Српски народ
Страна 2
СРПСКИ НАРОД
ЗО^ојох&СШ. 1113
КОМУНИЗАМ НДЈНОБНИЈА ЗАБЛУДА
Комунизам Је Једна од најтежих а извесно најкобнија заблуда коју је до сад човечанство у свом историском развитку имало. Тетко и кобно већ као идеологија, која је у разним филозофским и религиозним концепцијама кроз векове налазила израза и бпијала човечанство болесним, немогућним и неприродним илузијама о неком блаженству људском у стању беспоседништва, безотаџбинства и колективке друштвене својине свих добара, па рачунајући ту и жене и деЦу, без породичниХ веза и ограда. Колико је у тим илузијама остало подсвесних, . атавистичких нагона, заосталих у човеку из првобитних примитивних облика друштвеног живота, идеализованих као и остале претставе дазно протеклих и забррарљених времена у широм света распрострањеним и од толиких религија храњеним претставама о рају и рајском животу првих људи, док стварни документи о животу првих људи воде. мосто у рај, у пећинске и је-
II
То је страшно, те је ужасно!" Готрилц см 9 „да Аргмо-американци воде раг туђом крвљу; било је међутим и таквих који нам нису веровали. Да ли .нам не верују ни данас, после пргибије иевиних српских жена и деце у Ниџцу?^екају ли да се.то исто деси и у Ееограду, па да Наи тек онда Мвкерују? ■-«. • За једног београдског ангпофила причају да је из свег гласа одобравао све што лондонски радио од унесрећеног српског народа захтева: и убијање окупаторских војника, и акте саботаже, И братоубилачки рат, све. Десило, се, међутим, да је његова сестра отпутовала за унутрашњост. Воз у коме је она била исклизнуо је из шина услед разорене пруге саботажом, коју је он тако грлато одобравао. У железничкој несрећи која се услед тога десила, његова је сестра била тешко рањена. Наш англофил је онда љуто зацвилио:. „То је страшно, то је ужасно!" Овај случај потсећа на ону познату причу , о попу који је на питање умире ли свет, одговараО: „Умируцка, умируцка". А кад јс попадија умрла, он из свег гласа завапио: „Помре цело село". Било је таквих, који су дубоко били убеђени да нас, Србе, англоамериканци неће бОмбардовати или бар да & нас гађати бомбама од чоколаде. Зар нам после свега овога још не верују кад им кажемо да су нас Англоамериканци хладно и немилосрдно препустили Совјетима, иако су свесни да би у коиунис^ичкоМ хаосу и револуцији остатак Срба био уништен ? Зар им ни зверства наших партизана, њихова паљења и рушења школа, општина и железничких станица нису довољна да увиде како би то код нас изгледало кад бисмо одиста потпали под бољшевике? I Ако чекају да прво то на властитој кожи искусе, онда ће се са њима десити као са оним англофилом и оним попом.
ЉУДСНЕ ПОВЕСТИ
зерске насеобине најстаријих људ ских становника на земљи, — остављамо овде по страни, као и легенде о такозвансм златном веку. Теже и кобније од тих идеологија и идеолошких комунистичких претстава деловали су у историји људској покушаји оетварења комунизма у организацији друштва у разним државама и код разних народа. Сви ти покушаји завршили су се досад катастрофално, шта више, они су били сами израз катастрофалних и критичких стања и епоха у историји човечанства. Такав је био несретни и кобни покушај образовања др-
жаве по Платоновим комунистичким концепцијама у Сиракузи, који се, као што је познато, завршио тешким разочарењем самога Платона, и његовим покушајем да бар нешто од свог система Државе спасе у својим Законима, одуставши од заједница жена и од укидања поседа. И гај покушај, као и први, у којима није тешко видети прве симптоме претеће катастрофе старе грчке државе, свршио се потпуним фиаском, али је остао као стални предмет филозофских и политичких дискусија и све нових сличних покушаја кроз потоње векове. Комунизам је у основи анационалгн, антисељачки
Тако је и са првобитним хриш■Цанским комунизмом, у коме има несумњиво трагова грчког утицаја, и који је био не само симптом, него најпунији израз катастрофз старе римске империЈе и њеног распадања. Ујбрзо по претварању првих хришћанских комуна у цркве, изгубили су се сви трагови комунистичке идеологије и праксе, и Црква је баш напротив постала најмоћнији заштитник приватног поседа и породице, као свете установе. Готово би се могло рећи, да је сваки прогрес долазио и био условљен V историји човечанства оздрављем>ем <5д комунистичких концепциЈа, слично оздрављењу појединог ^овека од неке тешке, заразне болести. Две су карактеристичне црте комунизма, које му дају, и тако рећи предодређују га да буде не само израз, него спроводник катастрофалних стања људског друттва или Државб, а то су његов досад увек нужно и битно условљени интелектуалистички, скоро искључиво урбанистички карактер и порекло, и његов исто такр стални и битнр условљени антисељачки карактер. Није случај,
што су све комунистичке идеологије досад рођене у концепцијама филозофа, мудраца, етичких и религиозних учитеља, пореклом варошана, и у временима криза и катастрофалних односа варошкрг живрта: рд Платрна прекр првих хришћанских пррпрведника до многобррјних тврраца филрзрфских и религирзних утрпија, кар Кампанела, Трма Мррус и сви други. Варршки живрт сврјим нагрмила вањем блага и свих уживања у рукама једне мањине на рачун читавих маса есуђених на рскудицу и беду уз вечити напрр рада, колевка и огњиште је свих тих кенцепција и пркушаја спасења чрвека уништењем песеда и свејине, и трбржњим рслрбрђењем рд рада, крје се претвара у свеју супрртнрст у општу обавезу рада свију за све и за свакога, а тек на послетку, или никако, за себе. Као тај урбанистички варошки карактер и извор комунистичких концепција, тако је стални њихов антисељачки став, јер је сељак и сељаштво својом везом за посед и за породицу вечита и најмоћнија сметња комунизму. ВеФ> Пла-
гон у својоЈ комунистичкој држааи, предвиђајући поделу на 3 сталежа — управљачи, војници и сељаци са малим занатлијама читав свој систем базира на прва два сталежа а за сељаке и занатлије као да и не постоје, однрсно прстрје само кар раднр ррбље са рбавезрм рада без икаквих права или привилегија. И за његеву државу кар уосталом за целу организацију државе старог века предуслов је то ропство сеоских радних маса који је до данас остар најтамнија страна не самр тих држава, неге и свих билр утрпистичких билр научних и псеудрнаучних крнцепција, сличне прризашлих из урбанистичких идеја и мисли. Нијв чудо што је и песледњи и најкобнији од свих комунистичких идеолргија и остваритеља, Карлр Маркс сав изашар из урбанистичких концепција и што је исто тако по нужди сав окренут I Спендрело, и Достојевскога Беси
Маркс Је само са својом расном способношћу да не могући бити творац нрвих идеја, буда вешт присвајач и адаптатер туђих идеја — кар штр је цее његев систем у ствари наглавачке обрнути систем Хегелове филезрфије — успее да изепачи и искарикира, прсуврати и унакази штр ја научир. Један нртррни паралитичар, лишен свих скрупула, стран слевенској крви и раси, дошао ја даље да те наказне Марксове идеје још наказнијим путевима и сретствима приведе у живот. Тако је од крмунизма прстар брљшевизам, кае наказна пракса једне наказне идерлргије, рођене у духу једне перверзне интелигенције у једној епехи кризе и катастрефе људске цивилизације. И није чудр што се као изрази те у кризи се налазеће переертиране, циничне, аморалне и дегенерисане културе могу тако успешно да упоређују например ррмани Енглеза А*доса Хакслиј^ са оним циничним и до злочин* ства перверзним интелектуалцем
против сељаштва, као и то што то и на пракси дрследне спреврде његови бољшевички следбеници у свем крваврм, најкрвавијем рд свих дрсада прзнатих пркушаја људске истррије, на телу једнег живрг и великог народа.
са тим истим антиципираним ти« пом у Ставрогину и свима његовим ниансама. И није чудо што су се Спендреловски интелектуални Енглези нашли заједно са Ставрогиновским бољшевичким типовима. 40 милиона жртава руског народа
НиЈе само духовна сродност ту ио среди, него и исти нужни циљеви и задатци: пре свега, очувати прштр прто такозвану урбанистичку цивилизацију са свима тим перверзијама. У том се додирују и слажу с једне стране англо-америчке плутократе и бољшевички привилеговани комесари са хвалама о вратоломним напретцима њихових култура, о американизацији руских градова, урбанизацији руског сељаштва, што све не стоји ни у каквој сра змери са стварним приликама и потребама самог руског народа. И слажу се и једни и други у тежњи за уништењем села и се.ља-
Анти-сељачки бољшсзнзам претворио је у гробља многа руска села
штва, или бар за његовим деф_ич нитивним пролетаризовање/Д; Тај антисељачки став познат Ја свима који су на лицу места видели бољшевичко село и сељака са закржљавелим не само поседом него и још више закржљавелом душом. У Енглеској је тај процес уништења села и сељаштва, почет већ из раније, рапидно убрзан у току прошлог и овог века дефинитивно довршен. Сви напори умнијих државника свесних свих катастрофалних последица тог процеса, да га задрже и на боље окрену, сви закони за заштиту села и сеескрг прседа естали су без резултата. У духевнрм пргледу таЈ пррцес има јрш страшније и кебније аспекте о чему као илустрација служи цела најнрвија енглеска литература, кае и тај факат, да је енглеска наррдна презија, укелико још постоји, дошла међу најслабије и најбезначајније ед свих еврепских наррда. Већ и сами енглески литерарни историчари г 7 (Наставак на 10-тој страни)
пскн АРОА
ГЛАВНИ УРЕДНИК, одговоран за садржину листа: Велибор Јонић. ВЛАСНИК: Мих. Станковић из Београда. РЕДАКЦИЈА И АДМИНИСТРАЦИЈА: Геразије 5 меианин, I степениште (Палата Извозне банке) Тел. 20-383 ШТАМПАРИЈА »ЛУЧА«, Краљице Натзлије 100 Тел 21-772 Тромесечна претплата 36 ди нара шаље се поеко »Пресе« а. д. Влајковићева 8.