Српски народ

Страна 12

СРПСКИ НАРОД

9 октобра 1943

ПЛОДАНУМЕТНИЧКИ ЖИВОТ ХАЈНРИХ ГЕОРГА

Један од успегмјмж типова које је дао Хајнирх Георге

На данашњи дан, 9 октобра, великц немачки позоришни и филмски глумац Хајнрих Георге навршава 50 година свога живота. У целој Немачкој овај јубилеј је достојно обележен. Овим чланком ми дајемо свој дуг великом уметнику Георгеу. Хзјнрих Георге је данас п.ојам у филмској и позоришној уметности. Његова масивна фигура, његов глас који грми, или, осмех којц осваја, јесте нешто што је

НА НОВИМ ПУТЕВИМА

Хајнрих Георге је пре кратког времена добио вођство једне групе за снимање филмова и игра главну улогу у првом филму ове групе „Браниоц има реч". У овоме чланку Георге пише о своме новом задатку. Када сам преузео вођство једне групе за снимање филмова у Тобисовим атељеима, са више страна су ме питали какви су били разлози да се поред осталих послова примим и овога, као и какви су моји планови у будућем раду. Истовремено је додирнуто и пи.гање мога рада као интенданта Шилеровог позоришта. Одговор на сва ова и слична питања утолико сам спремнији да дам, јер она додирују основе мога уметничког стварања уопште. Моја појачана делатност на филму не спречава ме и не дели ме, всћ шта више још чвршће мс спаја са позорницом, и искуство које имам на њој много ће ми помоћи у раду на филму. Од како је филм дошао под државну кожролу он је све више постајао пријатељ бине, тј. обе уметничке дисциплине, позориште и филм, стоје другарски једна поред друге. То је ситуација у којој треба да се развија моја делатност као управника позоришта и глумца, с једне стране, и као филмског глумца и вође групе снимања, с друге стране. Са уметничке стране гледано, 'ја сматрам проширење мога де-_

локруга рада за ванредно срећно, јер ми се овде више него игде даје могућност да искуства са бине, и обратно, искуства са филма повежем и тако допринесем напретку обих дисциплина уметности. Први Тобисов филм моје групе „Браниоц има реч" захвата у питања правнога живота. Радња филма није, као што је то уобичајено у досадашњим кримнналним филмовима, у многим тајанственим покушајима и делима злочинца, већ се сва трагедија одиграва у душама појединих учесника ове филмске драме. Овај филм је апотеоза једноме позиву који >треба да служи правДИ. Лрва срска хумористинка књига Прва хумористичка књижица у-српској књижевности појавила се 1702 у Бечу. Она се звала Малиј буквар за велику децу, а написао ју је Михајло Максимовић. Како књижевни историци тврде та књижица својим духом и садржином потсећа на доцније хумористичке листове: писана је лепо, ведро а њени састави стално су биди уперени против оних идеја које су у то доба сматране за назадњачке. Тако, например, Немајући својих штампарија, у њој се и овако место налази: српски писци у XVIII веку своје књиге штампали су на страни. У Лајпциг.у је Доситеј Обра-

везано само за Георгеа. Његове најомиљеније улоге су поносити и пуни херојства људи, али они нису брутални већ пуни човечанскога. Тежина његовог тела изгледа као да везује душу и тело у једну органску целину. Када се дочепа земљишта он га брани до последњег даха. Још од најранијег детињства Георге је осетио наклоност ка позоришту. Разуме се, да је наилазио на велики отпор код оца, који је често употребљавао и најоштрија сретства да у своме сину убије сваку вољу за позориштем. Али, воља малога Хајнриха још онда је била јака, Те је најзад победила. Почео је, као и сви глумци, у малим путујућим позориштима са ме.сечном гажом од 35 марака, што је било довољно само да плати храну. Како је био добар виолиниста, он је давао часове ђацима по малим провинциским градићима у којима се са својом трупом задржавао, те је тако могао ипак пристојно да живи. Живот у путујућим позориштима је увек и свуда тежак, али су она и на.јбоља школа за једног глумца. Хајнрих Георге се полако развија и постаје већ познат у круговима директора позоришта малих провинциских градова. У томе долази 1914 година.

Хајнрих Георге поучава евог сина

(Фо\то: Уфа)

Лајпциг за Србе у XVIII веку

„Проповедници све вичу да ми само за земаљске радости прилепљујемо се. Њина је то кри

вица, јер не умеду к небесним да ДОвић штампао три своја дела:

Совјети здравог разума (1784) и Езопове Басне (1788). У исто време била је у Лајпцигу и штампарија Тојбела, где су штампане књиге Емануела Јанковића Терговци (1787) и Блџго-

Хајнрих Георге ступа у војску као добровољац и учествује на свима фронтовима у првкм борбеним линијама. Сграхоте рата су толико утицале на душу ово1-а уметника, да он дуго не може да их заборави и да се врати своме предратном позиву. Али, године пролазе и време све ране залечи. Хајнрих Георге 1 поново долази на позорницу и сада следују ње-

гови успеси. Прво долази ангажман у Дрездену, Франкфурту на Мс1јни, Берлину, Бечу. Једно велико уметничко име почело је да се рађа. Признања долазе једно за д.ругим. Најзад долази његово наименовање за интенданта Шилеровог позоришта у Берлину и највећа почаст која се може указати једноме глумцу, а то је додељивање титуле државног глумца.

1

ПРВА СПОРТСКА КОМЕДИЈА

наи бољи апетит направе" а

Жџвот и Прикључеиија (1783), дарниј Сип (1789).

Психологија спорта обузима масе модериих времена, исто, ако не и више, као и доба Периклово у Атини. Индустрија мотива: прељуба, проневера, несебична љубав итд. била је експлоатисана до данас безгранично. Савременост је с доста муке освајала позорницу, нашу на првом месту. Један до бојажљивости скроман покушај изношења спорта на позорницу, као противтежу водвиљском и комедијашком мен талитету наших спореднијих позорниица ,учинио је књижевник и новинар Боривоје Кесић. Он је уосталом и био међу најпозванијима за то: дугогодишњи спортски новинар, човек који се и сам активно бавио спортом, дакле и данас још живи од спорта и за спорт. Кесић је у могућности да буде увек у центру спортских збивања. Он отуда и има шта да нам каже. Његово прво дело на позорници је мала весела историја једне групе спортиста-футбалера, који доживљују чудне заплете и расплете у иностранству и, после, у својој домовини. Три чина „комедије из спортског живота Баук довољна су да нас уведу у занимљиви живот људи, који се баве сгтртом и оиих који се баве спортистима. Фабула је, наравно, сензационална и помало егзотична, дакле, баш онаква какав је сам спорт у истинским већим димензијама. Футбалска репрезентација Бео града гостује у Мадриду. Екстравагантна шпанска играчица Карменсита дел Рио и још екстра вагантнији власник златних бразили.јанских рудника Родриго На заци закључују велику опкладу поводом утакмице Београд—Мад рид. Играчица је за Мадрид. Њој портир њеног хотела предочава лакомисленост: та, забога, у тиму Београђана игра феноме-

нални Баук, страх и трепет за противничке мреже! Ништа зато. Играчица смишља план: украш ће, завешће Баука, кога чува Чика Офсајд, тако да Срби неће моћи играти с њим. Она успева. Делимично. Заплет је ту. Али, у последњем тренутку, филмски и спотски, Баук стиже на игралиште, а Карменсита... губи опкла-. ду. Онда расплет, у завичају. Глумачки кадар Централе за хумор има већ свој реноме. Овом приликом је успео да вихорно пренесе на позорницу цео онај живот џумбуса са инстинског „зеленог поља". Персифлажа слабих страна спорта, односно оних закулисних радњи у њему: опкладе, новац, љубави, авантуре, навијања, снобизам итд. успела је. Делу би се могло и приговорити штогод, али оно и није писано са неким великим претензијама. Оно .је скроман и успео покушај да се захвати из једне богате ризнице. Од глумаца се највише истакао Душан Животић. Он, као Чика Офсајд, био је у свом елементу. Играчица Мима Предојевић прилично шаблонска. Бранко Јовановић, Назаци, са разумевањем је тумачио своју заиста оригиналну улогу снобовског мултимилионера, Добрила Џимић је мало исувише подвлачила свој с.тав и свој глас, а за Беднарског и Јована Гашића је штета што нису имали веће улоге. Баука је играо Павле Богатинчевић. Спорт ским речником речено: био је у форми; његова кондиција је издржала до краја. Остали глумци, као Жанка Стокић, Фазловски, Смедеревац, Буханац и .гце Вера Петрић и Јелка Матић су углавном задовољили. Редитељ Петар Матић није узалуд уложио велики труд у спремање прве спортске комедије. . - , ј| , В. Филиповић

»Баук« на позорници, завршка сцеш СФото: Српскн