Српски народ
Стрта 1
сгпеки нагод
Л шовсмбар Т943
У ПРЕТСОБЉУ ЦРВЕНОГ ЛИКТДТОРА У МОСКВИ
Обична соба превучена црвеним тапетима. Од царских остатака. виси лустер са седам кракова са ко.јих су поскидани мали здатни анђели. Ца поду чупави ђурђијански тепик преко кога је човечији ход нечујан. На средини собе масивни сто на коме су разбацане новине и часописи од Мосиовске Правде до Рат п раднпчка класа, а од страних Деј ди Воркер у неколико примерака, затим шведски Социјалдемохратен, Монитор, Њус Вик и неки турски илустровани лист, чије је заглавље истргнуто. У собама гробна тишина, чу.је се само бат ходајућих црвеноармејаца. У претсобљу, пред самим радним кабинетом Стаљина на десном канабету од улазних врата. седе два господина, различите висине и година. Старији, маи>и господин пуши дугачку виркинију, док други пушта гусг дим из обичне цигарете. Мањи господин је много старији, вероватно ту око седамдесет. јер му се то јасно оцртава на избораном лицу, које у овај мах одаје човека више изнурена физичким напрезањима, него слабим здрављем. У левој коштутБавој руци држи елегантне црне корвде оперваже не златним металом док су у сре дини утиснута златом словз САД. У корицама, ко.је на први поглед изгледају празне види се јед^н крајичак беле хартије, вер >вагно некакав акт. Обучен је врло коректно у жакету са пластрснг машном на грудима беле кошуље. На десцрм оку је монокл везан танким ланчићем негде испод жакета. На другом домалом прсту десне руке сија масиван златни прстен са украшеним костима и мртвачком главом. Укоченост лица и покрета одаје озбиљног човека, али ситне жмиркаве очи, живахне и немирне. брзо прелазе с предмета на предмет. То је Кордел Хал министар спољних послова Сједињених америчких држава и делегат Америке на састанку у Москви. Други господин сушта је про-_ тивност првом. Релативно млад човек у најбољим годинама, вероватно око 45. Витка стаса, елегантан и врло лепа мушка појава. Високог стаса и на супрот стари.јем господину, одевен је у дункл тегет оделу с& капутом на два реда, црном свиленом машном на мекој белој свиленој кошуљи. У рупици капуга при-качена је ротаријанска значка, док му из левог џепчића на прслуку, вири златан танак ланчић, ко.ји вероватно опет, држи монокл. Пред њим, на столу, лежи ташна јако набубрена нагомиланим актима н другим хартијама. На ташну је наслонио руку, док у деснод руци држи цигарету и пуши. Његова живахност у покретима одаје темпераментног човека, док му лице да.је изглед врло интелигевт ног, израћеног политичарз. који уме собом да влада. То је Идн министар спољних послова Велике Британије и деА легат на конференци.ш министа~ ра „у троде" у Москви. Чекајући на пријем, они се полако упуштаду у разговор, кога ћемо ми овде верно пренети благодарећи једном од сарадника ^ Дејли Воркера који је то сазнао нндискрецијом дбжурног совјетског официра. Према томе, у сваком случају, одговорност лежи на совјетском официру ко.ји одлично говори енглески, те је био у могућности да га правилно схвати и верно цреггесе. Идн: Екселенцидо! Зар вам се не чини да нешто одвећ дуго чекамо? Хал: Могуће колега, али не заборавите наш положа.ј! — На жалост, имате право. Ви« Лите екселенци.јо, ја сам пренатриан проблемима и питањима, ко5а траже хитна решења у интересу моје земље њих треба пре-. трести и решити са Молотовом, мш сш Јшбпо тзкав утисазс. да
се без Стаљина не може ништа дефинитивно свршити. — Да, то је н мој утисак. Совјетска политика је у рукама .јед ног јединог фактора, који има одлучу.јући глас, то је Стаљин. — Екселенцијо, ја морам да вас обавестим, ч да је за енглески народ од приморди.јалне важности да бољшевици интензивно на ставе сво.ју заночету офанзиву. Не сме бити никако засто.ја, ни преко зиме, ни на границама Совлетске територије. Ако се Совјети зауставе, онда .је Енглеска у смртној опасности, од Немачке, јер ће ова искористити затишје да изврши своју дуго припремље ну одмазду према острву. У том случају нропаст Енглеске је свршен факт! — Жао ме је. колега, што о том нисам раније размишљао, али могу вам у поверењу рећи, да мс ја земља сем ваздухопловних база у Сибиру, ништа више не тражи у Европи. Дошло је зреме да се спасавају рођене коже, ,јер ви дите, ако Стаљин не објави рат Јапану, за нас се поставља иста опасност као и Енглеској. Оно што Немци као опасносг претставља.ју у Европи и закадним обалама Атлантског океана за вас, далеко више и опасни.је, престав ља за нас Јапан са својим ,многобројнцм базама на Пацифику. — Опростите, екселенцијо, али се ја ипак надам да ћу у вама наћи подршку приликом претресања оних проблема, коди интересују Еиглесху?, — Да, после решења Снбирских база. Налазите ли ви, екселенци.јо, да смо ми у попуштању Москви, отишли већ тако далеко. да смо изгубили и оно мало при.јатеља и симпатизера 1<олико смо имали у Европи? Молим вас, Сов.јетске републике траже излаз на сва топла мора која запљускују Европу, па чак и излаз на Перси.јски залив. Па им ,је и то све мало, јер сад траже Босфор или у крајњем. случаду Галипоље, а ви врло добро знате, колико де Енглеска осетљива у питању Дар-данела. — Колега! Питања кода ми ви постављате, по мом мишљењу, не могу се никако назвати сложеним и не раврешивим. Американци сене интересују европским проблемима, по њима, можете ви изручити целу Европу бољшевицима, Па и такво решење не би требало да вас узнемируде на вашем острву. Нисте ви континентална сила, већ поморска. Пут за Индиду из Енглеске не води више преко Средоземног мора и Суецким каналом него преко Сдедињених америчких држава у деднод државнод задедници англо саксонских народа. Сада сам вам одао моде надинтимниде мисли, дер би само на тад начин отпале све опасности у будуће, коде вам увек, па и сада прете од европских немирних народа. Баук страшних ратова у будуће, ишчезао би потпуно, док би ми у задедници са снажном ратном флотом и многобројном трговачком морнарицом држали у шаху несложну Европу. — Опростите, екселенцидо
БВШН НА МОСКОВСКОЈ КОНФЕРЕНЦИЈИ ОД МАШЕГ СПЕЦИЈАЛНОГ ДОГ.ИСНИКА У БЕРЛИНУ
Берлмм, 3 исшсмор«. — Комм нике који је у Москви, Лондону н Вашингтону једновремено издат, потврдио је сва очекивања која су од стране објективних посматрача европских догађаја већ била везана за московски састаиак. Пун крупннх фраза ■ звучних реченица, а по садржини потпуно шупаљ, коминике је израз бес пућа, у које су доспели англоамерикански савезници и коначни триумф совјетске политике над политиком Лонддана и Вашингтона. Ево са неколико речи изражено мишљење Берлина о суштини посла коде је закључила конференција у Москви. Што је за Балкаи вајантересантније јесте ћутање о пуво проблема, који балк .нске иароде најзише иитересују. Другим речвма судбина Балкана ирема концепцији савезиика изрзжена је у комииикеу не изриком него ћутањем.
Ј.
том погледу, немам никаквих струкцида. Ако де у основи ствар симпатична, ипак де сам праблемсувише крупан, да бцх вам могао дати и своде лично мцшљење. — О да, да вас ра^умем. После отимања Азорских острва где нам де Черчил показао зубе, ви се устручавате у вашим опсервацидама и мишљењу. Имате право. Ми смо тамо били заинтересовани, а Черчил нас, не само ниде претходно питао, него нас ниде ни обавестио и ако смо досада на отетим тућим поседима увек били двовласници. — Шта можемо, екселенцидо. Ми смо приморани да се добро обезбедимо од Немачке. дер се са њом не сме шалити. И дбш нешто врло важно, екселенцидо, у поверењу. Ми немамо много вере у овог нашег домаћина, да у шему згодном моменту, не обрне
лист и остави иас иа цедилу. Ви и сами видите, да нам његови, наметљиви, безобзирни и опасни захтеви натеруду страх у костн. Ми већ не знамо како да се бранимо, шта ви мислите? — Колега, немојте се узрујавати и ту видим иросто решење. Отворите једноставно други фронт у Европи и на тад начин избићете уцењнвачко оружје Москви, из руке™ — А то никако. Пре ће нас енглески народ натерати на мир са Немачком. него да ми натерамо енглески народ да изврши самоубиство на обалама Француске. Ако де потребно, ми смо готови, да се одречемо сваког даљег мешања у европске ствари па да се повучемо на наше острво. него да дош деданпут вршимо, пробу искрцавања у Европи, кад нас већ две претходне у Средоземном мору, скупо стаду. — Добро. Сад ме чујте, колега, дер ћу вам нешто искрено рећи. Питам да вас, шта де вама требало да пуштате оног вашег брбљивог Сматса, да даде издаве пред ваш одлазак у Москву како ће Енглеска отворити други фронт у Европи идућег пролећа. Он вам де сасекао грану на кодод сте седели пред сам пут у Москву. Ми Американци много смо обазривиди и никад не говоримо о сводим намерамз унапред, за то су нам и тешкоће много мање. Ето видите на пример, ми нећемо други фронт у Европи ни у пролеће. ни доцније. Ми га уопште нећемо, дер то није наш интерес, па ипак ми вас. преко наше штампе, једнако туткамо, да га што пре отворите. Сад ови наши домаћини верују, да смо ми ти који хоће други фронт у Европи, а да сте ви Енглези они, коди га изигравају. Са овим бољшевицима не разговара се онако. како смо се ,ја и ви васпитали У европскод дипломатскод школи. Ми им _толико добра желимо, да ћемо дедног дана... Овде су се нагло отворила дво крилна вратаи на њ&ма се лично подавио црбени диктатор Стаљин у бљештавод маршалскод унифор ми, обраћадући се гостима: Џентлцени, изволите! Тог истог дана. 25 октобра ове године. лондонски радио у сводод емисиди у 10.10 часова у вече, обдавио де свету: „Рад конференције мипистара спољних послова уједињених народа у Москви, развија се на обострано задовољство у атмосфе ри поверења и пријатељске искреностч," В. Ћ. Н.
Овде трсба потсетитш на раапа саопштења и нагађања; на публи цистичке излнве и на кратка саопштења, која су у последњим данима, пред крај конференције, изишла у совјетској штампи. У свим овим изливима увек је опет дошло до изражаја непомирљиво гледиште Москве да у погледу својих аспирација на својим западним границама, које се протежу до Јегејског и Јадранског мора, не трпи и неће трпети никакво мешање и никакве стране утицаје. За савезадше била }е наЈважиија пропаганда понављање начела која су била у своје доба формулисана у Атлантској повељи. Прнсуство европсккх емигрантских влада у Енглесквј, помињање тих влада које је било састав ни део енглеске емигрантске политике, сачињавали су најважније аргументе којима је Даунинг Стрит покушавао да улије спокојство у узнемирене душе малих иарода >којнма је црвени паук изгледао страховита опасност за њихову националну, па и биолошку будућност. Говорило се додуше из Лондона увек о пуној сагласности, која у погледу циљева и метода постоји између Вашингтона, Лондона и Москве, али се истовремено увек намигивало на то, да ће у критичном моменту Велика Британија, кода је сачувала своје углавном неистрошене снаге интервенисати, ако би то било потребно, н стати као одбрана између малих држава Централне, Источне и Југо. источне Европе од совјетске бујице. Тенденција је увек била да се смањи страх, коди су природно балкански народи осећали пред црвеном опасношћу и да се при каже истовремено Велика Британија као прави и истинити бранилац самосталности и слободе балканских народа, а британска војска као заштита пред свима опасностима које би тој самосталности могле да запрете једнога дана. Коминике из Москве је једном за свагда подвукао дебелу црту под ову пропагандистичку прошлост. Балкан се данас налази очи у очи са збиљом и не може Се више да заварава никаквим илузијама и веровањем у начелност, искреност и могућност некаквог бритапског Беиз ех шасћта. Збиља се састоји у томе: у Москви морала је англосаксонска спрега, да би задржала црвено оружде у послу за своје Циљеве, да попусти пред политичким захтевима Кремља, и да се одрекне целокупне своје досадашње политичке прошлости. Заборављена је Атлантска повеља заборављене су гарантије које су дане малим народима; заборављена су сва обећања о успостављању националних суве ренитета малиХ народа. Све то је бачено на буњиште историје. Све је то нашло места поред фраза из 1918 године о самоопре дељењу, о слободи и о сличним паролама једног протеклог периода. Ово гледиште, које се нарочито данас у Берлину износи, по свему је оправдано. Јер ако московски коминике тврди с једне стране, да је постигнута по раз-
мим питап >мма пуна сагласност између савезника, ако тај исти комунике говори о споредним стварима — бар у овом тренутку споредним — као што су будући режим Игалије и успостављанЈе самосталне Аустрије после замишљене победе, а изоставља баш она цитања која највише интересују европске народе, — онда то несумњиво значи да по тим питањима Европи нема шта да се" каже. Другим речима оно што је Европи речено из Москве оно што Москва од Европе тражи, остаје као обавезно за англосаксонски део каииталистичко-бољшевичке спре ге. Што се самог Балкана тнче, треба овде потсетити на чињениДУ да је тежиште унутрашње бал канске ситуациде у британоамериканској политичкој игри пре-. шло од емигрантских влада, које зависе ,од Лондона на комунистичке покрете Тита и других бољшевика. Ту треба потсетити на чињеницу да је Москва тражпла неколико јегејских острва, као своја неопходна упоришта, а истовремено коридор до Јегејског мора, совјетофилске управе у балканским земљама, — не треба заборавити присуство Димитрова у Каиру, — и на крају кра јева учестале нападе у самој британској штампи на круцисане бал канске главе у емиграцији и на • политику њихових влада. Као резиме целокупног рада дванаестодневне конференције у Москви, мора се при надобјектив нијем расматрању, без икаквих предрасуда и без икаквог предубеђења, доћи до онога истбга закључка до кога је данас, пошто је прва пропагандистичка бу ка из Вашингтона и Лондона прошла, дошла сва неутрална штампа. У погледу Балкана конференција у Москви доказала је да је англо -америчка политика надгласана незајажљивим мосцов ским апетитима. Све што се у комитГикеу говори о ратним злочинцима, о успостављању некаквог савезничког тела за решавање европских проблема, о будућем режиму Италије, о стварању самосталне Аустрије, и осталим споредним, бар за данас споредним питањима, ј све је то изнето само зато да се прикрије оно што је основно, а то је: да московска конференција није смела свету да објави то што је на њој заиста морало ' да буде решено, морало, пошто совјетском притиску Черчил и Идн нису имали шта друго да супротставе до понуштање. УегЈЈ
1ЕСКИ АРОА
ГЛАВНИ УРЕДНИК, одговоран за садржину листа: Велибор Јонић. ВЛАСНИК: Мих. Станкови* из Београда. РЕДАК1ДИЈА И АДМИНИСТРАЦИЈА: Теразије 5 мецанин, I степениште (Палата Извозне банке) Тел. 20-383 ШТАМПАРИЈА »ЛУЧА«, Краљице Наталије 100 Тел. 21-772 Тромесечна претплата 36 динара шаље се преко »Пресв« а. д. Влајковићеаа 8.