Српски народ

Српски парод, 4 септембра 1943

Како је Шумадаја дочекала

Шумадија је била у видном узбуђењу у очекивању доласка ЈТретседника владе Народног спаса-, генерала Милапа Недића. На све страие живост. Сељанке ваде из сандука сиоје лепо шумадиско рухо спремљено само за најсвечаније прилике. Сељани се се договарају и спремају за свога висбког земљака. На све стране распитивања кад стиже, куда ће проћи. Сви би хтели да га одмах виде да га дочекају. Још у суботу ув.ече Крагујевац се пући сељацима из удаљенијих срезова, Дуге поворке кола често пута са великом српском тробојницом на челу пролазе улицама Крагујевца. I (згледају као букет цвећа. Ту је измешано све: маркантни домаћпни великих мрких бркова, опаљени од супца и озбиљни, искићене снаше, младићи и девојке, једри и лепи као јабуке петроваче. Око пет сати прави се поредак и то је сигнал за крагујевчане и у великој маси нридошле сељаке да Претседник додази у то време и да пролази баш тим улицама. Зачас су улице препуне света. Пред жељезничком станицом закрчено. Перон није могао да прими масу света која је једва чекала да поздрави Претседника. На перону постројена почасна чега врши последње припреме. Наједанпут снажно: „Мирно!" Чује се писак воза. Све су очи упрте у лево одакле долази воз, срца узбуђено бију, а лица су.укочена од ишчекивања. Воз стаје. Бурно: „Живео Недић!" — одјекнуло је као планински громови, када се Претседник појавио на прозору свога вагона. Кад се Претседник обратио маси народа са: „Помаже Бог, браћо. Шумадинци!" — хиљаде као један загрмеле су: „Бог ти помогао!" Прилази му сељак са дивним шумадиским опанцима, узбуђено га поздравља добродошлицом и љубављу Шумадије а сузе захвалнице блистају му у очима. Затим сељанка, лепа наша расна Шумадинка из околине Р^че крагујевачке, у дивној шумадиској иошњи, иредаје му букет цвећа и почиње узбуђеним гласом: — „Оче Србије!" — Једва је проговорила још неку реч а сузе радоснице почеле су јој се сливати с лица, узбуђена, прихватила је Претседпикову руку и изљубила је као руку оца, сва срећна што га види пред собом и што може да га поздрави. Одушевљени повици: „Живео!" испраћају Претседника из станице да би га напољу дочекало још снажније скандирање! „Нел*ић! Недић! Недић! Живео наш Претседник! Живео отац српског народа!" И тако редом целим путем до Окружног начелства бурни поклици нису престајали, Претседник из својих кола, којима лично управља министар Драг. Јовановић, отпоздравља на све стране. Свет који је очекивао улицом и коме се учинило дз је и сувише мало видео Претседника, иако се он сасвим лагано провезао улицама, као бујица нагрнуо је пред Окружно начелство и када је чуо да ће Прет- 1

геиерала

седник доћц на академију у народни дом све улице до Дома биле су иреллављене светом. Опег бескрајна клицања кад се Претседник око 6 часова повезао у »-« народни дом. Пред Домом, постројени наши омладинци Националне службе за обнову Србије ; |ВДри, здрави младићи, које кад ногледате читате им из очију најбо ва >бећања за будућноет Срби.је, грсмко поздрављају 1ре т седника, маса света прихваћа н лдушевље но га иепраћа у народни дом где га Из са.ле дочекују нове овације, кодима 1;емг кра.ја. Сутрадан, у недељу, на пространом тргу пред Окружним начелством, испред дивно искићених трибина које су ресили српски грбови и огромне наше заставе тробојне, маса се почела скупљати још од девет часова. Први су почели пристизати сел 3 аци. Преко три стотине кола препуних сељака са великом срп-

ском заставом на челу, то је један дер људства које Срез лепенички шаље да поздраве свога Претседника. Масе се слива,|у као плаха пролетња киша да би до 11 часова цео трг и околне улице биле преплављене светом. Као букети цвећа поређане су младе сељанке у живописном шумадиском руху, закићене ружама и мирисним пољскцм цвећем. На свим лицима види се радост у очекивању Претседника. Сељаци се надмећу међу собом, који је срез дошао у већем броју, чији је срез дошао лепше одевен. Сви би хтели да имају првенсгво. Сељак, који је Претседнику предао опанке, као знак братске љубави Шумадије према њему, опкољен је групом сељака, који радознало сдушају како је поздравио Претседника и шта му је Претседник одговорио. Сви су љубоморни што њима није припала та част. Истога момента Претседник и-

злази на говорницу. Громогласно: „Живео"! — пролама се ваздухом и читавих пет минута Претседник општине не може да отвори збор од овација одушевљеног народа. Ђенерал Недић је очито задовољан. На лицу му сија неизмерна радост. Почиње да говориНикада нисмо чули лепших речи ни са таквим одушевљењем изговорених као када се Претседник обратио својим Шумадинцима, Добија се утисак да пред нама етојц џин који све више и више израста и његове речи пењу се у такву висину као да долазе са грмљавином из облака. Маса је на,врхунцу узбуђеАа и ваздух се сваких пет минута пролама од одушевљења и овација. При завршетку збора овације су узеле такве размере да се Претседник три пута морао враћати да каже још реч две својим Шумадинцима који и после његовог повлачења са говор-

ни&е и даље одушевљено кличу: Живео спасила« Србије! Живео генерал Недић! Живела Србија! Имали смо прилике после збора да поразговарамо са многим сељацима; „Данас сам слушао речи које сам до сада слушао дамо од мога оца, тако су биле очинске и пријатрљске", — каже нам један стари сељак из околине Раче. „Што нам нису пре ра* та говорили овако искрено, овако пријатељски и очински. Да су нам тако говорили данас бисмо били срећни и слободни, не би прегрмели ове несреће преко главе", — узбуђује се други. „Никада више нећемо да чујемо политичаре. Овај народ од сада моћи ће да воде само правц његови синови, само они крји кад их погледате у дице из дудае им читате да раде за вас и жртвују се за вас", — додаје трећи. Глач сно се коментаришу поједини пасуси Претседниковог говора И један сељак каже: „Док нам је њега не бојим се за судбину Србије". в. м. д.

ДЕМОКРАТСКИ ИЛИ АУТОРИТАТИВНИ СИСТЕМ

Ако посматрамо политичку историју народа наилазимо на раз добље, у којима поједини народи избијају изнад свих других народа и целом раздобљу дају своје обележје; не само да један народ долази тада до вели•ке мо-ћи и урледа, да огромно проширује своје границе и своју власт, не само да доцриноси културна остварења која превазилазе све што други народи у исто време стварају, већ и у политичком погледу баш у том раздобљу тај народ налази свој сопствени политички систем. Мо гло би се чак рећи, да је баш то политичко уређење, својствено том народу, било предуслов за његово подизање и моћ. Кадгод је дакле поједини џарод успевао да нађе за себе и да се организује у таквом политичком систему који је најбоље одговарао његовој традицији и његовој политичкој историји, ње говој националној особеиости, његовој националној психи и менталитету, кадгод је успевао да његов политички систем адекватно репродукује његове социолошке назоре, онда су ти традиционални ,историски, пеихолошки и социолошки фактори изражени у синтези политичког система том народу омогућавали да невероватно развије национални и духовни и материјалнц потенцијал и да својој епоси на метне своју надмоћност. С друге стране пак, победа једног политичког система у јед ном народу имала је најчешће за последицу да су и други народи тај политички систем после дужег или краћег времена усвајали. Ти системи позајмљени од других народа, баш зато што су били калупи у које се нису могли сместити други народи, већ је увек много штошта било пригњечено, или је ван калупа стрчало, баш тиме еу омогућавали да мане тог система лакше дођу до изражаја, да дејствују ру

шилачки и да често доведу чак и до катастрофа појединих народа и најчешће до одбацивања тих сиетема. Тако Римска империја није могла дуго преживети хришћанско освајање. Тако је Немачка Дошла до катастрофе под социјалном демократијОм, и тако Руеија ево већ 25 година крвари у марксизму који јој је стран и наметнут. Све ово не вреди само за ведике народе већ исто тако и за мале. Док је цео XIX и XX век и-спуњен миогобројним ратовима и привредним и социјалним кризама већине великих и малих европских народа, дотле други мали народи, Данска, Швајцарска, Холандија, за то време показују невероватан усгтон и стабилноет, као да су имунизирани за све оне буре које око њих бесне. У ствари и јесу. Ови мали народи израдили еу своје својствене политичке системе који су тако савршено одговара ли њиховим потребама да су мо гли остварити невероватна привредна благостања и социјално подизање. Срби и демократија Има доета људи код нас који тврде да је српски народ у својој осиови демократски народ и да је то систем који му најбоље одговара. Једни ову тврдњу изричу наивно, јер не познају стварне чињенице. Други то по кушавају да сугерирају из чисто навијачких намера. Ови последњи иду чак толико далеко да веле да је успон Србије у току XIX века и нарочито у XX веку био могућ само тако што је у Србији владао демократски систем. Најзад, има их који уверавају да би Србија најлакше изишла из своје катастрофе, ако би одмах после мира била уведена „права демократија". Сматрамо да ћемо најбоље од говорити на ово питање, ако се

држимо напред реченог, то Јест ако, »спитамо нашу националну традицију и нашу политичку историју и ако у њима потражимо одговор и индиције за какав је политички систем српски народ, гга онда те тако добивене закључке подвргнемо критИци, социолошких схватања нашег народа. У нашој великој ризници националне традиције примере за неку демократску настројеност нашег народа тешко да би могли наћи. То је све чист ауторитет јунака којег красе све врлине, и коме се дугује потпуна послушност. С друге етране, има многих примера који показују колико српски народ осуђује све оно што би тај ауторитет могдв рушити. Тако народ савршено осећа како великашке размир|Ице руше потребан ауторитег и слабе српску моћ и због тога чак проклиње и душе великаша! А како цвиди и заклиње велики му ченик Кнез Лазар на коеовској вечери великаше који треба да учествују у Косовској битци? И најзад, вековима народ проклиње Вука Бранковића што издаде на Косову јединство српског народа и честитога Кнеза. Све то доказује јасцо и убедљиво да се у нашој народној градицији налази изванредно схватање о вредности и важности чувања ауторитета и апсолутна осуда свега што ауторитет руши. Колико наш народ правилно схвата вредност ауторитета нај боље се види по томе колико он цени уздизање наших великих краљева Немањинског до ба до светитеља. Да би могли остварити национадно јединство српског народа у времену кад других политичких сретстава ни је било, наши велики државници и живе и раде као Божји изасланици на земљи, дижу манастире и калуђере се... посвећују

се дакле и народ их проглашава за светитеље. Најзад, наш велики проСветитељ и један од нај већих државника тога доба Св, Сава употребљава највећи део свога времена и рада на мирењу завађене браће, на стварању слоге и једннствености српскога народа. Зар те толико познате чињенице не доказују да ни у нашој етарој традицији, нити у политичкој историји нема ни трага о неком демократском расположењу нашег народа? Узмимо само стварања наше др. жаве у току XIX и XX века. Србија је заиста у току срог подизања била поприште многих политичких. борби, углавном борби за демократију. У демократеком режиму пак ми смо стварно живели свега 9 година, од 1903 —1912 године. Од 191-2—1919 године били су ратови. Демократеки режим од 1919-^-1929 пре је рушио оно што је ратовима из* грађено, него што је ишта позитивно створио. Иако су људи од 1912—1919 године били демократе, они су врло мудро за време рата своје партиеке борбе обустављали, владајући обично у политичким концентрацијама. Али, и кад није била коалиција на власти, национално осећање код свих било је надмоћније над партиским интересима. Том националном осећању наноси се, несумњиво, велика увреда, кад се говори да је демократски систем српском народу донео његове тадање уепехе. Национална свест и уздизање националних интерееа изнад партиских то је оно што је донело успеха српском народу а не демократски систем. Уосталом и у доба владавине демократског система и демократ. ских политичара, — и то не само код нас већ то исто видимо и код других народа,' — и сами демократски политичари у теш« (Наставак на 9-ој с твани)