Српски народ

РПСКИ

I. НЕДЕЛЈНИ ЛИСТ Бр. 41 Год, I) Београд, 23 октабра 1943 ПРИМЕРАК 3.— ДИНАРА

пешгврина плаћена у мтоау

ЛОНДОН И МОСКВД ОСУДИЛИ СУ СРПСКИ НАРОД НД СМРТ

Српски народ данас има необично јасну и прегледну ситуацију, што доприноси у изванредној мери да се правилно определи према својим интересима у данашњим збивањима, да не би учинио још једном какав погрешан корак, који би могао да изазове коначну катастрофу. Треба бити неизлечиво слеп и глув па не разумети о чему се данас ради и каква судбина очекује српски народ од Лондона и од Москве. Непобитно је да нас је Лондон осудио на пропаст у сваком случају. Место да прави други фронт, како то захтева Москва он хоће на место његово да потури не-. какав »југословенски фронт« у коме треба да учествују сви Срби, да се не би пролевала британска крв. Тај позив Лондона у данашњим приликама значи да српски народ треба да изврши самоубиство, да се драговољно принесе на жртву ради британске империје.. За случај да остане нешто од српскога народа, он се препушта црвено) Москви коЈа треба да докусури и тај остатак и да збрише за увек српски народ са лица земље. Ето какав |е положаЈ српскога народа између Лондона и Москве, коЈи се њиме спуже са беспримерном безобзирношћу као оруђем за извођење својих себичних циљева. То је трагичан положај малога српског наро^а, кога плутократско-бољшевичка спрега вуче у амбис. Ако сви Срби не изгину за рачун Лондона, оида преостали Срби својим лешевима имаће да попуне нову Катинску шуМу, јер је Москва осудила на смрт српски народ, који се показао као непомирљив противник комунизма и осујетио план Москве да на Балкану упали варницу европске и светске револуције. Данас то је јасно свакоме Србину да нас је Лондон осудио на смрт било да се у духу њене традиционалне политике неко бори у Европи до последњег човека ради њених интереса, било препуштајући нас Москви, ако којим чудом једна шака Срба остане у животу. Овакав цинизам у поступању са опстанком и животом једног малога народа изазива револт и отвара очи свакоме Србину, да увиди где је његов интерес и шта треба да ради у данашњој ситуацији. Треба бити окорели плаћеник или болесни малоумник па не у-

видети прави положа) у коме се данас налази српски народ. Као реакциЈа на овај срамни пазгр између Лондона и Москве са судбином српскога народа обнавља се духовно јединство српскога народа место сваке подвојености. Данас свима Србима је јасно да наш спас лежи само у слози и јединству, у заједничком отпору према Лондону и Москви, да бисмо осујетили њихове планове и њихове намере. И они у шумама мора то да увиђају и да осе^ају грижу савести као заблудели синови Мајке Србије, који треба да се врате у њено крило. Они који то не учине, доказаће да су или измећари енглеског злата, или пустолови покупљени с коца и конопца којима је стало до силеџиства и пљачке, чиме срамоте српско име. Сви остали треба да увиде да је беспреддлетно њихозо седење по шумама већ да сви заједно треба да чувамо ред у Србији од »партизанских« бзндита, да би Србија у миру могла да сачека крај рата и да српски народ не буде жртва енглеске саможивости ни црвене освете. Пред овим чињеницама ко не увиђа заблуде и погрешке остаје тежак грешник према своме народу. Одговорни чиниоци за опстанак Србије имаће пуно морално право да са њима поступе беспоштедно, са сретствима која сада имају на расположењу да ликвидирају сваки покушај реме^ења реда и мира у Србији. Тим пре тако се мора поступити са непоправивим грешницима, јер они својим непромишљеним поступцима могу допринети да српски народ проигра могућност, која му се сада указала, да поправи свој положај и да сачека боље дане, ако до краја сачу.ва ред и мир и својим лојалним држањем помогне одбрани Европе од завојевачких намера са Истока и Запада противу коЈих се неустрашиво бори Велики Немачки Рајх са својом херојском војском. Време лудовања и блудње прошло је. Тешким жртвама платили смо садање искуство. Трагичан положај у коме се налази српски народ, кога хо^е коначно да упропасте Лондон и Москва, захтева од сваког Србина да приђе генералу Недићу, који позива све Србе на окуп за спас српског народа и за бољу будућност Мајке Србије. »С-Н«

Беспримерно мародерство Британоамериканаца

Ниш, 21 октобра. — Јуче 20 овог месеца у 13 часова англоамерички авиони напали су разне објекте у Нишу, причинивши велику материјалну штету, нарочито на приватним зградама. Број људских жртава је веома осетан. Досада је испод рушевина извучено 200 лешева, док број рањених прелази неколико стотина. Погођено је и једно склониште где је такође било жртава. Англо-амерички авијатичари пуцали су и из митраљеза на отановништво. Одмах после бомбардовања Окружни начелник и органи управних власти обишли су пострадала места и указали прву помоћ пострадалима. Становништво се за време бомбардовања држало врло мирно. Огорчење у Нишу због овог англо-америчког терористичког напада је врло велико.

Страшније него и бомбе најтежег калибра., одјекнула је вест да су у Нишу пале многобројне невине српске жртве, радници, жене и деца под ударом беспримерног свиреп.ог ваздушног терора Британоамериканаца, некадаш њих наших назови савезника. Изгледа да српски народ није до дна испио чашу жучи, коју му они стдлно приносе устима, откако су га 27 марта гурнули у пропаст па до данашњих дана хушкајући га стално и заводећи га да предузме једну бесциљну б,орбу против окупатора, не питајући за жртве којима треба да плати ии доводећи чак у питање његов национални опстанак.

Изгледа да Британоамериканцима није доста крви што }е српски народ источио њиховом кривицом, док се свака кап британске крви штеди и чува као једина драгоценост на свегу. Ипак се мислино да и бездушни цинизам Британоамериканаца има граница и да ће се зауставити пред жртвама српског народа, које је он поднео ради остварења њихових циљева. Али се показало да британоамерикански ваздушни гангстери не знају ни за какве моралне и човечанске обзире. Место мушке и витешке борбе са непријатељском војском они

су јунаци кад треба убијати невине грађане, жене и децу, бомбардујући отворене градове и села, униш.тавајући тековине европ ске културе, без икаквог војничког оправдања. Околности под којима је извршено бомбардовање у Нишу, иитраљеска ватра из авиона на грађанство страховито су сведочанство бездушности Бри таноамериканаца који су рагг пре творипи у мучке нападаје на гра ђанство место да приме борбу са европском војском, на чијем се челу налази Велики Немачки Рајх чија се војска бори са витешким схватањима рата. Невина српска крв проливена непосредно од британоамериканских бомби тешка је, једна од најтежих оптужаба, противу терористичких метода Британоамериканаца, који ће осгати за увек забележени у историји као незапамћено мародерство над једним малим народом тешко рањеним у рату и који је имао право да у миру покуша да\јзалечи тешке ране да би се одржао у животу. Са најдубљим болом и дубоким пијететом клањамо се пред невиним жртвама у Нишу с уверељем да оне нису узалудно пале јер ће доприн&ти да отворе коначно свима Србима очи и да увиде какву паклену игру изводи Лондон са његовим животом.

РЕВОЛТ СРПСНЕ ЈАВНОСТИ

Цела наша јавно-ст дубоко је узбуђена и револтирана бездушним терористичким поступком британоамериканске авијације. Најоштрија осуда долази до изражаја у листовима, који жигошу овај тежак злочин према срп ском народу. Ллист „Ново Време" пише између осталог: „Зато је сада нађено ново спасоносно средство. Пошто су довољно испвсавали своје друге савезннке, Французе, Белгијанце, Холанђане и Грке, пошто су њине многобројне градове претворили у рушевине ,а читаве поворке и људи и жене, и стараца и деце послали под земљу у вечни покој, — иако њих англо амерички творци „Атлантске повеље", „носиоци ослобођења", фа бриканти десет, четрнаест или четрдесет и четири тачака о срећнијем животу новога света, „борци за право и поштење", послали су своје бомбардерске ес-

кадриле са црначким екипама да коначно заврше велико спасавајуће дело отпочето 27 марта 1941 године. Јер доиста на широкоме Балканском Полуострву, у сплету пријатељских, непријатељских, савезничких, пративничких и неу тралних народа где је било прво очекивати да ће „лучороше слободе" истреси своје уништавајуће товаре. Где пре него код пријатеља, где пре него код Срба. Јер још има живих Срба и немирна, прљава савест српских „спасиоца" и „ослободиоца" не. даје мира све док и последњи гроб над последњим Србином не буде зарављен."

Лист „Обнова" са своје стране пише: „Енглеска се на злочиначки начин почиње да свети српском на-

роду коиј није хтео да слуша њена безумна потстрекивања да сам изврши самоубиство. Она почиње да бомбардује српсек градове и убија српски живаљ не зато да постиже остварење било каквих војничких циљева него зато да изазове страх и пометњу код народа, који се из тешког искуства које је имао све масовније буди и све више прилази једином спасоносном путу, који га може довести бољимм данима. Зато што српски народ све више показује вољу за животом и све непосредније испољава своју несаломљиву животну снагу и што разумом који му је био спутан лажима енглеске пропаганде, почиње да крши свој животни нут, Енглеска га почиње свирепо да кажњава. Низу својих злочиначких преступа она додаје и овај најновији; до сада је као последица о.вог напада, установљено 200 лешева и велики број рањених." ћ