Српски народ

I иовембра 1943

СРПСКИ НАРОД

Страиа 11

ИЗ СЛАВНИХ ДАНА

'Ако је свет дело божје речи, ако развој и напредак свега за закон имају закон жртвовања онда је др Никодим Милаш нч путу те вволуције заиста био лич ност и просвећена и посвећенз и преосзећена.

Др НИКОЦИМ МИЈЈАШ МАГ МОДЕРНОГ ПРАВОСЛАВЉА Религијске једначине, у који- ме што његова и богословска и

ма се снагом анализе мистична

историјска дела одишу и снагом

У нова, скептична времена, ве- Јер само неуморни прегалан не ра се, кажу, као оно болничка се ма кад да сумња нема кад да мрстра, налази иза човечанства, те- зи, свестан јер је да је он лично шећи кљасте, нудећи болне. — а не неко биће, а не нека супАли, ако је, како то учени љу- станца — чин уједињујући у ра-

кодимом Милашем исправност и целисохдност српских верских осећања добила европску чаучну потврду. Звездано небо православљз до било је свог црног метеора. * • * Према писаним споменицима, а и према предању, повесница срп ских верских осећања у главним динијама кретала се овако: 1) Мистична 2) Етичка, 3) Канонска осећања. Полазећи од поставке да су видљиве ствари времене, невидљиве вечите, да реч лагано али сигурно осваја материју, а не материја реч, да је смисао вере смисао убрзања људске еволуције — стари српски писци разлоге живот'а, разлоге љубави,. разлоге акције стављали су у .опсег заноса и екстазе, у надлежност светаца и испосника, у делокруг божанске речи, за коју је још Платон рекао да као крст у виду бла .гослова лебди над човечанством. И тако са старом српском књи жевношћу Реч и Човек, космичко и индивидуално, испели су се до ретких чистота мистичких о-

непозната своди на етичку по- најлепЉе традиције и снагом нај ди тв Р де п Р ави смиСао ве Р е У зуму ' чин УЈеДињУЈУ ћи У љубави, > двојењу правог од лаж-них бого- чин уједињујући у акцији. Јер само леуморни прегалац у

Јео ниЈе тајна да су са др Ни знату ' у к °Ј има се емпирији вере ле пше интушшје; ил што је и дају друштвене сразмере, то су као Т еодокт и као теолог и као ва ' ако ^ е У Р ДН0С У на материлу

канони. теофон бранио, крепИо и узносио Са др Никодимом Милашем православље да му ни западно правна визија православља доби- уцење научну исправност није ла је епопејски замах, те није могло спорити; нити, пак, што чудо што се и на српском, и на ј 6ј иако волећи и негујући цркцвено вељелепије, у смерности ишао толико да је и митрополитски и патријаршијски трон другима препустио. Не! Јер све то једном преосвећеном, посвећеном и преосвећеном прелату спада не у врлине, већ у дужност, јер само сен великог духа, само сен великог карактера сразмера је то ликих да у њој/у сенци сени њеној, и мањи велики бивају. Др Никодим Милаш значајан је, велики по томе, што је у својим свиленим скутима носио груби, ал искони, али животни императив српског јерарха.

Бог — творац, у односу на дух Бог — љубав, у односу на жи-

сећања.

,:М

* * ' , Полазећи од поставке да слобода није дана већ да мора бити отимана, да је добар грађанин онај који слуша законе а бољи онај законе који усавршава, да је царско дело добро чинити а рђаво бнти разумеван — српско народно песништво разлоге' живота, разлоге љубави, разлоге акције стављало је на терет носилаца човечанства у човеку, у опсег правде и истине, у надлежност бораца и твораца, наглашавајући да ни Буда ни Сократ ни Христос никога &е могу спасти ако се ,мимо свих великаша, мимо свих мистерија, човек сам спасавати не зажели. Са српским народним песништвом Правда и Истина, људЉо и борбено, испели су се до ретких чистота етичких осећања. * * * Др Никодим Милаш знао је да су религије гране једног истог стабла — божанске ~ мудрости. знао је да у земаљском животу екстаза и јединство с Богом значе редак дар, изузетну милост, знао је да је смисао морала смисао прелаза свести у вид савести — али је још боље знао да свака вера, ако жели да траје, да деј-ч етву.је, исто тако мора имати сво-

0 ИСХОЂЕЊУ ДУХА СВЕТОГА Западна црква учи, да Дух све ти исходи, 'То јест, да има в.јечно ипостасно сво.је биће не од самога Оца, него и од Сина. „СгесЗЈтиз е1 Зрјгкит 5апс1ит... ех Ра1ге РЈНооие ргосесЗеп(;ет." „ОеПпЈтиз... диос) ЗртШз бапс1иб ех Ра1ге е1 Р1Н0 ае1егпаП1;ег 1апциат ађ ипо рг1пс1р1о е1 иШса зр1га(;Јопе ргосесШ." Прије нег што уђемо у разбор овога учења западне цркве, морамо одма нагласити потребу, да се строго има разликовати вјечно исхођење Духа светога, које управо и саставља Његово лично својство од, временитога исхођења Његова на ствари или посланства Његова у св.јет, које се посланство ' не односи к ипостаси Духа светога, него је њешто извањско, прелазно и својствено је колико Њему, толико и Сину. Изидбх от Отца, ,и приидох в мир: и' паки оставља.ју мир и иду ко Отцу говори о св.оме временитом посланству Син (Јов. XVI, 28). ВјеРУДући , да Дух света ксходи од самога Оца, и тиме противустављајући' своје учење учењу римс$е цркве и протестанских обћина, које све исповједају, да Дух свети исходи удедно и од Сина, православна црква тиме разумије наиме вјечно и ипостасно исхођење Духа светога. У погледу временитога исхоћења Његова, православни подпуно .једнако са западним христијанима, , в.јерују, да Дух свети исходи тб јест, бива послан у, свјет не само од Оца него и од Сина, или тачније кроз Сина. Учење своје о Духу светоме западна црква сматра свагдашњим вјеровањем васионске цркве. Мећутим, оно се не' може оправдати ни апостолоким ни отачаским добом. Кад би се баш и хт.јело дспустити, да се рјечма: иже от Отца исходит 1 не искључује, него да се баш садржи мисао, да Д\х срети исходи и од Сина на )снову тсга што су Син и Отац једнл по суштаству; мооало би се тад допустити. да се р.јечима иже от Отца раждаетс.ја не изкључу.је, н^го напротив доказује, да се Син раћа и од Духа светога, јер је и Дух свети једно по суштаству са Оцем. Шта више, морало би се допустиТи, да Син кад се рађа од Оца, рађа се уједно и од себе самога, а Дух свети, кад ркходи од Оца. исходи V исто време и од себе самога. 1ер су сви једно са Оцем по суштаству, притоме су сва три сувјечна! Ог Никодим Милаш

стању Је да својим стваралаштвом свест о људском опстојан* ству разграна, прошири у савест' о људском достојанству, у толико више ако су прегаоци они про свећени, онИ посвећени, они преосвећени, а не ли Јек они виСоко преосвећени. Императив српског јерарха, др Никодим Милаш уздигао је до радног идеализма, а с њим и канор н.е само о живој, већ о пред-, њачкој, већ о делатној цркви, о кнезовима цркве испред, а не о кнезовима цркве иза стада.

* * У стара, мистична времера, ве-

Епископ Ог Никодим Милаш (1845—1915)

Др Никодим Милаш родио се 1845, умро 1915; наставник, реЈ<тор, епископ; члан разних академија, носилац разних одликовања; расни прелат, расни п^стир, расни прег&лац; у тешким дани- • ма по себе, по паству, увек изра је, кажу, као оно библиски вот, на биологију, Бог — отац — над Себе, увек испред пастве; голуб, увек летела испред чове- онда је по др Никодиму Мила- правник, каноник ,историк,. његочанства, увек указивала пут чове шу, који је све то потанко знао, ве експертизе остају модел борчанству. ' Бог у ствари — прегалац. беног православља. О реализму Јанка Веселиновића

За Јанка Веселиновића, <нашег великог сеоског припрведача, већина критрчара и већина историја књижевности за школе, тврдило је да је он несумњиво ве-

/,,Ми•'•д : д <Л^да^ г •Л {^ицу•^^а"^'• '^''-ДИкле,' писац' који је • зо-вј в*6 тисмо се, па се ја у повратку прзим својим књижевним и >ки г * моме реших да мало позабавим вотнкм корацима овако знао да поштованог читаоца причом из разликује ствари, није могао бинарода те нека види, штб у на- ти.без смисла за реалистичнија

лики талент, али исто тако и ве- роду још има осиим славуја, цр- обликовања и поштеније изнолики идеализатор сељачког живота. Јанко је волео Идилу, улепшавање или превиђање ружних појава мачванског села, веле ти критичари. „Његове су приповет ке улепшане .слике сеоског живота... Веселиновић описује село ружичастим бојама..." . итд. Једном речју, Јанку се оспорава реалистичка савест књижевника.

них очију и медених пољубаца. шеше стварности, која га је оп21-1Х-82 Свилеува", кољавала. В. Ф. ШКОЛОВАЊЕ БРАНКА РАДИЧЕВИЋА

Школов.ање Бранка Радичеви- — Видим већ, морам сам учића, укупно узевши, трајало је ги медицину да се лечим. скоро четрнаест година, а за то. Такб и уради." Међутцм, изгледа да се ова- време није стигао добити уни- Међутим, што је болест Бра.нквим и сличним тврђењима Ве- верзитетску диплому ниједног кова узимала већег маха, то је селиновићу чинила замагана не- Ф ак У лтета - « °н показивао све већу несталправда. Ко је пажљивије и зре- ' Т Р И године ' е учио С Р" СК У °" Н °" Н У П , идејама сновну школу у Земуну. По свр- мина Караци>1 вели: лиЈе читао приповетке Весели- шетк у ове цј Коле уписао се у зе- „Данас је с одушевљењем учио новићеве, он је морао осетити мунску немачку основну школу, медицину, с.јутра опет коју алдах земље на којој живе Весе- коју је такође после три.године страктну науку. Данас би нам вошио озбиљно рекао. да ће се настаг™»™ ЈУ .»»»- и „"и ига м% ц у% ње се на Ливан, плови по Нилу итд. У пошљедним тренутима живота бјеше у њему сазрела ми

линовићеви јунаци, он је.морао осетитЈЈ лепоту и трагедију оних личности које је Јаико овеко-. да звало "Латинске школе , за почео ,|е Боанко V Карловцима вечио. Сетите се са.мо припове- Ш6 завошио 1842 године . у. дака „Кумова клетва", „Чича ствари онч - е у Каотовпима заво- ГП" иЈСШС У ^ сиа и / . инмс V 1\с1ил1)цпчма злвџ , сао> д а остави медицину, да се " " " " шио само шести , р.азпед колико је у гимназији бил.о. Зато је седми и осми разоед. ко!и су -се тапа се тешко можете отети осе- да звали „филозофија", учио у ћању да је то ствапао један та- Темишвару, ленат ко1и је у себи имао Не-

Пера", „Чича Тома", „Душма ни", „Слепи свирач" и других

гпто више од смисла за идеатазовање. простиЈе речено за Љал' сификовање ствариости. Јзн''о је дао неколико ликова лировју науку, своју умно заповедну руском, и на бугарском и на грч- ског сја!а и тоагике. снагу, пред којом и силина тра- ком и на румунском језику раз- Додуше. он је те личности опи-

диције и силина интуициЈе лагано али сигурно налазе свој природни колосек. Знао је и на посао се дао. Посао великих напора, али посао и великих резулта-та, да Ј'е краЈ 'ем XIX века, један Србин, др

лила у буЈ'ице канонских осећања сивао лако, без већег филозо— тј. научног става православља. фирања, али главно је онај бол* ни, тетки утисак, ко]и његћва * * приповетка остави на читаопа,-'

оаци на вЈештину и да постане сликар. Најприје хтеде у Млетке ради здравља, па онда у Рим да учи. „Доста је мени двије године, па да премашим Рубенса," Унивепзнтетско пгк-оловање рећи ће с таким поуздањем, да Бр^нко је започео 1845 године му човјек мораде вјеровати." у Бечу. Без пеколико месеци, На ипак, и пОред оволике нестудиоање у Бечу трајало је о- сталности у намерама и п.оред сам година, све до смоти. Прве оволиког' студирања, зна се да четиои године студирап • Је на -' е Бранко озбиљно учио. Остао поавном Љакултету: Међутим, -' е П0СЈ1е његове смрти лист харфакулт.ет ни'е зчврпјио на вели- ^ и Ј' е -У његовим рукописима „на ку жалоет очеву. Напуститпи — ме ' е ве Убање \ писању мера поава, поешао ,'е на мелицину и ^текарских и рецепата с форко ст^ент тпеће године меди- малне стране ' Т ° 7е '" споменик пине умоо ?е.

његова труда и рада на науци ... А у „Срб. Дневнику" 1853 изиЗтпто је Бпанко поегпао са шао / е допис из Беча о БранкоАли, ниЈе др Никодим Милаш пне Аегове епске сел>ачке' суд- позва на меди^ин^? От™^,-, Н! ,- во/ - смрти у коме С6| поред остаово пита^е да : е. ћеока Вукч Ка- лог каже : ::Како је љубио нџуозпић% Мина. Она је забеле- показао је и тим. што с? ни жи.ча:. онда није престао око њих за..К^гс бпдрлт илЈке спе 1зче и бављати, кап су му пекари каза'•пир пећи ће један пут, смију-.-вд да ће тешко остати." ћи се: ф -

значајан и велики што Је, реци- бине. мо, написао 70 капиталних р^- Једну своју почетничку поиНикодим Милаш. постао први. су справа и дела, поред словенских чу у двадесетим ?вошм годинаверени каноник целог православ- превођених и на германски и на М а. .Танко ?е овако карактериља. романске језике; нити пак по то- стично завршио: