Српски народ

Страна 12

СРПСКИ НАРОД

'30 октобра 1945

П 0

и л

„ДУКАТ НА ГЛАВУ" сцши*

СТВАРАЊЕ БИБЛИОТЕКАРСКОГ КАДРА

У „Летопису" Матице српске из 1902 године изашла је први пут, и данас мало позната приповетка Јанка Веселиновића, „Чила-Гаврилова тајна". Са врло много драмских елемената у себи, ова стварчица је морала привучи пажњу искусног познаваоца сцене г. Јосипа Кулунџића. Разрадом њених, чисто политичких, проблема и још неких, исто тако узетих из приповедака Јанка Беселиновића, ова.ј нам де писац пружио драматизацију под назгвом „Дукат на главу". Угледна сеоска задруга Срећка Србиновића сто.ји пред деобом. Политика узима толики замах, да се скоро цело село узајамно завади и подели у два табора. С .једне стране се налази стари кмет Живан. а са друге газда Срећко. Незадовоља« очевим управљањем задругом, Срећков син исто тако прилази Живану., Опште и породичне ствари се то лико испреплећу, да скорз долази и до раскида идиличне љубави сина газда Срећка и његоте јаране Анђелије* кћери чича-Гаврила. Једини који увиђа прави узрок ствагања ових локалних трагедија у животу нашег села, а тиме и општих, нашег народа, јесте стари чича-Гаврило. Он покушава да посредује, % али наилази на неразумевање и одбацивање и једне и друге стоане. И док се помеиута приповетка Јанка Веселиновића завршаза трагично, инсценација г. Кулу«иића добија други смер радње и комад се завршава V свежем хумс ристичном тону. Ћата-Паја, који спроводи кроз цео комад интригу како би дошао до нешто пара, проноси кроз село фаму да је газда-Срећко платио сво.је бираче, и то на сваку глав.у да .је дао по један дукат, задужујући задругу. . .. Он подговара и Срећковог сина да се овим аргументом послужи као средством за деобу. али се ипак све на време огкрива. Прави манир стварања Јанка Веселиновића из првих дана, када нам је дочаравао сеоске идиле долази на сцену и г. Кулунџић нам даје „наравоученије" у духу Доситеја Обоадовића. мало опчро. али ипак стварно. То је решење наших општих проблема на сцени. Основа здравог сеоског живота јесте заједница. Наш српски народ од давнина има сзоју сео.јхтвену социјалну и економску установу, а тај је у породичној ће 'ли.ји, кућној сеоскод задрузи. У н>ој су налазили потпуно уточијште не само мушкарци, већ и [жене, и то у пуном смислу речи, мада нису биле задругари. ' Ради тога нам г. Кулунџић и Да.је савршено обрађен тип младе сељанке која се бори за јејјдинство задруге у коју ће ући, ^Анђели.ја кћер чича-Гаврила, коМја се на крају ипак уда.је за сина Срећка Србиновића. Она зиа да је основа здравог живота у браку, на првом месту у економ ском обезбећењу. Ова млада девојка са села интуитивно осећа да је задруга пут благостању, а инокоштина да значи пропадање у сиротињи, беди и сталној свађи. На једном месту чича-Гаврило ће казати дубоку мисао која се у њему, као претставнику наше народне традициде, родила у пуној снази народне мудроСти: I „Боље је бити свој слуга, па 'богат и сит. него своД господар. па сиромах и гладан На изглед наиван и са само Наративним проблемима, ради забаве публике, као н.пр. „Ђид?" 'Јанка Веселиновића и Драгомира Брзака, комад „Дукат на главу" доби.ја дубок знача.ј економјеке проблематике и покушај ргшења социјалних потреба нашег,

народа, сачувања богатства и мира. Ипак, идила Јанка Веселиновића долази до израза: ћата-Паја дсбија заслужене батине, а народ се окреће раду и миру, својим пољима и кућама. Позориште „Српске За.једнице рада" под новом управом г. Д. Сотировића ставило је џоново овај комад на репертоар и далс га у ново.ј подели улога и новој режи.ји, ко.ју је умешно кроз цео комад водио г. Јован Јеремић. Утисак понет са ове претставе је на сваки начин више него повољан, па веру.јемо да је режија морала задовољити и самог г. Кулунџића, као позоришног човека. Наравно. као и у сваком комаду, главније улоге су и овде осво.јиле публику. па треба наро-

чито истаћи уметничку игру г-це Аните Неранџић као Анђелије, кћери чича-Гаврила, затим г.г.: Станка Колашинца ко.ји је гостовао у улози Срећка Србиновића, Љубе Васиљевића као сина Срећ ка Србиновића, Драгољуба Сотировића као Кмета, газда-Живана, и Јована Јеремића као чичаГаврила. На овој обновљеној претстави од 24 о. м. декори су били врло свежи, мада опет прилично оскудни. Утисак који смо понели о једном мачванском селу крај Дрине, могао би исто тако бити везан и за било који други кра.ј наше земље. Недоста.јала де специфичност овог краја. Музичка обрада комада г. Црвенчанина била је врло добра. В. М. А.

Министар просвете и вера додео је одлуку да се у Београду оснује библиотекарски течај за спремање стручног библиотечког особља. Течај ће почињати сваке године октобра месеца и трајаће до јула идуће године. Изузетно од овог рока, овогодишњи течај ће почети 1 новембра. Предавања на течају држаће се сваког радног дана поподне од 4 до 6 часова на Коларчевом народном универзитету. На течају ће се предавати ови предмети: Подела наука, Историја српског штампарства у бези са страним, Рад са читаоцима Vопште и рад у читаоницама, Позајмичка служба, Историја библиотека, Библиографија, Библи. отечка пропаганда, Организација библиотека, Подела и распоређивање књига, Набавка књига. Каталогизација књига, Српско библиотечко законодавство у вези са страним. Техника књиге и Инвентарисање књига. Уз ове пред-

мете обављаће се. по потреби, и практичне вежбе. Слушаоци теча.ја биће редовни и ванредни. Редовни слушаоци могу бити студенти универзитета или високе школе који имају најмање 6 завршних семестара и о< на лица ко.ја су већ библиотекари или врше ту дужност при ДР* жавним или самоуправним установама а имају потребну школ« ску спрему. Ванредни слушаоци могу бити сва она лица која показују интересовање за уређе« ње библиотека. Пријаве за упис на теча.Ј примаће Министарство просвете и вера — Одељење за високо о« бразовање и народну културу до 29 октобра 1943. Кандидати у пријави треба да даду ове податке: име. средње слово и презиме ;занимање; датум и место рођења: школску спрему; испуњава ли услов за редовног или ванредног слушаоца. I.,, 1

филм као хроника савремених догађаја

И поред тога што филм, у глзвној својој намени служи као уметничко уобличавање најлепших идеја људскога духа и фантазије, не може се порећи значајна веома замашна улога коју он има у обавештавању гледаоца о најактуелнијим догађајима данашњице. Ми овде нећемо расправљати о уметничкој вредности филма, нити о значају т. зв. „седме уметности". Интересује нас сада филм као хроничар савремених догађаја у свету. Ту се филм додирује са новинарством и радиом, са којим има заједничко да обавештава, да поучава и да забавља. своје читаоце, односно гледаоце и слушаоце. Ова три основна задатка већ одавно су признати новинама и радиу. Међутим, има и данас много људи који ће ову улогу одрећи филму. О обавештајној и поуЧној страни новина и радиа није потребно, дакле, говорити. Остаје нам да утврдимо како и уколико филм може да испуњава горе наведене задатке. 1 Као што велике редакције ев ропских листова им 8 ају у готово свим цивилизованим земљама света своје дописнике, тако исто и велика филмска предузећа имају своје сараднике у свимз већим земљама. Дужност ових сарадника је да пажљиво прате догађаје у земљи, да оне

Випи Форст и Марте Харел приликом сниман>а фнлма »Жене нису ан%ели« !>•'' >

г'(Фото: Вин-филм)

дога.ђаје који ће интересовати светску јавност, сниме за филм, и пошљу својој дирекцији. Ту се одабирају снимци разних претставника, и сређују по својој интересантности и актуелности, и у виду недељних журнала шаљу биоскопима на приказивање. Могло би се приметити да у погледу обавештавања новине и радио врше ову дужност много брже и ефикасније, стога што су они у стању да одмах по дога.ђају, у року од два или три сата обавесте публику. Филм то не може. Њему у ствари то и није циљ. Али, примећује се да су настојања филмских предузећа уперена у правцу бржег обавештавања публике. И благодарећи авијацији, којз овде знатно доприноси филму, у стању смо да кроз неколико дана видимо на журналу догађаје о којима смо читали. Дешава се пак, да филм пружи истовремено слику о стварима када и новине. То се нарочито Опажа у дописима са бојишта Заједно за. дописом упућеним редакцији, иду и снимци филмском предузећу. I У поређењу са новинама и радиом, филм има предности. Филм може да разуме сваки човек, без разлике ступња културе и образованости. Јер филм делује на оба чула, тј. чуло вида и чуло слуха. Код новина и радиа то није случај. Затим, филм де знатно допринео зближавању гледишта појединих народа. Филм готово не треба језика. Он је интернационално срество изражавања. Њега могу мањевише схватити и примитивци, јер не захтева нарочите припреме и писмености (Овде је свуда реч о филмском журналу). Узећемо за илустрацију горњег тврђења овај пример. Када су новинарске агенције .јавиле о немачком подвигу спасава.њу Дучеа, није нам тај догађај, и поред све вештине репортера, осветљен тако јасно, као кад смо га, после десетак дана, гледали снимљеног на филму. И најпростијем гледаоцу пружила се прилика да „сво.јим очима" види цео подвиг. То је била једна од најуспелијих репортажа, која је задивила цео свет. Ј'ош нешто, новинарски извешта.ј може да делује мање или више убедљиво или неубедљиво. Новинао може бити објективан или субјективан. Ствар је схватања и темперамента. Међутим, филмска. камера хвата слику хладно. Она не учествује у догађајима, и прецизно и са-

свим незаинтересовано приказу" је ствари онако како су се у истини збиле. Филм је стога у» бедљивији од речи. Филм затим увелико служи пропаганди и напретку науке. О животу змија, каквих других животиња, или инсека.та, могу се писати разне студије. Али када се сними један „културни филм", гледаоц ће без икаквог напора моћи да уђе у тајне животињског света. Није му потребно да познаје научну терминологију и разне друге изр.азе, већ треба само дз посматра. Закључци му се намећу сами по себи. У пракси је доказано, што је сасвим разумљиво, да се филмови који приказују живот појединих народа, прилике у појединим крајевима земљине ку» гле, много радије траже и гледају, него што се читају путописи разних писаца. Филм стога знатно доприноси у формирању преставе о свету, и несумњиво је да ће филм будућности скратити раздаљине између континената, и уклонити многе заблуде које још и данас владају у свету о животу разних народа. У спорту, на пример, филмска камера боље види од мноштва разних стручњака и нестручњака* Једну трку ће боље приказати филмски журнал, од ма чијег пера, ♦а макар се ту радило и о најбољем репортеру. Који је коњ стигао први, пресудиће филм боље и објективније, него што би то могло људско око, и запажања, која су уосталом врло релативна. Да ли је у боксу који ударац „низак", тј. недозвољен, најбоље се установљава путем филма. Стога је у великим земљама уобичајено да се важнији мечеви снимају за филм. Исто се може приметити и за -остале гране спорта Филм тако поред новине и радиа употребљује у многоме жељу савременог човека за сазнањем. Новине имају заиста велики број, читаве милионе читалаца Исто се може рећи и за радио. Али, ни број посетилаца биоскопз и гледалаца филмских журнала не изостаје иза ових. Према најновијим статистикама преко три и по милијзрде гледалаца посећује годишње 35.000 европских биоскопа. Може се дакле рећи да је број гледалаца филма не само достигао, већ и премзшао број читалаца новина, а то је доказ да филм има зиачајну улогу у обавештавању вевременог човечанства.