Српски народ

9 октобра 1943

СРПСКИ НАРОД

Страна 3

Храброст и мудрост

Још од Немањића, од стварања прве српске државе, по казало се да су земље које су Срби населили иа Балкану изложеие ударцима са свих страна, те је ту било врло тешко створити државу, а јсш теже очувати је Отуда је гсторија српског народа тако бурна, отуда тако чести његови падови и уздизања. Због тога је положај српских народних вођа одувек био веома тежак. Они су морали бити не само храбри, већ и мудри. Довољан је био један погрешан корак, па да независност државе и народа буде доведена у питање. Мора се признати да храброст и мудрост ретко кад иду заједно. Код нас Срба са хра брошћу се далеко чешће сретамо неголи са мудрошћу. Ако прегледамо листу наших народних вођа и државника, нећемо их наћи много који су се одликовали изразитом мудрошћу. Мудри су били: Стеван Немања, Милош Обреновић, Јован Ристић, Никола Пашић. Погрешно је мислити да храброст* искључује мудрост, и обрнуто. Милош Обреновић је напр. био веома мудар, али и велики јуиак. Био је храбар кад је то мудрост налагала. Јер не треба храброгт бркати са кавгаџилуком. Кјвгаџија, немајући мудрости, за меће кавгу кавге ради, а хра

бар човек оамо онда када треба. Једно је Краљевић Марко, а друго Будалина Тале. И нехотице намеће се чове ку паралела између генерала Недића и гелерала Симознка. ^вај други, лишен мудрости, заметнуо је кдвгу у тренугку кад нам је најмање требчш. Гурнуо је народ у несрећу, па побегао. А чако је генерал Недић поступич? Будући мудар, он је као министар војни чинио све да до рата не дође, јер је знао како ћемо у њему проћи. Али кад је до рата ипак дошло, он се тукао боље него иједан други командант. После слома он није мислио на то како ће себе спасти, већ је остао у земљи, да са народом подели несрећу. Тиме је доказао да је не само мудар, већ и храбар. Храброст, огромна храброст је водити свој народ у несре ћи. То може само човек који је прегорео себе, који воли свој народ више свега. У добру је лако добар бити. На муци се познају јунаци. Историја ће свакога поставити на право место. Али већ данас је јасно да се генерал Недић одликује и храброшћу и мудрошћу, Зато је у интересу српског народа да га слуша. ВЕЛИБОР ЈОНИЋ

Верни савезници

Латентан сукоб између енглеског капиталистичког империализма и Совјетске Уније носи у себи још из летњих преговора 1939 године клице дубљег разилажења и озбиљног раздора. Уосталом, положај Совјета, као и ранији положај царске Русије, био је за енглеске управљаче узрок вечитих неспоразума, и он данас претставља 'исти извор за коначно раздвајање, ма како изгледало на први поглед да се интереси поклапају. Да се, међутим интереси не слажу, нарочито између Енглеске и Совјетске Уније и поред сталних попуштања од стране Лондона данас је више него очигледно. Непрекидна уверавања са енглеске стране да постоје срдачни односи у овом пОгледу су врло симптоматични. Кад би заиста срдачни односи пОстојали дошло би пре свега до повремеиих сусрета шефова ових држава и до састанка носиоца њихове спољне политике, као и претставника војске. До овога притом не долази никако. Некадашњи пут Черчилов у Москву утишао је донекле нерасполоЖење у престоници Совјета, али за кратко време само. Совјетска штампа све више и више отворено захтева отварање другог фронта, и до данас преговори нису завршени, а одлуке нема. Другога фронта нема, мада Енглеска покушава да увери свога драгбг савезника о скором образовању другог фронта. Али се из писања лондонске штампе до-

ста Јасно назире, да се за сада врше само припреме, али да нема довољно бродова за тако обимне операције и да подморничка акција опет изванредно оживљује, — па треба чекати повољније прилике. Треба чекати март месец, па се онда може да говори о образовању другог фронта на западу. Черчил је, да би учинио пријатност Москви, борбе у Италији назвао трећим фронтом, ваздушни терор против Немачке четвртим, а други, најважнији за Совјетску Унију, остаје и даље само песма далеке будућности. Значи да Совјети улазе у још једну дугу зиму у кОјој има да претрпе нове губитке у људству, огромне празнине у материјалу, с успесима који су у очигледној несразмери са губицима. А томе Енглеска и тежи; да уверава Москву у своју савезничку верност, да је одржава инјекцијама, преко ратног и другог материјаЛа, да чини свакОдневне уступке, сем главног. То исто чини Москва према Енглеској. Најважнији услов сарадње Енглеске не ОсТварује, излазећи стално у сусрет моментано мање важним захтевима, који се могу и морају данас да учине, ако се не жели потпуно раскидање односа. Да је задња намера да се противник изигра, мислимо да не треба овде доказивати, кад се има у виду досадашњи развој односа. И са једне и са друге стране очекује се повољна прилика да се карте брутално оборе на ото.

„Вук длаку мења, али ћуд никада"

Једна вест из Совјетске Русије изненадила је последњих дана свет као гром из ведра неба. Према тој вести Совјети, то најљуће легло безбожништва, где су ; Бог и вера ба.чени под ноге, где је одрицање Бога и веРе претстављало једну од највећих комунистичких тековина, где су цркве претваране у згаришта и ђубришта, где су свештеници гоњени и убијани . у масама, где молитва није смела да се чује из уста верника, ти Совјети постали су сад изневада јагањци преподобни, Богу одани, који су стали да се бусају у груди, који су се. опет скупили под крило Светог Православља, позвали народ на молитву, васпоставили Патријаршију и наименовали Патријарха, припустили вернике цркви и Бо-

гу, посули главу пепелом покајања. Каква бесмислица! Несумњива бесмислица за свакога оног иоле упућеног човека који је пратио досадашњи ток четвртвечне совјетске владавине у Русији и њеног разорног роварења. у осталим земљама света, Са првим и главним циљем да поруше у души омладине и народа оно што је свето и побожно, д& би на тим моралним рушевинама усадили црвени барјак безбожништва, отимачине, пљачке, покољз — једном речи крваве светсве револуције. Да не бисмо ишли да тражимо примере далеко, зар нам свима нису још у свежем сећању жалосне слике наших комунистичких т. зв. пгртизанских банди? Зар те банде нису упадале

у села и одводиле и уовдале невине свештенике само зато што су проповедали реч божју и служили Богу и вери? Зар те бг.нде нису биле састављене од без^ божника којима је било на првом месту да пљују на веру и на морал? Данас, изненада, ти Совјети бацају се у прашину пред Богом, целивају руку Патријарха, облаче покајничКу мантију. Грдног ли цинизма! Па да су бар, форме ргди, уклонили оне људе који су били носиоци безбожништва, злочина, крви, лажи и неморала. Ни говора! Остадоше исти људи, не измењаше чак ни положаје, ни вођство, јединО преко ноћи изјгвише, односно добацише у лице свету да, ето, неочекивано, окрећу други лист и да се враћају старој Русији,

дубоко националној, дубоко религиозној. Осетивши опасност која. им прети од самог руског народа, чије су дубоке националне и верске традиције четврт века безсбзирно гоњене и срамоћене, Совјети се сада, као дављеник за сламку, хватају крупних, најкрупнијих лажи, подметања и подвалз: укидају Коминтерну, враћају се национализму, враћају се вери и Богу. На њихову жалост маневри су и сувише провидни. Нема сумње да су они дошли пошто је већ дванаести час откуцао и да неће успети да заведу руски народ, као што неће успети ни да убеде Ебропу. „Вук длаку мења..." Али, да је од вука постао јагањац, у то нас нбсумњиво нико не може уверити.

Уступци о којима се сваког дана добијају нови докази, пока• зују баш до очигледности колико је тачно тврђење да међу савезницима нема правог споразума. веђ да се повремено мења став у спољним изразима ради постизања краткотрајног, али за њих врло потребног одржања садашњих односа. Енглеска ђе чинити те уступке догод буде морала то да чини, у варљивој иади да ђе на тај начин избеђи образдвање другог фронта, што, међутим по мишљењу Москве то претставља једини и ефикасан начин да се истински помогне Совјетима. Што се Сједињених Америчких Држава тиче, оне немају непосредно интересовање за Европу и тиме се може да објасни њихов притисак на Енглеску да што више попусти пред совјетским захтевима. Енглеска се не осеђа војнички довољно јаком, ни довољно јединственом у погледу оДржања империје, и зато је принуђена да врши устуџке и према Америци и према Совјетској. Унији. Зато је изложма америчку флоту у Пацифику, у борби против Јапана, великим и ненакнадивим оштећењима, чинеђи јој на другој страни концесије из бојазни да се и сувише не испољи њена слабост, због које не сме нигде да прими от• ворену борбу. Енглеска се уклања испред Америке, као што не сме да се замери отворено ни Совјетској Унији и зато препушта и Пољску и Балтичке земље, Средњу Европу и Балкан. Шта више Енглеска је принуђена да и сама учествује у кампањи која се сада води против њених дојучерашњих малих савезника, па се преко лондонске радио станице чују гласови који показују да је Енглеска постала још више посмушни извршилац жеља из Москве и Вашингтона, Докле ђе то попуштање Лондона ићи то ће скора будућност да покаже. За нас је једно несумњиво, између Лондона м Москве нема ни једног правог услова за дужу заједничку сарадњу. Потајни симптоми колебања и на једној и на другој страни морају фатално, и то ускоро, довести до пуног и отвореног сукоба, који се све више оцртава. Још пре образовања другог фронта отворено разилажење ће се још јасније изразити, ако ни због чег другог свакако за то да до тога другог фронта уопште и не дође. Др ч.

СТАЉИН НАЗВЕЋИ ЦИРКУЗАНЕР СВИЗУ ВРЕМЕНА У РАЗНИМ УЛОГАМА