Српски народ

Страпа I

СРПСКИ НАРОД

13 повембра 1943

Недељни преглед међународних догађаја ТРИ ГОВОРА

(ОД НАШЕГ СПЕЦИЈАЛНОГ ИЗВЕШТАЧА ИЗ БЕРЛИНАЈ

Берлин, 10 новембр«. — Једповремено су тројица ових дана узели реч. Черчил је говорио величинама лондонског Ситиа; Рузвелт пред организацијом за коначну изградњу, коју води његов цријатељ јеврејин Лемон; Стаљин је изабрао за свој говор велики двобој функционера бољшевичке странке, пред којима је упутио своју реч совјетским народима и свету . Значајан је већ оквир и симболичан је круг слушалаца. Енглеска живи уцек у оквиру своје империјалне политике и ради тога је Черчил нарочито истакао важност одржања Британске империје у своме говору. Сједињене државе труде се да завладају иривредом целога света. Отуда је Рузвелт цстакао да Сједињенг државе сматрају рат озбиљиим бизнисом и да успех огромче прдаредне опције за поцовну изградњу света зависи од улажења св.их продуктивних снага свих зецаља света у ррганизацију, коју је сн створио и он контролиИ1е, којрј је он дао воћсгво, и у к ју уноси амерички капитал. СССР остаје код својих циљева летске револуције, ради ко:их ,је уништено људСко у совјет ск ј .н под^нику, ради кгјих је сељак утеран у колхозе, и ради којих је систематски и грчевито, свим сретствима и свим снагама,

припрем^с ргг шотиву Евргие Отуда је Стаљин могас и мора^ да изјави да политика Совјетске Уније остаје непромењена и д«; на:)> ди који ослобођени изи ',у 6з Европе, треба слободно сами себи да изгберу свој држарн/\ облик, који мора бити наклоњен Совјетској Унији. Иста формула која је употребљена и приликом анкесије Балтичких држава. Гг -Еори трију државника прогивнкчке коалиције доказују да ■.ваки ортак ратује само за постигнуће својих сопствених политичких циљева. Заједничка је само мржња противу заједничког непријатеља. У свему осталом су политичке изЈаве противничког табора производ посебне борбе о власт између Москве, Лсндона и Вашингтона, у којој се све више испољавају потчињеност Енглеске и брутално искоришћавање односних снага од стране Совјетске Уније и Североамеричких држава. Три говора су коментар московском комуникеу. Њихов садржај одговара свима очекивањима и показује да јединство у Москви састоји се у попуштању прад совјетским захтевима. Јасно је да је Енглеска попуштала зато што друкчије није могла, а Сједињене Америчке Државе Зато што су дезинтересоване Европом и њеном судбином.

Стаљинова објашњења

Између редова Черчилових речи садржано је признање москов ског комуникеа употпуњењем Атлантске повеље, утолико што тај комунике баца у прашину Атлантску декларацију и уништава све наде малих народа уколико се оне ослањају на Енглеску. Декларација коју су Рузвелт и Черчил са палубе сада потопљеног бојног брода „Принц од Велса" упутили свету, била је за британску политику пуна фраза, пуна рбећања, пуна изјава о правима малих народа, о једнаким правима свих нација, — потпуно оне исте мисли, исте тежње, увијене у слатку обланду испробаних реченица, са чијом је помоћу 20 година свет вођен у британском смислу са обала Женевс&ог језера. Московски комунике, међутим, већ је еманација политике Кремља. Брутално и безобзирно он гура од себе питања, која интересују мале народе, кој'и у својрј целокупности сачињаваЈ "у нај већи део Европе. Ћутање о тим проблемима, који чине центар пажње, коју Ј 'е европска јавност посветила московској конференцији, истакнуто Ј'е ј 'едносмислено н брутално под објашњењем које је сада Стаљин дао. Највећи посао за Америку Рачун Сједињених Држава у садањој ситуацији произлази из Рузвелтових речи. Повлачење по дитичких граница, од којих зависи судбина малих народа и непрегледних милиона европских

породица, од кој'их зависи судбина културе и традиције највеНег дела нашег континента, изазвали су у Вашингтону само условно интересовање. Милионска америчка војска која ће, сутра демобилисана, опет да се претво ри у армију незапослених, мора да нађе рада. То су социјално политички разлози за њу од интереса, зато што се јединЈ тиме може да спречи тотални слпм привредне структуре Сједиње-

вих Америчких Држава а напн т<Јлиста који л >има владај>, Исто тако и финансијски кругоћи морају да нађу могућности да се преоријецтишу са раТнога на мирнодопски добитак, ^ р они др.же Р.узвеЈјта и н,ег->а режим на Еласти. Вашингтон зна, баш акс би Совјети и произишли из овог највећег рата свих времеча као победиоци, била би њихова прквредпа моћ толчко исцрнљена да више не би мог.чи да буду у стању да сами себе понова изгргде из сопствених снага, а камо ли да испуне евродске потребе. Енглеска ће такође у томе слу чају бити истрошена и презадужена, — за Сједињене Државе отвара се перспектива за највећи посао светске историје. Отуда се данас у СЈедињеним Државама радије и чешће говори о

чссној сарадљи и о подели саета ! са Совјетском Унијом, него ли о Черчиловој тези интимнога савеза двају англосаксонских наррда. Ако та сарадња после извеснога времена не би више функ ционисала, могла бц се онда да прихвати замиоао о трећем светском рату, која се већ у америчкој штампи појављује. Циљеви Совјетске УниЈ'е сх> исто тако недвосмислени. Стаљин их је-поново подвукао. Долази понова присаједињење Балтичких држава, Источне Пољске, Карелије, Бе;сарабије и Буковине. Затим долазе режими народног фронта■у оним европским земљама, које нису још толико миниране бољшевизмом, те да могу без икакве прелазне форме да усвоје совјетски начин управе. ОПОМЕНА ЗАВЕДЕНИМ И ПЛАЋЕНИМ

(Наставак са 1-ве стране)

ју да измило из мишјих рупа или мисле да је дошао час њихове акције, нека чују и.добро размисле о речима, које је Претседник владе генерал Недић пре неки

даи упутио сеоским омладинцима по повратку из Немачке, говорећи о оним злим дусима, који снују завере и припремају пропаст српског народа:

— ПОРЕД ТОГА ШТО САМ ПРЕТСЕДНИК ВЛАДЕ САД САМ И МИНИСТАР УНУТРАШЊИХ ДЕЛА И ЈА ЋУ СА СВИМА НЕПРИЈАТЕЉИМА ДА СЕ ПОНЕСЕМ. А ЈА КАДА СЕ ПОНЕСЕМ СА ЊИМА ЊИХОВЕ ЋЕ ГЛАВЕ ДА ЛЕТЕ ПО ОВОЈ БЕОГРАДСКОЈ КАЛДРМИ, ИЛИ ЋЕ МОЈА ГЛАВА ДА ПАДНЕ, ЈЕР ТО СУ ГРОБАРИ СРПСТВА И СРБИЈЕ, КОЈИ РАДЕ ДА НАС НЕСТАНЕ, АЛИ ТО ИМ НЕЋЕ УСПЕТИ.

| И поред на изглед несавладивих тешкоћа, са којима се генерал Недић бори више од две го-, дин^, он је до сада одржао реч коју је дао пред својом савешћу и пред српским народом да неће допустити да га нестане. Зато треба вероввти да се и сада не-

ће поколебати у вршењу своје мисије, коју му је доделило Провиђење, да сачува српски народ од свију непријатеља и да га способног за живот и стварање уведе у ново доба обновљене српске Отаџбине. »С.-Н.«

Истоветност цил^ева

вОслободиоци« малих народа

Неуслела режија В. Черчила Аустрија ј 'е најисточнија тачка Европе, за коју Совјети засада иризнају да је изван њихође интересне сфере. Успешан рад бољ шевика на револуционирању Северне Африке и на подвргавању француских дисидената око де Гола комунистичком утицају, доказује да ће срце Европе бити подвргнуто нападу са две стране који ће диктовати М јСквз. Шта после свега овога преоста је за Енглеску? Велики режцсер другога светског рата Винстон Черчил не зна у своме говору ништа друго да каже и да покаже своме народу него још једну годину рата, да му укаже на нове жртве, највећа ограничења и на ударце немачке одмазде. Његова режија је подбацила. Успело му је да свет баци у рат, то није било чак ни много тешко ,јер су његови партнери само чекали знак за то. Но шта сада? Значајно је ако британски пре-^ мкјер поново свечано изјављуЈ 'е да он не жели да буде ликвидатор империје. Исто толико је зна чајна констатација британске штампе да је Черчил хтео својим говором у пуној озбиљности да изазове у свести своје нациј'е сазнање о великоЈ' кризи, у којој се она налази и о потреби спремности на сваку евентуалност. Ово. је поука- до кој= посматрачи долазе анализом три најновија говора. УЕП1Ј5

Претседник владе омладинцкма Претседник владе, армиски генерал Милан .Недић поздравио је другу групу омладинаца приликом повратка из Немачке гово^ом, у ком је рекао између осталог: „— — Ви сте нарочито видели уређење једне савршене државе. То треба да вам свима буде пример како ми треба да Уредимо државу, како сваки наш грађанин треба да буде свестан да је држава општа народна заједница, и да сваки треба да припомогне да она буде чврста и јака, корисна за свакога брата Србина и сестру Српкињу, да она непрестано напредује и цвета помоћу вредних руку, радом својих добрих синова.

ГЛАВНИ уРЕДНИК, вдговоран са задржину листа: Велибор Јонић. ВЛАСНИК: Мих. Станковић из Београда. РЕДАКЦИЈА И АДМИНИСТРАЦИЈА: Теразије 5 мецанин, I степениште (Палата Извозне банке). Тел. 20-383. ШТАМПАРИЈА »ЛУЧА«, Краљице Наталије 100. Тел.' 21-772. Тромесечна претплата 36 динара шаље се преко »Пресе«, а. д. Влајковићева 8.