури радног права, пошто је у вези са ратно - привредним мерама рад престао да буде само поаво, већ је постао и дужност — обавеза рада, што с друге стране повлачи свестрану заштиту обвезника рада од стране држлве. Прилагођу.јући се новим нанелима соц^јалне политике, извршено је разврставање радника и приватних чиновника и службеника на групе и врсте, с обзиром на важност и тежину радова, с тим да они који раде теже и важније послове, буду у то 1* размери и боље збринути. Ради подизања и обнове Србије, заведена је национална служба рада са задатком, да цео народ одређеног доба старости. удружи на заједнички свестан и диспиплинован рад за опгате добро, како би сваки појздинзц могао бити корисније и боље vпотребљен. У циљу органског изграђивања српских радничких удружења — за заштиту привредних и културних интереса ртдника и приватних служб р никч, као и у циљу уређења сарадње свих учесника у поивпетном животу. основана је Српска заједница рада. Српска затедница рада, има између осталих задатака: да осигура соиијалан мир у подвретном раду, и да у том циљу пробуди код поедузимача и послодавца потребно разумевање за праведне захтеве његових оатника и служб^ника. а кот оадника и служб»ника ппавилно оазумевање ппилика и ппиврелннх могућности предузрђа. Ппсле слома V апоилу 1941 нартала 1'е нрзчноглрност ко^а 1 р бцла ппч»ћчна ирликим поиливг.м избтлипа Како је Н°мачКП1 бип П0ТП"б<тн ВРЛИ Т 'Н бро! радне снаге, то је извршено по-

средовање и ангажовање радника за Немачку, и то на добровољној бази. Радници су се пријављивали у великом броју, тако да укупан број запослених радника у Немачкој износи 60.403 радника. Незнатан број запослене у пољопривреди, док су остали запослени у индустрији, по разним градовима Рајха. Да би се омогућило нашим радницима да из Немачке шаљу сво.јим породицама уштеђевине од зараде, организована је служба преноса радничких уштеђевина из Немачке у Србију. До краја јула ове године дозначено ,је преко 115 милиона динара. Спроведено је повећано социјално старање за раднике и приватне службенике и њихове породице, породице радника у Немачкој и радника на обавезном раду, збрињавање сиромагпне, напугатене и избегличке деце, издржавање дечјих домова. Осигурање радника и службеника спроводи се преко Главног уреда за осигурање радника у Београду. Поред тога уређени су међусобни односи у погледу социјалног осигурања са Немачком за наше раднике и њихове породице, у случају оболења и несреће у послу. И Пензиони фонд за приватне службенике у Београду наставио је са својим редовним по-словањем. Извршена је нзмена и допуна инвалидског законодавства. Здравствена служба показала се на достојно.ј висини, нарочито у тешким задацима услед опасности од епидемија. Уведена је обавезна служба лекара на селу, извршена реорганизација Првеног крста, хигијенске службе, као и обнављање и уређење разних санатори.јума. Болнице су потпуно оспособљене за рад, отворена су нова одељења и извршено снабдевање лековима и санитетским материјалом. Једна од најважнијих реформи која је извршена у Србији, јесве несумњиво реформа просветне политике. Она је истовремено била и једна од најпрешнијих, јер је духовно оздрављење једног народа предуслов сваког оздрављења. За опстанак наше нације и за њену обнову било је потребно ставити народну просвету на здраве темеље српска се омладина морала васпитати у духу наши хнародних традиција, и образовати у смислу народних и државних потреба. Да би се отклонили досадашњи недостаци, и да би се створило тело које би поставило план културне и просветне политике, реорганизован .је Главни просветни савет при Министарству просвете и вера, који је имао задатак да обезбеди континуитет просветне политике и смишљен плански рад. Главни просветни савет састављен је од претставника свих сталежа, корпорација, високих просветних и научних установа. Тако је израђен државни просветни план, по коме је извршена, поред увођења нових типова шкрла. реорганизација наставе од основних школа до универзитета. Народном просвеђивању поклоњена је велика пажња, и поведена енергична борба против неписмености. Основане су нове наоолне књижнице, обновљена државна библиотека и цео на^чни живот. После донотпења Уредбе о унивеозитету извптттено 1е постављање ррктора, декана гћакултрта н ппоЛесора, чавртнене су гћакултетске улед6 р и започети редовни дипломс т/ и испити на униврозитету. На основу свега овога створена 1 - р база за нову ппосветну политику. ко1'а се V ппвом оеду пукпвплчла оснорнпм митнљу. да 1 р насутна потп»ба обнпвљене и пп л попо ^® нр 'Собитр ла ср ство по сптнпнр оснпвр ^з васпита ц о^тзоптн.о ндпотног под И ТТ^М^ ттц ГПО^ТГИ будућност и народа и тпм <а ве. А. С.